Dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS sve ovo o čemu je gospodin ministar pričao i izmene zakona u potpunosti razumeju, kao što u potpunosti razumeju i stanje u našem celokupnom pravosuđu, koje mora da bude i biće, ali posebno u tim privim godinama rada, jedan strogi kontrolor rada sudskih notara, upravo zbog iskustva u okruženju.
Samo uvođenje notarskog sistema je jedno novo značajno vraćanje srpskoj tradiciji. Notarski sistem je postojao kod nas pre Drugog svetskog rata, a najviše je zaživeo u najrazvijenijim delovima zemlje. U Vojvodini i u nekim delovima zemlje nije zaživeo, ali ne bih se kod tog stanja u našem pravosuđu i kritike njegovog opšteg stanja osvrtao samo na zadnjih nekoliko godina. Srbija se posle 83 godine i u ovom delu vraća sebi, a razvijeni svet je u toj meri razvio notarsku službu da notari u javnosti u razvijenim zemljama, pre svega u zemljama EU, imaju status poput sudije. Kod izbora notara i kod polaganja notarskog stručnog ispita, a i kasnijeg dodatnog usavršavanja, mislim da svi oni koji odlučuju o izboru notara moraju imati podjednako opreza, a možda čak i nešto više u odnosu na oprez kod izbora nosioca najviših pravosudnih funkcija.
Kad kažem da ne treba gledati zadnjih nekoliko godina, mislio sam na period od 1945. godine na ovamo, kada je nasilno prekinuta naša dobra tradicija u raznim oblastima, pa i u ovoj oblasti. Zaista sada imamo velike probleme u našem pravosudnom sistemu, koji jesu posledica svega onoga što se dešavalo devedesetih i posle 2000. godine, a rekao bih da su pre svega posledica jednog sistema koji je ustanovljen 1945. godine i sa čijim ćemo se reliktima mi još jako dugo nositi u našem pravosudnom sistemu.
Srbija je u mnogim oblastima svog života zadnja koja je sprovodila neophodne i potrebne reforme. Nažalost, takav je slučaj i u oblasti notarskog sistema.
Mi smo zadnja zemlja bivše SFRJ koja je donela Zakon o notarima. Odlaganje njegove primene ima punu svoju svrhu, jer definitivno notari, koji zaista moraju biti najbolji pravnici, čak moraju imati više multidisciplinarnih znanja, često od nosilaca pravosudnih funkcija, koji mogu biti specijalisti i u određenim sudovima, građanskoj i krivičnoj ili nekoj drugoj materiji, ali širok obim poslova sa kojima se notar susreće zahteva i, prvo, strogost kod polaganja ispita, zatim redovnu kontrolu od strane ministarstva i od strane pravosuđa i, treće, stalno dodatno usavršavanje.
Notarska komora u okruženju i u zemljama EU upravo radi sve te poslove, od stručnog usavršavanja, od potenciranja na notarskoj, odnosno javnobeležničkoj etici, od međunarodne saradnje, od stalnog usavršavanja na notarskoj akademiji, a ne zaboravimo, onog dana kada postanemo zemlja članica EU ta međunarodno pravna saradnja u svim ovim poslovima će doći do velikog značaja.
Javnobeležnička komora koju ćemo mi osnovati tek kada budemo imali otvorenih najmanje 100 notarskih kancelarija vršiće nadzor uz jednačavanje javnobeležničke prakse, dostavljati redovan izveštaj ministarstvima, zatim, naravno, pored osiguranja notara, vršiće se edukacija, vođenje upisnika, zatim izdavačka delatnost što se tiče stručne literature, saradnja sa sudovima i drugim međunarodnim organizacijama, zatim nastavu će organizovati za polaganje notarskih ispita i imaće značajno učešće u radnim grupama kod svih propisa koji se odnose i tiču notarske, odnosno javnobeležničke struke.
Ispitni postupak i postupak imenovanja od presudnog su značaja za budućnost javnog beležništva. Kroz pozitivnu selekciju, temeljenu na znanju etičnosti, osigurava se razvoj službe i čuva se njen ugled. Bitno je javno poverenje na kome se ova specifična profesija zasniva, jer ako bismo izvršili istraživanje javnog mnjenja videli bismo da naši građani uglavnom nemaju pojma šta je javni beležnik, šta je to notar. Strah od nepoznatog i velika je neinformisanost i građani će sigurno i dalje zbog te inercije da imaju poverenja u državne organe, u sud itd, češće tražiti da se u ovom prelaznom periodu njihova dokumenta i izjave overavaju u sudu, nego kod notara. Međutim, upravo ta vrsta pozitivne selekcije, da se biraju najbolji, da se biraju ljudi koji su poznati u svojoj sredini, ako su bili ugledni pravnici, sudije tužioci itd. koji nemaju mrlje u svojoj biografiji, to će biti prvi korak u razvijanju notarske službe, jer ona pre svega moga da bude zasnovana na poverenju građana.
Pored toga što će biti rasterećeno pravosuđe, što će se skratiti trajanje mnogih postupaka, poput ostavinske rasprave, što će biti razgranata mreža notara na nivou cele zemlje, značajna je ta preventivno pravna zaštita notarske službe.
Ono čega se i gospodin ministar dotakao, da su do sada sudovi uglavnom vršili kod značajnih ugovora, poput ugovora o prometu nepokretnosti jako visokih vrednosti, oni su uglavnom pažnju obraćali na potpis stranaka, na tačnost ličnih dokumenta i tu je uloga sudskog overivača završena. Međutim, to je za posledicu imalo upravo ono što se dešavalo i svakodnevno vidimo u našem okruženju, da je jedna te ista nepokretnost više puta prodavana, da je to otvaralo širok spektar za razne malverzacije, za simularne poslove, za raznorazne prevarne radnje i ta preventivna uloga notara, da on prouči svaki član ugovora, da preventivno zaštiti obe stranke potpisnice ugovora po nama je možda i najznačajnija uloga, jer samim tim, ako notar u tom delu pravilno obavi svoj posao, izbeći ćemo mnoge sudske postupke, od krivičnih postupaka do raznoraznih drugih postupaka, koji se tiču naknade štete, koji mogu nastati kao posledica tih prevarnih radnji.
Ono što je, takođe, jako bitno to je da ćemo mi imati napredni elektronski potpis umesto službenog pečata i potpisa u toj fazi razvoja notarske službe, kada u elektronskom sistemu sve bude na kvalitetan način umreženo. Zatim, imaćemo upisnik testamenata, jer mi danas nemamo upisnik testamenata, tako da je i tu moguće da jedan ostavilac napiše nekoliko testamenata koji mogu proizvesti niz sudskih postupaka i niz pravinih posledica.
Ono što je za nas jako bitno i što želimo da ukažemo ministarstvu, a vidim i da gospodin ministar na isti način sa svojom službom rezonuje. To je tačno da sada kada bi se sa ovim nadležnostima otvorile notarske kancelarije, one bi u ekonomskom smislu jako teško mogle da posluju, međutim, Englezi, koji su nekoliko stotina godina uvodili notarsku službu po sistemu korak po korak, oni su upravo to radili zbog nekoliko stvari – zbog stručnog usavršavanja notara, zbog razvijanja svesti građana, zbog postepenog sticanja poverenja u notarske službe i zbog toga što su pre svega uredili jasno svoj pravni sistem. Mi ukoliko ne utegnemo u dovoljnoj meri naš pravni sistem i ako ne donesemo sve potrebne zakone koji su potrebni za razvoj notarske službe ili ako recimo ne uredimo na valjan način službu registar nepokretnosti, mi onda ne možemo očekivati ni od notara da kvalitetno obavljaju svoj posao.
Gospođica Olgica Batić, zamenica šefa naše poslaničke grupe, koja je igrom slučaja i ćerka bivšeg ministra pravde Vladana Batića, u neposrednom razgovoru pred ovo izlaganje, saznao sam da je gospodin Batić bio za uvođenje notarske službe, ali je smatrao da naš pravni sistem nije u dovoljnoj meri sposoban da i utegnut i kvalitetan i da uvođenje notarske službe treba odložiti za to vreme dok ne dobijemo potrebnu harmoniju u pravnom sistemu koji će jako bitnu ulogu vršiti u nadzoru nad radom notarskih službi.
Drugo, i gospodin ministar je pomenuo i mi smo te podatke prikupili, u svim zemljama bivšim članicama SFRJ većina notara je nažalost završilo u zatvoru upravo zbog korupcije, upravo zbog toga što imamo taj nasleđeni sistem – hajde, završićemo neki posao na kriminalan način, niko to neće saznati itd, međutim, i te kako se lako sazna. Ono što je po nama jako sporno i o čemu ministarstvo treba da razmišlja kod izmene Zakona o notarima, to je arhiva koju vode notari.
Mi znamo da sve naše državne službe i javne institucije imaju veliki problem sa arhivskom građom, sa čuvanjem dokumenata. Ona se često čuvaju u neadekvatnim uslovima, koji ne odgovaraju po svim standardima o čuvanju arhivske građe, a mi ovde jednostavno nemamo dobru vrstu obezbeđenja. Recimo, neko će položiti notarski ispit, otvoriće kancelariju i obavezi je da čuva arhivsku građu od jako velikog značaja za pravnu sigurnost građana. Posle deset godina može zatvoriti kancelariju, može da mu se desi nešto drugo, može izgubiti licencu za rad. Šta će onda biti sa arhivom?
Mislim da je najbolje rešenje, ipak, da država bude ta koja će organizovati čuvanje arhivske građe ili makar kopiju svih dokumenta koji postoje kod notara. Jer, ne zaboravimo mi živimo u ambijentu kakvom živimo, živimo s navikama kakve postoje u našem društvu i mi moramo i u tom delu preventivno da delujemo.
Recimo, trenutno je u našem pravnom sistemu, pošto je izglasan 2001. godine Zakon o notarima, postoji opet neka nejasnoća. Mnogi sudovi poput Prvog osnovnog suda u Beogradu odbijaju da overe kopiju ugovora da je verno originalu, jer govore strankama da to nije moguće, jer se na samom originalu ne nalazi pečat suda itd. Mislim da Ministarstvo u tom delu mora da odreaguje i budući da se strane svakodnevno sreću sa tim problemima da se mora naložiti jednostavno sudskim službama koje vrše overu da i dalje izlaze u susret građanima, da građani ne trpe štetne posledice ovoga što nije država uradila.
Naravno, da treba da se ugledamo na razvijene zemlje, ali treba da se ugledamo i na dug i složen postupak kojim su razvijene zemlje, koje imaju razvijenu notarsku službu, polako stepen po stepen, prenosile nadležnosti javnim beležnicima i notarima. Ako bi sada mi u jednom momentu, u jednom trenutku preneli njima sve nadležnosti koje će u budućnosti vršiti, tek tada mislimo da bi nastali i pravi problemi.
Zbog toga naša formula za rešenje problema, pored ovih zakonskih rešenja, znači treba notarima dati ovlašćenja koja imaju za početak, samo radnici overe u sudu, onda najmanje dve godine treba posmatrati kako javni beležnici obavljaju taj posao. Za te dve godine treba ukloniti beležnike koji loše rade i ispravljati nedostatke u njihovom radu, tek potom kad komisija koju treba formirati konstatuje da te najjednostavnije stvari beležnici rade dobro, tek tada treba zakonom uspostavljati i prenositi te javne nadležnosti notarima. Onda kada se njihov posao posmatra u tom prelaznom periodu od dve godine, najmanje još dve godine treba kontrolisati i ispravljati nedostatke kod novoprenetih nadležnosti. Tek, po nama, tada treba preneti ovlašćenje da se sastavljaju javnobeležničke isprave i sve to pod uslovom da svi budu zadovoljni u načinu većinski,kako su notari obavljali svoj posao.
Mi mislimo da su ovo suštinske stvari i pored tih zakonskih odredbi imamo uvek kada pričamo o ovome, sliku stanja u našem društvu i tačno možemo znati šta od koga u kojoj situaciji možemo očekivati.
Zbog toga će poslanici SPO i Demohrišćanske stranke Srbije podržati odlaganje, primene ovog zakona. Mi ćemo kada dođe na dnevni red set pratećih zakona, a vi ste pomenuli da ih je negde 20-ak koji treba da se upodobe sa Zakonom o sudskim notarima, uzeti jako aktivno učešće. Po nama, čini nam se, da će i možda ćemo doći do još jedne situacije da odložimo primenu zakona za možda još godinu ili dve dana. U tom smislu je gospođica Olgica Batić, i podnela amandman, jer s obzirom na opšte stanje, vi ste ga ministre izneli na način na koji smo mi to planirali da uradimo. Mi mislimo da i za godinu dana teško da ćemo uspeti da završimo te poslove, ali videćemo šta će se dešavati sa pratećim zakonima. U svakom slučaju mi ćemo u tom delu biti jako konstruktivni sa najboljom namerom i sa pokušajima da zaista doprinesemo uspostavljanju pravne sigurnosti onoliko koliko je to u mogućnosti, što se tiče naše poslaničke grupe. Hvala.