Gospodine ministre, uvažena predsedavajuća, kolege narodni poslanici, mi ovde imamo zakon o javnom beležništvu koji je već bio, pre izvesnog vremena u Skupštini Srbije i moram da kažem da je on usvojen u maju 2011. godine i predsednik radne grupe za izradu zakona bio je dr Dragor Hiber, i u avgustu 2012. godine, poslanička grupa SNS, a ne Vlada Republike Srbije, je predložila zakon kojim je odložena primena zakona o javnom beležništvu za 1. mart 2013. godine. Kao razlog, tada je navedeno, podsećam vas, da javnobeležnički ispit nije položio dovoljan broj kandidata, kao i da nisu pribavljeni potrebni podzakonski akti, što je i sada isticano tokom rasprave. Ovo poslednje je bilo naročito netačno i mi smo to objasnili.
Vi ste promenili komisiju za polaganje javnobeležničkog ispita, a predsednik komisije je ostao Dragiša Slijepčević, koji je ubrzo dao ostavku, pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima. Mi iskreno sumnjamo da se radi o ličnom činu Dragiše Slijepčevića.
Vaši predstavnici, vi lično ministre ističete da su sudovi zatrpani predmetima i da je nova organizacija sudstva znatno skuplja, a ništa niste uradili na primeni ovog zakona, koji će znatno rasteretiti sudove i doprineti tome da se jedan deo posla prenese na javne beležnike.
Ne moramo da ponavljamo dvadeseti put, moje kolege pre mene su rekli, koliko je važno usvajanje ovog zakona za poslovno okruženje, i samim tim privlačenje stranih investicija, itd.
Smatram da su ostale izmene u Predlogu zakona napisane sa ciljem da se zamagli pravi razlog i suština izmena, koji se ogleda u činjenici, da se iz istovetnih razloga predlaže odlaganje zakona, koji su navođeni i prilikom izmena u avgustu prošle godine.
Kada smo vam mi to rekli, vi ste nas ovde ubeđivali i poslanici Srpske napredne stranke, da to nema nikakvog smisla, da mi samo pokušavamo da odložimo čišćenje dvorišta, kako ste tada rekli.
To ujedno odslikava nesposobnost Ministarstva pravde, na adekvatan način organizuje polaganje javnobeležničkog ispita i pored toga što su promenili komisiju. Izaberu nesposobnost da se izaberu lica koja će vršiti funkciju javnih beležnika i stvore neophodne uslove za formiranje javnobeležničke komore.
Da su ostale izmene u ovom zakonu kozmetičke prirode, najbolje se vidi u izmeni člana 146. gde je u suštini samo u 3. stavu izmena i potpuno relevantna.
Razumevanje i treba da se razume, zakon je usvojen u maju i Srbija je bila poslednja koja je usvojila ovaj zakon i ovo beležništvo postoji dugo u našoj zemlji i to su moje kolege isticale.
Mislimo da ste tada pogrešili u avgustu što niste poslušali Demokratsku stranku i naš amandman niste usvojili. Mi smo tada, da podsetim, tražili da se produži rok za godinu dana, a vaši poslanici su tada tražili vrlo rezolutno da to bude šest meseci. Šta se dešava? Evo nama ministra Selakovića koji traži isto to što smo mi predlagali u avgustu mesecu i nije to ništa strašno, ništa čudno, ovo se često dešava u Skupštini Srbije.
Moram da kažem, zbog građana, da je osnovna teza SNS, pominjem stranku zbog toga što je ona podnela izmene Zakona, tada u avgustu, je da nisu pripremljeni podzakonski akti.
Vi se sećate te rasprave, mi smo tada pokušavali da vam objasnimo da to nije tačno, ali prosto to nije urodilo plodom.
Naime, svi podzakonski akti su bili pripremljeni, od 1. juna 2011. godine kada je formirana radna grupa za pripremu uslova za primenu zakona, radna grupa je pripremila sve podzakonske akte predviđene Zakonom o javnom beležništvu.
Odredbama člana 176. do 180. Zakonom su predviđeni akti koje je potrebno usvojiti, a usvojeni su: Pravilnik o javnobeležničkom ispitu, stupio na snagu 4. oktobra 2011. godine; Pravilnik o dopuni Pravilnika, stupio na snagu 17. januara 2012. godine; Pravilnik o privremenom broju javnobeleženičkih mesta i službenim sedištima javnih beležnika, stupio na snagu 20. aprila 2012. godine; Pravilnik o javnobeležničkoj kancelariji, stupio na snagu 20. aprila, a određeno je da će se primenjivati od 1. septembra 2012. godine.
Pored ovoga, u skladu sa članom 135. Zakona o javnom beležništvu, pripremljena je i javnobeležnička tarifa koja se usvaja po pribavljenom mišljenju javnobeležničke komore.
Dana 7. februara 2012. godine je formirana Komisija za polaganje javnobeležničkog ispita.
Moram da kažem da su mnoge od ovih stvari urađene čak i u situaciji dok je prethodna Vlada imala karakter tehničke vlade.
Ono što se često ističe i sa vaše strane, ministre, i od strane vladajuće većine, da se ovim poboljšava efikasnost pravosuđa. Moram vas podsetiti na činjenicu o postignutim rezultatima, dok vi niste preuzeli Ministarstvo pravde i to se najbolje odvija, sagledava kroz rad Prvog osnovnog suda u Beogradu koji je najveći sud u zemlji gde se sudi najveći broj predmeta.
Naime, u svih pet beogradskih sudova, u 2008. godini, dakle, pre reforme pravosuđa, je rešeno 125.900 predmeta i to bez Iv rešenja koja se odnose na komunalna zaduženja, a u 2011. godini je rešeno 192.568 predmeta, što je za 52,95% više.
Inače, u tim sudovima je broj sudija smanjeno za oko sto.
U parničnoj materiji, prosečno su sudije radile u 2008. godini, 22,82% predmeta, a u 2011. godini 34,70% predmeta.
Inače, ova reforma, iako je imala svojih manjkavosti na koje smo i mi ukazali, u osnovama koje smo prihvatili, kao rezultat i kao rezultat nesrećnih okolnosti i svega što se dešavalo, dala je i dobre rezultate, efikasnost osnovnih sudova je bila 91% što nikada do sada nije bio slučaj, ako vi znate, podsetite nas, da li je to nekada bio slučaj.
Krivični postupci ne traju više od godinu dana u prvom stepenu odlučivanja i vidan napredak je ipak napravljen.
Ukoliko se sve to uporedi sa 2008. godinom, nijedan sud nije imao više od 85% savladanog priliva i onda je jasno šta ovo znači za rad našeg pravosuđa.
Inače, usvojen je nov Zakon o izvršenju i obezbeđenju, čija je puna primena počela u maju prošle godine. Od februara je počeo da se primenjuje i novi ZPP koji sadrži rešenja koja će omogućiti da se parnice završavaju za mnogo kraće vreme.
Inače, Srbija će biti u svetskom vrhu po oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, a vama je poznato da je za vreme prethodne Vlade oduzeto preko 350 miliona evra vrednosti imovine počiniocima krivičnih dela i u posredu direkcije se nalazi više od 150 stanova, kuća, hotela, restorana, lokala, firmi, gotovine, motornih vozila i umetničkih dela. O toj lošoj reformi pravosuđa, gospodine ministre, imovina je oduzeta od Milorada Ulemeka, Branislava Uskokovića, Branka Jocića…
(Predsedavajuća: Tema.)
… Sretena Karića, Mila Đuraškovića, itd. Ovo je bitno zbog neprekidne komparacije koje se iznose.
Dakle, kada imamo u vidu da donosite izmene zakona i predlažete ga po hitnom postupku uz članstvo poslanika u Skupštinskim odborima i to je pod oznakom hitno sa sednicom koja kasni dva sata, gde ne možete da sakupite kvorum za rad ove sednice, onda je jasno da ili vi ne mislite da je ovo hitno i važno ili to ne misle poslanici.
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, drugo upozorenje. Vratite se na temu.)
Takođe, kad smo kod uštipaka mogu da kažem da su ti vaši pravosudni uštipci, gospodo, omogućili i ja se nadam da Zakon o javnom beležništvu može da pomogne dramatično narušenom osećaju sigurnosti kod naših građana, zato što ovo što ste uradili sa amnestijom i sa svešću da se danas reforma pravosuđa zove Uroš Mišić, koji ugovara kada će se odazvati na policijsko ispitivanje…
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, izričem vam opomenu.
Imali ste dva upozorenja, niste se vratili na temu, zaista sam u obavezi da vam izreknem opomenu.)
To je zaista u skladu sa vašim razumevanjem, ne samo ove teme već svega što je do sada ovde rečeno. Moram da vam kažem da očekujem od vas da isto tako budete rigorozni i kod predstavnika vladajuće većine, da im tom brzinom izričete opomene.
U svakom slučaju, ovaj zakon je nepotrebno na loš način urađen u avgustu mesecu, niste slušali tada naše apele, niste slušali naše amandmane, jednostavno ste požurili kao što ste požurili oko nekih drugih zakona i sada morate ponovo da dolazite u ovu Skupštinu i da odlažete primenu.
Pitam vas, ako je sve to tačno što ste rekli za javno beležništvo i njeno stanje, javnog beležništva u Srbiji, nemogućnosti ljudi da polažu ispite, da se prijavljuju. Dakle, postoje realni i objektivni problemi, istovremeno imate probleme i sa mrežom sudova i sa drugim stvarima koje treba da uradite u ovoj zemlji, istovremeno vi dolazite ovde sa ovim zakonom, ali ste došli i sa Zakonom o amnestiji i drugim stvarima koje apsolutno nisu bili prioritet.
Dakle, moje pitanje za vas ministre - po kojoj skali, po kom redosledu vi određujete prioritete onoga što radi Ministarstvo pravde, i šta je uopšte za vas onda bitno, i da li možda postoji nešto drugo više i važnije što vaše ministarstvo može da uradi, sem što se bavite po nama perifernim stvarima, političkim stvarima i držanjem lekcija? Kao što ste nas onda iskoristili, vaš poslednji govor da izreknete neistinu oko ukidanja sudova na Kosovu i Metohiji, pa ste mislili da na to niko ovde neće odgovoriti, a proverite vaše činjenice kada dolazite u Skupštinu Srbije. Hvala.
