Hvala, gospođo predsedavajuća
Gospođo ministar, ja ću nešto malo o zakonu. Pred nama se, naravno, nalazi jedan vrlo značajan zakon i ovde se licitiralo o brzini kojom se on našao pred parlamentom. Kada je reč o brzini, da ja dam svoj mali doprinos. Da smo, recimo, počeli na vreme ovo redovno zasedanje, možda bi 5. marta na dan, kad svet obeležava energetsku efikasnost, ovaj zakon došao pred poslanike. Nažalost, on je malo kasnio.
Rekli ste već da ovaj zakon ima za cilj da se obezbedi energetska efikasnost i naveli još mnogo ciljeva koji jesu jako važni za razvoj Srbije, ali niste rekli da je to i naša obaveza, da smo se obavezali potpisivanjem SSP-a da ćemo ući u proceduru. Mislim da treba da se kaže to, jer to treba da znaju i poslanici i građani Srbije.
Međunarodna agencija za energetiku je procenila da će za 20 godina potrošnja energetike morati da bude povećana za 40% i to je bio signal svim vladama da praktično počnu da razmišljaju o tome kako da se smanji potrošnja energije i kako da zapravo energetsku efikasnost malo poboljšamo svi zajedno. Kad kažem energetsku efikasnost, prosto, nekako se uvek nameće da se tu radi o nekom kompromisu da napravimo jednu potrošnju energije, a da ne menjamo svoje životne navike. Zapravo, radi se o mnogo pametnijem pristupu, da jednim pametnim pristupom zadržimo i nivo robe i nivo usluge i nivo nekog standarda u životu, nekih standarda koje smo prihvatili, a da trošimo mnogo manje vrsta energije i mnogo manje energije pri tom potrošimo, da recimo koristimo samo jednu vrstu energije. Ovde govorimo stalno o toplotnoj ili električnoj energiji.
Da li to može da se postigne? Naravno da može da se postigne. Imamo primere mnogih drugih zemalja, a imamo primere i svoje, da smo počeli neke procese da menjamo i da smo dostigli nešto u tim procesima. Naravno, ovde ne govorim o energetici, jer ovde smo mnogo malo dodirivali.
Srbija je potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope i time se obavezala da će raditi i na energetskoj efikasnosti, ali se obavezala i da koristi neke druge alternativne izvore energije. Došli smo do nekog procenta od 27% obnovljivih izvora energije. Mnogi stručnjaci kažu da smo se mi tu zaigrali, da budem precizna, da smo sebi zadali mnogo veliki zadatak i mnogo visok zadatak, koji ćemo teško moći da dostignemo.
Mi smo oba ova važna razloga, i obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, uneli u Strategiju za razvoj energetike 2015. godine i one su tu prioriteti. To su svi oni uslovi koji su morali da se slože pa da uđemo u proceduru koja se zove donošenje zakona, a da smo zaista naterani kao zemlja da uđemo u to da donosimo zakon jesu sledeći podaci, koji su više puta govoreni ovde danas, ali su vrlo važni zato što treba da se iznesu javnosti.
Energetski intenzitet u Srbiji je dva do tri puta veći nego u zemljama u okruženju, a što se tiče zemalja EU, on je i pet, šest puta veći. Srbija je zemlja koja je vrlo zavisna od uvoznih energenata, preko trećine, 34% energenata mi moramo da uvezemo, a to je vrlo značajno kada govorimo o našoj stabilnosti energetskoj i o bezbednosti jedne zemlje. To su vrlo važni faktori za bezbednost zemlje uopšte.
Onda, energetski sektor je jedan od najvećih zagađivača životne sredine. To sam više puta pominjala. Malo se uradilo u tom delu, jako malo, skoro zanemarljivo. Ostao je najveći zagađivač, plus transport, koji je takođe vrlo veliki zagađivač.
Ono što je takođe vrlo problematično sa stanovišta životne sredine, energetski sektor ima preveliku emisiju gasova sa efektom staklene bašte, preko 76%. To su sve stvari koje treba da znamo i da kažemo – evo, to su razlozi zbog kojih moramo da uđemo u jedan ovako skup projekat, moramo da kažemo, i to smo više puta mi iz DSS istakli ovde, jako košta, ali donosi svaki dinar koji se uloži u nekom roku od nekoliko godina.
Srbija se takođe opredelila za održivi razvoj. To podsećam mnoge ministre. Nadam se da vas kao ministra zaštite životne sredine ne moram da podsećam, ali ću da vas podsetim na sledeću stvar. Nekako se svi deklarativno
opredeljujemo da imamo održivi razvoj, ali treći stub tog održivog razvoja je zaštita životne sredine. Zamislite kakav je to moćan stub u našem slučaju, kad smo mu dodelili 0,2% budžeta. Taj stub skoro da će da se slomi.
Za održivi razvoj je potrebno unaprediti energetsku efikasnost i to ne samo proizvodnje, nego i svih vidova potrošnje. Kad to govorim, govorim i o transportu. Rekli smo koliki je zagađivač. Rekli smo do koje slave smo doveli transport u Srbiji, zatim proizvodnju. Tu izgleda nekako najmanje imamo problema. Proizvodnja vam ne funkcioniše, pa imamo najmanje problema zagađenja.
Ono što sam u zakonu pročitala kao zgradartvo, ja ne spadam u jezičke čistunce, ali, prosto, zgradarstvo mi je nekako potpuno, ne znam šta bih rekla, šta bi neki prosečan Srbin rekao šta je to zgradarstvo? Ali, eto, zgradarstvo je u zakonu pa ću ga kao tako i navesti.
Kada pominjem taj problem sa objektima, građevinskim objektima u Srbiji, moram da kažem da preko tri miliona takvih objekata u Srbiji, a koji su napravljeni u nekim ranijim periodima, zapravo ima problem sa enormnim trošenjem, rasipničkim trošenjem energije i tu govorim pre svega o energiji koja se koristi za grejanje. Preko 40% takve energije se svakodnevno baci u vetar, što jako mnogo košta i građane i državu, ali, eto, taj rasipnički mentalitet smo valjda stekli učeći u školi da smo bogata država. Neke druge države u startu uče, a mnogo su bogatije od nas, da su siromašne države, pa one valjda vode računa. Kada vas u školi nauče da ste bogati, onda ne morate da se opterećujete da li ćete koristiti toplotnu energiju na način da ćete otvoriti prozor kada vam je vrućina ili ćete smanjiti dotok grejanja.
Moram da kažem da je dobra stvar, koju niko ne pominje, da je 30.9.2012. godine na snagu stupila obaveza izdavanja tzv. energetskih pasoša za objekte koji treba da se puste u upotrebu. To je jako značajna stvar, zato što je to jedan od prvih koraka u ovom delu. Na kraju, centralno evropski forum nas i usmerava u tom pravcu, da treba prvo ići u energetsku efikasnost, kada je u pitanju grejanje i kažu nam da je možda dobro da se pronađe način da država pomogne stanovništvu a i sama da pronađe sredstva koja će investirati u izolaciju objekata, u fasade, u stolariju itd.
Šta bih još rekla? Došli smo do čarobnog fonda koji takođe ne mogu da propustim, kao ni gospođa Čomić, prvo zato što je to model koji očigledno daje rezultate, dobro je da imate budžetski fond, to je sjajno, ali imate problem što nemate stabilne izvore finansiranje. Za mene ne može biti stabilan izvor finansiranja kredit i ne može da bude donacija. To nije način da govorimo o tome ozbiljno.
Demokratska stranka Srbije vam je ponudila, kada smo govorili o izmenama Zakona o vazduhu, da formirate budžetski fond, kada ste već ukinuli fond za zaštitu prirode, jer znamo da je to model koji funkcioniše i mora da funkcioniše. To ste odbili. Vidim da u novinama imate neku kancelariju ili odeljenje kako ste ih nazvali, da ćete ići u tom pravcu. Verujte, ovo je model, primenite ga na zaštitu životne sredine, jer uskoro nećemo moći da govorimo o zaštiti životne sredine ako sredstva koja treba da budu uložena u nju odu u drugom pravcu.
Videla sam i to mi je jako smetalo koliko ste prostora dali da je ministar nadležan za ovo, ministar za ovo, za ono. Ne može da funkcioniše sistem ako je ministar nadležan za sve, ali Ministarstvo energetike treba da uradi mnogo važne stvari – da uspostavi sistem energetskom menadžmenta i savetnika, ogroman posao, da uspostavi sistem inspekcijskog nadzora, ogroman posao, da uskladi tarifne sisteme za merenje toplotne energije, koji će biti zasnovani na egzaktnom merenju, neverovatna stvar u Srbiji, ali se nadam da će biti tako. Tako ogroman posao, koji ste zadali vašem ministarstvu, a pri tom imate problem samo da EPS naterate da naplati svoje dugove, i da dovede do toga da oni ljudi koji plaćaju svoje dugove na vreme, za ono što potroši i plati račune, o njima govorim, sada su dovedeni u situaciju da su oni uradili obratno – oni koji nisu plaćali su sada oslobođeni kamata, imaju mogućnost da plaćaju na rate i slično. To je jako loša poruka građanima. To govorim zato što su me molili da to kažem. To je vrlo važno da se kaže.
Treba da donesete i 29 podzakonskih akata. Ogroman broj. Već smo više puta komentarisali da ćete to uraditi. Volela bih jako da mogu da vas pohvalim da ste doneli 29 podzakonskih akata, ali o tome kada uradite, onda ćemo napraviti.
Jako mnogo troškova zahteva od građana ovaj sistem. On treba da plaća izolaciju na svojoj kući, treba da plaća kontrolu kotlova, kontrolu klima uređaja. To su za ovako nizak standard građana veliki izdatak. Nemojmo da ovaj ogroman posao, veliki i značajan posao za državu, padne zato što ljudi nisu mogli da iznesu i što će se snalaziti na razne načine da izbegnu ove troškove.
Ako mi je ostao još koji sekund, a moram da to postavim, nema nikakve veze sa ovim zakonom, ali ste vi ovde i moram da postavim pitanje. Kako vam je uopšte palo napamet da onako vrednu zbirku zmija, koja se pojavila kao mogućnost da dobije neki zoološki vrt u Srbiji, poklonite Hrvatskoj? To je pitanje koje vrlo interesuje i građane. Znači, nema nikakve veze sa ovim zakonom i neću da koristim priliku da govorim da jeste, da tražim vezu, mada su hladnokrvne, pa bi mogli da pričamo o efikasnosti. Prosto, to je priča koja traži da se objasni građanima Srbije, jer tako retku zbirku i tako vrednu zbirku, koja košta enormno mnogo, nema ni jedan zoološki vrt u Srbiji. Hvala.