Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo, a kojima se regulišu pitanja iz domena krivičnih dela, svakako predstavljaju dobru osnovu za sprečavanje nastanka krivičnih dela i na taj način omogućuje se normalno funkcionisanje društva i države. Zbog toga će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.
Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Čuli smo na početku izlaganje gospodina ministra da je u prethodnom periodu povećan broj krivičnih dela protiv polne slobodne koja su izvršena prema maloletnim licima. Upravo zbog toga je neophodno da se maloletna lica dodatno zaštite donošenjem jednog ovakvog zakona, kojim će se pored postojećih regulativa, krivičnih sankcija, uvođenje posebnih mera, koje propisuje ovaj zakon, smanjiti krivična dela, a učinioci ovih dela vratiti da vrše ta dela, odnosno da ne prođu bez odgovarajuće kazne u narednom periodu.
Ovim zakonom sankcionišu se svi postupci i radnje koje se odnose na zloupotrebu maloletnih lica. U delu polnih sloboda i uz primenu drugih zakona koji regulišu krivična dela, a pre svega Zakonika o izvršenju krivičnih sankcija, Zakon o krivičnom postupku, imaćemo sigurniju zaštitu maloletnih lica.
U obavezi smo donošenja jednog ovakvog zakona koji propisuje posebne mere prema učiniocima ovih krivičnih dela, a upravo iz razloga što smo potpisnici određenih međunarodnih dokumenata iz ove tematike, a pre svega Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.
Propisana zabrana ublažavanja mera, kazne i uslova otpusta, učinioca krivičnih dela, a na koje se ovaj zakon primenjuje, kao i pravne posledice osude, jesu posledice osude trajne, a to su prestanak vršenja javne funkcije, prestanak radnog odnosa, prestanak rada sa maloletnim licima i niz drugih javnih osuda. To svakako dodatno upućuje na odvraćanje od krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Ovim zakonom predviđaju se i mere koje se sprovode i nakon izdržavanja kazne, što dodatno sprečava nastajanje ovakvih krivičnih dela.
Pre svega, policijski nadzor nad počiniocima ovih dela, odnosno kao jedno od osuda, počinioci su dužni da se javljaju u narednom periodu, i to je jedan vid prevencije koji utiče na sprečavanje vršenja ovakvih dela. Uvođenjem posebne evidencije koju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija postiže se centralizacija baze podataka za ovakve počinioce, čime se omogućava efikasnije praćenje sprovođenja ovog zakona i olakšava se pristup potrebnim podacima u organima koji su nadležni za suzbijanje krivičnih dela protiv polne slobode, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Pored toga, propisano je da se podaci u posebnoj evidenciji čuvaju trajno, kao i da nije dozvoljeno brisanje podataka iz posebne evidencije, što znači da počinioci ovakvih krivičnih dela su non stop obeleženi i taj postupak, na neki način, odvraća ih od daljeg pravljenja ovakvih krivičnih dela.
Novine koje su propisane članom 15, u odnosu na važeće propise koji uređuju vođenje kaznene evidencije, kao i rešenje da su državni i drugi organi, kao i pravna lica, preduzetnici koji rade sa maloletnim licima, dužni da zatraže podatak - da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih upisan u posebnu evidenciju, omogućava se dosledna primena pravne osude ovog zakona.
Mi smo u dosadašnjem vremenu za konkurisanje na neku javnu funkciju imali dva osnovna dokumenta koja su bila potrebna, sudski i policijski. Sada je potrebna, za nekoga ko želi da radi u ovakvim institucijama ili ustanovama, i potvrda ove institucije.
Predviđanje visokih kazni za pravna i fizička lica za prekršaje iz ovog zakona, svakako će pozitivno uticati na doslednost sprovođenja odredbi ovog zakona. Rokovi koji su dati, u vremenu od 90 dana za donošenje podzakonskih akata, kojim bi se u potpunosti omogućilo sprovođenje ovog zakona, je svakako razumno vreme i treba ga i smanjiti, i tako da ovaj zakon stupi na snagu što pre, sve u cilju zaštite maloletnih lica.
Nešto bih rekao o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Čuli smo da je Zakon o oduzimanju imovine proistekao iz krivičnog dela, koji je donet 2008. godine, i 2009. godine stupio na snagu, dao veoma dobre rezultate u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala i visoke korupcije. U obrazloženju za donošenje novog zakona, između ostalog, stoji – u dosadašnjoj četvorogodišnjoj primeni ovog zakona pojavili su se određeni problemi koji su zahtevali više izmena i dopuna ovog zakona i sa tom logikom se nije išlo u dopunama izmena, već kompletno izradu novog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Donošenjem novog Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, neophodno je, zbog usklađivanja sa novodonešenim zakonima, koji su u prethodnom periodu, odnosno u zadnje dve godine doneti, tiče se Krivičnog zakonika i Zakona o oduzimanju imovine i Zakona o krivičnom postupku. Usklađivanje sa tim zakonima je obaveza i ovog zakona.
Ovim zakonom su precizirane dodatne određene nadležnosti jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a u cilju efikasnog postupanja ovih organa, kako u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela, tako i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.
Neophodnost usklađivanja ovog zakona sa odredbama međunarodnih dokumenata i konvencija koje je potvrdila Republika Srbija, takođe nas obavezuju na donošenje ovog zakona.
Posebno što je ovim zakonom istaknuto, pored imovine vlasnika koji je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, ovim zakonom se regulišu i finansijska istraga i prikupljaju se dokazi okrivljenog saradnika i ostavioca, kao i dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini, naknadi za koju je imovina preneta na treće lice. Imovine upravo ovih lica su velike i ovim zakonom niko se ne oslobađa, po bilo kojoj osnovi da je stekao imovinu nelegalno.
Osnivanjem direkcija, kao organa u sastavu Ministarstva pravde i državne uprave, omogućuje se upravljanje oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, kao i vođenje evidencije oduzete imovine, te njene procene. Direkcija je dužna da oduzetom imovinom upravlja sa pažnjom. U cilju efikasnijeg upravljanja oduzetom imovinom, dato je ovlašćenje ministru nadležnom za pravosuđe, da podzakonskim aktom bliže uredi postupke direkcije. Za oduzetu imovinu direkcija je obavezna da sačini zapisnik i vodi posebnu evidenciju, a novčana sredstva dobijena upravljanjem i prodajom pokretne imovine, čuvaju se na posebnom računu direkcije i mogu se koristiti za povraćaj imovine i naknadnu štetu i troškove.
Imovina i novčana sredstva, dobijeni prodajom privremeno ili stalno oduzete imovine, postaje svojina Republike Srbije, odnosno, novčana sredstva koja proisteknu iz prodaje te imovine uplaćuju se u budžet Republike Srbije i samim tim doprinosi povećanju budžeta Republike Srbije.
Novina je takođe ovlašćenje koje dobija javni tužilac, koji može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine, kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje te imovine bilo otežano ili onemogućeno, kao i donošenje naredbe o zabrani raspolaganjea imovinom i pre nego što se odluči o njegovom zahtevu.
Mi u PUPS imamo, na odredbe ovog zakona, predložen jedan amandman na član 24. koji će se kasnije detaljnije obrazložiti.
Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Donošenje ovih izmena ovog zakona je neophodno zbog usklađivanja sa dva zakona koja su nedavno doneta i to sa Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji smo doneli 2012. godine, i usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka.
Ovim zakonom izvršene su izmene, pre svega u člau 16. stav 5. i članu 17. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, u cilju usaglašavanja navedenih odredaba sa Zakonom o tajnosti podataka.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku. Izmenama i dopunama ovog zakona, ne postoje suštinske izmene ovog zakona, već se izmenom u članu 73. dozvoljava advokatu pripravniku da zameni branioca u postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Veliki broj diskutanata je upravo odobrio ovu izmenu, jer se na taj način omogućuje mladim advokatima i mladim ljudima da budu u nekom ravnopravnom položaju sa advokatima koji imaju više radnog staža i samim tim omogućuje se mlađim ljudima da dođu do izražaja.
Takođe, i na ovaj zakon, poslanička grupa PUPS uložila je jedan amandman koji će biti naknadno obrazložen.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka. Ovim zakonom o potvrđivanju Sporazuma sa Republikom Bugarskom doprinosimo bilateralnoj saradnji između naše zemlje i Bugarske, čime se stvaraju uslovi za intenzivniju saradnju dve države koje pripadaju regionu jugoistočne Evrope. Za nas je svakako značajno i to što je Bugarska članica EU i članica NATO, a mi kao centralna zemlja zapadnog Balkana.
Takođe, potvrđivanjem ovog sporazuma otvaraju se mogućnosti za regionalnu saradnju u oblastima zajedničke obuke i angažovanja elemenata sistema bezbednosti, krizama i upravljanju granicama, suprotstavljanju terorizmu, organizovanom kriminalu i korupciji, ilegalnoj migraciji i trgovini ljudima.
Poslanička grupa PUPS, nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima i eventualnim poboljšanjem ovih zakona kroz amandmane, u danu za glasanje podržaće set ovih zakona i glasaće za usvajanje ovih zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik
Dragan Andrić.

 Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine uvek smo bili za to da se izvršioci krivičnih dela izvedu pred lice pravde i da se po zakonu kazne, i kada se radilo o onima koji su kao huligani bili implementirani u navijačke grupe, i kada su paljene inostrane ambasade, pa samim tim smo za to i kada se radi o izvršiocima krivičnih dela prema maloletnim licima, naročito kada se radi o grupi ovako teških krivičnih dela.
Naime, ne bih kao neki od mojih kolega prethodnika čitao odredbe ovih zakona koji su predloženi, potrudio bih se samo da, u skladu sa pojedinim amandmanima koje smo mi kao poslanička grupa predložili i o kojima će svakako biti reči naknadno, ukažem na par činjenica. Pre svega mislim da nema dileme oko toga da ovaj i ovakav zakon treba usvojiti, da li u tekstu koji je predložen ili sa izvesnim izmenama, to ćemo da vidimo.
Ono što mi smatramo, što smo amandmanom i predložili, jeste da je u članu 5. ovog zakona, koji se odnosi na pravne posledice osude, predviđeno, kao i u članu 3, da se radi i o krivičnom delu rodoskrvljenja, da bi mogla da se primeni i mera zabrane vršenja roditeljskog prava. Bez obzira što se radi o jednoj grupi krivičnih dela, smatramo da je bilo neophodno da se i ovo krivično delo nađe kao krivično delo na koje bi se ovaj zakon primenio.
Svakako smo usvojili Lanzarot konvenciju i implementirali smo odredbe te konvencije i u ovaj zakon, što je svakako dobro. Međutim, takođe smatramo da je neophodno i samu kaznenu politiku u odnosu na ova krivična dela pooštriti, s obzirom na to da sada imamo situaciju da za pojedina krivična dela može da se izrekne i novčana kazna, odnosno uslovna osuda. Mislimo da je to put kojim u budućnosti treba ići i nadamo se da ćete to imati u vidu u budućnosti kada budete ozbiljnije prišli ovoj temi koja je zaista veoma ozbiljna, s obzirom na to da je porast ovih krivičnih dela, kao što su pojedine moje kolege i rekle u svom izlaganju, i to je evidentna činjenica, povrat kod ovih krivičnih dela je gotovo sto posto. Tako da, smatram da bi kaznenu politiku pre svega trebalo pooštriti, a mi ćemo ovaj zakon u svakom slučaju podržati.
U odnosu na druge zakone koji su u ovoj objedinjenoj raspravi, osvrnuo bih se na izmene Zakonika o krivičnom postupku. Vi ste, gospodine ministre, pomenuli da se sprema ozbiljnija izmena Zakonika o krivičnom postupku, i da su iz tog razloga ovo neke, da ih tako nazovem, kozmetičke izmene. Pre svega bih pohvalio izmenu ovog člana 73, pošto znam da je pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti ovog člana. Ne znam da li je Ustavni sud doneo odluku u ovom slučaju. Ukoliko nije, vi ste preduhitrili Ustavni sud, što je u svakom slučaju pozitivno, imajući u vidu da ste se kod smene predsednice Vrhovnog kasacionog suda pozivali na odluku Ustavnog suda, koja se na to nije odnosila, ali nećemo sada o tome.
Dakle, svakako je to bilo ograničavanje, kako prava na rad zagarantovanog Ustavom, u odnosu na jedan broj mojih kolega advokata, tako i u odnosu na slobodan izbor branioca od strane onoga ko je u krivičnom postupku osumnjičen, tako da je to u svakom slučaju za pohvalu.
U odnosu na odredbu o pritvoru, odnosno na odredbu člana 425a, kako ste ga nazvali, koji se odnosi na određivanje, odnosno produženje pritvora nakon izricanja prvostepene odluke, morao bih da kažem da smatram da je to jedna odredba koja jeste predstavljala pravnu prazninu, ali je svakako u odredbama o pritvoru to bilo na kakav-takav način rešeno, tako da mislim da ste to mogli da ostvarite i za tu izmenu koju planirate u budućnosti, za koju ćemo videti kakva će da bude.
U odnosu na ova druga dva zakona, na Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, ono što bih mogao da primetim jeste da ste tu, naravno, usklađivanjem propisa ubacili i krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Ali, postoji jedan poseban odnos i EU prema ovom krivičnom delu, s obzirom na to da je u Izveštaju o proširenju za Srbiju Evropskog parlamenta 29. marta 2012. godine doneta jedna preporuka da se ova vrsta krivičnih dela u budućnosti ne optužuje, odnosno da se odustane od optuženja upravo iz razloga što je dolazilo do izvesnih sumnji u smislu ograničavanja raspolaganja imovinom onih koji su ovim krivičnim delima optuženi, odnosno da upravo pritvor prema izvršiocima ovih krivičnih dela nesrazmerno dugo traje.
To bi bila jedna sugestija. Očekivao sam da će to da bude prilikom izmena Krivičnog zakonika na neki srećniji način rešeno, ali to se nažalost nije dogodilo. Eto, to je čisto jedna sugestija, ako već idemo tim evropskim putem, onda da malo i te preporuke koje nam Evropski parlament šalje usvajamo. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam našao za potrebu da se javim upravo ponukan ovim poslednjim izlaganjem. Bila mi je čast i zadovoljstvo da uz koleginice i kolege narodne poslanike, koji su bili na interparlamentarnom dijalogu sa Evropskim parlamentom, koji se pre nepune dve nedelje odvijao u Briselu, kada smo na dnevnom redu imali upravo i ovu temu, dam jedan kratak osvrt upravo na ovo zakonsko rešenje, kada je u pitanju ne samo krivično delo zloupotrebe službenog položaja u članu 359, već i novo definisano krivično delo zloupotrebe od strane odgovornog lica, a to je član 234.
Dakle, istina je da je iskazana jedna vrsta opreza od strane evropskih parlamentaraca. Naravno, ono što sam iskoristio priliku da ih upoznam, kao što sam govorio i ovde kada smo ulazili u izmene i dopune Krivičnog zakonika u decembru mesecu prošle godine, jeste da je reč o nekim svojevrsnim prelaznim rešenjima. Kao zemlja u tranziciji, koja se suočava sa mnogim problemima, kao zemlja koja je od 1957. godine imala tako definisano krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje je uključivalo i odgovorno lice tada u preduzećima u društvenom vlasništvu, mi se sada nalazimo u problemu gde imamo preko 5.000 postupaka, gde su ljudi optuženi za ta krivična dela.
Naravno da je iskazan jedan oprez i da se naročito ukazala pažnja da ne dopustimo da dođe do pukih prekvalifikacija svega onoga što je bila zloupotreba službenog položaja u zloupotrebu od strane odgovornog lica, jer tako ni ne može da bude. Znamo da je isključen vlasnik, znamo da je smanjen kazneni maksimum, znamo takođe da je kao posledica uvedena samo protivpravno stečena imovinska korist, te u neposrednom dijalogu koji smo imali sa evropskim parlamentarcima, tu su bili i predstavnici LDP koji su prisustvovali toj raspravi, mogu da kažem da smo razotkrili te sumnje koje su postojale eventualno kod zakonitosti postupanja državnih organa.
Ono što je mnogo bitno i gde oni izražavaju neku svoju zabrinutost, ne u poslednjih dva, tri ili osam meseci, već duži niz godina, jeste da li je to krivično delo zloupotrebe službenog položaja poslužilo mnogim prethodnim garniturama na vlasti da preko nekih organa, kao što je recimo tužilaštvo, vrše zloupotrebu jedne široke, mogu slobodno da kažem, generičke inkriminacije u tom krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja. To je nešto što svakako zahteva jednu opsežniju reviziju čitave glave našeg Krivičnog zakonika, gde ćemo redefinisati svako krivično delo u privrednom poslovanju, postaviti ga na drugačije osnove i time suziti značajno mogućnost zloupotrebe određenih zakonskih rešenja. Hvala.

Hvala.
Po kom osnovu se javljate?

Na izlaganje ministra, replika.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Hvala vam na ovoj informaciji. Vi ste zasigurno mnogo bolje u sve to upućeni. Ja sam na ovo ukazao iz razloga kada se radi o privatnoj imovini koja je obuhvaćena inkriminacijom ovog krivičnog dela. Dakle, apsolutno je nesporno kada se radi o imovini koja je državna. Verujem da je tu došlo do određenog pravnog vakuma, ali mislim da je ova preporuka bila u suštini veoma jasna. U praksi je veoma čest slučaj da se vlasnici i privatnih firmi optužuju i osuđuju, što je po mom mišljenju nedopustivo, za oba krivična dela, ali razumeo sam šta ste želeli da kažete. Samo sam ovoliko hteo da dopunim. Hvala.