Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući poslednjih meseci najavu donošenja ovog zakona, zatim čitajući sam tekst Predloga zakona, setio sam se jedne narodne izreke koja glasi – tresla se gora, rodio se miš.

Ovaj zakon je još jedan u nizu populističkih poteza koji su postali manir ove vlasti i ove vlade. Plasiraju se našem narodu velike priče, valjda da ne bi naši građani razmišljali da svakog dana sve lošije žive, da je sve više nezaposlenih, da za svoj novac mogu da kupe sve manje hrane, da naša deca piju mleko koje po odluci Vlade ima najviše toksina u Evropi.

Mesecima slušamo priče o zakonu kojim će naši građani moći besplatno da legalizuju svoje bespravno izgrađene objekte, da bi zatim preko priče o katastarskoj legalizaciji došli do Predloga zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Od sve priče o besplatnoj legalizaciji, dobismo da naši sugrađani koji su do sada bili držaoci na bespravno izgrađenim objektima, sada imaju pravo imovine na i dalje bespravno izgrađenim objektima, kao i na zemljištu na kome je objekat izgrađen.

Sva stručna javnost koja se bavi problemom legalizacije, upisa bespravnih objekata, katastrom i upisima prava na nepokretnostima, jednoglasna je da predloženi zakon ne rešava suštinski ništa, odnosno da od dugo najavljivanog zakona kojim će vlasnici bespravno sagrađenih objekata brzo i jednostavno rešiti problem, nema ni traga.

U analizi efekata ovog zakona stoji da se upisom prava svojine na bespravno sagrađenom objektu, katastarski operat stiče pravna sigurnost vlasnika, sigurnost u prometu nepokretnosti i obezbeđenju hipotekarnih kredita. Ovo naprosto nije tačno, a evo i zašto? Upisom prava svojine na objektu koji je izgrađen bez dozvole u geo listu, lista nepokretnosti na objektu, stoji teret da je izgrađen bez građevinske dozvole, zabeležba da je pravo svojine na objektu otpisana na osnovu ovog zakona, zabeležba da je neizmirena naknada za građevinsko zemljište ispod objekta.

Svaki ovaj teret je ograničavajući kada je u pitanju svaki promet, procena vrednosti objekta, kao i mogućnosti da se objekat stavi pod hipoteku. Koja će to banka proceniti pravu vrednost ovakvog objekta i overiti založnu izjavu po povoljnim uslovima za vlasnika objekta?

Kada je u pitanju promet objekta i do sada je investitor objekta, kao upisani držalac, mogao da proda objekat, jer je promet državine dozvoljen i po važećim zakonima. Tvrdnja da je smanjena procedura i troškovi, takođe ne stoji jer su oni isti kao i po do sada važećim zakonima. Snimanje objekta od strane geodetske organizacije je negde oko 100 evra, sprovođenje promene kod nadležne službe za katastar oko 80 evra. Jedino se ovim postupkom rešava pitanje upisa prava svojine na objektu i zemljištu ispod njega. Vlasnika i dalje čeka postupak legalizacije kod nadležnih organa, lokalnih samouprava, dobijanje građevinske i upotrebne dozvole, plaćanje nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta, rešavanje problema parcele.

Naravno, ukoliko donošenje jednog ovakvog zakona ne stimuliše građane da nastave postupak legalizacije svojih objekata, što bi zbog neplaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, neminovno dovelo do devastacije celog sistema, uređenja gređevinskog zemljišta, jer na nivou lokalnih samouprava neće biti sredstava za komunalne i infrastrukturne projekte u nelegalnim naseljima.

Prema tome donošenjem ovog i ovakvih zakona vlasnici bespravno izgrađenih objekata su u zabludi da su nešto rešili, a u stvari nisu. Prednost imaju jedino građani u gradovima u kojima je izvršena obnova premera i na osnovu nje usvojen katastar nepokretnosti, kao što je to, na primer, u Užicu i Novom Pazaru, gde su svi objekti snimljeni i upisani u katastar i time su građani oslobođeni naknade za snimanje i za upis ovih objekata. Ostaje im, kao i svima ostalima, postupak legalizacije.

Sam tekst zakona je toliko loš da se pitam da li ga je uopšte amandmanima moguće privesti svrsi? Tekst zakona je pun nelogičnosti. Na primer, u članu 1. stav 1. zakona u isti kontekst su stavljeni objekti bez građevinske dozvole koji su predmet ovog zakona i objekti koji nemaju upotrebnu dozvolu, koji su izgrađeni na osnovu uredno izdate građevinske dozvole te ne mogu biti predmet ovoga zakona. Valjda se podrazumeva da ako se na objektu koji nema građevinsku dozvolu upisuje pravo svojine, to isto pravo može dobiti i objekat koji ima građevinsku dozvolu?

Iz istog razloga i postojanje člana 6. zakona je potpuni nonsens. Uostalom, pravo svojine na objektima koji su urađeni prema urednoj građevinskoj dozvoli i upisivani i do sada prema važećem Zakonu o državnom premeru i katastru na osnovu člana 97.

Zbog nedovoljno definisanosti objekata koji podležu ovom zakonu otvorena su vrata koruptivnom delovanju. Na primer, objekat za zanatsku delatnost može ima i više hiljada kvadrata.

Zakon sadrži i brojne druge rizike za nastanak korupcije, u vezi čega se izjasnila i Agencija za borbu protiv korupcije.

Zakon promoviše interese lica čiji se objekti nalazi na površinama javne namene u zaštićenim zonama tako što će pod posebnim uslovima biti dozvoljen upis prava vlasništva na ovim objektima, a iz kog razloga smo tražili kroz amandmane brisanje četvrtog stava u članu 1. zakona.

U članu 4. zakona stav 1. dozvoljava se upis prava svojine na građevinskom zemljištu u korist vlasnika bespravno izgrađenog objekta ako je ovaj objekat izgrađen na zemljištu koji je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica, fizičko ili pravno lice ili jedinice lokalne samouprave, AP ili Republika. Na ovaj način direktno se krši Ustavom zagarantovano pravo svojine pojedinca, član 58 Ustava, jer daje prioritet bespravnim graditeljima, odnosno na vlasnike zemljišta, a takođe se promovišu privatni interesi, suprotno javnom interesu.

Ovim zakonom biće takođe ugroženo i pravo onih naših građana koji kroz proces restitucije pokušavaju da dođu do svoje ranije oduzete imovine.

Ovim zakonom takođe se narušava i Ustavom zagarantovano pravo jednakosti građana, jer se dovode u neravnopravan položaj građani koji su platili naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, kako u redovnom postupku, tako i u svim prethodnim postupcima legalizacije.

Prema tome, ciljevi i očekivani efekti donošenja ovog zakona nisu ohrabrujući obzirom da se ovim predlogom zakona ne rešavaju suštinski problemi legalizacije. Legalizacija treba da podrazumeva sveobuhvatna rešenja koja podrazumeva rešavanje problema parcele, obnovu premera, izlaganje na javni uvid, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa prodavac-kupac, legalizaciju objekta i upisa u javne knjige.

Umesto ovog i ovakvog zakona, moglo se jednostavno pristupiti izmeni Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o državnom premeru i katastru, promeniti nekoliko članova i efekat bi bio isti. Ovako, od toliko najavljivane besplatne legalizacije, stigosmo samo do upisa prava svojine na i dalje bespravno izgrađenim objektima, gde je ispunjena samo forma, a suštinski se ništa ne menja.

Iskreno se nadam da će Vlada, prihvatajući amandmane DS, upodobiti zakon onome što bi trebalo da bude njegov osnovni cilj, a to je evidentiranje objekata izgrađenih bez građevinske dozvole i upis prava svojine na njima, a u cilju dalje legalizacije objekata na celoj teritoriji Republike Srbije i masovne registracije imovine. Hvala.

Reč  ima ministar Ilić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo kao što ste i primetili, ja sam ćutao, slušao, beležio šta ste vi razgovarali, o čemu ste diskutovali, koje ste primedbe izneli i sada je red i da vam odgovorim.
Možda je jedna dama ovde dobro i primetila da sam ćutao, ne zato što nisam imao šta da kažem, već sam ćutao iz jednog poštovanja. Bilo je velikih kritika određenih dama. Ne bih da ih kritikujem na njihov praznik, 8. mart. Imao sam uviđaja da prećutim i mnoge uvrede koje su bile i mnoge priče i mnoge kritike na zakon, koje su neosnovane.
Vi kao da niste slušali moje uvodno izlaganje. Vrlo korektno sam izneo da mnoge primedbe o kojima ste ovde diskutovali, skoro sve, su usvojene i prihvaćene. To ćete dobiti kada počne rasprava u pojedinostima.
U uvodnom izlaganju sam objasnio da smo neke stvari iskorigovali i insistirao sam da se prihvate kao ministar, jer ja nisam pisao zakon kao ministar. To je radila jedna grupa koja ima 54 čoveka koji su učestvovali u ovome.
Vrlo je ružno kada neko izađe tu, jedna gospođica pravnica, i kaže da oni ne znaju ništa. Nema smisla. To su ipak radili neki ljudi koji su to napravili. Ti isti ljudi su radili i neke druge zakone. Neki od tih zakona, koji su rađeni 2009. godine, proglašeni su neustavnim. Mi ih menjamo. Dobili smo rok od šest meseci da se napravi novi zakon o planiranju i izgradnji. Nisam ga ni branio, ni pričao o njemu. Najveći kritičari su doneli taj zakon današnji i stavili ga u proceduru i najavili ga kao bum u procesu legalizacije.
Nisam rekao za objekte velike kvadrature da će biti legalizovani. Rekao sam da će biti upisani sa zabeležbom da se određeni imovinsko pravni odnosi reše i dat je rok od dve godine. Objekti koji su nesporni i koji nemaju nikakav spor što se imovine tiče, biće upisani i biće punovažni i moći će da se stavljaju u hipoteku i sve ostalo.
Danas sam čuo kako mnogi imaju informacije od nekih banaka kako neće ništa moći da se prihvati, ništa neće biti validno, da je ovo bezveze neki rad, sve je ovo promocija izborna, predizborna, biće izbori itd. Izbori neće biti skoro, nemojte da se brinete. Nije ovo predizborna kampanja. Izbori će biti kada za to vreme dođe. Mi radimo i ne čekamo izbore da to radimo za izbore. Ovo radimo jer ovo žele građani Srbije, oni o kojima sam govorio.
Kroz amandmane koji su prihvaćeni jasno je definisano koji se objekti ne mogu legalizovati. Vi ste pričali da je nemoguće bez projekta legalizovati objekat. Ne može, ali upis u katastar nepokretnosti nespornih objekata, naročito objekata manje kvadrature, gde nisu javna okupljanja, već se koriste za lične potrebe porodice, može.
Šta znači jedan projekat objekta koji je urađen pre 40 ili 30 godina? To je bacanje para da bi se fiktivno napravila projektna dokumentacija koja odlazi u neki podrum na neki raf, a to košta desetine ili hiljade evra. Kome to danas treba? Vi ćete znati koja je statika u temelju, šta je u tavanicama, šta je u stubovima, koji profili? Da li znate koliko košta da instituti to utvrde i ispitaju? Za jedan privatni objekat do 150 kvadrata košta 10 hiljada evra. Za velike objekte preko 100 hiljada evra košta kompletno ispitivanje objekta da bi se dala validna projektna dokumentacija za dobijanje građevinske dozvole. Da li znate da je to nekad skuplje nego i sam objekat posle određenih amortizacija koje su na njemu viđene? Zašto terati građane da plate nešto što je fiktivno, što nema nikakve veze, nikakve osnove, pro forme i staviti to u neke podrume da stoji da zadovoljimo neku formu.
Tačno je da objekti javnih okupljanja, ovi veliki objekti o kojima smo govorili, koji su predmet javnih okupljanja građana, će morati da se legalizuju na način da se otpoštuju određeni kriterijumi kao što su protivpožarna zaštita, zatim izlazi za eventualne potrebe vanrednih situacija itd, da ne bi došlo do nekih tragedija. To je evidentno. Bez toga ih ne može niko ozvaničiti.
Tačno je da će se objekti koji su sporni upisati sa zabeleškom da nema to, samo će biti upisani i dati se rok do kada određena dokumentacija koja je neophodna mora da se pribavi. Objekti za ličnu potrebu za stanovanje i objekti, to ste dobro čuli u uvodnom izlaganju, do 100 kvadrata, poslovni objekti, upisaće se bez ikakvih problema i vikendice do 100 kvadrata koje se koriste za potrebe stanovanja. Tačno je da neće moći objekti po dalekovodima, na trasama, putevima, raskrsnicama, u nacionalnim parkovima. To ima specijalan tretman. Ali dobro, sve je to kampanja i sve je to priča.
Sad bih postavio pitanje nekim ljudima koji su bliski bankama i sve znaju, šta banke odlučuju, šta se događa. Kako to da je jedna politička stranka dobila kredit od banke, koja treba da razvija Srbiju i koja koristi sredstva građana Srbije za svoj razvoj, da dobije za političku kampanju? Da li je to zakonski? Da li je to ustavno, gospodo pravnici, koji ste mi ovde držali lekcije satima? Pokažite mi član Ustava gde to piše? Kako ste vi gospodo pravnici, koji ste danas lepo govorili, među vama i jedan elitni pravnik koga mnogo dobro znam i drugi koji je oko toga uključen, kako to vi dobiste kredit od 300.000.000 evra bez ijednog papira, bez građevinske dozvole, bez Državne revizione komisije, bez studije opravdanosti i potrošiste uz blagoslov prethodnog ministra finansija 200.000.000 evra, a sada ste došli kod mene da vam napravim dokumentaciju i da vam to pokrijem, jer je državni interes? Kako to radite? A nekog seljaka, iz Donje Babušnice, ili negde, ćete da jurite da vam on donese papirologiju za štalu ili za obor što je napravio.
Gospodo pravnici, gde ste tada bili kada se neustavno ugasila koncesija, najveća investicija u istoriji Srbije, sa neustavnim Savetom za infrastrukturu Srbije koji je Ustavni sud proglasio kao neustavan? Zašto propade investicija od nekoliko milijardi eura i danas to moramo ponovo da radimo? Ko je vas naučio da može šef države da bude radno telo Vlade Republike Srbije i da donese ovakvu odluku? Gde to piše? Sada ste se setili Ustava, sada ste se setili zakona, pošto ste u opoziciji, a dok ste bili na vlasti niste se toga setili.
Neću sada da kritikujem ovde neke poslanike, ali bilo je ovde diskusije o javnim parkovima, o pričama… Gospodo, ja sam zbog jednog javnog parka na Zlatiboru, i građevinskih radova koji su izvođeni, i dokumentacije koja je tamo rađena, smenio kompletno rukovodstvo građevinarstva i urbanizma u tadašnjoj Vladi Republike Srbije kad sam bio ministar. Ali, zato niko iz opštinskog rukovodstva nije tamo bio kažnjen ni ukorom. Zbog korupcije, mita, falš dokumentacije smenio sam državnog sekretara i dva pomoćnika i kompletno osoblje. Jer je otkriveno da je tamo bilo mita, korupcije itd.
To i danas nastavlja da se radi u opštini Čajetina, mlada damo. Nikome tamo nije falila dlaka sa glave. Zajednički su to odradili. Nisu oni sami iz Beograda došli i to ispotpisivali i napravili nego su svi zajedno to radili.
Lepo je na Zlatiboru kada dođe crnogorska mafija i kupi pola Zlatibora. Grade šta hoće, plati pa klati. Sve može. Gospodo, da li znate da se sada neki silni nadvožnjaci rade bez i jednog papira, bez i jedne dozvole? Koriste se kreditna sredstva i ni mi više ne znamo ko to može da radi ili ne radi.
Da li zahtevate da pošaljem inspekcijske službe i da sve zaustavim? Da li znate da vaš dragulj koji je urađen, most na Adi nema upotrebnu dozvolu? Da li sutra treba da ga zatvorim zakonski za saobraćaj? Da li znate da mostove koji su urađeni na Dunavu treba da zatvorim, kao i most na Savi? Da li znate da most na Tisi kod Sente treba da zatvorim zakonski, jer je pušten bez ikakvog dokumenta? U kampanji su došli vaši ljudi i rekli – puštaj most. Znate da nema nijedan papir? Sada treba da pošaljem inspekciju i da kažem – zatvaraj sve.
Da li treba u Boru da naložim po nalogu inspektora koji je napisao da se svi objekti u vrednosti od 180 miliona evra poruše i sve vrati u ispravno stanje? Da li to treba da ispoštujem ili ne treba? Da li treba da gledam kroz prste, a vi ovde da mi pričate priče?
Došao sam danas da se dogovorimo da ovu našu sirotinju koja je pravila i gradila, pomognemo da to legalizuje. Ono što nije sirotinja da uvedemo u regularne tokove da naprave dokumentaciju i da je prilože, da urade to kako valja, da možemo da funkcionišemo. Da ne bude dva i po miliona građana Srbije koji nemaju nikakvu imovinu, a u stvari svi imaju, ali na papiru je nemaju.
Rekli ste da svi plaćaju porez na imovinu i da mi ovo radimo da bi naplaćivali porez na imovinu. Ne može dok se ne upiše u Katastar nepokretnosti i ne verifikuje niko da plaća porez na imovinu. Svi koji su odbili da plaćaju, ušli u sudski spor, doneli potvrdu da ne poseduju imovinu na određenoj opštini su oslobođeni plaćanja poreza. Niko ne može da vam naplati ako ne posedujete zvanično i ako niste vlasnik.
Prema tome, ovde smo se okupili da kroz jednu diskusiju napravimo jedan dogovor. Da obradujemo ovaj narod da smo nešto ozbiljno uradili i da krenemo da radimo. Da shvatimo da više nema divlje gradnje posle ovoga. Tačka. Nema.
Građevinska dozvola po novom zakonu, koji će veoma brzo da dođe ovde u parlament i ja ću ga braniti pred vama, neće se u startu ništa plaćati. Biće besplatno. Samo će do upotrebne dozvole izmiriti obaveze opštinama i gradovima za ono što je uloženo u taj objekat.
Nemojte da se desi kao danas kada smo se premijer Dačić i ja pojavili u naselju Stepa dok je ovde bila pauza. Grad je naplatio obaveze 21 milion za uređenje. Znate šta je urađeno? Ništa. Zato molim gospodina Antića, i mi smo zamolili gospodina Dačića, da intervenišete kada vam čovek koji je, kako kažu, obećao, da to napravimo što pre i da obradujemo ovaj narod koji živi gore. Imaju lep parking, imaju sve, ali da ne žive u blatu. To je najmodernije naselje u kome će živeti 20 hiljada ljudi. Biće i tržni centri, obdaništa, škole i sve to moramo zajednički da završimo.
Nema para. Imamo mnogo problema, i u gradu Beogradu i u celoj Srbiji. Hajde ono što imamo da nekako iskoristimo. Nemojmo samo sve na nož dočekati, sve napasti, sve iskritikovati.
Mi smo vaše amandmane koji su dobri prihvatili. Sve ono što poboljšava ćemo prihvatiti. Greh je ne prihvatiti. Ne bih bio normalna ličnost ako ne bih prihvatio nešto što je razumno. Imate odlične amandmane, vi, DSS, SNS i mnogi drugi koji su podneli amandmane. Prihvaćeni su amandmani.
Želimo zajednički da poboljšamo zakon. Videćete da smo ih prihvatili. Nemojte odmah kako ne valja ništa. Moramo ovo uraditi. Moramo upisati objekte. Moramo povećati potencijal Srbije.
Ti ljudi ne postoje sa objektima, ne mogu da ih koriste. To su oni koji najviše troše energije i koji je rasipaju.
Da li znate da je 50% kuća, nisu ni omalterisane spolja, u privatnom sektoru, koje se godinama koriste, širom Srbije? Znate li koji su to gubici? Nemaju sa čim da ih omalterišu. Moramo da ih pomognemo. Ako ih upišemo, oni će moći da dobiju sredstva i da to završe. Ovako smo najveći rasipnici energije u Evropi, a drugi u svetu po glavi stanovnika i po jedini proizvodnje. Moje namere su dobre.
Neko je ovde pomenuo Kačulice. Tačno, radio sam u tom objektu, ali sam izvadio građevinsku dozvolu, sve obaveze izmirio. To ste vi proveravali više puta. Ništa nisam dobio, a sve sam platio i sve sam morao sam da uradim, kao što su i mnogi građani to uradili. Sve je urađeno sa građevinskom dozvolom. To možete proveriti. I protivpožarni put, koji ste mi naložili da napravim na planini, i to sam napravio.
Znate li vi da je vaš potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, otvorio "Delta siti" bez građevinske dozvole, na moje upozorenje kao tadašnjeg ministra? Kada sam stavio veto, on je rekao – ma koji bre ministar, idem to da otvorim. Znate li da tamo nema ni protivpožarni put, ništa? U Kačulicama ima protivpožarni put za svaki objekat a za "Delta siti" ne mora. Posle je pribavljena neka dokumentacija naknadno, možda posle godinu dana.
Znate li koliko je objekata otvoreno bez i jednog papira? Nemojte više to da se događa. Ni mi, ni vi, ni nikome od nas da ne padne na pamet da nešto otvori što je javni objekat bez građevinske dozvole. Nemoj da se desi da neko otvori školu, obdanište bez papira, bez dozvole. Moramo zajednički da se izborimo da to bude i da to napravimo. Nadam se da ćemo tako uraditi.
Da li vi verujete da bi ona Vlada opstala i dobili se neki poslanici, znate li da se jedan deo auto-puta, koji je neki politički kompromis, radi bez i jednog papira? Ne znate. Šta sad treba da kažem, ruši auto-put i da dam krivične prijave? Kada bih dao, imao bih hiljadu krivičnih prijava koje bi morao da potpišem već sutra.
Evo, radilo se. Pravili su se mostovi politički, investiralo politički, gradilo, radilo bez i jednog papira. Dođe neko od političara i kaže: "Pravi most na Tisi" i oni kažu: "Razumem šefe", a nema ništa. Sad kaže – pusti most. On kaže – nemamo ništa, nije ni ograda ostala. Ma nema veze, ide kampanja. To ne sme da nam se desi. Zajedno moramo da se borimo. Moramo da budemo prijatelji. Imamo jedan cilj.
Mi sada ovde sedimo, a sutra ćete vi, prekosutra ovi, oni treći. Ali, ovo je nešto zajedničko. Nije meni bilo lako kao ministru kad me pozovu i kažu – zaustavi, pusti. Stoji hiljade radnika, ne primaju platu, hoće da nam povuku kredit. To je svakodnevno. Šta sada da radim, da kažem – ne može? Svi bi me obesili.
Prema tome, ima mnogo stvari koje moramo zajednički da uradimo da dovedemo u red. Nijedan zakon nije idealan, ali bolji je ikakav. Mi sad nemamo nikakav zakon. Danas ne može da legalizuje niko ništa, nema. Hajde da to uradimo, ako hoćete, a nadam se da hoćete. Imamo dobre namere i moramo graditi. Nije jednostavno.
Nemojte misliti da će nam neko olako davati sredstva. Nemojte misliti da neko blokira. Nije tačno da se blokira. Svaki dan dolaze ovde investitori, to odgovorno tvrdim i traže da investiraju u Srbiju, ali mi nemamo dovoljno papira, dokumentacije. Ne daje se za projekte ništa, za revizije, za nadzor itd. Nema para.
Žalosno je kad nam neko da kredit, a mi kažemo – daj nam i za eksproprijaciju, daj nam i za reviziju projekata. Ne možemo da počnemo, nemamo da reviziju platimo. To je žalosno i na tome moramo svi zajednički da radimo. Zato vas molim da ostavimo stranačke priče za drugu priliku. Ovo je jedno ozbiljno pitanje za Srbiju. Od ovoga zavisi mnogo što-šta u Srbiji i da zajednički diskutujemo. Nemojmo sad da pričamo ovo će biti, ono će biti. Mi moramo da upišemo jer smo napravili ugovor i potpisali sporazum i koristimo satelit koji koristi cela Evropa za katastar. Na našem satelitu nema pola objekata u Srbiji. Oni kažu – pa šta će vam satelit, šta vi tu radite kad ne postojite?
Nismo mi sad neki indijanci da ne možemo to da upišemo i uknjižimo u katastar nepokretnosti i da može ceo svet to da radi sa nama, da ne dolazi u Srbiju da meri, da ide.
Nije tačno da nisu urađeni avio snimci. Skoro svaka opština je urađena. Ne znam da li ima negde da nije urađeno? Mi smo platiti skoro svakoj opštini i sve imamo i može brzo da se upiše. Primljeno je 30 pravnika koji će da rade na tome i oni su na obuci i biće primljeno još 200, 300 ljudi ako treba da urade i to će se platiti i tu će se zaposliti mladi ljudi, stručni ljudi da to rade, da vode i da nastave da vode kako valja. To je cilj ove Vlade. Zato, da se dogovorimo, saslušaću vas. Diskutovaćemo i u ponedeljak, pošto nismo dobili odobrenje za nastavak rada, samo do 18,00 časova.
Posle toga, u ponedeljak ćemo nastaviti da o ovome raspravljamo.
Meni je drago, bio sam strpljiv dok ste vi govorili. Verujte, vrlo korektno sam vas sve saslušao. Sve sam vas saslušao najkorektnije. Nikome nisam dobacivao, nikome nisam ništa rekao uvredljivo. Ne ljutim se ni na koga. Razumem opoziciju, bio sam u opoziciji godinama. Stalno sam vas kritikovao. Nemojte sada ni vi mene da štedite. Taman posla, jer ni ja vas nisam štedeo. Pošteno. Ali, sada ste na potezu da kritikujete i razumem to.
Sigurno ćemo nastaviti u ponedeljak da pričamo na ovu temu. Biće te zadovoljni kada vidite amandmane koji su prihvaćeni i, kada pogledate, taj zakon će biti sasvim solidan jedan zakon.
To što ste rekli po pitanju imovine da je protivustavno, i to smo doveli, uz neke vaše predloge, i to smo usaglasili koliko god je moguće. Uostalom, sada ne mogu da vam kažem, jer mnoge stvari znate i sami, ne mogu da se uklope u Ustav, sada trenutno 90% stvari koje se rade i donose, a to vi i znate. To dobro znate kada ste bili vlast. Kada ste bili vlast, to dobro znate. Zato Ustavni sud radi svoj posao.
(Poslanička grupa DS dobacuje: Zašto ste doneli takav Ustav?)
Nisam ga ja doneo, doneli smo ga svi zajedno. Ali, vi ste imali neke pregovore, razgovore, odstupali ste od Ustava koliko hoćete. Nemojte sada pričati o svakoj sitnici, i ovde ste našli neku sitnicu, pa da pričamo.
Ova Srbija mora da živi i da radi. Dovešćemo Ustav u redu, sve će biti u redu, ako bude više saradnje. Prema tome, trudimo se da ovo bude kako valja i biće.
Još jednom, neka je damama srećan 8. mart. Malo ste više kritikovali. Ova prelepa dama je bila veliki kritičar, i neljutim se. Ali, nastavićemo sigurno u ponedeljak da pričamo na ovu temu. Pozdravljam vas i zahvaljujem se na saradnji.
Još jednom, hvala svim poslanicima koji su kroz odbore uspeli da ovaj zakon malo utegnemo još bolje. Prihvatili smo i ljudi koji su radili su prihvatili što su pravili neke greške. Pomogli ste da se to otkloni.
Hvala vam puno. Nastavićemo sigurno rad. Biće to sve kako valja.

Zahvaljujem se.
Nastavljamo sa radom u ponedeljak u 10,00 časova.