Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS od svog osnivanja imaju tu maksimalnu posvećenost da naša zemlja što pre postane članica EU. Naše zalaganje nije samo retoričko, ono je i konkretno. U tom smislu, Narodnoj skupštini Republike Srbije smo predavali dosta predloga zakona koji nisu samo uslov ka našem putu za prijem u članstvu u EU, već pre svega i nešto što je potreba građana Srbije.
Ova skupština je usvojila Zakon o restituciji pod pritiskom, pre svega, Evropske komisije i EU, ali čini nam se sa nedovoljno istinske volje da se ispravi jedna velika istorijska nepravda i ono o čemu smo mi pričali, kada je bio na dnevnom redu Zakon o restituciji, a to je da bez supstitucije, odnosno vraćanja u naturalnom obliku, nema poštene i pravedne restitucije. S obzirom na podatak da 95% imovine u koju spada poljoprivredno zemljište, pašnjaci, šume i utrine se upravo mogu vlasnici obeštetiti putem supstitucije.
S druge strane, na predlog SPO 1992. godine usvojen Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama na koje je Milošević stavio suspenzivni veto. Međutim, srećom, kasnije zakon ipak prošao. Ono što sve bivše vlasnike koji nisu obeštećeni supstitucijom stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na crkve i verske zajednice, to je da je crkvama i verskim zajednicama vraćena celokupna imovina putem supstitucije, a da to istovremeno nije urađeno po Zakonu o restituciji.
Mi smo zbog toga samo na dan glasanja dali kvorum, jer je to bio neophodan zakon za ispunjavanje tadašnjih uslova Evropske komisije, ali SPO i DHSS pitaju Ministarstvo finansija – da li je spremno da sa našom poslaničkom grupom napravi jedan radni sastanak, jer je vreme ekonomske krize jako teško? Po sadašnjem Zakonu o restituciji obeštetiti vlasnike oduzete imovine, a sa druge strane sasvim neosnovano se umesto supstitucije teret vraćanja imovine, odnosno obeštećenje prebacuje na sve poreske obveznike i na sve gađane Srbije.
Ovo je još jedan konkretan pokazatelj naše želje za istinskim nacionalnim pomirenjem. Ne zaboravimo da je i premijer dočekao kralja Petra II Karađorđevića, ali ništa ova vlada nije uradila na vraćanju oduzete imovine porodici Karađorđevića. Ako već svi iskazujemo, neki sa manje, neki sa više zakašnjenja, dužno poštovanje prema kraljevskoj porodici Karađorđević, onda treba da im vratimo neosnovano oduzetu imovinu.
Sa druge strane, podneli smo zakon o otvaranju dosijea službe bezbednosti, ne samo da je to uslov EU, mislimo da je to i potreba građana Srbije, jer iskustva svih istočno evropskih zemalja pokazuju da su prave promene u jednom društvu nastale tek sa otvaranjem dosijea službi bezbednosti. Pitam ministra pravde, takođe, da li je spreman da primi na radni sastanak našu poslaničku grupu, kako bismo na tom radnom sastanku, uz predloženi naš tekst predloga zakona, našli najbolje rešenje koje bi usvojila ova Narodna skupština i kako bi odužila dug, ne prema onome što od nas traži EU, već ono što od nas traži pravda, istina, poštenje i građani Srbije.
Treće moje pitanje je pitanje Vladi. Naša poslanička grupa je podnela Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili tzv. Zakona o lustraciji. Zakon o lustraciji je usvojen 2003. godine na predlog tadašnjeg ministra pravde, gospodina Vladana Batića, ali njegovo važenje prestaje u junu ove godine. Smatramo da Zakon o lustraciji treba da ostane na pravnoj snazi, da je to jedan od najozbiljnijih zakona koji predstavlja osnov za borbu protiv korupcije i kriminala, ali i osnov za reformu pravosuđa. Pošto se sada svi pozivaju na okajanje greha, lustracija u prevodu znači čišćenje od grehova. Mislim da postoji na političkoj sceni Srbije puno onih koji zaista traže istinsko čišćenje od grehova.