Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Odlično sam razumeo gospodina Cvijana, ali još jednom da potvrdimo u danu za glasanje poslanička grupa URS će podržati ovo zakonsko rešenje. Mogu samo da konstatujem da smo mi danas imali jednu kvalitetnu i konstruktivnu raspravu po pitanju izmena Zakona o javnom beležništvu, ako izuzmemo one delove gde su pojedini diskutanti objašnjavali ko je krivlji za to zašto do danas nije stupio na snagu ovaj zakon. Smatram to krajnje nebitnim za sve ono što nas očekuje u narednom periodu.
Dobro je da smo se svi danas složili da su Srbiji potrebni stručni, kvalitetni, rekao bih besprekorni javni beležnici, notari. Sve one argumente koje smo danas čuli od gospodina Selakovića, kao razloge zašto se odlaže primena ovog zakona, poslaničkoj grupi URS ti argumenti su opravdani, ali sa druge strane, i naša očekivanja za naredni period jesu maksimalna i očekujemo da će to vreme biti utrošeno na pravi način i da će 1. marta 2014. godine imati jednu čistu situaciju i da će zaživeti institut javnih beležnika. Ne samo da će zaživeti, već da će biti deo razvoja celokupnog pravnog sistema i da neće biti još jedan deo nekih promašenih reformi pravosuđa iz prethodnog perioda. Znači, u danu za glasanje poslanička grupa URS će podržati ovo zakonsko rešenje. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Imamo pred nama zakon koji DS neće moći da podrži zbog toga što ovaj zakon u svojoj suštini apsolutno ništa ne menja, on je nepotreban, on je donet samo sa ciljem da se rokovi produže. On je najbolja legitimacija nesposobnosti ove vlasti, Ministarstva pravde, da za šest meseci završi jedan posao koji je ranije počet. Za to su postojali uslovi. Ovaj zakon je mogao da se menja i u drugom pravcu. Mogao je da se smanjuje i broj ljudi, na taj način da počne proces da se primenjuje.
Međutim, Ministarstvo pravde, kao i u mnogim drugim stvarima su neke druge priče i drugi putevi njihovog političkog razvoja bili važniji, nego da se prosto nešto primeni i da se u tom smislu konsultuje i ono što konstruktivno predlaže opozicija.
Podsetiću vas da je ovaj zakon mogao imati i punu primenu i da je mogao biti bolje urađen da je postojala volja, stručnost, znanje, htenje u Ministarstvu pravde, da se malo ozbiljnije kreće u rad na ovom problemu. To je bilo prvo pitanje na koje nismo imali odgovor. Drugo je bilo, zašto u avgustu niste uvažili naše amandmane da se odmah produži za šest meseci. Tada ste govorili – ne dolazi u obzir. Niste hteli to da prihvatite i sada nam dolazite ponovo po hitnom postupku. Po hitnom postupku, moram da ponovim u situaciji kada vladajuća većina nije u stanju da obezbedi uopšte dovoljan broj poslanika. To je na žalost tužan pokazatelj vaše liste prioriteta.
Mi u toj situaciji, naravno da kao DS podržavamo javno beležništvo, ako hoćete, uveli smo ga u pravni sistem i zbog toga naravno da podržavamo onaj inicijalni zakon koji smo sami doneli i podržali sve to da se uradi u avgustu sa amandmanima. Vi ste to odbili. Sada dolazite sa jednim tekstom da biste kupili vreme.
Kupovina vremena, ministre, u ovoj situaciji samo pokazuje da ste bili okupirani nekim drugim stvarima. Problem građana Srbije i DS je u tome što ne vidimo šta je to. Ne vidimo još uvek šta je to u punoj meri, ministre.
Dakle, moraćete malo više, iako cenimo činjenicu što ste došli u Skupštinu mnogo više puta nego vaše kolege, ja to moram da priznam, ali bih molio da i vi na Vladi utičete na njih da se oni odazivaju i da više odgovaraju narodnim poslanicima. Čini mi se da morate objasniti, pre svega, građanima, ne nama kao DS, šta konkretno radite oko mreže sudova, šta konkretno radite oko toga da sudovi budu jednako efikasni, šta konkretno radite sa sudijama koje su vraćene linearno na posao i sve druge stvari koje su se desile u međuvremenu, a koje neću da spomenem jer ću dobiti opomenu. Dakle, to je činjenica. Moram da pronađem način u ovom intelektualnom galimatijasu da pričam sa vama o onome što vi radite, a da mi se to onemogućava kao narodnom poslaniku.
Možda bi bilo bolje da imamo češće priliku da se viđamo, pa da pričamo o pravosuđu. Zbog toga će DS tražiti tematsku sednicu za koju se nadam da ćemo dobiti podršku, pošto smo onemogućeni da postavljamo aktuelna pitanja iz vašeg resora. Nemoguće je to uraditi u ovoj skupštini samovoljom ljudi koji vode sednice. Prema tome, to je čista stvar.
Mi smo postavili neka pitanja nismo dobili odgovore. Sama činjenica što ste ovde i što pričamo o ovom zakonu danas i o promenama koje su kozmetičke prirode i o promenama koje se tiču produžavanja rokova pokazuje da nešto ne valja u našem pravosuđu. Ne valja vam lista prioriteta. Niste dovoljno duboko ušli u ono što ste najavljivali u predizbornoj kampanji. Dobro je da ste rešili stvari koje se tiču Vrhovnog kasacionog suda. Dobro ste to uradili. Mislim da danas nema građanina u Srbiji koji nije zgrožen vašim potezom, ali to opet nije tema. Možda dobijem još jednu opomenu.
Dakle, mene samo zanima da li postoje realne mogućnosti da vi nešto uradite da ova stvar najzad zaživi ili ćete treći put doći i tražiti da se produže rokovi? Mene zanima kao građanina i kao pravnika kada će ova stvar početi da živi u Srbiji u srpskom pravosuđu? Kada će građani Srbije moći da imaju brz, jasan, ne pristrasan sudski postupak? Kada? Kada će se ta mreža sudova uspostaviti? Kada ćemo videti sve te najave da će se desiti, da nam najave ne budu samo ono za čega sam danas dobio opomenu, a što ne smem da kažem, to ime je sveto u ovoj skupštini kada gospođa Kovač predsedava. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima gospodin Cvijan. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, evo i na kraju još jednom da rezimiramo današnju raspravu. Dakle, moraćemo se složiti sa kolegama koji su pre mene govorili da mnogo toga zaista ne valja u srpskom pravosuđu, ali isto tako vidim da građani prepoznaju da Ministarstvo pravde i ministar Selaković sa svojim timom čine sve što je moguće da onu situaciju koja je nasleđena od bivšega režima učine što boljem kako bi upravo građani imali i pravednije sudstvo i brže suđenje, a jednog dana i notare kao instituciju koja će im i te kako pomoći, smanjiti troškove, učiniti im život prijatnijim i omogućiti im da na jednom mestu završe mnogo poslova za koje su do sada morali da čekaju redove u prilično lošim uslovima koji vladaju u našim sudovima.
Dakle, uvođenje sistema notara će po ovome zakonu koji je predložilo Ministarstvo pravde, odnosno notari će započeti svoj rad i svoj život 1. marta 2014. godine. Do tada će sigurno dovoljan broj kandidata položiti notarski ispit.
Građanima moramo objasniti da je do sada samo 55 kandidata položilo notarski ispit iz razloga što je postojalo samo jedna komisija za polaganje notarskog ispita, zato što je bilo dovoljno da u toj komisiji dva, tri člana dobiju grip, a evo sada je sezona gripa i automatski nema polaganja ispita. Upravo predloženim zakonom Ministarstvo pravde će moći da osnuje nove komisije. Te komisije, ponavljamo, građane neće koštati. Oni koji žele da budu notari sami plaćaju polaganje ispita, sami plaćaju kasnije porez. U svakom slučaju, to je jedno dobro rešenje za Srbiju.
Jednom rečju, u danu za glasanje, naravno, ovaj zakon će biti podržan. Mi u potpunosti cenimo napore Ministarstva pravde. Znamo da se u ovom momentu piše čitav niz drugih zakona koji se tiču i mreže sudova, za koju znamo da je nasleđena u jednom katastrofalnom stanju, da većina gradova i velikih mesta u Srbiji nemaju sud. To će sigurno biti ispravljeno. Veliki broj zakona koje Ministarstvo pravde upravo izrađuje su sada na javnim raspravama. Imamo prilike da učestvujemo i mi kao poslanici i zainteresovana javnost i stručna javnost i u raspravama povodom Zakona o parničnom postupku i izmenama Zakonika o krivičnom postupku i čitavog niza drugih zakona koje Ministarstvo pravde vredno radi, a vidimo i sami da građani to znaju da cene.
Kada dođe dan za glasanje, ponavljam još jednom, SNS, njeni koalicioni partneri, a vidimo i pojedini predstavnici opozicije će sigurno glasati za Predlog izmena Zakona o javnim beležnicima. Hvala.

Hvala.
Da li ministar Selaković želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je današnja rasprava bila zaista konstruktivnija i bolja nego što su bile prethodne rasprave. Bio bih zadovoljan i srećan i kao građanin Srbije i kao član Vlade Republike Srbije da svaka naredna rasprava bude takva.
Dužan sam da se osvrnem na nekoliko poslednjih izrečenih ovde konstatacija sa kojima se ne bih složio, a, naravno, imaćemo i raspravu o Zakonu u pojedinostima, pa ću i tada iskoristiti priliku da na to reagujem.
Izneto je, recimo, da ovaj zakon apsolutno ništa ne menja, što nije tačno. Onaj ko misli da ovaj zakon može da se sprovodi bez njegovih izmena koje su ovde danas predložene, voleo bih da mi otkrije koji je to način da se taj zakon bez izmena primeni. Budimo korektni, to je nemoguće.
Kaže se da Ministarstvo pravde i državne uprave traži druge priče i druge puteve političkog razvoja. Znate, onaj koji kritikuje trebalo bi da se seti da je politička struja koju predstavlja bila u prilici da na primeni tog zakona da i svoj doprinos, a ja još uvek nisam dobio odgovor zašto od maja 2011. godine, kada je Zakon usvojen u Narodnoj skupštini, pa do maja 2012. godine, nije održan ni jedan jedini ispitni rok. Dakle, punih godinu dana nije održan ni jedan jedini ispit.
Prebacivati odgovornost na ovo Ministarstvo pravde i državne uprave da je ono odgovorno što taj zakon ne može da se primenjuje od 1. marta 2013. godine, kao što nije mogao da se primenjuje ni od 1. septembra 2012. godine, zaista ne stoji.
Bilo je više reči o članovima ispitne komisije, o tome da li je potrebno da imamo jednu ili više ispitnih komisija. Već sam to obrazložio i zaista bi bilo suvišno da govorim o tome da se često dešavalo da održavanje ispitnog roka zavisi od pojedinca koji fizički nije u prilici da prisustvuje ispitu. Da li su to zdravstveni razlozi, da li su to razlozi odsustva iz zemlje, zaista o tome ne bih govorio. Međutim, ono što sam dužan da pred građanima Srbije iskoristim priliku i da pomenem jeste da veoma upada u oči to kolike su do promene od strane ovog ministarstva, kolike su to bile naknade za ispitivače u ispitnim komisijama, koje su zaista za srpske prilike bile nešto što se najblaže može nazvati nepristojnim. Dakle, član ispitne komisije je u trenutku kada sam preuzeo funkciju ministra pravde i državne uprave primao negde oko 180 hiljada dinara. Pravo na polaganje se sticalo uplatom iznosa od 60 hiljada dinara. Već je bio sproveden jedan ispitni rok i zaista je bilo prema onima koji su učestvovali u tom ispitnom roku ne fer da se drastično smanjuju iznosi te participacije, koja je onda smanjena na 50 hiljada dinara, ali su zato i više nego četvorostruku smanjene naknade ispitivačima. Čisto da se zna da je nešto urađeno, ukoliko se kaže da ništa nije urađeno.
Takođe, kao što sam rekao, u roku koji je manji od šest meseci. Dakle, u pet meseci su sprovedena dva ispitna roka, a pre toga smo imali situaciju da je za godinu dana jedva sproveden jedan ispitni rok. Naravno, spreman je i treći ispitni rok, ali je problem u onome što sam rekao. Imamo jednog ili dva člana koji nisu u situaciji da prisustvuju ispitima, odnosno ispitni rok ne može da se održi. Šta se onda dešava? To je jedan od razlog što moramo da imamo minimum dve, dakle, više od jedne ispitne komisije.
Izneseno je nešto na šta moram u ime ministarstva i u ime Vlade da se osvrnem. Dakle, skrenuta je pažnja na to da ministarstvo nema listu prioriteta. Mogao bih zaista i da poverujem da je neko uveren u to što je rekao, da se ne radi o osobama koje su izuzetno politički obrazovane i vrlo dobro informisane. Oni koji su vrlo dobro informisani znaju da je Ministarstvo pravde i državne uprave počev od kraja septembra meseca 2012. godine, organizovalo kroz nekoliko radnih grupa zakonopisni rad, dakle, rad na pisanju nacrta za izmene i dopune određenih bitnih pravosudnih organizacionih zakona, nekih procesnih zakona i bitnih sistemskih zakona i da je nekoliko puta u javnosti najavljeno da će se u martu mesecu, pred poslanicima u Narodnoj skupštini naći predlozi izmena i dopuna tih zakona. Mislim da sam i sam nekoliko puta u javnosti, istupao, rekavši da će početkom marta meseca Venecijanska komisija dati svoje mišljenje o ovim bitnim izmenama i dopunama, a da ćemo se nakon dobijanja toga mišljenja, naći u Narodnoj skupštini sa tim zakonima.
Prema tome, onaj ko je pozdravio moje prisustvo u Narodnoj skupštini, hvala mu na tome, ali u martu mesecu i te kako može da se nada mom još većem prisustvu ovde. Drago mi je što sam danas bio u prilici da prisustvujem i radu dva skupštinska odbora i to Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Koliko mi je poznato, u mandatu od prethodne četiri godine moja uvažena prethodnica se samo jednom našla na sednici tih odbora, a moje lično opredeljenje i mišljenje da ministar svaki, bi trebalo što je moguće više i pored velikih obaveza koje svako od nas ima, da se nalazi u Narodnoj skupštini, razgovara sa narodnim poslanicima i tu mogu slobodno da kažem, da oni poslanici većinom i jedne od najjačih opozicionih stranaka, su na sednici odbora dali svoj konstruktivan pristup ovoj diskusiji, i oni su uglavnom dobro, konstruktivno nastupali, govorili i na samoj sednici u plenumu.
Razumem nestrpljivost. Nestrpljivost je na prvom mestu odlika građana Srbije u ovom trenutku. Građani Srbije su najveće žrtve negativnih posledica započete reforme pravosuđa. Neko je izneo kao kritiku, šta da radi građanin u Kuršumliji, ako tu ne bude javnog beležnika? Pa šta sada da radi građanin u Kuršumliji, jer u Kuršumliji nema suda? I Kuršumlija je jedna skoro stotinu varoši u Srbiji u kojoj nema suda. To je nešto što je zabrinjavajuće, što sa mukom prati svakodnevni život i privređivanje građana u tih skoro stotinu varoši u kojima suda nema.
Šta da radimo po pitanju sudija linearno vraćenih na posao? Mogu da iznesem svoje lično mišljenje, mogu da iznesem i mišljenje nekoga ko je funkcioner na mestu ministra pravde i državne uprave, ali za nekoga ko je dobar pravnik dovoljno je da sedne i da pročita Ustav i da shvati da je to pitanje u nadležnosti Visokog saveta sudstva. Možda su ljudi navikli da to bude u isključivoj nadležnosti ministra pravde, iz nekog prethodnog perioda, ali uveren sam da će odgovor na takvo pitanje biti u prilici da da Visoki savet sudstva.
Ne znam šta ste hteli da kažete time da nema onoga ko nije zgrožen našim postupanjem prema Vrhovnom kasacionom sudu. Ne znam šta je htelo time da se kaže. U svakom slučaju možete razgovarati sa onima koje sam malopre pomenuo to su članovi VSS, u kom tonu i na koji način se održavaju sednice, kako savet radi.
Moje mišljenje je i koristim ovu priliku da ga iznesem da u jednom dužem prethodnom periodu Savet nije radio onako kako se to očekivalo i onako kako je to bilo zadovoljavajuće, ali na nama svima je da damo svoj maksimum da to bude što bolje.
Još jednom, predložene izmene Zakona o javnom beležništvu su nešto što neće samo po sebi, već uz mnogo veću aktivnost i Vlade i ministarstva i mnogih drugih činilaca, uključujući tu sve one koji čine pravosuđe, i sudova i advokature, uz mnogo veću aktivnost, ove izmene i dopune mogu doprineti da ovaj pionirski poduhvat u Srbiji posle toliko vremena počne da živi. Svako ko želi dobro građanima Srbije uveren sam da će se potruditi i sa svoje strane da da tome doprinos.
Zašto se toliko malo ljudi prijavljivalo na ispite? Naveo sam dva razloga. Jedan od razloga stoji i treba da stoji i u budućnosti, a to je da je ispit težak. Ispit treba da bude složen i težak zato što je notarski poziv veoma složen, odgovoran i težak. Navodio sam primere iz okruženja, iz uporednog prava, svi govore u prilog tome. Došli smo u situaciju i nadam se da će tih situacija biti još više u budućnosti, da ne moramo da činimo greške da bi se učili na svojim greškama. Dovoljno je da kada smo u nečemu poslednji u Evropi i ako poslednji uvodimo neki sistem da pogledamo šta su bile greške u drugim zemljama kada se uvodio sistem javnog beležništva, da naučimo na njihovim greškama nešto i mi ih ne ponovimo.
Rečeno je da se ovim ugrožava sloboda preduzetništva. Dozvolite ali javni beležnici nisu preduzetnici. To su lica kojima je povereno jedno izuzetno odgovorno i bitno javno ovlašćenje. Kao takvi ne mogu se podvoditi kao preduzetnici.
Šta je naš zadatak u predstojećem periodu? Jeste da motivišemo najkvalitetnije pravnike da se prijavljuju za polaganje ovog ispita. Da li je trebalo da idemo na varijantu da smanjimo broj ljudi koji je potreban da bi se formirala javno beležnička komora? Mislim da nije. Čak mislim da nije dovoljno da i sutra dobijemo sto diplomiranih pravnika koji su položili javno beležnički ispit. Nije dovoljno da svih tih sto koji polažu po automatizmu i imenujemo za javne beležnike.
Još jednom hvala na kvalitetnijoj raspravi. Uveren sam da će svaka buduća biti još kvalitetnija. Građani će sami proceniti u onom trenutku kada javno beležnička služba u Srbiji profunkcioniše, kada počne da raste nivo pravne sigurnosti koji u Srbiji hronično nedostaje godinama, decenijama, u poslednjem trenutku u prethodne tri godine naglo, drastično povećan. Kada budemo došli u situaciju da počnemo da primenjujemo ovaj sistem, da povećavamo nivo pravne sigurnosti, onda će građani shvatiti o čemu smo ovde raspravljali.
Još jedna bitna stvar da bi građani znali, a imam obavezu i prema narodnim poslanicima. S obzirom na jedan izuzetno veliki vremenski vakum koji se meri decenijama. To je negde oko sedam decenija koliko ova služba u Srbiji ne postoji. Ono na čemu moramo da poradimo jeste da građane uopšte upoznamo sa tim šta su to javni beležnici. Dobra eminentna istraživanja javnog mnjenja govore da je zaista ne toliko značajan procenat građana Srbije koji zna šta je javno beležnička služba, ko su javni beležnici i šta je njihov posao. Pokušao sam danas u jednom navratu da to građanima objasnim i reći ću to sada i time zaključiti ovu današnju raspravu.
Zašto dajemo javnim beležnicima ovlašćenje da sastavljaju obaveznu javnobeležničku ispravu oko prometa nepokretnosti? Zato što za razliku od sudskog overivača, koji samo uzima ličnu ispravu, pasoš ili ličnu kartu od građanina koji zaključuje ugovor, javni beležnik je u obavezi da svaku tačku, svaku zapetu, svaku reč ili rečenicu u tom ugovoru proveri. Javni beležnik je dužan, obavezan da zaštiti zakonitost pravnog prometa u sistemu u kome funkcioniše.
Dao sam primer stana ili kuće, istog stana, iste kuće, koji se u kratkom vremenskom periodu od nedelju dana, od dva, tri ili pet dana prodaje nekolicini ljudi i dolazimo do zaista velikog problema. Petorica su platila jedan isti stan, prodavac je uzeo novac od sve petorice, nakon toga se izgubio, a stan nije dobio niko, ili je dobio onaj koji je prvi ušao u posed. Ako je neko već ušao u posed, onaj koji je prvi ušao u posed, taj je jedini koji može da kaže – evo, ja sam zaključio pravno siguran posao.
Javni beležnik je taj koji mora da prekontroliše za svoga klijenta, za svoga građanina sve to što je navedeno. Ranije u raspravi je neko govorio o monopolu. Kaže – ako ima opština sto hiljada građana, onda su tu četiri javna beležnika, pa navodno njih četvorica imaju monopol. Ovde nije reč o monopolu, ovde je reč o odgovornosti. Koju to odgovornost ima taj javni beležnik ako prevari građanina koji je došao da mu se overi ugovor u formi javnobeležničke isprave? Odgovornost je, uveren sam, videćete, i te kako velika. I to nam govore rešenja iz okruženja. Hvala još jednom na raspravi i vidimo se na raspravi u pojedinostima.

Hvala.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, Predlogu odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka, Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Demokratska stranka i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Socijalistička partija Srbije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačka od 2. do 6. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Raspored vremena dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača, žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, žele reč? (Ne.)
Pošto nemamo prijavljenih kandidata, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 2. do 6. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u sredu 27. februara u 12,30 časova.