Četvrto vanredno zasedanje, 25.02.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

25.02.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:30 do 19:45

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Borislav Stefanović

Demokratska stranka
Moram da kažem da i pored svih napora naše poslaničke grupe, zaista pokušavamo da razumemo način na koji vi predsedavajuća tumačite naše izlaganje.
Ovo sada je retoričko pitanje. Ne raspravljam sa vama lično nego sa vašim čitanjem sistema. Kako je moguće pričati o javnom beležništvu a ne pričati o pravnoj sigurnosti ili pričati o pravnoj sigurnosti, a ne pričati o amnestiji i onim što se dešava na ulicama naših gradova? To je zaista retoričko pitanje.
Ne mogu da shvatim, apelovao bih na vaš stid da znam da ga imate, ali ovo je zaista neverovatno šta vi radite. Postavljamo vrlo jasno pitanje zašto niste za ovaj zakon prihvatili rokove koje smo predložili u avgustu i vi nam ne odgovarate ministre. Mogli biste na to da nam odgovorite. Koji su bili motivi u avgustu da se ne prihvati, a koji su sada da idete na šest meseci? Hoćete li prihvatiti naš amandman da bude na godinu dana? Možete se sada odmah izjasniti zato što imamo želju da ovaj pravni institut počne da živi u ovoj zemlji. Svi se slažemo da je on neophodan Srbiji.
Evo, izjasnite se o te dve sitnice. Da li je moguće, da li iko u ovoj sali i građani koji nas gledaju misle, uključujući i vas predsedavajuća, da u Srbiji o pravnom poretku i pravnom sistemu može da se govori na način da pričamo o notarima i samo i isključivo o notarima, a izlaganje ministra i drugih poslanika se tiče svih drugih propratnih pojava? Onda ustane opozicija i to kaže i vi nam udarate opomene. To je ispod svakog nivoa i to ne postoji u ovoj Skupštini, ne znam kad se dešavalo na ovaj način, da se takvom svetlosnom brzinom krećete koracima koji su vas doveli do ovde. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Gospodine Stefanoviću, moram da vam odgovorim, imam tu obavezu. Zaista imate jako nisko mišljenje o mojoj inteligencije i dobro to znate, s obzirom da možete iz stenografskih beležaka da se uverite o temi o kojoj ste pričali. Stvarno smatram da sam postupila u skladu sa Poslovnikom.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.
...
Demokratska stranka

Borislav Stefanović

Demokratska stranka
Uopšte ne pričam o vašoj inteligenciji. Pričam o tome da pokušavam da razumem način na koji vi čitate i Poslovnik i na koji primenjujute pravila. Verujte da sa ove strane niko ne razume to što radite. Siguran sam da ni građani ne razumeju, jer niste mi objasnili, ne sumnjajući u vašu inteligenciju, kako mislite da u ovoj sali, bez obzira na njihovu viku koju tolerišete, kako mislite u ovoj sali da se priča o javnim beležnicima i da se priča o pravnoj sigurnosti i rešavanju predmeta i svega ostalog, a da se ne dotaknete ključnih zakona koje je ministar ovde obrazlagao? Da li mislite da može u ovoj zemlji da se priča o kiseoniku tako što se priča o vodoniku na jedan način, a o ostalim stvarima na drugi način? Ne znam o čemu vi govorite, kada tako nastupate, pričajući o inteligenciji.
Ovde se radi o vrlo jasnom pitanju. Ne može niko da priča o pertlama, a da ne priča o cipelama. I to kada se priča o kontekstu, kako neko donosi ovaj zakon, šta je bilo u avgustu mesecu, možda će te nam zabraniti da spominjemo šta je bilo u avgustu. Hoćemo li i za to isto dobiti opomenu?

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovima 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 16,45 časova.
(Posle pauze.)

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da je u Narodnoj skupštini obrazovana nova poslanička grupa, pod nazivom "Zajedno za Srbiju". Novu poslaničku grupu čini šest narodnih poslanika. Predsednik poslaničke grupe je narodni poslanik Dušan Petrović, a zamenik predsednika, narodna poslanica Sanja Čeković.
Nastavljamo sa radom.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Branislav Jovanović. Izvolite.

Branislav Jovanović

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javno beležništvo postoji u većini evropskih zemalja, a kod nas bi moglo da se vrati posle 70 godina.
Notar ili javni beležnik je stara pravnička profesija, koja je kod nas uvedena još 1930. godine. Već 1944. godine, ukidanjem ustavno-pravnog sistema, ova profesija je prestala da postoji.
Maja 2011. godine donet je Zakon o javnom beležništvu, čiji je početak primene odložen za 1. mart 2013. godine. Kako do sada nisu obezbeđeni uslovi za primenu zakona, odnosno nije izabran dovoljan broj lica, odnosno nisu položili javno-beležnički ispit, a što je uslov za raspisivanje konkursa i imenovanje javnih beležnika. Nije osnovana ni javno-beležnička komora, koja treba da donese neophodne podzakonske akte, pa je potrebno da se odloži primena Zakona o javnom beležništvu do 1. marta 2014. godine, kako bi se stekli uslovi za njegovu primenu.
Javno beležništvo je služba od javnog poverenja. U obavljanju delatnosti, javni beležnici su samostalni i nezavisni u svom radu.
Notari bi preuzeli brojne poslove od suda, kao što su razne overe ugovora, sačinjavanje i čuvanje testamenata, nesporne ostavinske postupke, a pored toga će izdavati potvrde, kao što su potvrde o imenu i životu, čuvaće u depozit isprave i dragocenosti pod određenim uslovima. Čuvaće npr. testament do smrti ostavioca ili ugovor koji treba da deluje do venčanja.
Najznačajnije za građane je to, što će javni beležnici od sudova preuzeti nadležnosti za ugovore o prometu nepokretnosti i garantovati njihovu tačnost, odnosno garantovati za njihovu ispravnost. Tako više neće biti prevarenih građana pri kupovini nepokretnosti.
Prema zakonu, odgovornost notara za štetu koja nastaje njegovim postupanjem će biti pokrivena obaveznim osiguranjem. Javno beležništvo će u značajnoj meri umanjiti mogućnost pranja novca, jer će transakcije ići kroz ugovore i druge poslove za koje garantuju javni beležnici, a plaćanje će se odvijati preko računa, ne u kešu.
Javni beležnici će na sebe preuzimati čitav niz radnji koje prethode naplati poreza. Tako će doneti korist za državu, kroz efikasnu poresku kontrolu i naplatu poreza.
Za teritoriju svake opštine biće imenovan po jedan javni beležnik, a za veće opštine jedan javni beležnik za 25 hiljada stanovnika. Tarife za njihov rad će propisivati Ministarstvo pravde, koje će im odrediti i radno vreme.
Notarima je zabranjeno da učestvuju u aktivnostima političkih stranaka i da budu članovi partijskih organa.
Zvanje javnih beležnika nespojivo je sa obavljanjem advokature, bilo kog drugog plaćenog zanimanja ili funkcije, kao i poslova koji nisu u skladu sa ugledom, nezavisnošću i javnim poverenjem. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospođo predsedavajuća. Izvolite.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Narodna skupština je u maju 2011. godine, na predlog tadašnje ministarke pravde, gospođe Malović, usvojila Zakona o javnom beležništvu po hitnom postupku. Tada nam je saopšteno da se ovaj zakon donosi jer postoji potreba pravne sigurnosti, da se poslovi od javnog značaja povere posebnoj službi od poverenja. Naravno, da to jeste tako. Ali zaista je neprihvatljivo da dve godine nakon toga, notarstvo još nije zaživelo uz Republici Srbiji.
Srbija je poslednja zemlja, u takozvanom regionu, koja je donela ovaj zakon, sa namerom da sudovi postupaju efikasnije. Sada se postavlja pitanje, na koje svi znamo odgovor - da li je pravosuđe u Srbiji efikasnije u februaru 2013. godine? Naravno da nije. Pre svega zbog toga što je prethodno Ministarstvo pravde i prethodna Vlada, promenila samo zgrade i nazive sudova, što nije pristupila reformi, već deformisanju srpskog pravosuđa, zato što su se ponašali kao da će vladati doveka i uopšte nisu vodili računa da ukoliko dođe do promene vlasti u Srbiji, da će ovaj sistem pasti, jer ne vredi nameštati sopstvene kadrove i uređivati sudove prema volji i interesu samo jedne političke stranke.
U međuvremenu se dogodila prava katastrofa i sada, zaista, vi kao ministar pravde imate nezahvalnu poziciju da sve to, na neki način, ispravite i otklonite, i moramo se složiti oko toga na neki način, na veliku blokadu koja postoji u našim sudovima.
Tada je rečeno da je ovaj zakon neophodan zarad pridruživanja EU i članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. U međuvremenu, postali smo svi toga svesni, možda ti razlozi još uvek stoje, ali da su neki drugi razlozi i kriterijumi potrebni da Srbija ispuni da bi postala članica EU, pre svega, da se odrekne KiM.
Ministre, sigurno znate da su prvi obrisi notarstva u Srbiji nastali u Kraljevini Srbiji još 1930. godine, a možda u nekim slučajevima i ranije, ali da kažem da je tada pokušano da se uradi ovaj sistem. Siguran sam da znate da ni tadašnji ministar pravde, pa ni kralj Aleksandar nije imao ovlašćenja kakva su predviđena za ministra pravde ovim zakonom. Ministar pravde, u ovom trenutku ste to vi, imenuje javne beležnike, određuje broj javno-beležničkih mesta, obrazuje ispitnu komisiju, čak utvrđuje i radno vreme beležnika.
Citiraću vam pitanja koja su postavljena u raspravi kada se ovaj zakon donosio. "Kada prestaje delatnost javnog beležnika, niste dobro to definisali. Da li ste vi svesni da je predlog koji ste dali, u određenim uslovima, samo za starosnu penziju, u suprotnosti sa članom 21. Ustava? Niste precizno definisali ni šta su uslovi za obavljanje ovog posla." Citirao sam deo iz govora, koji je, kada smo usvajali ovaj zakon, izrekla tadašnja poslanica, gospođa Jorgovanka Tabaković. Ne vidim da ste u predlogu ovog zakona, bar ove izmene na koje je ona ukazala, predložili Narodnoj skupštini.
Predviđeno je, osnovnim zakonom, da stupi 1. jula 2012. godine, onda smo u avgustu mesecu pristupili promenama, odnosno odlaganju njegove primene za 1. mart 2013. godine, a danas to pomeramo za godinu dana, na 2014. godinu.
Šta je urađeno u međuvremenu? Danas smo čuli da je 55 ljudi položilo ispit i da se kandidovalo za notara. Ovim tempom, najmanje još godinu dana će biti potrebno da dostignemo onaj broj koji zakon predviđa, od 100 javnih beležnika. Daleko smo od formiranja javno-beležničke komore, koju je nemoguće formirati dok tih 100 ne bude izabrano.
Danas ste najavili da ćete u ovoj oblasti intervenisati sa novim zakonom. Zaista onda postavljamo pitanje – zašto ulazite u tekst zakona, ovog ovakvog? Tri puta menjamo jedan zakon u prethodne dve godine, koji još uvek nije stupio na snagu i neće u narednih godinu dana. Činjenica je da zakonom nisu razrađeni nikakvi kriterijumi za imenovanje javnih beležnika.
Podsećam vas da je DSS, amandmanima na ovaj zakon, tražila da u zakonu stoji da je javno beležništvo slobodna profesija. Kao stranka smo tražili da se neka ovlašćenja ministra prenesu na Narodnu skupštinu Republike Srbije, i to tada nije prihvaćeno. Podneli smo amandman kojim smo tražili da se smanji broj beležnika, da ne bude 100 već 34 koliko ima osnovnih sudova u Republici Srbiji, pre svega, da bi sistem profunkcionisao. Možda bi sve bilo bolje i drugačije da je taj amandman DSS onda prihvaćen.
U avgustu prošle godine, na predlog SNS i ovlašćenog predstavnika, gospodina Cvijana, odlaže se ovo na šest meseci. Jasno smo ukazivali, da ne čitam sada i taj stenogram, da ćemo do 1. marta sigurno raspravljati o izmenama i dopunama, jer smo bili svesni da ovo ne može da se uradi za tako kratak rod. Zahtevali smo onda i vaše prisustvo, da i vi u ovoj sali kažete da je to nemoguće. Apsolutno ste bili svesni u tom trenutku da je to nemoguće uraditi iz mnogobrojnih razloga koji stoje na putu da notarstvo u Srbiji zaživi tako brzo.
Zaista nam je žao, gospodine ministre, što prilikom izmena i dopuna, predlaganja ovih izmena i dopuna danas niste pokušali da umanjite, po nama iz DSS, prenaglašen uticaj izvršne vlasti na formiranje notarskog sistema u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina se pokazalo da je u Srbiji pravda slepa, ali nažalost i korumpirana.
Što se mene lično tiče, primetio sam da imate želju, energiju i dobru volju da promenite srpsko pravosuđe, odnosno zakonodavstvo koje njega reguliše. Zaista sa nestrpljenjem očekujemo niz zakonskih predloga koji treba da dođu u Skupštinu, da bi se ona jadna reforma koju je prethodna vlada sprovela, konačno ispravi, i da ljudi koji su zaposleni u srpskom pravosuđu, časno i pošteno rade svoj posao. Hvala vam najlepše.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Hvala, predsedavajuća.
Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, pre svega da istaknem da poslanička grupa SPS nesumnjivo podržava ovaj predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu. Za razliku od ostalih diskusija koje su bile znatno šire i koje su se udaljavale od samog predloga izmena Zakona o javnom beležništvu, mislim da bi trebalo sve sublimirati na ono što je ključno i ono što sadržinski stoji u izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Stoga treba reći da zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu treba posmatrati kroz tri ključne izmene od kojih dve kvalitativno doprinose da javno beležništvo obezbedi potrebe građana, da rastereti sudove i obezbedi sigurnost građana u pravnom prometu. Koje su to ključne izmene? Povećanje nadležnosti koje je definisano ovim izmenama, način sticanja javnobeležničke službe, odnosno način polaganja javnobeležničkog ispita, a treća izmena je procesne prirode i ona se vezuje za vreme primene zakona, odnosno početak primene zakona.
S obzirom da je kod građana Republike Srbije uvrežen jedan stereotip – šta je to beležnik, odnosno šta je to notar, pa se uglavnom kroz taj stereotip prožima nešto što se vezuje za potvrđivanje ili overu ugovora. Tu treba ukazati i denifiskovati u potpunosti nešto što je suštinski vezano za notarsku funkciju, da je to tačno da se potvrđuju ugovori kroz javnobeležničke zapise, ali u sada zakonom propisanoj proceduri i na način koji podrazumeva daleko veći stepen zaštite i sigurnosti. Zašto?
Zbog toga što smo do sada imali praksu da se ugovori potvrđuju pred sudovima. Tada overitelji ugovora imaju samo jednu jedinu obavezu, a to je da uzmu legitimacije ili lične karte stranaka, provere njihov identitet, da se ne upuštaju u sadržinu ugovora, da ih ne interesuje suština ugovora i da takvi ugovori budu overeni i da na takav način stupe u pravni saobraćaj ili u pravni život. Da li je to dobro? Apsolutno da nije dobro. Koji je to razlog zbog čega nije dobro? Zato što se nije pristupilo određenim preventivnim mehanizmima kako bi se izbegli sudski postupci po tužbama za poništaj ugovora koji su apsolutno ništavi, simulovani, rušljivi itd.
U konkretnoj situaciji notar ili javni beležnik ima obavezu da ove mehanizme primeni, da izvrši proveru ugovora, da oceni da li ugovor ima elemente ništavosti, da oceni da li ugovor ima elemente simulovanog pravnog posla, upozori stranku ili stranke na te manjkavosti i da na taj način preventivno deluje u odnosu na ono što podrazumeva kasniju sudsku nadležnost, a to je podnošenje tužbi za poništaj ugovora. Na ovaj način smo postigli još jedan cilj, a taj cilj je sigurnost građana bez podnošenja tužbe, jer građani će tada u postupku pred javnim beležnikom imati mogućnosti da se uvere da li pravni posao koji zaključuje može za njih da bude opasan, odnosno štetan kroz elemente ništavosti.
Što se tiče drugog aspekta ili druge važne činjenice zbog koje se ovaj zakon menja, treba istaći da je predlagač zakona prepoznao problem koji se vezuje za način polaganja javnobeležničkog ispita. U čemu se sastoji taj problem? Imali smo samo jednu komisiju, imali smo kritike da se radi o tzv. netransparentnom radu te komisije, da je sastav komisije bio na parnom broju od šest i da su u tom pravcu postojale mogućnosti da se vrše nekakve zloupotrebe. Treba istaći da te zloupotrebe nisu moguće i treba istaći da je predlagač ovaj put prepoznao šta treba uraditi, a to je omogućavanje ministru pravde da obrazuje više komisija. Danas je to na Odboru za pravosuđe ministar na potpuno jasan i pravno prihvatljiv način objasnio. To što omogućuje ministru da ustroji više komisija obezbeđuje da se pojedini članovi komisija mogu zameniti, neko zbog bolesti, neko zbog iznenadne sprečenosti, u svakom slučaju zbog povećanja stepena transparentnosti.
Ono što je i te kako važno, važno je istaći da relativno mali broj lica, kao potencijalnih javnih beležnika, koji su položili javnobeležnički ispit, ukazuje na dve činjenice. Prva činjenica jeste da je potpuno ispravan stav ispitne komisije sa strogim kriterijumima ocenjivanja, što podrazumeva da potencijalni kandidati moraju da imaju izuzetno visok kvantum znanja, sposobnosti i stručnosti kako bi sve ove poslove koji su im dati u nadležnost mogli da obavljaju. Zašto? Zato što njihov kvantum znanja mora da bude adekvatan najstručnijim, najsposobnijim, najorganizovanijim sudijama, tužiocima, advokatima. Jedino se tako može prepoznati sve ono što u postupku kod notara, odnosno javnog beležnika može bilo kojoj stranci, koja mu se obrati, da ukaže na određene probleme koje bi kasnije stranka mogla imati, a ti se problemi mogu odmah rešiti. Zato je potrebno da onaj ko ima ovu dozvolu, sertifikat, bilo šta, mora imati takav kvantum znanja, odnosno takvu stručnu referencu.
Sa druge strane, ovako mali broj lica koja su položila za javnobeležničku funkciju ukazuje na još jedan razlog da se eventualnim dopunama i kasnijim izmenama ovog zakona dodatno motivišu svi oni koji žele da budu notari. Kako? Osim finansijskog aspekta, odnosno adekvatne naknade za njihov rad, bilo bi dobro razmisliti da se u sklopu njihove nadležnosti, ovlašćenja izvrši i dopuna nadležnosti i ovlašćenja kojima se opet rasterećuju sudovi. Tu mislim na ostavinski postupak i mislim da bi dodatna ovlašćenja u tom pravcu javnim beležnicima podigla stručni autoritet, omogućila da ono što je ranije bilo i što će biti, nadam se, u sudskoj nadležnosti sada da se rešava u postupku pred notarom, odnosno javnim beležnikom i da se na taj način sudovi dodatno rasterete u onim postupcima u kojima već sada sudstvo ima tzv. uska grla u postupanju, obzirom na veliku opterećenost, preveliki broj predmeta, pa čak i u situaciji kada su se brojne sudije koje nisu bile reizabrane sada vratile u sudove.
Svi ovi razlozi ukazuju na potpunu opravdanost izmena i dopuna zakona koji je pred nama i sve ovo što sam istakao ukazuje da ovde, barem sa stanovišta ovih činjenica, koje ne možemo dovoditi u sumnju, treba da postoji jedan politički konsenzus, da se ne sporimo oko nečega što je korisno, da se ne sporimo oko nečega što je i te kako dobro, a evidentno prepoznatljivo kao dobro i za pravosuđe, i za javnobeležničku funkciju i da to svi zajedno podržimo. U tom pravcu i apelujem na kolege narodne poslanike da se barem u ovom delu zakon podrži onakav kakav jeste, a da se nesumnjivo amandmanima, kvalitetnim amandmanima, ukoliko za to postoji mogućnost, kvalitet ovog zakona dodatno poboljša. Hvala.