Molim narodne poslanike, koji su prisutni u sali, da pritisnu odgovarajući taster na elektronskoj jedinici i pristupe glasanju.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nebojša Stefanović, Zoran Kasalović, Dijana Vukomanović, Slobodan Jeremić i Konstantin Arsenović.
Saglasno članu 86. stav 2. i člana 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i da je izuzetno za ponedeljak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 141 narodnog poslanika za održavanjem vanrednog zasedanja.
Dostavljeni su vam zapisnici Osme, Devete i Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini i Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini. Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, održane 22, 23, 26, 29. i 30. novembra 1, 3, 4, 5, 6, 11, 12, 13. i 15. decembra 2012. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajuće tastere na poslaničkoj jedinici.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, održane 22, 23, 26, 29. i 30. novembra 1, 3, 4, 5, 6, 11, 12, 13. i 15. decembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje Zapisnik Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini održane 15, 17, 18, 20, 21. i 24. decembra 2012. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godine održane 15, 17, 18, 20, 21. i 24. decembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje Zapisnik Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini održane 24, 26, 27, 28. i 29. decembra 2012. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Desete Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini održane 24, 26, 27, 28. i 29. decembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 12. i 13. januara 2013. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini održane 12. i 13. janura 2013. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, koje je sazvano na zahtev 141 narodnog poslanika, saglasno članu 106. stav 2. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Četvrtog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, koji je podnela Vlada;
2. Predlog Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanja sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koje je podneo predsednik Narodne skupštine;
3. Predlog Odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međuparlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine;
4. Predlogu Odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka;
5. Predlogu Odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Demokratska stranka;
6. Predlogu Odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Socijalistička partija Srbije.
Narodna poslanica Stefana Miladinović na osnovu člana 92. stav 2, člana 157, stav 23. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi - zajednički jedinstveni pretres o Predlog Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koje je podneo predsednik Narodne skupštine; Predlog Odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međuparlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine; Predlogu Odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka; Predlogu Odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Demokratska stranka; Predlogu Odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Socijalistička partija Srbije.
Da li narodna poslanica Stefana Miladinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 113 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pre nego što pređemo na rad po dnevnom redu sednice, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvala da sednici prisustvuju i dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, Ljiljana Blagojević, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, mr. Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, Jovan Ćosić, šef Odseka za normativne poslove i međunarodnu saradnju u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu, odnosno na načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Vreme rasprave ste dobili u prilogu.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović, po Poslovniku.

Gospođo predsedavajuća, prekršili ste niz članova 106, 107, 85, 86. i 87, zato što je ovo, čini mi se, već ne znam koji put u nizu da Skupština koja se zakazuje u 11,00 časova počne sa čak dva časa zakašnjenja zbog toga što vladajuća koalicija nije mogla da obezbedi kvorum, a nije mogla da ga obezbedi zbog toga što ili imaju neki ozbiljan rascep u vladajućoj koaliciji, što mi sa pravom sumnjamo, ili nedovoljno ozbiljno pristupaju temi koja je sazvana pod oznakom hitno. Ovaj zakon je hitan zakon. Troše se pare poreskih obveznika na kašnjenje. Troše se pare poreskih obveznika na sazivanja promene jednog zakona i članstva u odborima. To je krajnje neozbiljno i građani Srbije apsolutno ne mogu da razumeju ovakvo ponašanje.
S obzirom da je kod vas sve u redu i sve idilično, nadam se da će ovde neko moći da objasni zbog čega poslanici ne znam koji put po dva časa čekaju da vi skrpite kvorum u ovoj Skupštini. Hvala.

Smatram da nisam prekršila sve te članove koje ste naveli, gospodine Stefanoviću, jer je u skladu sa Poslovnikom, a zbog održavanja odbora Narodne skupštine sednica početa sa zakašnjenjem od jednog sata, jer je taj jedan sat predviđen po Poslovniku. Postoji obaveza u skladu sa članom 127. Poslovnika da svi poslanici prilikom ulaska u salu ubace svoje kartice u identifikacione jedinice, što ovog puta nije bio slučaj sa opozicijom i zbog toga nije bilo kvoruma za rad.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Da li predstavnik predlagača želi reč?
Izvolite, gospodine Selakoviću.

Uvažena gospođo predsedavajuća, potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu. Predlog zakona koji sadrži sedam članova, a čija je suština i noseća odredba odlaganje početka primene zakona.
Ovo je drugi put za nešto više od pola godine da imamo zakon u kome se predviđa odlaganje početka primene Zakona o javnom beležništvu. Sasvim je prirodno da se postavlja pitanje – zašto se odlaže početak primene ovog zakona? Odgovor je jednostavan, ali veoma kompleksan zbog svoje suštine, a to je zato što još uvek nemamo dovoljan broj pravnika koji su položili javno beležnički notarski ispit i koji bi mogli da konkurišu za notare.
Zakon izričito predviđa da je za formiranje notarske komore potrebno imenovanje najmanje 100 javnih beležnika koji su položili svoj javno beležnički ispit.
Nameće se drugo po redu pitanje – zašto nemamo dovoljno pravnika koji su položili ovaj ispit? U svojoj suštini to se svodi na dva ključna razloga. Prvi razlog koji navodim kao razlog zašto nemamo još uvek dovoljno pravnika koji su položili ovaj ispit, ali nikako kao razlog koji je sporan, je činjenica da je ovaj ispit veoma strog i veoma zahtevan. Takav ispit mora i da ostane. To mora tako da ostane, jer se od notara mnogo očekuje, njima se poveravaju značajna ovlašćenja i država Srbija mora da ima garancije da će ti notari biti sposobni da pravilno i kvalitetno vrše poverena ovlašćenja i da ispune očekivanja koja se od njih očekuju.
Drugi razlog leži u činjenici da notarijat ovakav kakav je postavljen u važećem zakonu o javnom beležništvu je ekonomski apsolutno neodrživ. Ljudi nisu zainteresovani da spremaju ovako težak ispit, da otvaraju javno beležničke kancelarije, a da pri tome imaju tako uske i male nadležnosti koje im neće omogućiti da pokriju osnovne režijske troškove.
Zato se pristupa sveobuhvatnoj zakonodavnoj reformi koja će imati za cilj povećanje nadležnosti javnih beležnika i stvaranja pravosudne profesije koja će biti održiva u praksi.
Iskustva iz uporednog prava drugih država govore da su nosioci javno beležničke funkcije u onim državama u kojima ta funkcija i ta služba postoji jedni od najsposobnijih i najučenijih pravnika. Ako pogledamo iskustva jedne od kolekvi savremenog javnog beležništva, kao što je Savezna Republika Nemačka, kao što je Francuska Republika, dolazimo do rezultata da su zaista najsposobniji pravnici upravo, ne ni advokati, ni sudije, ni tužioci, već javni beležnici. Taj nivo provera znanja koji moraju da prođu jeste najsloženiji u najkoplikovaniji.
Upravo zadirući u ovaj drugi razlog, a to je razlog ekonomske neodrživosti ovako koncipiranog javnog beležništva u Srbiji prema postojećem zakonu, ove izmene zakona imaju za cilj proširenje nadležnosti javnog beležnika. Pored toga što se u članu 6. odlaže početak primene zakona sa 1. marta 2013. na 1. mart 2014. godine, jedna od ključnih odredbi ovog zakona jeste proširenje nadležnosti javnog beležnika.
Naime, važeće zakonsko rešenje javnim beležnicima daje male nadležnosti u oblasti prometa nekretnina. Predviđeno da notari sastavljaju javno beležničke zapise o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna. Na primer, ako maloletno dete nasledi kuću, pa njegova majka, kao zakonski zastupnik, hoće da je proda, takav ugovor bi morao da se sastavi kod javnog beležnika.
Kada je reč o raspolaganju nepokretnostima poslovno sposobnih lica, važeće zakonsko rešenje predviđa da u periodu od dve godine od početka primene zakona stranke mogu da biraju da li će takve ugovore overavati pred sudom ili će ih sačinjavati kod javnog beležnika.
Ovakvo rešenje ima nekoliko nedostataka i navešću samo one koji su ključni. Prvo, ovakvo rešenje je pravno dogmatski potpuno nedosledno, jer ono stavlja znak jednakosti između dva različita nivoa formalizma u građanskom pravu. Šta to konkretno znači? Ovo rešenje daje isti pravni značaj overi potpisa na ugovoru, sa jedne strane, i ugovoru sačinjenom u formi notarskog zapisa, sa druge strane.
Kod overe potpisa dokaznu snagu javne isprave ima samo klauzula o overi. Sudski overitelj potvrđuje samo autentičnost potpisivača i po pravilu se ne upušta u ispitivanje punovažnosti ugovornih odredbi. Sa druge strane, kod notarskog zapisa, dokaznu snagu javne isprave ima ceo tekst ugovora, a notar je dužan da pažljivo razmotri sve odredbe ugovora i da ugovorne strane upozori na eventualne nepravilnosti i nejasnoće koje bi mogle dati povod za nastanak spora.
Ovakvo rešenje koncipiranja notarijata u Srbiji je kritikovano. Kritikovano je zato što notarijat u Srbiji čini ekonomski neodrživim. Ako se notarima ne povećaju ovlašćenja, javno beležničke kancelarije teško da će moći da opstanu.
U decembru 2012. godine, zamenik predsednika nemačke notarske komore, dr Rajnard Bok, izlažući na kopaoničkoj školi prirodnog prava, govorio o srpskim notarima i o povećavanju njihovih ovlašćenja i predložio je upravo povećanje njihovih ovlašćenja u ovoj oblasti, a to je promet nepokretnosti. Citiraću jedan njegov stav koji kaže – ako bi nemački notari imali ovakve nadležnosti kakve su namenjene notarima u Srbiji, 80% notarskih kancelarija u Nemačkoj bilo bi zatvoreno.
Na problem nedovoljnih nadležnosti budućih notara u Srbiji ukazivale su i kolege iz okruženja koje su sa sprovođenjem, odnosno sa uvođenjem javno beležničkog poziva počele ranije od Srbije i sprovode ga pre nego što je to Srbija počela.
Predloženim izmenama ustanovljava se isključiva nadležnost notara za sklapanje ugovora kojima se vrši otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Pozitivne strane ovog rešenja su višestruke. Pre svega, uspostaviće se mnogo veći nivo preventivne pravne zaštite u sferi prometa nepokretnosti. Javni beležnik će biti dužan da pažljivo kontroliše svaku ugovornu odredbu, da strankama ukaže na svaku nepravilnost koja bi mogla imati za posledicu ništavost ugovora ili sporove o tumačenju ugovora, da odbije sačinjavanje ugovora koji je apsolutno ništav, fiktivan ili simulovan. Na taj način postići će se mnogi pozitivni efekti, sprečiće se izigravanje poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na kapitalnu dobit, a posebno će se iskoreniti prevare sa višestrukim prodajama kuća i stanova, a koje su veoma česte u našoj praksi.
Kao što rekoh, taj aspekt ekonomske neodrživosti javnog beležništva u Srbiji sa postojećim nadležnostima jeste jedan od razloga. Među odredbama Predloga zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu zadire se i u pitanje polaganja toga ispita, u smislu definisanja samog ispitivača. Dakle, ko je taj koji ispituje?
Po važećem rešenju, zakonskom rešenju, komisija koja ispituje sastoji se od šest članova i jednog kandidata proveravaju tri člana komisije. U ovome što je pred vama, u Predlogu izmena komisija se ograničava na pet članova, ali se ostavlja mogućnosti imenovanja još komisija, što mislimo da je dobro rešenje, s obzirom da se do sada dešavalo najčešće iz subjektivnih, isključivo subjektivnih razloga nemogućnosti člana komisije da ispunjava tu svoju obavezu, tu svoju dužnost, da se jednostavno ne održavaju ispiti u predviđenom ispitnom roku.
Rezultati do sada sprovođenih ispita, možemo slobodno reći da u najmanju ruku nisu zadovoljavajući. Trenutno je svega 55 kandidata koji su položili javnobeležnički ispit, i to u tri ispitna roka. U majskom ispitnom roku, koji je održan dana 27. maja 2012. godine, ispit je polagalo 259 kandidata, a položilo ga je 30 kandidata. U septembarskom ispitnom roku, održanom dana 29. septembra 2012. godine, ispit je polagalo 119 kandidata, a položilo je svega 19 kandidata. U poslednjem održanom ispitnom roku, novembarskom, 18. novembra 2012. godine, ispit je polagalo 25 kandidata, a položilo ukupno šest. Iz septembarskog i novembarskog ispitnog roka 13 kandidata je ostvarilo mogućnost i želju da polaže popravni ispit, a za januarski ispitni rok, koji iz pomenutih razloga nije održan, prijavilo se ukupno 57 kandidata.
Ovde treba navesti da će onim licima koja su u međuvremenu, zbog ne održavanja januarskog ispitnog roka, stekla uslov da se sada prijave na rok koji će biti održan, biti omogućeno da se prijave i da pristupe polaganju ispita.
Ministarstvo pravde i državne uprave je još od septembra meseca započelo niz aktivnosti koje su neophodne da se pristupi na jedan dobar način sprovođenju ovog novog projekta - uvođenja javnog beležništva u Srbiju. Formirana je radna grupa koja za zadatak ima pripremu pravnog okvira za zaista punu primenu ovog zakona, a tu je reč o izmenama i dopunama čitavog niza od oko 20 zakona koji prate funkciju, odnosno službu javnog beležnika.
Suočili smo se i sa neodređenim kontroverzama koje su bile prisutne u toku sprovođenja prvog ispitnog roka i potrudili se, dali svoj maksimum i u tome uspeli, da te kontroverze u sprovedenim posle toga ispitnim rokovima i u onima koji slede otklonimo. Danas se na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave na dan polaganja ispita, jedan sat posle završetka pismenog dela ispita objavljuju tačno rešeni testovi koje su imali da izrade kandidati.
Nikako ne bih da izostavim nešto što mislim da je veoma važno, a to je da ova strogost sprovođenja javnobeležničkog ispita ima svoj i te kako opravdani razlog. Ako pogledamo uporedna iskustva iz zemalja u okruženju, doći ćemo do podataka da je javnobeležnička funkcija funkcija koju su u prvim godinama njenog života pratila vrlo burna dešavanja, da je veliki procenat, pretežan procenat nosilaca tih funkcija svega posle godinu ili dve dana završavalo u zatvoru zbog toga što je zloupotrebljavao svoja ovlašćenja.
Uvođenjem javnobeležničke funkcije, ali na takav način da će ona zaista predstavljati jednu korisnu, dobru i neophodnu kariku u lancu pravne sigurnosti, stvaranja pravne sigurnosti u Srbiji, doprinosi se na prvom mestu pravnoj sigurnosti građana, ali i svih drugih pravnih subjekata, naročito onih koji u Srbiji žele da investiraju svoj kapital i time doprinesu stvaranju ekonomske sigurnosti u našoj zemlji.
Ovo su ključne izmene ovog zakona i mislim da je i pitanje neke vrste zrelosti naše države po svim granama vlasti, a naročito zakonodavne i izvršne, da omogućimo da nešto što će doprineti većoj pravnoj sigurnosti među građanima i drugim pravnim subjektima, odnosno pravnim licima, zaista stupi na snagu i počne dase sprovodi. U ovom trenutku to ne možemo reći za Zakon o javnom beležništvu, jer imamo objektivnu okolnost da su neispunjeni uslovi za početak primene ovog zakona.
S obzirom da je, kao što reče jedan kolega poslanik na sednici odbora, ovo pionirski projekat, jer naši poslednji notari koji su poznavali taj posao i obavljali ga pre Drugog svetskog rata već odavno nisu među živima, s obzirom na činjenicu da nema neposredne i iskustvene primene ovakvog jednog sistema u Srbiji, taj pionirski projekat sa sobom nosi i dosta nedostataka, dosta prepreka koje moramo da prevaziđemo, a ovo je samo jedna od tih prepreka u nizu. Pozivam vas da vašim glasovima podržite Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu.

 Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS sve ovo o čemu je gospodin ministar pričao i izmene zakona u potpunosti razumeju, kao što u potpunosti razumeju i stanje u našem celokupnom pravosuđu, koje mora da bude i biće, ali posebno u tim privim godinama rada, jedan strogi kontrolor rada sudskih notara, upravo zbog iskustva u okruženju.
Samo uvođenje notarskog sistema je jedno novo značajno vraćanje srpskoj tradiciji. Notarski sistem je postojao kod nas pre Drugog svetskog rata, a najviše je zaživeo u najrazvijenijim delovima zemlje. U Vojvodini i u nekim delovima zemlje nije zaživeo, ali ne bih se kod tog stanja u našem pravosuđu i kritike njegovog opšteg stanja osvrtao samo na zadnjih nekoliko godina. Srbija se posle 83 godine i u ovom delu vraća sebi, a razvijeni svet je u toj meri razvio notarsku službu da notari u javnosti u razvijenim zemljama, pre svega u zemljama EU, imaju status poput sudije. Kod izbora notara i kod polaganja notarskog stručnog ispita, a i kasnijeg dodatnog usavršavanja, mislim da svi oni koji odlučuju o izboru notara moraju imati podjednako opreza, a možda čak i nešto više u odnosu na oprez kod izbora nosioca najviših pravosudnih funkcija.
Kad kažem da ne treba gledati zadnjih nekoliko godina, mislio sam na period od 1945. godine na ovamo, kada je nasilno prekinuta naša dobra tradicija u raznim oblastima, pa i u ovoj oblasti. Zaista sada imamo velike probleme u našem pravosudnom sistemu, koji jesu posledica svega onoga što se dešavalo devedesetih i posle 2000. godine, a rekao bih da su pre svega posledica jednog sistema koji je ustanovljen 1945. godine i sa čijim ćemo se reliktima mi još jako dugo nositi u našem pravosudnom sistemu.
Srbija je u mnogim oblastima svog života zadnja koja je sprovodila neophodne i potrebne reforme. Nažalost, takav je slučaj i u oblasti notarskog sistema.
Mi smo zadnja zemlja bivše SFRJ koja je donela Zakon o notarima. Odlaganje njegove primene ima punu svoju svrhu, jer definitivno notari, koji zaista moraju biti najbolji pravnici, čak moraju imati više multidisciplinarnih znanja, često od nosilaca pravosudnih funkcija, koji mogu biti specijalisti i u određenim sudovima, građanskoj i krivičnoj ili nekoj drugoj materiji, ali širok obim poslova sa kojima se notar susreće zahteva i, prvo, strogost kod polaganja ispita, zatim redovnu kontrolu od strane ministarstva i od strane pravosuđa i, treće, stalno dodatno usavršavanje.
Notarska komora u okruženju i u zemljama EU upravo radi sve te poslove, od stručnog usavršavanja, od potenciranja na notarskoj, odnosno javnobeležničkoj etici, od međunarodne saradnje, od stalnog usavršavanja na notarskoj akademiji, a ne zaboravimo, onog dana kada postanemo zemlja članica EU ta međunarodno pravna saradnja u svim ovim poslovima će doći do velikog značaja.
Javnobeležnička komora koju ćemo mi osnovati tek kada budemo imali otvorenih najmanje 100 notarskih kancelarija vršiće nadzor uz jednačavanje javnobeležničke prakse, dostavljati redovan izveštaj ministarstvima, zatim, naravno, pored osiguranja notara, vršiće se edukacija, vođenje upisnika, zatim izdavačka delatnost što se tiče stručne literature, saradnja sa sudovima i drugim međunarodnim organizacijama, zatim nastavu će organizovati za polaganje notarskih ispita i imaće značajno učešće u radnim grupama kod svih propisa koji se odnose i tiču notarske, odnosno javnobeležničke struke.
Ispitni postupak i postupak imenovanja od presudnog su značaja za budućnost javnog beležništva. Kroz pozitivnu selekciju, temeljenu na znanju etičnosti, osigurava se razvoj službe i čuva se njen ugled. Bitno je javno poverenje na kome se ova specifična profesija zasniva, jer ako bismo izvršili istraživanje javnog mnjenja videli bismo da naši građani uglavnom nemaju pojma šta je javni beležnik, šta je to notar. Strah od nepoznatog i velika je neinformisanost i građani će sigurno i dalje zbog te inercije da imaju poverenja u državne organe, u sud itd, češće tražiti da se u ovom prelaznom periodu njihova dokumenta i izjave overavaju u sudu, nego kod notara. Međutim, upravo ta vrsta pozitivne selekcije, da se biraju najbolji, da se biraju ljudi koji su poznati u svojoj sredini, ako su bili ugledni pravnici, sudije tužioci itd. koji nemaju mrlje u svojoj biografiji, to će biti prvi korak u razvijanju notarske službe, jer ona pre svega moga da bude zasnovana na poverenju građana.
Pored toga što će biti rasterećeno pravosuđe, što će se skratiti trajanje mnogih postupaka, poput ostavinske rasprave, što će biti razgranata mreža notara na nivou cele zemlje, značajna je ta preventivno pravna zaštita notarske službe.
Ono čega se i gospodin ministar dotakao, da su do sada sudovi uglavnom vršili kod značajnih ugovora, poput ugovora o prometu nepokretnosti jako visokih vrednosti, oni su uglavnom pažnju obraćali na potpis stranaka, na tačnost ličnih dokumenta i tu je uloga sudskog overivača završena. Međutim, to je za posledicu imalo upravo ono što se dešavalo i svakodnevno vidimo u našem okruženju, da je jedna te ista nepokretnost više puta prodavana, da je to otvaralo širok spektar za razne malverzacije, za simularne poslove, za raznorazne prevarne radnje i ta preventivna uloga notara, da on prouči svaki član ugovora, da preventivno zaštiti obe stranke potpisnice ugovora po nama je možda i najznačajnija uloga, jer samim tim, ako notar u tom delu pravilno obavi svoj posao, izbeći ćemo mnoge sudske postupke, od krivičnih postupaka do raznoraznih drugih postupaka, koji se tiču naknade štete, koji mogu nastati kao posledica tih prevarnih radnji.
Ono što je, takođe, jako bitno to je da ćemo mi imati napredni elektronski potpis umesto službenog pečata i potpisa u toj fazi razvoja notarske službe, kada u elektronskom sistemu sve bude na kvalitetan način umreženo. Zatim, imaćemo upisnik testamenata, jer mi danas nemamo upisnik testamenata, tako da je i tu moguće da jedan ostavilac napiše nekoliko testamenata koji mogu proizvesti niz sudskih postupaka i niz pravinih posledica.
Ono što je za nas jako bitno i što želimo da ukažemo ministarstvu, a vidim i da gospodin ministar na isti način sa svojom službom rezonuje. To je tačno da sada kada bi se sa ovim nadležnostima otvorile notarske kancelarije, one bi u ekonomskom smislu jako teško mogle da posluju, međutim, Englezi, koji su nekoliko stotina godina uvodili notarsku službu po sistemu korak po korak, oni su upravo to radili zbog nekoliko stvari – zbog stručnog usavršavanja notara, zbog razvijanja svesti građana, zbog postepenog sticanja poverenja u notarske službe i zbog toga što su pre svega uredili jasno svoj pravni sistem. Mi ukoliko ne utegnemo u dovoljnoj meri naš pravni sistem i ako ne donesemo sve potrebne zakone koji su potrebni za razvoj notarske službe ili ako recimo ne uredimo na valjan način službu registar nepokretnosti, mi onda ne možemo očekivati ni od notara da kvalitetno obavljaju svoj posao.
Gospođica Olgica Batić, zamenica šefa naše poslaničke grupe, koja je igrom slučaja i ćerka bivšeg ministra pravde Vladana Batića, u neposrednom razgovoru pred ovo izlaganje, saznao sam da je gospodin Batić bio za uvođenje notarske službe, ali je smatrao da naš pravni sistem nije u dovoljnoj meri sposoban da i utegnut i kvalitetan i da uvođenje notarske službe treba odložiti za to vreme dok ne dobijemo potrebnu harmoniju u pravnom sistemu koji će jako bitnu ulogu vršiti u nadzoru nad radom notarskih službi.
Drugo, i gospodin ministar je pomenuo i mi smo te podatke prikupili, u svim zemljama bivšim članicama SFRJ većina notara je nažalost završilo u zatvoru upravo zbog korupcije, upravo zbog toga što imamo taj nasleđeni sistem – hajde, završićemo neki posao na kriminalan način, niko to neće saznati itd, međutim, i te kako se lako sazna. Ono što je po nama jako sporno i o čemu ministarstvo treba da razmišlja kod izmene Zakona o notarima, to je arhiva koju vode notari.
Mi znamo da sve naše državne službe i javne institucije imaju veliki problem sa arhivskom građom, sa čuvanjem dokumenata. Ona se često čuvaju u neadekvatnim uslovima, koji ne odgovaraju po svim standardima o čuvanju arhivske građe, a mi ovde jednostavno nemamo dobru vrstu obezbeđenja. Recimo, neko će položiti notarski ispit, otvoriće kancelariju i obavezi je da čuva arhivsku građu od jako velikog značaja za pravnu sigurnost građana. Posle deset godina može zatvoriti kancelariju, može da mu se desi nešto drugo, može izgubiti licencu za rad. Šta će onda biti sa arhivom?
Mislim da je najbolje rešenje, ipak, da država bude ta koja će organizovati čuvanje arhivske građe ili makar kopiju svih dokumenta koji postoje kod notara. Jer, ne zaboravimo mi živimo u ambijentu kakvom živimo, živimo s navikama kakve postoje u našem društvu i mi moramo i u tom delu preventivno da delujemo.
Recimo, trenutno je u našem pravnom sistemu, pošto je izglasan 2001. godine Zakon o notarima, postoji opet neka nejasnoća. Mnogi sudovi poput Prvog osnovnog suda u Beogradu odbijaju da overe kopiju ugovora da je verno originalu, jer govore strankama da to nije moguće, jer se na samom originalu ne nalazi pečat suda itd. Mislim da Ministarstvo u tom delu mora da odreaguje i budući da se strane svakodnevno sreću sa tim problemima da se mora naložiti jednostavno sudskim službama koje vrše overu da i dalje izlaze u susret građanima, da građani ne trpe štetne posledice ovoga što nije država uradila.
Naravno, da treba da se ugledamo na razvijene zemlje, ali treba da se ugledamo i na dug i složen postupak kojim su razvijene zemlje, koje imaju razvijenu notarsku službu, polako stepen po stepen, prenosile nadležnosti javnim beležnicima i notarima. Ako bi sada mi u jednom momentu, u jednom trenutku preneli njima sve nadležnosti koje će u budućnosti vršiti, tek tada mislimo da bi nastali i pravi problemi.
Zbog toga naša formula za rešenje problema, pored ovih zakonskih rešenja, znači treba notarima dati ovlašćenja koja imaju za početak, samo radnici overe u sudu, onda najmanje dve godine treba posmatrati kako javni beležnici obavljaju taj posao. Za te dve godine treba ukloniti beležnike koji loše rade i ispravljati nedostatke u njihovom radu, tek potom kad komisija koju treba formirati konstatuje da te najjednostavnije stvari beležnici rade dobro, tek tada treba zakonom uspostavljati i prenositi te javne nadležnosti notarima. Onda kada se njihov posao posmatra u tom prelaznom periodu od dve godine, najmanje još dve godine treba kontrolisati i ispravljati nedostatke kod novoprenetih nadležnosti. Tek, po nama, tada treba preneti ovlašćenje da se sastavljaju javnobeležničke isprave i sve to pod uslovom da svi budu zadovoljni u načinu većinski,kako su notari obavljali svoj posao.
Mi mislimo da su ovo suštinske stvari i pored tih zakonskih odredbi imamo uvek kada pričamo o ovome, sliku stanja u našem društvu i tačno možemo znati šta od koga u kojoj situaciji možemo očekivati.
Zbog toga će poslanici SPO i Demohrišćanske stranke Srbije podržati odlaganje, primene ovog zakona. Mi ćemo kada dođe na dnevni red set pratećih zakona, a vi ste pomenuli da ih je negde 20-ak koji treba da se upodobe sa Zakonom o sudskim notarima, uzeti jako aktivno učešće. Po nama, čini nam se, da će i možda ćemo doći do još jedne situacije da odložimo primenu zakona za možda još godinu ili dve dana. U tom smislu je gospođica Olgica Batić, i podnela amandman, jer s obzirom na opšte stanje, vi ste ga ministre izneli na način na koji smo mi to planirali da uradimo. Mi mislimo da i za godinu dana teško da ćemo uspeti da završimo te poslove, ali videćemo šta će se dešavati sa pratećim zakonima. U svakom slučaju mi ćemo u tom delu biti jako konstruktivni sa najboljom namerom i sa pokušajima da zaista doprinesemo uspostavljanju pravne sigurnosti onoliko koliko je to u mogućnosti, što se tiče naše poslaničke grupe. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, javni beležnici i jesu i nisu novina u pravnom sistemu Republike Srbije.
Naime, javni beležnici i notari su kod nas prvi put uvedeni Zakonom o javnim beležnicima Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine, prihvatajući rešenja austrijskog i nemačkog prava. Međutim, dok su na teritoriji Vojvodine oni imali dugogodišnju tradiciju, u centralnoj Srbiji za kratko vreme važenja pomenutog zakona, do 1964. godine, oni nisu uspeli da ostave dugi trag. Postojećim zakonom o javnim beležnicima koji je Narodna skupština usvojila 2011. godine, ponovo je uvedena institucija javnog beležnika kao deo strategije reforme pravosuđa, sa ciljem da se preuzme znatan deo poslova sudova u vanparničnoj materiji. Zadržan je pristup koji je u prošlosti primenjivan, te su prihvaćena uglavnom rešenja koja sadrži nemačko i austrijsko pravo. Stoga javni beležnik, samostalan i nezavistan pravni stručnjak, koji vrši javnu službu, tj. u ime države sastavlja javne isprave i po ovlašćenju suda sprovodi postupke, koji spadaju u sudsku nadležnost.
Za svoj rad odgovara on lično i po zakonu je u obavezi da se osigura od profesionalne odgovornosti. Država ne odgovara za greške i eventualnu štetu koju pričini strankama u svom radu, obzirom da mu se zakonom poverava javna služba, to su uslovi i postupak izbora javnih beležnika utvrđeni zakonom i vrši ih država, tj. ministar pravde.
Rešenja postojećeg zakona predviđaju ograničen broj javnih beležničkih mesta, po pravilu jedno mesto za svaku opštinu ili gradsku opštinu. S tim da u područijima gde je gušća naseljenost i veća koncentracija ekonomskih i drugih aktivnosti ministar pravde može utvrditi o jednom javnom beležničkom mestu na svakih 25 hiljada stanovnika.
Javni beležnik je u odnosu sa strankama neutralan. Njemu zakon izričito zabranjuje da se kao što to npr. čine advokati stavlja na stranu jedne od stranaka i zastupa njene interese. Njegov posao je sličan poslu sudije u sudu i ima zakonsku dužnost da ukoliko u postupku utvrdi kakve nepravilnosti, znači, zabranjena raspolaganja, fiktivni ugovori ili druge pravne poslove, dužan je da na to upozori stranke ili da odbije izvršenje javnog beležničkog posla.
Znači, javni beležnik štiti interese ugovora. Javni beležnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu nužnih troškova koje je imao. Nagrada za rad utvrđuje se prema javnobeležničkoj tarifi koju na predlog javnobeležničke komore donosi ministar pravde. Javni beležnik ima pravo i zakonsko ovlašćenje da naplaćuje sudske i administrativne takse u ime i za račun države kada su takve takse predviđene u postupcima koje njemu povere sudovi ili organi uprave. Ilustracije radi, u Francuskoj je to negde to oko 10% dohotka.
Nadležnost javnih beležnika može biti obavezna ili fakultativna. Obavezna nadležnost postoji kod onih pravnih poslova kod kojih je potrebno obezbediti zaštitu interesa stranaka ili veću pravnu sigurnost po pravilu u slučajevima gde se radi o raspolaganjima imovinom veće vrednosti: ugovori o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života ostavioca, ugovori o prodaji ili poklonu o nepokretnosti itd. Ili, kod osnivanja mnogočlanih privrednih društava otvorenog tipa, kao što su društva, akcionarska društva.
Mislim da je najbolje rešenje, ipak, da država bude ta koja će organizovati čuvanje arhivske građe ili makar kopiju svih dokumenta koji postoje kod notara. Jer, ne zaboravimo mi živimo u ambijentu kakvom živimo, živimo s navikama kakve postoje u našem društvu i mi moramo i u tom delu preventivno da delujemo.
Recimo, trenutno je u našem pravnom sistemu, pošto je izglasan 2001. godine Zakon o notarima, postoji opet neka nejasnoća. Mnogi sudovi poput Prvog osnovnog suda u Beogradu odbijaju da overe kopiju ugovora da je verno originalu, jer govore strankama da to nije moguće, jer se na samom originalu ne nalazi pečat suda itd. Mislim da Ministarstvo u tom delu mora da odreaguje i budući da se strane svakodnevno sreću sa tim problemima da se mora naložiti jednostavno sudskim službama koje vrše overu da i dalje izlaze u susret građanima, da građani ne trpe štetne posledice ovoga što nije država uradila.
Naravno, da treba da se ugledamo na razvijene zemlje, ali treba da se ugledamo i na dug i složen postupak kojim su razvijene zemlje, koje imaju razvijenu notarsku službu, polako stepen po stepen, prenosile nadležnosti javnim beležnicima i notarima. Ako bi sada mi u jednom momentu, u jednom trenutku preneli njima sve nadležnosti koje će u budućnosti vršiti, tek tada mislimo da bi nastali i pravi problemi.
Zbog toga naša formula za rešenje problema, pored ovih zakonskih rešenja, znači treba notarima dati ovlašćenja koja imaju za početak, samo radnici overe u sudu, onda najmanje dve godine treba posmatrati kako javni beležnici obavljaju taj posao. Za te dve godine treba ukloniti beležnike koji loše rade i ispravljati nedostatke u njihovom radu, tek potom kad komisija koju treba formirati konstatuje da te najjednostavnije stvari beležnici rade dobro, tek tada treba zakonom uspostavljati i prenositi te javne nadležnosti notarima. Onda kada se njihov posao posmatra u tom prelaznom periodu od dve godine, najmanje još dve godine treba kontrolisati i ispravljati nedostatke kod novoprenetih nadležnosti. Tek, po nama, tada treba preneti ovlašćenje da se sastavljaju javnobeležničke isprave i sve to pod uslovom da svi budu zadovoljni u načinu većinski,kako su notari obavljali svoj posao.
Mi mislimo da su ovo suštinske stvari i pored tih zakonskih odredbi imamo uvek kada pričamo o ovome, sliku stanja u našem društvu i tačno možemo znati šta od koga u kojoj situaciji možemo očekivati.
Zbog toga će poslanici SPO i Demohrišćanske stranke Srbije podržati odlaganje, primene ovog zakona. Mi ćemo kada dođe na dnevni red set pratećih zakona, a vi ste pomenuli da ih je negde 20-ak koji treba da se upodobe sa Zakonom o sudskim notarima, uzeti jako aktivno učešće. Po nama, čini nam se, da će i možda ćemo doći do još jedne situacije da odložimo primenu zakona za možda još godinu ili dve dana. U tom smislu je gospođica Olgica Batić, i podnela amandman, jer s obzirom na opšte stanje, vi ste ga ministre izneli na način na koji smo mi to planirali da uradimo. Mi mislimo da i za godinu dana teško da ćemo uspeti da završimo te poslove, ali videćemo šta će se dešavati sa pratećim zakonima. U svakom slučaju mi ćemo u tom delu biti jako konstruktivni sa najboljom namerom i sa pokušajima da zaista doprinesemo uspostavljanju pravne sigurnosti onoliko koliko je to u mogućnosti, što se tiče naše poslaničke grupe. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, javni beležnici i jesu i nisu novina u pravnom sistemu Republike Srbije.
Naime, javni beležnici i notari su kod nas prvi put uvedeni Zakonom o javnim beležnicima Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine, prihvatajući rešenja austrijskog i nemačkog prava. Međutim, dok su na teritoriji Vojvodine oni imali dugogodišnju tradiciju, u centralnoj Srbiji za kratko vreme važenja pomenutog zakona, do 1964. godine, oni nisu uspeli da ostave dugi trag. Postojećim zakonom o javnim beležnicima koji je Narodna skupština usvojila 2011. godine, ponovo je uvedena institucija javnog beležnika kao deo strategije reforme pravosuđa, sa ciljem da se preuzme znatan deo poslova sudova u vanparničnoj materiji. Zadržan je pristup koji je u prošlosti primenjivan, te su prihvaćena uglavnom rešenja koja sadrži nemačko i austrijsko pravo. Stoga javni beležnik, samostalan i nezavistan pravni stručnjak, koji vrši javnu službu, tj. u ime države sastavlja javne isprave i po ovlašćenju suda sprovodi postupke, koji spadaju u sudsku nadležnost.
Za svoj rad odgovara on lično i po zakonu je u obavezi da se osigura od profesionalne odgovornosti. Država ne odgovara za greške i eventualnu štetu koju pričini strankama u svom radu, obzirom da mu se zakonom poverava javna služba, to su uslovi i postupak izbora javnih beležnika utvrđeni zakonom i vrši ih država, tj. ministar pravde.
Rešenja postojećeg zakona predviđaju ograničen broj javnih beležničkih mesta, po pravilu jedno mesto za svaku opštinu ili gradsku opštinu. S tim da u područijima gde je gušća naseljenost i veća koncentracija ekonomskih i drugih aktivnosti ministar pravde može utvrditi o jednom javnom beležničkom mestu na svakih 25 hiljada stanovnika.
Javni beležnik je u odnosu sa strankama neutralan. Njemu zakon izričito zabranjuje da se kao što to npr. čine advokati stavlja na stranu jedne od stranaka i zastupa njene interese. Njegov posao je sličan poslu sudije u sudu i ima zakonsku dužnost da ukoliko u postupku utvrdi kakve nepravilnosti, znači, zabranjena raspolaganja, fiktivni ugovori ili druge pravne poslove, dužan je da na to upozori stranke ili da odbije izvršenje javnog beležničkog posla.
Znači, javni beležnik štiti interese ugovora. Javni beležnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu nužnih troškova koje je imao. Nagrada za rad utvrđuje se prema javnobeležničkoj tarifi koju na predlog javnobeležničke komore donosi ministar pravde. Javni beležnik ima pravo i zakonsko ovlašćenje da naplaćuje sudske i administrativne takse u ime i za račun države kada su takve takse predviđene u postupcima koje njemu povere sudovi ili organi uprave. Ilustracije radi, u Francuskoj je to negde to oko 10% dohotka.
Nadležnost javnih beležnika može biti obavezna ili fakultativna. Obavezna nadležnost postoji kod onih pravnih poslova kod kojih je potrebno obezbediti zaštitu interesa stranaka ili veću pravnu sigurnost po pravilu u slučajevima gde se radi o raspolaganjima imovinom veće vrednosti: ugovori o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života ostavioca, ugovori o prodaji ili poklonu o nepokretnosti itd. Ili, kod osnivanja mnogočlanih privrednih društava otvorenog tipa, kao što su društva, akcionarska društva.
Fakultativna nadležnost postoji i kod ostalih pravnih poslova gde uslov punovažnosti pravnog posla nije da isti bude sastavljen kao javnobeležnički zapis i gde su stranke ovlašćene da same odrede da li žele da pravni posao koji zaključuju, zaključuju pred javnim beležnikom, kao garantom ispravnosti istog. Suština uvođenja institucije javnog beležnika jeste veliko rasterećenje sudova uz privremeno poboljšanje kvaliteta i brzine pravnih usluga koje država pruža građanima.
Poslanička grupa PUPS će podržati Predlog izmene Zakona o javnom beležništvu. Amandmanima koje smo dostavili, zalažemo se za to da javni beležnik ne mora imati pravosudni ispit. Meni lično se više čini, a i dopada se sistem sa strogim javnobeležničkim ispitom bez pravosudnog, jer pravosudni ispit obuhvata mnogo širu materiju i ona znanja i grane prava koja beležniku, de fakto, nisu potrebna, ili mu nekad neće biti potrebna.
Što se tiče radnog iskustva, mislim da je maksimum onaj staž koji se traži za sudiju višeg suda. Takođe se zalažem za strogo poštovanje kriterijuma dostojnosti i ovde ne bi trebalo da bude nikakvih odstupanja, zbog toga što je javno-beležnik nezavistan i samostalan u radu. Prethodno navedeni kriterijumi moraju biti do kraja ispoštovani. Ovo, pogotovo, imajući u vidu da je ministar pravde u medijima već najavio da se planira izmena dosadašnjih rešenja novog zakona o pravosudnom ispitu.
Jednom rečju, što bi rekao naš narod, javnobeležnik mora po svim kriterijumima da bude apsolutno moralan i čist, kao suza. Hvala, ja sam imao toliko.