Nastavljamo sa radom Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Molim narodne poslanike da sednu na svoja mesta da omoguće rad Skupštine.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna 84 narodna poslanika od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine. Poštovani narodni poslanici dozvolite mi da pre nego što nastavimo sa radom da u ime predsedništva u svoje lično ime, svim ženama Srbije, a posebno damama narodnim poslanicima čestitam međunarodni praznik Dan žena 8. mart.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milica Dronjak, Branko Ružić, Dijana Vukomanović i Zlata Đerić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma pozvao da sednici prisustvuju i Milan Miljević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva i urbanizama i Milija Đalović, načelnik u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na načelni pretres treće tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTIMA IZGRAĐENIM BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Vreme imate u prilogu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, mr Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma želi reč? Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim priliku, svim damama u parlamentu želim da čestitam 8. mart kao i svim građanima Srbije, koji danas slave 8. mart, neka je sa srećom.
Videli ste konačno i zakon koji smo dugo očekivali, došao je na dnevni red. Mi smo dugo raspravljali kako ove probleme da rešimo i videli ste i sami da prethodne vlade su pokušavale na raznorazne načine da reše pitanje legalizacije i bespravno izgrađenih objekata kojih u Srbiji ima 1,3 miliona. Mi smo prva zemlja u Evropi po nelegalizovanim građevinskim objektima. Videli ste i sami da je ovih dana Ustavni sud, Zakon o legalizaciji koji je aktuelan bio, usvojen 2009. godine, od prethodne vlade, da je proglašen neustavnim, tako da sada u ovom periodu mi nemamo mogućnost da izvršimo bilo kakav upis objekata koji su na ovaj način izgrađeni širom Srbije. Nedavno, Evropa je rešila pitanje katastra jednim jedinstvenim sistemom i satelit koji je ugrađen da prati katastar Evrope, a i mi smo članica tog sistema, imaćemo jedinstven katastar u celoj Evropi.
Mi sa milion i 300 hiljada neupisanih objekata u katastar nepokretnosti ne možemo biti u ovom sistemu od koristi, bilo kom projektantu ili nekoj firmi u Evropi koji želi da dobije određene informacije preko satelita koji je ugrađen u okolini Pariza i koji prati čitav sistem u Evropi.
Prema tome, moramo nešto uraditi na ovome. Ponudili smo jedan zakon koji će rešiti ovo pitanje. Ovaj zakon jednostavno može da bude i napadnut i kritikovan, ali ja bih voleo sve one koji na bilo koji način osporavaju nešto u zakonu, da pokušaju da amandmanima dovedemo zakon, popravimo, ne kažem da je on idealan, i da ga dovedemo u red kako je najbolje, jer nešto moramo da uradimo.
Nažalost, i danas se grade bespravni objekti, mada je ta gradnja krivično delo. Na današnji dan se gradi širom Srbije niz objekata od kapitalne vrednosti bespravno i pored upozorenja inspekcijskih službi, i pored zapisnika. Mi moramo naći modus da stanemo toj divljoj gradnji, jednostavno, i da je sprečimo.
Moram reći jednu istinu. Prethodna vlada je počela izgradnju objekta u koji je do sada uloženo 180 miliona evra, ali bez ijednog papira, bez ijedne dozvole, bez ijedne studije, bez revizione komisije, bez ičega. Mnogi koji su ovih dana osporavali ovaj zakon, učestvovali su u toj nelegalnoj gradnji. Mnogi koji osporavaju neke tačke zakona i danas divlje grade, da ne nabrajam objekte, i to velike kapitalne objekte od infrastrukture koji koštaju i stotine miliona evra.
Da li Srbija ima snage da stane tome na put? Ono što je do sada urađeno i ugrađeno da se na neki način upiše, ozvaniči i krenemo da gradimo i radimo po novom zakonu o planiranju, koji će veoma brzo doći u ovaj parlament i koji će predvideti da građevinska dozvola bude u startu besplatna i da gradovi i opštine samo ono što ulože u infrastrukturu tih objekata, mogu naplatiti. Do sada se naplaćivalo po nekim zonama, po nekim kriterijumima koji su usvajani i tako da oni koji su investirali i gradili, jednostavno su morali da plate milionske vrednosti, a da ne dobiju ništa.
Prema tome, pre par godina uveden je porez na imovinu, koji sve upisane objekte oporezuje i na taj način se pune budžeti opština i gradova. Zato vas molim da ovo prihvatite kao jedino u ovom momentu rešenje. Tačno je da mnogima ne odgovara što se prvi put nudi da nešto bude besplatno, da se prvi put nudi da onaj koji je odvajao od svojih usta, od usta svoje porodice, od svoje dece koja možda nisu videla more desetinu godina, a kamoli zimovanje ili bilo šta, uložio u svoje objekte, danas može da ih uknjiži u katastar nepokretnosti bez ikakve nadoknade. Naravno, on će na taj objekat plaćati porez na imovinu i to će biti prihod lokalnih vlasti i biće sve u najboljem redu.
Ja prihvatam vaše angažovanje i želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi, prvenstveno na odborima koji su zasedali i veoma ozbiljno ovo pitanje raspravili. Bilo je odbora koji su satima raspravljali o ovom zakonu i uložili primedbe koje su po nama potpuno opravdane. Cilj tih odbora bio je da mi, evo, četiri amandmana koja su proistekla iz vaših diskusija na odborima prihvatimo i da poboljšamo zakon. Jučerašnje rasprave na odborima rezultirale su amandmanima kojima će biti prihvaćen onaj vaš deo koji je bio primedba narodnih poslanika.
Mi želimo da svi zajednički nađemo neki modus da upišemo objekte, što se i od nas traži i da više ne možemo zatvarati oči pred jednom istinom da danas Kaluđerica u Beogradu postoji, ali u katastru je nema. Mi ne možemo zatvarati oči da je kod Hrama Svetog Save gradski pašnjak, a tamo nema više ni jedna lokacija slobodna. Mi ne možemo reći da su na Dedinju obradive poljoprivredne površine, a to nije tačno. Mi ne možemo reći da Ovča i Borča i ne postoje i mnoga naselja širom Srbije.
Tačno je da je imalo problema i dobrih predloga i primedbi i mi smo to sve prihvatili. Tačno je da je u zoni dalekovoda mnogih objekata važnih, ne može se legalizovati objekat i mi smo te amandmane prihvatili. Isto je tako tačno da veliki objekti, što je bilo juče primedbi, koji prelaze 300 kvadrata u privatnoj svojini, ne mogu se prihvatiti na ovaj način već se moraju izmiriti neke obaveze, jer to su objekti izuzetno veliki i smatraju se kao veliki luksuz.
Tačno je da ima poslovnih prostora ogromnih, po hiljade kvadrata, ne mogu se prihvatiti, a to smo i mi prihvatili kao opravdano. Kroz amandman dali smo da maksimalno bude 100 kvadrata za poslovne objekte. To su zanatski radovi, zanatske usluge, itd, ono što je neophodno da jedna porodica preživi. Sve ono što se meri hiljadama kvadrata, mora ući u normalnu regularnu proceduru.
Ima isuviše puno objekata širom Srbije, gde pitanje imovine nije sporno, gde su vlasnici objekata napravili neke ugovore kada su kupili placeve pre 10, 20, 30 godina i 40 godina imaju te ugovore, ali budući naslednici nisu hteli da dođu na sud, nisu hteli da se obrate da to potvrde da bi ti objekti mogli da se regularno uknjiže i legalizuju.
Mi ne možemo čekati, ako jedan ne dođe, ne može se završiti posao. Mnogi ljudi žive u inostranstvu i nisu zainteresovani da dođu. Ima i onih objekata gde imovina nije rešena, gde je sporna, gde je imovina društvena bila, a sada opštinska, gradska ili nekog drugog vlasnika. Ti objekti se neće upisati na ovaj način i neće steći sva prava kao ovi objekti gde je imovina nesporna, već će ostati zabeležba, biće upisani, ali da imovina nije rešena. Daće se period od dve godine da se pitanje imovine reši, a kad se to pitanje reši onda će objekat biti uknjižen i upisan po rešenju koje se bude pronašlo, ili sudskom rešenju ili vanparničnim poravnanjem stranaka koje su u sporu.
Mi ćemo dati, i to ste videli, period u kojem se mogu uložiti primedbe i sve što bude sporno, ići će u proceduru razrešenja, a tek onda će biti verifikovano.
Mnogi sa kojima smo razgovarali i koji su nadležni traže da se svi objekti upišu, ali ponavljam, biće zabeleška da objekat nije regularan i da pitanje imovine nije rešeno i da se ne može otuđiti i da ne može bilo šta sa njim da se radi, da se poklanja, otuđi itd, dok se pitanje imovine ne reši.
Isto tako, objekti koji budu išli i budu predmet prodaje, moraće da izmire sve obaveze koje treba da se izmire, a građani će ih koristiti doživotno, oni i njihovi članovi porodice. Međutim, ako uđu u proces prodaje, onda se mora ovo pitanje regulisati.
Sve ono što ste vi predlagali, evo videli ste i kroz ovih nekoliko amandmana, mi smo prihvatili i smatramo da je to dobro da poboljša zakon i da jedan veliki deo objekata koji regularno mogu da se upišu, ali je problem što njihovi vlasnici nemaju finansijska sredstva da izmiru bilo kakvu obavezu. Ljudi su radili i gradili te objekte. Sad su bez posla, na ulici. Možda u toj porodici ne radi niko i ne mogu da plate bilo kakve obaveze, što se tiče ovog procesa legalizacije. Isto tako, sve ono što je predato za proces legalizacije, biće odmah uzeto u razmatranje i neće morati ponovo da se podnose zahtevi.
Prema tome, mi smo danas u parlamentu, na ovoj raspravi, gde želimo kroz amandmane još da popravimo ako može nešto da se popravi. Shvatite, ovo pitanje moramo da rešimo i svaki građanin koji poseduje bilo kakvu imovinu u ovoj državi mora da mu bude evidentirano i to se od nas traži. Samim tim, povećaćemo i kreditni kapacitet države, a i samog građanina.
Danas sam tu sa vama da o ovome razgovaramo vrlo korektno, da se dogovaramo, da konačno ovo pitanje razrešimo, koliko god da je moguće bolje, da upišemo jedan veliki deo objekata, da uredimo Katastar Srbije. Znate da je Svetska banka za ovaj projekat uložila 30 miliona evra da ovo pitanje razreši, a mi ga nismo razrešili ni do danas. Oni nude još jedan program i do 60 miliona evra da se ovo pitanje razreši do kraja. Pitanje imovine ćemo rešiti na ovaj način, što ste vi juče na odboru i predlagali. Popravili smo zakon u tom smislu. Ono što je nesporno, ponavljam, biće upisano. Ono što je sporno, daje se rok od dve godine da se razreši.
Svaki objekat mora imati vlasnika i sve ono što bude sporno, zajednički ćemo rešavati. Da vas ne zadržavam, da vam ne oduzimam vreme, nadam se da ćemo korektno sarađivati, kroz jednu korektnu diskusiju koja će se danas voditi, da ovaj zakon maksimalno popravimo, dovedemo u red i da ga zajednički usvojimo. Nadam se da ćemo tim našim činom obradovati bar milion građana Srbije koji ovo čekaju godinama.
Znate da se sad ulazi u mnoge projekte, energetska efikasnost. Ne mogu svi objekti dobiti sredstva, ni podleći tome ako nisu upisani u katastar nepokretnosti. Niz projekata koji su danas da poboljšaju standard naših građana, da poboljšaju standard svake porodice, ne mogu se izvesti zbog upisa u katastar nepokretnosti. Zato vas molim, pomozite da ovaj zakon bude što bolji, da ga donesemo zajednički. Ako neko ima neki konkretan predlog, neka ga da. Razmotrićemo, sve što je opravdano ćemo usvojiti. Nemojmo samo reći – ništa ne valja. Najgore je ovo da imamo milion i 300 hiljada objekata upisanih u katastar nepokretnosti i najgore je da imamo ogromnu imovinu koja je maltene ničija.
Još jedna bitna opaska sa odbora, svi građani koji nisu regulisali pitanje imovine i svojih objekata, to je bio vaš predlog juče, neće moći da utiču na objekte u okruženju, da daju neku saglasnost ako i oni sami nisu regularni. I to pitanje ćemo prihvatiti i ugraditi u zakon.
Ne može neko da odlučuje o komšijinom objektu ako pitanje njegovog objekta nije regularno i pitanje imovine. Prihvatili smo to i smatramo da je to u redu. Ako neko regularno gradi sa građevinskom dozvolom, a onaj što nema regularne papire, on stavlja zabranu nekom komšiji da ne može da gradi ili da nešto nije u redu itd, a on sam nije regularan i nije u redu.
Hvala vam i nadam se da ćemo korektno raspravljati, dogovarati se i napraviti jedan, da ne kažem dobar zakon, ali solidan zakon koji će nam pomoći da veoma brzo u ovaj parlament dođe zakon o legalizaciji koji se sprema i koji će biti poseban zakon i da i njega usvojimo i onda ćemo to pitanje trajno rešiti. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, danas je izuzetno važan dan za mnoge građane u Srbiji koji očekuju donošenje i usvajanje ovog zakona. Mislim da nikada jedan zakon nije ovoliko interesovanje imao među građanima Srbije i u velikom broju kontakata koje smo imali u ovom periodu kada je zakon najavljivan, upravo je veliko iščekivanje i sada kada donosimo ovaj zakon, treba da ukažemo na neke stvari da bi i građani Srbije, zbog kojih se zakon donosi, to sve bolje razumeli. Mislim da je zakonski predlog, uz određene izmene koje će biti, izuzetno dobar i da će biti prihvaćen u ovom parlamentu.
Na jučerašnjoj sednici Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, bila je izuzetno dobra rasprava, izuzetno korektna. Razmenjeni su argumenti sa svih strana. Ono što je provejavalo jeste da su praktično i iz pozicije i iz opozicije svi bili jedinstveni da treba ovakav jedan zakon da se donese, ali postojale su određene primedbe, na šta smo i mi kao poslanička grupa NS, a i druge poslaničke grupe, reagovali u skladu sa onim što je i ministar rekao da se zakon još malo popravi i da bude u skladu sa svim zakonskim propisima i sa Ustavom Srbije.
Zašto je ovaj zakon toliko bio važan? U nekoliko rečenica ću reći da je Republički geodetski zavod, kao nadležni organ, do sada evidentirao čak 1.300 objekata na teritoriji Republike Srbije, za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Prema podacima dobijenim od jedinica lokalne samouprave, kao i drugih organa nadležnih za izdavanje naknadnih građevinskih i upotrebnih dozvola, u postupcima legalizacije ukupno je od 11. marta 2010. godine podneto oko 700.000 zahteva za legalizaciju.
Aktuelni Zakon o planiranju i izgradnji propisuje navedeni datum kao krajnji rok za podnošenje zahteva za legalizaciju. Elementarna računica pokazuje da više od pola miliona vlasnika nepokretnosti u Republici Srbiji nije iskoristilo svoje pravo na osnovu navedenog zakona i nije ušlo u postupak legalizacije bespravno izgrađenih objekata, a pomenuti prekursni rok je odavno istekao.
Imajući u vidu navedene alarmantne podatke, nedvosmisleno se nameće zaključak da je i dalje zadržavanje ovako pravnog nedefinisanog stanja u ovoj oblasti, i to na potpuno neodređeno vreme, jednostavno nedopustivo. Smatram da je iz razloga elementarne pravne sigurnosti u prometu nepokretnosti, donošenje jednog ovako posebnog zakona neophodno. Nema drugog načina da se prevaziđe situacija na terenu i jednom za svagda uvede red u ovu oblast.
Republika Srbija pretenduje na to da se u očima međunarodne javnosti, pa samim tim i pred potencijalnim stranim investitorima, konačno deklariše kao ozbiljna država, a bez uređenja javnih knjiga nema ozbiljne države. Stoga je značaj upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima nesporan, kako za same vlasnike tih objekata, tako i za Republiku Srbiju. Upravo je to, ovo što sam naveo, razlog za donošenje ovakvog zakona.
Bilo je bezbroj pokušaja da se uvede red u ovu oblast. Naravno, bilo je i ovakvih i onakvih pokušaja, ali nikada nije dovedeno do kraja. Ovo je jedan, praktično možda i poslednji trenutak da se zavede red, jer Srbiju iščekuje mnogo važnih situacija i ulazak u EU podrazumeva, između ostalog, da se ovako nešto pravno reguliše.
Zato sam siguran, a rekao sam i to da je na jučerašnjem odboru provejavalo mišljenje i kod onih koji su u opoziciji, da ovo treba da se reguliše i da se, naravno, sa nekim izmenama u članu 1, što ćemo kasnije u načelnoj diskusiji pomenuti, u članu 11, u članu 13. i u članu 4, izvinjavam se što sam preskočio član 4. Sa tim amandmanima i preciziranjem i popravljanjem zakona, siguran sam da će mnogi podržati ovaj zakon.
Zahvaljujem se ministru i Vladi koji su ovakav jedan zakonski predlog stavili pred parlament i siguran sam da će od ovoga najveću korist imati građani Srbije, da je ovo jedan pravi, životni zakon i molim parlament i sve poslanike da podrže ovaj zakonski predlog. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred sobom imamo Predlog zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, ili bolje rečeno, jedno čudo neviđeno od predloga zakona, budući da ni jedna zemlja ni u Evropi a ni u okruženju ne poseduje ovakvu vrstu regulative, još se pri tom traži njegovo usvajanje po hitnom postupku.
Ministar je zamolio za pomoć svih nas. Ja ću je odmah dati, i to u vidu kritika šta sve treba pod hitno menjati u ovom predlogu zakona.
Sigurna sam da niste pisali ovakav predlog zakona, ali ko god da ga je pisao, očigledno je i evidentno njegovo neznanje, ili se na pisanju ovakvog predloga zakona pokušalo učiti. Nažalost, potpuno nepismeno i bez trunke poznavanja ove materije.
Očigledno se postupa u skladu sa onom maksimom, da papir ne pocrveni od stida zato što on trpi sve. Ukoliko ste već ozbiljno hteli da se pozabavite ovom materijom, onda ste mogli da konsultujete i ljude koji se bave ovom oblasti. Recimo mr Dušicu Birovljević, ili dr Zorana Birovljevića, koji u svom opisu imaju gomilu urađenih naučnih radova i koji bi dali svoj ogroman doprinos, upravo kada je u pitanju rešenje ove pravne problematike.
Iako je dosadašnji Zakon o planiranju i izgradnji jako loš, naravno, sa mnoštvom nedostataka na koje nam je ukazivala i međunarodna zajednica, nije trebalo da se radi na donošenju ovakvog jednog predloga zakona, već je trebalo da se radi na jednom postupnom pripremanju donošenja čitavog seta zakona, a koji će biti u skladu sa pravom i koji će posebno regulisati oblast kako planiranja, tako i izgradnje, a isto tako i građevinskog zemljišta.
Ovakvim jednim predlogom zakona se želi omogućiti upis prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, te će se tako vlasnicima bespravno izgrađenih objekata, kojima će se najzad, a to im je jedino i nedostajalo, omogućiti da se kao vlasnici sada uknjiženih nepokretnosti, ostvaruju neka druga prava koja proističu, doduše, onako prilično skrivena iza ovakvog jednog predloga zakona.
Naime, ukoliko se ovakvom legalizacijom pomažu oni koji nemaju krov nad glavom, a čisto sumnjam da je to namera onoga ko je ovakav predlog zakona pisao, ne znam zašto se onda tu uopšte pominje promet nepokretnosti. Ne treba da se zaboravi briga oko toga da nelegalni objekti ne mogu biti predmet regulisanja energetske sanacije, niti treba zaboraviti zabrinutost zbog činjenice što dosadašnji važeći zakon vlasnicima upisanih objekata omogućava dalje investiranje u svoje objekte – npr, kada je reč o adaptiranju, rekonstruiranju, sanaciji itd, dok se to nelegalnim objektima ne dozvoljava.
Na ovaj način vlasnici bespravno izgrađenih objekata bi znatno uvećali tržišnu vrednost tih svojih objekata. Bili bi, pozivajući se na ovakav predlog zakona, za koji se nadam da neće biti usvojen, potpuno pravno zaštićeni, imali bi mogućnost da otpočnu postupak legalizacije objekata, pribavljanja građevinske dozvole, odnosno pribavljanja upotrebne dozvole, i to sve u skladu sa ovakvim jednim zakonom. Nije mi jasno ko im je branio da do sada legalizuju te svoje objekte, upravo po važećim propisima?
Ministre Iliću, ova zemlja pamti i neke bolje zakone, za vreme čijeg važenja nije bilo tolike ekspanzije nelegalne ili divlje gradnje, a danas je zapravo retkost da iko gradi legalno.
Ovim predlogom zakona se upoznajemo sa još jednom novinom, a to je kategorija tzv. katastarska politička legalizacija, gde će jednim rešenjem, zapravo, uz upisano vlasništvo nad objektom bespravni graditelji postati vlasnici parcela ispod objekta. Zemljište neće plaćati, dok će ih upis u katastar koštati oko 100 evra po objektu, kako se to navodi, u ovom predlogu zakona. Usvajanje ovog predloga zakona bi proizvelo nesagledive pravne posledice po sve buduće generacije u ovoj zemlji.
Moram da vas podsetim da je Srbija još davne 2004. godine potpisala Bečku deklaraciju o neformalnim naseljima, kojom je dogovoreno da se reguliše upravo problem tih naselja, a do danas nisu uočeni apsolutno nikakvi vidljivi rezultati, niti bilo šta po tom pitanju.
Mislim da je skrivena trostruka namera, ne vas nego onog ko vas je danas poslao da branite ono što je neodbranjivo, a koja bi se ostvarila ekspresnim usvajanjem ovog predloga zakona. Ona ne leži u tome da ste zabrinuti što prema podacima Republičkog geodetskog zavoda danas postoji oko 1.300.000 na teritoriji Republike Srbije za koju nije izdata građevinska dozvola, odnosno nije izdata upotrebna dozvola, zato što je do danas podneto oko gotovo 700.000 zahteva za legalizaciju, što znači da postoji oko 500.000 vlasnika koje to svoje zakonsko pravo do dana današnjeg nisu iskoristi.
Očigledno je ovde da tvorca ovakvog zakona interesuju jedino dva benefita. Prvi je ogromna finansijska korist, koja bi se ostvarila u onom momentu kada bi, recimo, tih navedenih 500.000 vlasnika nelegalnih objekata uplatili državi kroz razne takse i nadoknade po tih 100 evra koji se navode u ovakvom predlogu zakona, a iz iskustva znamo da to nije 100 evra nego je nekoliko puta više, tako da bi to zapravo predstavljalo nekoliko stotina miliona evra novih nameta po građane države.
Drugo, gospodine ministre, politički poeni jesu preko potrebni državi u kojoj je preko milion ljudi bez posla, ali u ovakvom predlogu zakona se moramo osloboditi svega onoga što ima veze sa politikom. Za uzvrat, ovakvim jednim predlogom zakona, građani Srbije ne dobijaju ništa sem jedne velike prevare i jedne prazne priče. Jer, kada u proteklih 10 godina postupak legalizacije bespravno izgrađenih objekata apsolutno nije dao ni jedan jedini rezultat, onda podnošenje ovakvog predloga zakona upravo jeste dokaz tome. Da je išta urađeno u proteklih 10 godina, ovaj zakon se ne bi našao u skupštinskoj proceduri, posebno se ne bi našao ni danas, niti ikada u skupštinskoj proceduri, jer u najmanju ruku vređa zdrav razum, bar zdrav razum onih koji se iole razumeju u pravo.
Vidljiv je više nego amaterski pristup u rešavanju ovog problema. Izneću vam ove probleme i to shvatite kao moju dobronamernu kritiku, eto kao i moju pomoć da doprinesem da ovaj zakon bude što kvalitetniji.
Prvo, tvrdnja da će banke za građevine za koje u katastru bude zabeleženo da su upisane na osnovu zakona davati kredite i hipoteke nije tačno, jer su to banke već jasno i glasno demantovale.
Drugo, ovaj predlog zakona nosi brojne rizike od korupcije na koje morate voditi računa. Od sukoba pojedinih odredbi zakona, pojedinih pravnih praznina, dvosmislenih administrativnih procedura, preko upotrebe različitih termina za istu pojavu, pa do izmišljanja termina kojim nikom nije ništa jasno, do uvođenja nekih novih termina, čije značenje do sada niko nikada nije definisao.
Treće, naime, iako je glavni cilj regulisanje upisa prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, on se izigrava upravo time što se pojedine odredbe zakona regulišu i upis prava svojine na građevinskom zemljištu, a upis prava svojine na građevinskom zemljištu uopšte u ovom predlogu zakona nije naveden kao predmet zakona, niti može biti njegov predmet zakona.
Odredbama ovog zakona propisano je da je dozvoljen upis prava svojine na građevinskom zemljištu u korist vlasnika bespravno izgrađenih objekata, ako je bespravno izgrađen objekat sagrađen na građevinskom zemljištu koje je u svojini, ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist trećih lica. Član 4. kaže da su ta treća lica fizičko ili pravno lice, jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija, a time se upravo ugrožavaju prava trećih lica i promovišu isključivo privatni interesi umesto javnih interesa.
Ovaj zakon dozvoljava pod posebnim uslovima, ne znam kojim uslovima, niti iko zna koji su to posebni uslovi, upis prava svojine i na onim objektima koji se nalaze na površinama javne namene. To je pravno nedopustivo, pa ako hoćete to je pravno nasilje.
Šesto, ovaj predlog zakona, dakle, samo u ovoj našoj zemlji, zemlji zvanoj Srbija, apsolutno nigde više na celoj kugli zemaljskoj, dozvoljava da kao jedan dokaz od uslova za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu, bude dokaz o plaćenim računima za električnu energiju ili za komunalne usluge itd. A to, što važećim, upravo Zakonom o državnom premeru i o katastru, tako nešto nije dozvoljeno, niti taj zakon to dozvoljava, pa očigledno nikom ništa. Derogiraće i taj zakon, jer ovakvim predlogom zakona derogirate i mnogo toga, ali ništa opet čudno. To je opet pravno nedopustivo i opet ću ponoviti ogromno pravno neznanje.
Sedmo, ukoliko se ovakvim zakonom, iako su ovakvim Predlogom zakona utvrđene određene obaveze organa nadležnih za poslove urbanizma, za te iste nije utvrđena procedura, kao ni kriterijumi za donošenje odluka od strana tih organa.
Osmo, u Predlogu zakona nigde striktno ne piše da upisani objekti neće biti rušeni, jer po odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji i njegovim rokovima, koji važe upravo do 6. juna ove godine, a zbog odluke Ustavnog suda, za koju verujem da znate, oni koji nisu izvršili dopunu zahteva u roku od 60 dana, od dana kada im je nadležni organ to zatražio, isti je bio dužan da taj zahtev odbaci, što dalje daje pravo inspekciji da donese rešenje upravo o rušenju tih objekata.
Tvorci, naravno, pisci ovakvo, moram reći nakaradnog Predloga zakona, kažu da se tako nešto, pod znacima navoda, podrazumeva, s tim da to podrazumevanje i takvu definiciju, takođe, apsolutno ni jedan zakon ni u svetu, a ni u našoj zemlji ne podrazumeva.
Deveto, nije mi jasno zašto je neophodno, osim za prikrivanje dosadašnjeg nerada, da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, a kako je navedeno u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica po građane i privredu. Mislim da je upravo suprotno i da će ovakvim Predlogom zakona tek nastati nesagledive štete, kako po građane Srbije, tako upravo i po privredu.
Naime, gospodine ministre, red ne može da se uspostavi neredom. Vama se čini, možda, da ćete ovakvim jednim Predlogom zakona olakšati legalizaciju, ali ovaj zakon, morate da budete sigurni, će uneti jedan potpuni haos u sistem. Ogroman broj ljudi zloupotrebiće prava kojim se ovakvim Predlogom zakona dozvoljavaju. Vlasnici zemlje, vlasnici objekata postaće oni koji na to nemaju pravo. Broj tužbi preopteretiće naše sudove, koji su i onako u totalnom kolapsu, ne samo po prijemu tužbe, već po pitanju svega. Naravno taj broj tužbi stalno će se povećavati, za dve godine će biti još većih problema od toga, svi će svakog tužiti, svi će protiv svakog podnositi zahteve za privremene mere, a dok to traje, niko neće moći apsolutno ništa da legalizuje. Ponavljam, da se red ne može uspostavljati neredom.
Poštovani ministre, zemljišni sistem, katastarski sistem, urbanistički sistem veći je čak i od pravosudnog sistema. Taj pravosudni sistem, vidimo već neko vreme, možemo da sagledamo godinama unazad, pokušava da se menja u jednom danu. Nije dao apsolutno nikakve rezultate. Vi ste videli, ja sam videla, videli smo svi i videli smo na šta je to ličilo i kakve je to posledice proizvelo. Mislim da ne treba da gajite preveliku nadu da će ovaj pokušaj brzoplete reforme proći drugačije.
Takođe, već sam napomenula da sam gotovo sigurna da vi niste pisali ovako nešto, ali onima koji su pisali, za njih je sramota što su vas ovde danas poslali kao ovlašćenog predlagača da se javno sramotite pred nama, pokušavajući da odbranite ono što je neodbranjivo.
Naravno, bila bi zadovoljna da se ovaj zakon, bar ne u ovom obliku i ne na ovaj način, nikada nije našao u skupštinskoj proceduri, jer za tako nešto nije ni trebao da se nađe, a ne da danas crvenimo, kao što će to i građani Srbije činiti, koji se iole razumeju u ovu materiju, zbog totalnog neznanja njenih tvoraca.
Na kraju krajeva, kada nekad nešto ne znam, nije sramota neznati, ja pitam. To su mogli da pitaju isto i oni koji su sastavili zakon i koji su vas poslali danas da sramotite upravo zbog njihove sramote.
Na kraju, drago mi je što ste kao džentlmen čestitali 8. mart. Nadam se da ćete danas sa posebnom pažnjom da saslušate šta sve žene imaju da kažu na ovu temu, da im nećete mnogo protivrečiti i da ćete uvažiti sve naše kritike. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se čestitkama predsedavajućeg i ministra i svim ženama želim da čestitam 8. mart, a posebno damama koje sede ovde i prate ovaj tok i aktivno učestvuju u ovoj sednici, znači provode dan radno.
Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole je krunski ili krovni zakon. On je prvi, i u ovom našem slučaju je leks specialis, na njega će biti nastavljen zakon o legalizaciji. To su dva zakona. Zakon o legalizaciji će izaći u junu i o njemu ću nešto kasnije o drugom delu. Sada ću preći na ovaj zakon koji sada usvajamo.
Smatramo da je ovo prvi korak ka pojednostavljenju postupka legalizacije, ali i stvaranju efikasnijeg investicionog ambijenta. To je za nas vrlo bitno, ova prva rečenica. On u svakom slučaju nije ni dovoljan i treba već sada pri analizi zakona imati viziju kako legalizaciju završiti do kraja. Mi ovde imamo više tih varijanti, pa ćemo se konstruktivno uključiti u rešavanje ovog, jer imamo vremena do juna za ovaj drugi zakon.
Treba imati u vidu ustavni princip jednakosti građana. Ne sme se stvarati utisak u javnosti da je u pitanju legalizacija objekata. Ovo je mnogo bitna rečenica zato što i ovde među nama ima konfuzije.
Agencija za borbu protiv korupcije dala je niz suštinskih, formalnih, ali antikoruptivnih primedbi na Nacrt zakona. Predlagač je uložio veliki napor da se u zakonu izbegnu ovakve mogućnosti, pre svega, sa imovinskog aspekta. U tom smislu, zakonom se predviđaju mere radi zaštite trećih lica i prava na naknadu obrađenoj u članu 11.
Uvek treba uzimati u obzir i Zakon o premeru i katastru. Pravilnikom treba definisati tačna uputstva za upis u katastar nepokretnosti, da se u praksi ne desi odlaganje postupka zbog različitog tumačenja administracije organa koji vrši upis. Zakonodavac potpuno ispravno uzima u obzir ograničenja koja definiše urbanizam, član 1, i ograničenja iz odredbe o konverziji, član 3. stav 2. i član 4. stav 4.
Plaćanje naknade za opremanje građevinskog zemljišta ostaje obaveza vlasnika i ona će biti naknadno regulisana u sledećem zakonu o legalizaciji.
Porez na imovinu kao naknada državi ostaje kao obaveza i za upisane nelegalne objekte. Posle razumnog roka najaviti veće poreze za imovinu nelegalnih objekata, da bi time stimulisali da svi uđu u proceduru, završnu proceduru legalizacije.
Opšti i društveni interes je brza uknjižba kolektivnih stabilnih objekata i stanova. Ovo se odnosi na objekte koji su zidani na osnovu dozvola. Useljeni stanovi su prodati ili otkupljeni i plaćen je porez na promet apsolutnih prava. Plaća se i porez na imovinu i računi, ovo što je koleginica iznosila – struja, voda, kanalizacija, telefon itd. Zakon predviđa i upis prava svojine ovih nekretnina, a to je regulisano članom 6.
Efikasnost i izbegavanje preteranog administriranja ogleda se u tome da se podneti zahtevi za legalizaciju smatraju dovoljnim u ovom postupku jer su detaljniji nego što se traži po ovom zakonu.
Brzi efekti koji se sada po nama postižu. Preciziranjem prava i obaveza svih učesnika u postupku izbegava se arbitriranje, izbegavaju se sudovi, izbegavaju se duge parnice koje se vuku po sudovima, pojednostavljuje se administracija procedure i smanjuje se potrebna dokumentacija.
Sada ću nekoliko reči reći o Zakonu o legalizaciji. Legalizacija objekata građenih bez građevinske dozvole mora da uredi nezakonitu radnju, da obezbedi sredstva za opremanje građevinskog zemljišta, da obezbedi jednakost svih građana, zaštitu javnih interesa, ali i da reši ovaj društveni problem.
Zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata mora da bude poseban. Deo državne uprave koji se bavi legalizacijom mora da ima posebnu obuku u vezi sa primenom Zakona o legalizaciji, sa naglaskom na efikasnost i pragmatičnost. I pravo na ispravljivu grešku mora da postoji. Sudovi ove predmete treba da dodeljuju specijalistima za ovu oblast radi efikasnosti, jer je sama specifična.
Nepravovremeno donošenje planskih dokumenata i nepoštovanje zakonskih rokova podsticalo je divlju gradnju. Dalje sprečavanje divlje gradnje treba ustrožiti uvođenjem privremenih mera u lokalne samouprave koje ne kontrolišu divlju gradnju i sankcije prema svim delovima državne uprave, koji svojim nečinjenjem nanose štetu državi.
Potrebna je i reforma uprave. Iskustva iz prethodne prakse, aktuelni predlozi iz ovog zakona i korišćenje mogućnosti konvalidacije privatnih ugovora koji nisu overeni u sudu treba da se pretoče u imovinski deo Zakona o legalizaciji. Neophodna je potom edukacija dela državne uprave radi efikasnijeg i usaglašenog vođenja imovinskih postupaka.
Zakonodavac mora da nađe modus sa lokalnom samoupravom, kako bi se naknada za opremanje građevinskog zemljišta utvrdila i sprovodila po istim principima, a pri tome se mora uzeti u obzir da li je na predmetnoj lokaciji bilo urbanističkih planova ili nije. Tamo gde je bilo urbanističkih planova ne bi trebalo da bude popusta ni za individualnu gradnju. Takođe, za komercijalnu stambenu gradnju i za poslovne objekte ne treba odobravati popust. Za individualnu stambenu gradnju gde nije bilo urbanističkih planova treba odmeriti popust od redovne utvrđene cene. Razlog za ovo je rešenje stambenog pitanja investitora, plaćanja poreza na ugrađeni materijal i često učešće u izgradnji sekundarne infrastrukturne mreže i puteva. Uzevši u obzir standard stanovništva, omogućiti rok plaćanja do 20 godina.
Svu dosadašnju praksu treba sagledati i novim zakonom, leks specijalis, ovo je drugi koji predlažemo, ovaj zakon o legalizaciji koji bi trebao da izađe do juna, koji se odnosi samo na legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, urediti ovu oblast, ali tako da ne bude sukobljena sa najvišim pravnim aktima ove zemlje. Smatramo da ovim prvim zakonom, o kojem danas raspravljamo, treba da stvorimo uslove da se do juna meseca završi, odnosno donese novi zakon o kompletnoj legalizaciji, gde će biti sve kompletno upotpunjeno i privedeno svetskim normama.
Ovaj prvi zakon, Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine, mora da bude prvi i početni korak koji treba da da prve efekte i da naše građane naučimo da poštuju zakone, ne samo građane, nego i jedinice lokalne samouprave, da se svi ponašamo odgovorno. Tvrdim da ovaj zakon ima izgleda i PUPS će glasati za donošenje ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, ja bih da se pridružim svima onima koji su danas čestitali Međunarodni dan žena i želela bih da se zahvalim onima koji su nam čestitali ovaj veoma bitan praznik za žene.
Htela bih da vas podsetim sve, da se nisu pre 100 godina neke žene, hrabre žene borile za prava i ravnopravnost polova, mi danas ovde ne bismo sedele u ovom parlamentu, mi danas ne bismo imale to pravo da izađemo na birališta, ne bismo imale pravo da budemo kandidovane i birane i ne bismo mogle da sedimo u Skupštini Republike Srbije.
Dakle, jako je bitno da ovaj dan obeležimo u tom smislu, da pre svega istaknemo jednu solidarnost sa svim ženama, a posebno one žene koje su napravile neku karijeru, koje su na neki način ostvarile neki uspeh u životu, da imaju u vidu da ima jako puno obespravljenih žena, da ima jako puno žena kojima je potrebna pomoć, kojima je potreban podstrek, kojima je potrebno nešto malo da se ostvare takođe u svojim karijerama i u svojim životima.
Da se vratimo na temu dnevnog reda. Gospodine ministre, pažljivo sam slušala vaše izlaganje kojim ste predstavili ovaj zakon i branili sve ove odredbe koje čine sadržinu Predloga zakona. Pre svega sam shvatila da je osnovna intencija zakonodavca ta da se uvede jedan red u haotično stanje bespravno izgrađenih objekata, vi ste naveli broj - milion i 300 hiljada objekata. To je zaista zaprepašćujući broj i to je jako veliki teret za ovaj pravni sistem i uopšte za promet nepokretnosti. Tu bih se složila sa vama.
Međutim, kada pročitamo obrazloženje koje postoji u ovom predlogu zakona, ono glasi na sledeći način. Samo ću jednu rečenicu da citiram koja je jako bitna. Kaže – naime, predloženim zakonskim rešenjima stvaraju se uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata, a time i pravna sigurnost u eventualnom prometu, obezbeđenju hipotekarnih kredita i slično.
Dakle, kako ste vi u stvari predvideli da neutrališete pre svega bespravnost? To je jako bitno. Ako je nešto bespravno, prosto moraju neki uslovi da se ispune da bi se ta bespravnost otklonila. U Predlogu zakona nisam našla zaista ni jedno rešenje koje uvodi pravnu sigurnost tako što tu bespravnost na neki način legalizuje i uvodi u pravne tokove. To prosto nije tačno.
Vi ste ovde izrekli jednu krucijalnu stvar, a to je da onaj koji je gradio bespravno, ko nema građevinsku dozvolu, ne bi trebalo da ima ni građanska prava. Jer, ukoliko nema građevinsku dozvolu, on nema uopšte prava da na bilo koji način reaguje ukoliko se njegovo pravo poseda ugrožava od strane nekog drugog koji ima tu građevinsku dozvolu.
Dakle, prosto to se protivi osnovnim načelima Ustava. Dakle, zaista je nedopustivo da se zakon na ovaj način definiše, da nedostatak jedne građevinske dozvole automatski vodi i do ugrožavanja građanskih prava te osobe koja nema građevinsku dozvolu.
U naslovu zakona, vi ste istakli da se ovde radi o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Dakle, vi faktički ste mogli ovaj zakon i da nazovete legalizacija za 100 evra, jer na taj način ste propagirali ovaj zakon. Dakle, legalizacija za mali novac i oprostiće se svima ono što nisu uradili po pozitivnim propisima Srbije, jednostavno će postati vlasnici tih nelegalno bespravno izgrađenih objekata. To nije tačno. Ovaj zakon neće to rezultirati.
Bilo bi dobro da se građanima objasni da se ovde radi o prividnoj nameri da se legalizuju objekti u korist onih građana koji prethodno nisu pribavili građevinske dozvole. Zašto?
Vi ste i do sada u katastarima imali evidenciju i posednika, a imali ste evidenciju i faktičkog stanja. Faktičko stanje vam je to kada je neko izgradio neki objekat, bespravno ga izgradio, ali ga nije prosto legalizovao, u smislu pribavljanja građevinske dozvole, upotrebne dozvole i upisa prava vlasništva, što je mogao da uradi, ukoliko je objekat istakao. To je i do sada moglo da se radi.
Međutim, u čemu je problem? Problem je u tome što ste očigledno jednom obećali, možda i više puta, da će sve ono što je haotično, što je anarhično, u domenu izgrađenih, a nelegalizovanih objekata, to biti uvedeno u pravne tokove, bez imalo napora, bez imalo troškova svih onih koji se prethodno nisu potrudili da pribave određene dozvole, na šta su bili obavezni po zakonima.
Dakle, ovo je politički zakon. Ovaj zakon je takođe za jednokratnu upotrebu, kao što je slučaj sa mnogim zakonima o kojima mi danas ovde raspravljamo. To se dešavalo i sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, to se dešavalo i sa Zakonom o amnestiji, to se dešavalo i sa zakonom koji je derogirao odredbe Zakona o eksproprijaciji, evo i Zakon o beležništvu, koji je bio prošle nedelje tema ove Skupštine. Dakle, faktički samo se nastavlja u kontinuitetu urušavanje pravnog poretka, urušavanje pravne sigurnosti. Sa ovim zakonom nema pravne sigurnosti.
Agencija za borbu protiv korupcije dala je svoje neke primedbe. Mi se zaista slažemo sa tim primedbama i slažemo se da se ostavilo prevelikog prostora za zloupotrebe diskrecionog prava, da nedostaje određena procedura koja je potrebna za tako ozbiljnu materiju, da ima dosta nepreciznosti, da nema jasno definisanih kategorija koje bi činile, u stvari, srž ovog zakona. Međutim, nažalost, i Agencija za borbu protiv korupcije se nekako zadržala samo na prvom članu Zakona, potpuno propustivši da komentariše ostale članove, a i u ostalim članovima Zakona, a ima ih još 13, pored ovog prvog, takođe predstavljaju izvor moguće korupcije, i to ne malog obima.
Hajde da krenemo od člana 2, da nastavimo sa članovima 3. i 4. Jako je bitno što vi ovde, recimo, predviđate konverziju i prava zemljišta, iako Zakon o planiranju i izgradnji jasno propisuje na koji način se konverzija može raditi, a vi prosto to u paketu sa legalizacijom, da upotrebim vaš termin, objekta koji je izgrađen na tom zemljištu dozvoljavate konverziju. Dakle, to je u direktnoj suprotnosti sa drugim važećim zakonom.
Vi ovde, ukoliko se radi o izgradnji na tuđem zemljištu, pravo svojine dozvoljavate da se dokazuje i nekim uplatnicama, priznanicama o plaćenim komunalnim uslugama, o plaćenoj električnoj energiji i slično, to je, kako da vam objasnim, pravnički nonsens. To se ne radi u ozbiljnim državama koje žele da imaju ozbiljan i jak pravni sistem i pravni poredak.
Vi ste ovde zaista predvideli rešavanje jedne situacije koja je nastala dugo godina, i to nije nastala za godinu dana, ona je postojala i u to vreme kada ste i vi, gospodine ministre, bili deo vlasti. Ona sigurno traje 10, 20, možda i više godina. Ne možete na osnovu ovakvog zakona sa 14 članova, koji su u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, sa Zakonom o prometu nepokretnosti, sa osnovnim ustavnim načelima, da ispravite u celosti, niti čak možete i neki deo tog haosa da promenite.
Zaista bi bilo potrebno da se ova vlada uozbilji i kada predlažete zakone, vodite računa o tome da je potrebno da razmislite šta želite ovim zakonom, šta možete da ostvarite ovim zakonom, šta možete da realizujete ovim zakonom. Zaista morate da razmislite o svojoj politici. Da li je ta politika ta da jednom demagoškom pričom, jednim zakonom, koji prosto neće moći da se realizuje u praksi, ostvarite određene političke poene, a da vas ne interesuje haos koji će nastati ukoliko se zaista bude ovaj zakon primenjivao?
Vi ne možete jedan haos, jednu bespravnost, da rešavate pravnim nonsensima, nekim rešenjima koja će otvoriti nove probleme. Vi ne možete jednim zakonom da otvarate takve mogućnosti nastanka korupcije, jer svako diskreciono pravo, svaki nedostatak procedure, svaka nejasnoća i nedefinisanost, u stvari, predstavljaju mogućnost da se ta korupcija, u stvari, i desi.
Ukoliko zaista, kao Vlada, kao ova vlast, imate ozbiljne namere da zaustavite korupciju, da zaustavite organizovani kriminal, ukoliko zaista mislite da unapredite građevinsku industriju, ukoliko zaista želite investicije, ovaj zakon povucite iz procedure. Ovaj zakon ne da neće privući investitore, nego će samo da ih odbije, jer svaki ozbiljan investitor, svaka ozbiljna banka će dobro da razmisli da li će da uđe u bilo kakvu pravnu proceduru, u bilo kakvo poslovanje sa onim koji će da mu pokaže jedan list nepokretnosti u kojem će da piše svašta, između ostalog, i da objekat nije legalizovan.
Znate, u ozbiljnim pravnim sistemima se poštuju zakoni. U ozbiljnim pravnim sistemima je neplaćanje poreza, neplaćanje dažbina, neplaćanje nekih obaveza koje se podrazumevaju, kao što je i plaćanje građevinske dozvole i upotrebne dozvole, predstavlja ozbiljnu sumnju u ozbiljnost onoga koji u stvari nije poštovao zakon. Nema tu ni poštenja, ni ozbiljnosti, ako neko zaista misli da će ovakvim zakonom da ostvari određene privilegije, u odnosu na sve one ostale građane koji su poštovali zakone.
Dakle, šta će sutra onaj koji je na ovaj način navodno legalizovao svoj objekat da misli ukoliko želi da nastavi sa adaptacijom tog svog nelegalizovanog objekta. Reći će – ako sam prvi put mogao, zašto ne bih i drugi i treći put. To je prosto jedna poruka svim budućim graditeljima bespravnih objekata. To je da kada jednom vi otvorite tu pandorinu kutiju nelegalnosti i dozvolite da se nešto što ne može na ovaj način da se reši, vi ste u stvari omogućili da može sve da se očekuje u budućnosti.
Vi ste mogli i na neki drugi način da rešite pitanje 1.300.000 nelegalizovanih objekata. Mogli ste pojednostavite proceduru, mogli ste ljudima da obezbedite da građevinske dozvole i da sve ostale dozvole i upotrebne između ostalog, zatim sprovođenje prava vlasništva, mogu da ostvare po mnogo povoljnijim uslovima i po manjim cenama. Vi ste danas izrekli jednu stvar da opštine ne smeju i nemaju pravo da dobiju daleko više od onoga što su uložili za privođenje tog zemljišta nameni. Kako ćete onda utvrditi koliki je trošak bio te opštine? Kako vi mislite to da utvrđujete? To je jedna priča, jedna priča bez osnove i bez baze u nekom racionalnom pristupu legalizaciji bespravno izgrađenih objekata.
Još nešto da vam kažem. Dakle, u katastru ste vi i do sada mogli da imate upisane istaknute građevinske objekte. Vi ćete sada isto to uraditi ovim zakonom. Imaćete zabelešku da onaj koji je upisao vlasništvo nije platio sve one obaveze koje se podrazumevaju za pribavljanje građevinske ili upotrebne dozvole. U čemu ste vi u stvari promenili položaj tih vlasnika bespravno izgrađenih objekata? Ni u čemu.
Dakle, legalizacija za 100 evra, to je u stvari samo jedna priča da bi se mnogi ponadali, ušli, skupili nekako tih 100 evra i očekivali da su završili evidenciju svog prava vlasništva. Nije tačno i zato vas još jednom molim, bilo bi najbolje da povučete ovaj zakon iz procedure. Mi smo napisali nekoliko amandmana. Prosto, ovaj zakon ne može da se poboljša, ali imali smo tu obavezu da pokažemo da jeste, mislimo da trebaju neke stvari da se promene, ali ne na ovaj način kako ste vi predložili zakonom.