Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad odlučivanjem o prvoj tački dnevnog reda Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Kako bismo mogli da pristupimo glasanju, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje o prvoj tački dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA I ČLANOVA REPUBLIČKE KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstven pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika vrši izborne nadležnosti.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – 20, uzdržanih – dva, nije glasalo 13 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tač. 2, 3, 4, 5. i 11. dnevnog reda, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, prisustvuju i: dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, mr Miroslav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave, Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Biljana Pavlović, direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, Jovan Ćosić, načelnik Odeljenja za normativne poslove u oblasti pravosuđa u Ministarstvu pravde i državne uprave i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tač. 2, 3, 4, 5. i 11, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Raspored vremena prema poslaničkim grupama dobili ste u materiju.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka.
Da li predstavnik predlagača, Nikola Selaković, ministar pravde i državne uprave, želi reč?
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala.
Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu, dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Predlogom zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Predlogom zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka.
U vezi sa Predlogom zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, na početku bih podsetio da je navedeni Predlog zakona u gotovo identičnom tekstu bio u skupštinskoj proceduri pre gotovo godinu dana. Osnovni razlog za predlaganje ovog zakona je da se poveća krivično-pravna zaštita maloletnih lica u odnosu na lica koja vrše krivična dela protiv polne slobode. Prethodno Ministarstvo pravde, u vreme mandata prethodne Vlade, utvrdilo je Predlog ovog zakona, uputilo ga Narodnoj skupštini na usvajanje, a u međuvremenu je prilikom izbora nove vlade taj predlog povučen i ovim pokazujemo da tamo gde je postojala pozitivna i časna namera zakonodavca, takvu nameru poštujemo i podržavamo ovaj predlog zakona sa kojim smo danas pred vama, narodnim poslanicima.
Postojeće krivično zakonodavstvo sadrži sistem krivičnih sankcija koji je prilagođen, pre svega, učiniocima krivičnih dela svih vrsta. Međutim, imajući u vidu da je poslednjih godina povećan broj krivičnih dela protiv polne slobode uči-njen prema maloletnim licima, neophodno je da se, a radi sprečavanja tih izuzetno teških krivičnih dela, prošire postojeće krivične sankcije, pre svega mere bezbed-nosti, kako bi se učinioci navedenih krivičnih dela sprečili da ih ubuduće vrše.
Pored ovog glavnog razloga za donošenje zakona, dodao bih još jedan razlog, to je ispunjenje obaveza koje je preuzela Republika Srbija, potvrđivanjem Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, koju je potvrdila Narodna skupština, maja 2010. godine.
Tom konvencijom, obavezane su države članice da, radi sprečavanja i gonjenja krivičnih dela ustanovljenih u skladu sa ovom konvencijom, preduzmu sve neophodne zakonodavne i ostale mere za prikupljanje podataka koji se odnose na identitet i na genetski profil lica koja su osuđena za krivična dela, ustanovljena u skladu sa tom konvencijom.
Takođe, prilikom izrade Predloga zakona, u obzir su uzete i: Preporuka broj 16 od 2001. godine o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja, okvirna odluka Saveta EU o borbi protiv seksualnog iskorišćavanja dece i dečije pornografije, kao i uporedno pravna rešenja država koje su posebnim zakonima uredile ovu oblast.
Istakao bih da se Predlog zakona primenjuje na lica koja su osuđena za krivična dela protiv polne slobode,učinjenih prema maloletnim licima, propisanim u Glavi 18 Krivičnog zakonika, u cilju da se otklone društveni uslovi da ova lica ponovo budu u mogućnosti da izvrše ova teška krivična dela.
Predlog zakona propisuje odstupanja od opštih instituta sadržanih u Krivičnom zakoniku i predviđa apsolutnu zabranu ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma i uslovnog otpusta za izdržavanje kazne zatvora pre isteka vremena kazne, za učinioce krivičnih dela na koje se ovaj zakon primenjuje.
Pored toga, predviđeno je obavezno nastupanje pravnih posledica osude u momentu koje se odnose na prestanak vršenja javne funkcije i prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima.
Takođe, Predlogom zakona predviđeno je da pravne posledice osude koje se odnose na zabranu sticanja javnih funkcija i zabranu zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima, a koje se primenjuju posle izdržane kazne zatvora, traju 20 godina, što je dvostruko duži period od onoga koji je propisan u Krivičnom zakoniku.
Pored navedenih pravnih posledica osude, u cilju sprečavanja ponovnog vršenja predmetnih krivičnih dela, Predlog zakona predviđa i pet posebnih mera, koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela u periodu od 20 godina nakon izdržane kazne zatvora. Te mere su sledeće: obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.
Sud na svake četiri godine, po službenoj dužnosti, odnosno na svake dve godine, po zahtevu lica prema kome se mere sprovode, preispituje potrebu njihovog daljeg sprovođenja. Predlogom zakona, detaljno je razrađen i način sprovođenja posebnih mera.
Još jednu značajnu novinu sadržanu u Predlogu zakona predstavlja vođenje posebne evidencije lica osuđenih za krivična dela protiv polne slobode, učinjenih na štetu maloletnih lica. Ova evidencija sadrži podatke o osuđenom licu. Pored vođenja opštih podataka o ličnosti osuđenog, posebno treba istaći da se predviđa vođenje podataka o DNK profilu osuđenog lica, što takođe predstavlja novinu u našem krivično-pravnom zakonodavstvu. Posebnu evidenciju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kao organ u sastavu Ministarstva pravde i državne uprave, što je u skladu sa odredbama navedene Konvencije Saveta Evrope.
Na ovaj način se postiže centralizacija vođenja podataka iz posebne evidencije, čime se omogućava efikasnije praćenje sprovođenja ovog zakona i olakšava pristup potrebnim podacima organima koji su nadležni za suzbijanje krivičnih dela protiv polnih sloboda, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Predlogom zakona propisano je i da se podaci u posebnoj evidenciji čuvaju tajno, kao i da nije dozvoljeno brisanje podataka iz posebne evidencije. Predlogom zakona su obavezani državni i drugi organi, kao i institucije koje rade sa maloletnim licima, da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih upisano u posebnu evidenciju. Kaznenim odredbama Predloga zakona, a u cilju delotvornije primene pravnih posledica osude i posebnih mera, predviđena je zatvorska kazna za prekršaj u trajanju od 30 do 60 dana.
U najkraćim crtama, dozvolite mi da predstavim Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela donet je oktobra meseca 2008. godine, kao jedan pionirski poduhvat koji je u prethodnom periodu, nepune četiri godine, pokazao svoje dobre i ponegde svoje loše strane koje ćemo ovim predlogom zakona, nadam se, kada ga usvojimo, uspeti da ispravimo, a da one dobre i pozitivne strane ove ideje i ovog poduhvata što više ojačamo, učinimo delotvornijim i efikasnijim.
Dakle, zakon je donet oktobra 2008. godine, a njegova primena otpočela je 1. marta 2009. godine. Ovim zakonom prvi put je u naše krivično-pravno zakonodavstvo uvedena mogućnost da se licu pravosnažno osuđenom, za određena, inače, veoma teška krivična dela, a za koja je, između ostalog, i karakteristično da po pravilu donose veliku dobit, trajno se oduzme imovina koju poseduje, a za koju ne dokaže da je stečena na zakonit način.
Dosadašnja primena ovog zakona je dala veoma dobre rezultate, pre svega u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala, što je i bio glavni cilj koji se ovim zakonom želeo postići. Privremeno ili trajno je oduzeta imovina u vrednosti od više miliona evra. U imovinu koja je oduzeta spadaju i devizna i dinarska novčana sredstva, različite dragocenosti, vredne pokretne stvari, nekretnine, ali i pravna lica, odnosno privredna društva koja su bila predmet nezakonitih privatizacija.
Imajući u vidu dosadašnju primenu važećeg zakona, u Ministarstvu pravde i državne uprave je zaključeno da je neophodno izvršiti određene izmene ovog zakonskog teksta, u cilju usaglašavanja sa novim krivično-procesnim zakonodavstvom i ispravljanja određenih problema koji su se javili i pokazali kao bitni u primeni zakona.
Iz tog razloga, krajem prošle godine, formirana je radna grupa koja je trebalo da izradi izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U toku rada radne grupe zaključeno je da je potrebno izvršiti izmene ili dopune više od polovine odredaba zakona, pa je, shodno jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa koje je donela Narodna skupština, odlučeno da se izradi novi tekst zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Ovo je razlog zašto, iako idemo ka tome da donesemo novi zakon, ovaj predlog zakona sadrži i čitav niz identičnih odredbi, kao važeći zakon koji se trenutno primenjuje.
Radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave za izradu izmena i dopuna zakona, u svom radu imala je podršku Projekta o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Savet Evrope.
Prilikom izrade teksta zakona Radna grupa je pošla od primedaba i sugestija koje su dostavili predstavnici sudova i tužilaštava, kao i od mišljenja koja su dostavili i strani stručnjaci koje je projekat angažovao. Pored primedaba koje su dostavili stručnjaci prikupljene su i razmatrane i primedbe pravosudnih organa i jedinice za finansijske istrage Ministarstva unutrašnjih poslova koji neposredno sprovodi zakon, a takođe su predstavnici ovih organa bili uključeni u rad i kao članovi Radne grupe.
U toku izrade zakona razmatrani su i problemi u dosadašnjoj praksi Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom koji se pre svega odnose na upravljanje privremeno oduzetom imovinom, a posebno upravljanje nekretninama i privrednim društvima.
Pored toga, prilikom izrade predloga zakona uzete su u obzir i međunarodne konvencije iz ove oblasti koja je potvrdila Republika Srbija, kao što su Konvencija UN protiv nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama iz 1989. godine; Konvencija Saveta Evrope o pranju, otkrivanju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine; Krivično-pravna konvencija Saveta Evrope o korupciji iz 1999. godine; Međunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma UN iz 1999. godine; Konvencija UN o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala iz 2000. godine; Konvencija UN protiv korupcije iz 2003. godine i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma iz 2005. godine.
Takođe, u izradi zakona korišćena su i uporedno-pravna rešenja zemalja koje imaju dužu tradiciju u oblasti oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, kao što su Italija, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Irska, Portugalija, SAD i Kanada, kao i relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava.
Najveći deo izmena u odnosu na važeći Zakon su odredbe kojima se uređuje sudski postupak za privremeno i trajno oduzimanje imovine. Najveća razlika se ogleda u tome što se postupak za trajno oduzimanje imovine pokreće tek nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka za krivično delo za koje se trajno oduzimanje imovine po ovom zakonu može primeniti.
Na ovaj način se doprinosi dosledno poštovanju pretpostavke nevinosti u krivičnom postupku jer se izbegava istovremeno vođenje krivičnog postupka i postupka za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Tako da više ne može da dođe do prejudiciranja odluke donete u krivičnom postupku u kome se utvrđuje krivica okrivljenog za krivično delo.
Pored toga izvršeno je neophodno usaglašavanje sa Zakonikom o krivičnom postupku iz 2011. godine i izmenama Krivičnog zakonika iz 2009. godine i 2012. godine. U cilju efikasnije postupanja nadležnih organa precizirane su i dodatne određene nadležnosti jedinici za finansijsku istragu i Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.
Pored navedenog najvažnije izmene koje predviđa Predlog zakona su sledeće. Daje se mogućnost Direkciji da sačini sporazume o saradnji sa drugim državnim organima radi obavljanja poslova iz nadležnosti Direkcije kao i mogućnost da može da zaključi ugovore o stalnoj poslovnoj saradnji sa preduzećima za održavanje, pružanje servisnih transportnih i drugih usluga. Do sada nisu postojali partneri zaduženi za gazdovanja ovom imovinom kao što su specijalizovana preduzeća za pružanje određenih usluga.
Sledeće, propisuje se da direktori, državni službenici, zaposleni u Direkciji kada rade na poslovima izvršenja imaju službenu značku i legitimaciju. Do sada lica koja su radila na ovim poslovima nisu imala nikakvo obeležje službenih lica iako su radila na delikatnim poslovima oduzimanja imovine. Na terenu se dešavalo da im vlasnici ili treća lica zbog ovoga prave probleme. Nekada veoma ozbiljne verbalne, a nekada čak i fizičke napade.
Dalje, propisuje se kao opšte načelo da se u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela nadležni organi dužni da vode računa o časti i dostojanstvu vlasnika, okrivljenog, svedoka saradnika, ostavioca, pravnih sledbenika i trećih lica. Ovo se posebno odnosi na medije i način izveštavanja i zabranu povređivanja pretpostavke nevinosti do pravosnažnog okončanja postupka primene odredaba našega Ustava i međunarodnih evropskih konvencija.
Sledeće, obavezuju se državni i drugi organi, organizacije i javne službe da jedinici za finansijske istrage MUP omoguće uvid, pristup i preuzimanje baze podataka iz njihovih elektronskih baza kao i uvid i dostavu podataka, dokumenata i drugih predmeta. Takođe, na zahtev jedinice fizička i pravna lica koja drže isprave i dokaze o izvorima sticanja prihoda i imovine dužne su da ih predaju bez odlaganja ako je verovatno da na osnovu njih može da se identifikuje imovina ostvarena ili proistekla iz krivičnog dela.
Sledeće, propisuju se ovlašćenja javnog tužioca da može da naredni bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da jedinici za finansijske istrage dostavi podatke o stanju ličnih i poslovnih računa i sefova vlasnika koji mogu da posluže kao dokaz o imovini proistekloj iz krivičnog dela. Zatim, propisuje se da se naredba javnog tužioca o zabrani raspolaganja nepokretnom imovinom prioritetno upisuje u katastar nepokretnosti odmah po prijemu. Ovo je izuzetno značajno zbog sprečavanja zloupotrebe od strane vlasnika trećih lica i ostalih zainteresovanih lica.
Zatim, preciziran je postupak za privremeno oduzimanje imovine tako što sud donosi rešenje u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva javnog tužioca bez održavanja ročišta. Dozvoljeno je pravo prigovora na rešenje o privremenom oduzimanju imovine o kome odlučuje vanpretresno veće istog suda i to nakon održavanja ročišta. Dozvoljeno je pravo žalbe na odluku po prigovoru o kojoj odlučuje veće drugostepenog suda. Uvedeno je ovlašćenje da sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka da privremeno oduzimanje imovine zameni merom zabrane raspolaganja tom imovinom.
Potom, uvodi se ovlašćenje za Direkciju da može pravo upravljanja privremeno oduzetim pravnim licem ugovorom da prenese ne fizičko ili pravno lice koje u poslovima upravljanja ima ovlašćenja, obaveze i odgovornosti kao zastupnik državnog kapitala u skladu sa zakonom koji uređuje privatizaciju.
Kada je u pitanju oduzimanje pravnih lica potrebno je bilo obezbediti pravni osnov za raspolaganje imovinom pravnog lica. Ovom odredbom učešće države u deoničarskom ili akcionarskom društvu upodobljeno je sa propisima kojima se ta oblast reguliše. Na primer, ako se fizičkom licu oduzmu akcije država stupa na njegovom mesto u akcionarskom društvu sa pravima kako je to i navedeno kao zastupnik državnog kapitala.
Zatim, dato je ovlašćenje direkciji da novčana sredstva dobijena upravljanjem imovinom koja joj je poverena može da koristi za pomoć u određenom periodu drugim pravnim licima koja su joj poverena na upravljanje radi sprečavanja umanjenja vrednosti imovine ili radi povećanja vrednosti imovine. Korišćenje novca koristi se po pravilima dobrog privrednika, dobrog stručnjaka i dobrog domaćina.
Odredbama članova od 26. do 28. zakona propisana je sadržina rešenja o privremenom oduzimanju imovine. Ograničenja koja se odnose na imovinu koja se ne može privremeno oduzeti kao i dostavljanje rešenja. Zakonsku novinu predstavlja propisivanje dejstava rešenja o privremenom oduzimanju imovine u slučaju otvaranja stečajno postupka nad pravnim licem koje je obuhvaćeno rešenjem. Budući da to nije bilo regulisano važećim zakonom, a stvaralo je velike probleme u praksi u direkciji koja je nadležna za upravljanje privremeno oduzetom imovinom.
Naposletku prošireno je ovlašćenje Direkcije da upravlja i imovinom koja je trajno oduzeta do odluke Vlade o raspolaganju tom imovinom. Ova novina je uvedena kako bi se imovina koja je proistekla iz krivičnog dela razlikovala od ostale imovine koja je vlasništvo Republike Srbije, a kojom upravlja Direkcija za imovinu, imajući u vidu način njenog sticanja.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela izvršena je intervencija u pogledu nadležnosti državnih organa koji sprovode ovaj zakon. Navedenom izmenom vrši se usklađivanje kataloga krivičnih dela iz ovog zakona sa izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz decembra meseca 2012. godine, a kojim su propisana nova krivična dela iz oblasti korupcije i terorizma.
Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje određenih članova zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, sa Zakonom o tajnosti podataka koje se odnose na označavanje i postupanje sa tajnim podacima.
U vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku dao bih određena objašnjenja.
U decembru 2012. godine odložena je primena novog Zakonika o krivičnom postupku za 1. oktobar 2013. godine. Kada se radi o postupcima za krivična dela, za koje nisu nadležna javna tužilaštva posebne nadležnosti. Tom prilikom, istakli smo da je razlog za odlaganje, početka primene Zakonika taj, što je u toku rad na većim izmenama Zakonika, koji će biti pripremljeni za prvo redovno zasedanje Narodne skupštine u 2013. godini.
Radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave je pripremila obimnije izmene teksta Zakonika o krivičnom postupku, koje su obuhvatile izmene preko 200 članova Zakonika. Međutim, imajući u vidu da je u međuvremenu Ministarstvo pravde i državne uprave iteziviralo i dovršilo rad na izradi nacrta nove nacionalne strategije, reforme pravosuđa i da je rad na toj strategiji sada u finalnoj fazi, u toku, dok traju javne rasprave u narednih, više od mesec i po dana, zaključeno je da za sada, dok se ne počne implementacija nove nacionalne strategije treba zastati sa krupnijim izmenama Zakonika o krivičnom postupku. Da bi se u zavisnosti od dinamike predviđene novom nacionalnom strategijom i akcionim planom, čija je izrada, takođe u toku, pristupilo izradi konačnog teksta izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku.
Iz navedenog razloga, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakonika krivičnom postupka o kome je danas reč predviđene su samo najnužnije izmene i dopune.
Prva intervencija se odnosi na izmenu odredbe o uslovima koja mora da ispunjava branilac u krivičnom postupku. Predlogom zakona eliminisano je limitiranje prava na branioca iz važećeg zakonskog teksta, gde se mogućnost da se advokat pojavi kao branilac, uslovljava posedovanjem odgovarajućeg staža. Naime, činjenica posedovanja određenog staža u advokaturi ili sudu ne znači da je advokat koji poseduje taj staž i osposobljen za branioca u krivičnom postupku u složenijim krivičnim predmetima. Budući da je moguće da se određeni advokat svo vreme svoje prakse bavio isključivo građanskom materijom, a ne i krivičnom. Iz navedenog razloga, a i zbog zahteva velikog broja advokata predlaže se ukidanje postojećeg zakonskog rešenja koje pravi diskriminaciju među advokatima.
Istovremeno, Predlogom zakona propisuje se da u postupku za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina branioca može da zameni advokatski pripravnik, što je opravdano, kako time, što se isto rešenje već postoji u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2001. godine, koji se još primenjuje, tako i neophodnošću da se omogući da i advokatski pripravnici mogu na odgovarajući način sticati ne posredno radno iskustvo.
Pored toga, Predlogom zakona usklađuje se odredba Zakonika o krivičnom postupku kojim su određena krivična dela za koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje sa izmenama i dopunama krivičnog zakonika iz decembra 2012. godine.
Takođe, Predlogom zakona se dopunjuje Zakonik o krivičnom postupku odredbom koja se odnosi na određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude, budući da sadašnjim tekstom Zakonika ova situacija nije urađena, pa je neophodno popuniti pravnu prazninu.
Na kraju bih dao par napomena i o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske, o uzajamnoj zaštiti i razmeni tajnih podataka.
Kao što je poznato, Republika Srbija je još ranije potvrdila sporazume o međusobnoj razmeni tajnih podataka sa EU i NATO.
Međutim, u praksi kako zemlja u okruženju, tako i članica EU i NATO, ukazala se potreba da se pojedina pitanja urede i bilateralnim ugovorima. Podsetiću vas da je Narodna skupština već potvrdila bilateralni ugovor sa Republikom Slovačkoj u ovoj oblasti, kao i da se Predlogom zakona o potvrđivanju sporazuma sa Republikom Bugarskom, pre oko godinu dana, već nalazio u skupštinskoj proceduri.
Ovakvi bilateralnim sporazumi podstiču mogućnosti za regionalnu saradnju u oblastima zajedničke obuke i angažovanja elemenata sistema bezbednosti u multinacionalnim operacijama, upravljanju krizama i upravljanju granicom, suprotstavljanju terorizmu, organizovanom kriminalu i korupciji, ilegalnoj migraciji i trgovini ljudima, što je i opredeljenje Republike Srbije iskazano u strategiji nacionalne bezbednosti.
Navedenim sporazumom se usaglašavaju stepeni tajnosti dokumenata zemlja ugovornica, određuju centralni ograni za razmenu tajnih podataka, uređuju mere za zaštitu tajnih podataka i njihov prenos, korišćenje tajnih podataka, i što se određuje postupak u slučaju gubitka, druge povrede tajnosti dostavljenih podataka.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju bih želeo da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i pojedinostima navedeni predlozi zakona biti usvojeni. Hvala.

Hvala ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se na prvom mestu pozabaviti prvom tačkom današnjeg dnevnog reda, a to je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode maloletnim licima ili takozvanim "Marijinim" zakonom. Veoma je važno shvatiti da se o njemu može govoriti sa dva aspekta. Prvi aspekt jeste pravne i tehničke prirode koje se tiču same primene zakona, a drugi su razlozi suštinske prirode.
Ja bih se na ovom mestu bavila suštinom, umesto u jednom nepoželjnom maniru da se stvari posmatraju isključivo tehnokratski, a ne da se uđe u suštinu problema.
Naime, Srbija jeste pretežno hrišćanska zemlja, ali čak i u onim krajevima u kojima ona to nije, sve religije imaju isti stav o najvišim vrednostima, a u hrišćanstvu porodice je zasigurno najviša vrednost, ta deca jesu osnova postojanja, gde je osnovni motiv ljudskog postojanja, nezavisno od različitih liberalnih shvatanja i potrebom za donošenjem ovakvog jednog zakona, koji proističe prvenstveno iz naše tradicije.
Raduje me činjenica što će Skupština danas raspravljati o ovom zakonu kojim se štiti porodica kao temelj našeg društva, kako na ovaj zakon, tako i na onaj o kome ćemo tek raspravljati, a to je Zakon o radu. Veoma je važno da jedno društvo, svako svom članu, svako svom pojedincu osigura slobodu i da se postara, a tu govorim o polnoj slobodi, koji tu slobodu beskrupulozno gaze, budu sa jedne strane najstrože kažnjeni, a sa druge strane da se država postara da oni za takva svoja zlodela jednostavno ne ponavljaju, jer se takvom pošasti današnjeg društva na jedna najgrublji način gazi vekovima građana Srpska tradicija.
Naravno da imam potpuno razumevanje po pitanju zašto je predlagač insistirao upravo na posebnom predlogu zakona. Molim predlagača da me sasluša, ako je ikako moguće. Hvala.
Dakle, imam razumevanje po pitanju toga zašto je predlagač insistirao na jednom posebnom zakonu, ali treba imati u vidu da pravni sistem uvek treba da teži kodifikaciji koja uređuju određenu oblast. U ovom slučaju to je Krivični zakonik i otuda je stav DHSS da su pravila iz tzv. "Marijinog zakonika" trebalo biti uneta u Krivični zakonik i to putem njegovih izmena i dopuna.
Upravo u tom cilju isprek DHSS i podnela sam predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kojima bi kao posebna mera bezbednosti bila uvedena hemijska kastracija ili, kako je to kod nas opštepoznato, a zapravo njen stručni naziv jeste antilibidinalni tretman, koji je implementiran u dobrom broju zemalja, čije zakonodavstvo naša zemlja može samo slediti jer, na kraju krajeva, nije ni sramota kopirati dobra rešenja.
Ukoliko pođemo od činjenice da su seksualni prestupi rezultat dubokih poremećaja ličnosti, ili da budem još direktnija pa ću reći, rezultat čiste patologije pojedinih umova, onda se takvi problemi rešavaju samo retributivnim merama koje podrazumevaju zapravo i koje znače da nema resocijalizacije i da nema prevaspitavanja i da je mogućnost promena svesti i strukture tih ljudi unapred osuđena na neuspeh i to je ono o čemu DHSS govori već deceniju unazad i nažalost u tome, iz nekog razloga, ostaje usamljena.
Treba imati na umu, takođe, činjenicu da ljudi takvih profila, govorim o silovateljima, naravno i pedofila, a vidim da mnoge poslanike ova tema ne zanima, a posle će se upravo na borbu protiv njih pozivati, obično ponavljaju, ili čine neka, zapravo i teža krivična dela, te otuda insistiranje upravo na hemijskoj kastraciji jeste jedan celishodan i potpuno opravdan način sprečavanja silovatelja da ponove ona dela za koja su već osuđena.
Kako je primetno da je naše društvo već ogrezlo u takav jedan oblik devijacije čije smo, nažalost, svedoci svakodnevno, jer sve češći su slučajevi kako silovanja, tako i slučajevi pedofilije. Takva pošast, naravno, može da se štiti i da se suzbija jedino zajedničkim delovanjem, kako stručne, tako isto i političke javnosti. Imajući pre svega u vidu progresivan rast ovakvih monstruoznih zločina, evidentno je da se ona opšta svrha kažnjavanja i to kako represivna, tako i socijalna, može postići samo uvođenjem nove mere bezbednosti, a to je upravo hemijska kastracija.
Ovakav stav DHSS o kome govorimo već godinu dana unazad, jeste opravdan, posebno ukoliko pođete od činjenice da su čak i kriminolozi saglasni u svojoj oceni da je povratništvo kod silovatelja i kod pedofila nažalost stoprocentno i to je nešto što ne trebamo smetnuti sa uma, za razliku od počinilaca drugih krivičnih dela.
Ukoliko imate blagu kaznenu politiku, kao što je to slučaj kod nas, onda takvu kaznenu politiku pooštravate. Ukoliko, kao kategoriju lica na kojima se sprovode prinudne mere bezbednosti, imate narkomane i alkoholičare, pa zašto onda ne uvesti meru bezbednosti, antilibidinalnog tretmana i sprovoditi je na pedofilima i silovateljima?
Osim toga, posebno je bitno da se kod povratništva uzme u obzir jedna činjenica, a to je da zaposleni u pritvorskom sistemu, moraju uzeti zapravo u obzir tu činjenicu, kako bi se u potpunosti onemogućila primena instituta uslovnog otpusta i tek kada primenite sve ove metode, pa tek kada svi ovi efekti izostanu, onda je neophodna primena, naravno, ono o čemu govorim, a to je upravo hemijska kastracija.
Ako me pitate – kako ona funkcioniše, pošto mnogim poslanicima to nije jasno, nije jasno ni mnogim građanima Republike Srbije? Reč je zapravo o jednom jednostavnom postupku hormonske kastracije primenom lekova. Antiandrogeni lekovi zapravo uništavaju seksualni nagon i to je jedan reverzibilni postupak koji u potpunosti ne utiče ni na kakva fizička oštećenja onog na kome se primenjuje, već je u pitanju jedan metod vremenski ograničene kontrole, hormonske promene slike kod osoba sa previše izraženim libidom, onih osoba koje zapravo ne mogu da kontrolišu svoj nagon.
Ovo je lako izvodljivi tehnički postupak, zato što se lekovima jednostavno prekida veza između hipofize i organa koji luče testosteron, a to su testisi. Da ne bih dalje ušla u nekakva medicinska objašnjavanja ovoga, a mogla bih i te kako, mislim da ću se na ovome zadržati, mislim da sam dovoljno o ovoj temi rekla.
Naravno, na ovom mestu citiraću pokojnog dr Vladana Batića, svog oca, za druge je Vladan Batić, koji je zbog svoje inicijative i zalaganja za uvođenje hemijske kastracije naišao na tešku osudu javnosti, jer se time navodno krše nekakva ustavna načela. Naime, kako je rekao, citiraću ga: "Član 23. Ustava Republike Srbije, proklamuje dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, a član 24. proklamuje pravo na život. Država je garant prava na život i dostojanstvo ličnosti, mora ih štititi svim raspoloživim sredstvima. Ubiti nekog prilikom silovanja je najstrašnija povreda dostojanstva ličnosti, povrede prava na život i zato je hemijska kastracija potpuno primeren, čak jedan skroman ekvivalent na zaštiti ovih sloboda i prava".
Ovo je Vladan Batić govorio pre četiri godine. Takođe, citiraću nešto što je takođe rekao: "Hemijsku kastraciju predlažem ne kao sankciju, već kao meru bezbednosti. U srpskom pravnom sistemu moramo primetiti da postoje one koje se prinudno sprovode, npr. obavezno lečenje narkomana i alkoholičara. Onda se pitam, zašto to sa tako istim žarom i entuzijazmom nisu reagovali oni isti borci za zaštitu ljudskih prava, tražeći ukidanje i postojećih mera bezbednosti, jer kada se takvi ljudi vezuju lancima i kada im se ubrizgavaju različite supstance, onda tu niko ne postavlja pitanje o povredi njihovog integriteta, niti se iko poziva na ustavne odredbe". Ovo je govorio dr Vladan Batić pre pet godina.
E, sad, sigurna sam da je hemijska kastracija i da sama reč kastriranje izaziva jako negativnu asocijaciju, ali ne možemo prenebregnuti određene činjenice, a to je da se ta metoda preventivnog antikriminalnog, kako god hoćete, monstruoznog delovanja primenjuje u zemljama EU i to je nešto što je najbitnije, hteli mi to da priznamo ili ne. Hoćete li primer zemalja u kojima se ona primenjuje na dobrovoljnoj osnovi? Nema nikakvog problema, uzmite npr. Norvešku, uzmite Dansku, uzmite Švajcarsku, Veliku Britaniju. Hoćete li primer zemalja gde se ona primenjuje kao obavezna prinudna mera? Uzmite Češku gde je do prošle godine izvršeno 24 kastracije, uzmite Poljsku gde ju je predložio tadašnji premijer Donald Tusk, itd. Možete da uzmete i zemlje van Evrope, recimo kao što je Južna Koreja, uzmite parlament Estonije. Na kraju krajeva, danas se mnogi pozivaju na Rusiju. Ruska Duma je usvojila prinudnu meru obavezne hemijske kastracije 2012. godine i to na predlog Dmitrija Medvedeva.
Naravno, ovakav zakon, nesporna je činjenica da bi uvođenje hemijske kastracije bilo burno pozdravljeno, ali neophodno je da se naravno preuzmu sve one prethodne mere pre nego njene eventualne primene, kao što je propisivanje dužih kazni zatvora za silovatelje i pedofile, a što sam predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika podnela, što naravno ova Skupština nije usvojila.
Nadam se da je predlagač imao vremena da takav predlog bar pročita, a tek iscrpljivanjem takve jedne mogućnosti, smatram da bi uvođenje hemijske kastracije bilo neophodno, bilo nužno, posebno ukoliko govorimo o kategoriji povratnika, a takva mera se isključivo za povratnike i predviđa.
Naravno da ćemo u ovaj poseban zakon o posebnim merama zapravo za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, poslanička grupa SPO-DHSS će podržati u svemu onome što se može doprineti, čak i u jednom malom delu, kada se radi o najvećim monstrumima i o najvećoj pošasti savremenog srpskog društva, čije su žrtve maloletna lica. Međutim, mislim da se treba učiniti jedan ozbiljniji, jedan teži korak i da se trebalo ići upravo na izmenu i dopunu Krivičnog zakonika.
Naravno, imam jedno pitanje i za predlagača, iako nije konkretno vezan za ovaj predlog zakona, ali recimo – kako ćete u budućnosti štititi neku devojku od recimo 19 – 20 godina, dakle punoletno lice, koja je žrtva silovanja, posebno ukoliko uzmete u obzir praksu da je prosečna kazna za silovanje pet i po godina, naravno, ona koja se izriče prvostepenom presudom, a po žalbi može biti i smanjena?
Naravno da ovakav stav i sve ono što sam do sada iznela neće deliti borce za ljudska prava, ja ne očekujem da delim, neka i naiđem na negativne kritike, to me apsolutno ne zanima, budući da oni odlučno stoje na stanovištu da je kastracija sama protivna ustavnom poretku. Međutim, pre nego što je negiraju, kao što to uvek čine, a danas to obično čine oni kada u nedostatku sopstvenog zanimanja moraju da se svrstaju u neku kategoriju, pa postaju upravo borci, ja ih pitam – šta je to sa pravima silovatelja i silovanim licima i šta je to sa njihovim pravima? Neka se više ne bave pravima silovatelja i pravima pedofila, nego njihovim žrtvama.
O tome treba da brinu ti takozvani borci za zaštitu ljudskih prava.
Lako je pozivati se upravo na povredu ustavnih odredbi i time negirati hemijsku kastraciju uopšte kao mogućnost implementiranja u naše krivično zakonodavstvo, ali je izuzetno teško opravdati povredu fizičkog, isto tako i psihičkog integriteta, kao i prava na život, pre svega onih ljudi koji su taj svoj život izgubili time što su upravo bili žrtve monstruoznih umova.
Lako je, takođe, pozivati se na Ustav i dok su tuđa deca žrtve silovatelja ili žrtve pedofila. Upravo zbog toga DHSS nikada neće odustati od ideje uvođenja mere bezbednosti kao što je hemijska kastracija, budući da je smatramo potpuno opravdanom i nećemo dozvoliti da žrtve silovatelja i žrtve pedofila budu samo neka n.n. lica o kojima danima čitamo po stranicama crne hronike. Zato neka oni isti borci za zaštitu ljudskog prava, pre nego što krenu sa negativnim reakcijama, znam da će ih biti i rekla sam, ne zanima me, pa ću još jednom da pomenem, a sve povodom onoga što sam iznela kada je u pitanju hemijska kastracija, neka se prvo konsultuju sa svojim ženama, neka se konsultuju sa svojim devojkama, sa svojim majkama, sa svojim ćerkama, itd. Mislim da će imati šta i da čuju. Toliko o ovoj prvoj tački ove objedinjene rasprave.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, moram da pohvalim predlagače i Ministarstvo pravde. Konačno se desilo i to čudo, da se ova materija upodobi Ustavu.
Nije potrebno da budete diplomirani pravnik, možete da budete i student Pravnog fakulteta pa da vam bude jasno da je ranija odredba zakona, koja je dozvoljavala trajno oduzimanje imovine iako krivični postupci nisu bili okončani, bila dramatična, ne samo u suprotnosti sa Ustavom, nego i sa elementarnom pravnom logikom. U tom smislu smatramo da je ispravno što je predlagač sada ovu materiju upodobio najvišem pravnom aktu. Naravno da se nekome ne može oduzeti imovina koja je proistekla iz krivičnog dela, a da pritom sud nije izrekao presudu da je krivično delo zaista krivično delo.
Po pitanju ovog zakona imam jednu malu kritiku, za koju se nadam da će je predlagač uvažiti kao dobronamernu. Smatram da je predlagač pogrešio što nije odmah upodobio Ustavu i odredbe zakona koje sada prestaju da važe. Naime, u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona predviđeno je da će se otpočeti postupci po odredbama prvog zakona, okončati upravo po odredbama tog, a ne po odredbama ovog novog zakona. Time mi produžavamo zapravo primenu neustavnih odredaba tog prvog zakona. Trebalo je u prelaznim i u završnim odredbama predvideti da se postupci za trajno oduzimanje imovine, započeti po tom zakonu, tamo gde još nije doneta pravosnažna presuda, imaju obustaviti ukoliko je doneto rešenje o privremenom oduzimanju imovine, a da se postupak za trajno oduzimanje imovine sprovede po odredbama upravo ovog zakona, odnosno da se taj postupak u tim slučajevima započne tek kada bude bila doneta pravosnažna presuda.
Naravno da smatramo da ovaj predlog zakona ima nedostatke koje sam pokušala da otklonim amandmanima. Ima ih dosta. Nadam se da će ih predlagač pomno pročitati, a koje se prvenstveno tiču zaštite savesnih sticalaca, zaštite oštećenih i sličnih stvari.
Mi danas moramo da vodimo računa, posebno kada govorimo o borbi protiv korupcije i kriminala, o tome da ta naša težnja u vezi sa suzbijanjem kriminala ne stvori kolateralnu štetu svim onim ljudima koji sa kriminalom nemaju veze.
Primećujem da je predlagač, kako ranijeg, tako i ovog zakona u težnji da se obračuna sa kriminalom zapravo zaboravio da zaštiti savesne i zakonite vlasnike imovine, kao i oštećene.
Potpuno podržavam napor da se kriminalom stečena imovina oduzme, ali u ovom parlamentu moram da branim i one ljude koji nemaju nikakve veze sa kriminalom, kojima može biti naneta šteta u sudaru dva golijata. S jedne strane to je država, a sa druge strane to je organizovani kriminal.
Upravo u cilju zaštite navedenih kategorija lica sam i podnela amandmane za koje se nadam da ćete ih pročitati.
Deo amandmana koje sam podnela odnose se i da se javnom tužilaštvu negde daju znatno šira ovlašćenja, ali mislim da treba omogućiti da se ovaj zakon primenjuje na sva krivična dela, za pojedina krivična dela uvek, a za pojedina krivična dela po odluci tužioca. U tom smislu sam i predložila da mu se na taj način prošire ovlašćenja u jednom i drugom delu. Predložila sam da se njegova ovlašćenja, na primer, po pitanju njegovih nadležnosti u vezi sa sefovima smanje.
U svakom slučaju i DHSS i SPO i ovom predlogu zakona prišla je krajnje konstruktivno sa iskrenom namerom da ovo zakonsko rešenje bude što bolje, jer treba imati u vidu da se ovde radi o borbi sa kriminalom.
Što se tiče treće dnevnog reda, Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i drugih posebno teških krivičnih dela, naša poslanička grupa zasigurno će podržati ovaj zakon, jer se njime vrši usklađivanje i jedna dobra korektura, a u cilju sve veće preciznosti, posebno zato što nema nekih bitnijih izmena.
U članu 1. i tački 4) malo mi je nejasno zašto vrednost pribavljena imovinske koristi prelazi iznos od 200 miliona dinara. Mislim da je taj imovinski prag možda mogao biti manji, ali u svakom slučaju je dobar Predlog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku njega ćemo isto tako podržati. Pre svega pohvale za ovaj prvi član, kojim se onemogućuje dosadašnja atraktivna diskriminacija advokata po osnovu njihovog staža.
Na kraju moram da iskoristim prisustvo ministra pravde ovde i da kažem da je Skupština danas imala mogućnosti, niste bili tu, da se glasa za pooštravanje jedne kaznene politike koja se tiče pre svega silovatelja i pedofila, što je bio cilj izmene i dopune Predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika koje sam podnela, ali to nije učinjeno. Bojim se da onda ti isti koji danas nisu podržali, a nisu ga podržali gotovo svi, nemaju moralno pravo da raspravljaju o prvom predloženom predlogu, o takozvanom Marijinom zakonu. Naravno da ubuduće nemaju pravo ni da se pozivaju na borbu protiv silovatelja i na borbu protiv pedofila ili da se danas pozivaju da svojataju takozvani Marijin zakonik za to, jer bitno je da danas podnete predloge zakona nisu ni pročitali.
Ova skupština danas imala je takođe priliku da glasa o produženju važenja lustracije, poznato kao zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Takođe mnogi ništa nisu čitali, mnogi nisu ništa slušali pa nisu glasali ni za isti, ali oni koji su glasali kada je taj zakon donet, a podsetiću ovde prisutne da je donet 2003. godine, kada su sedeli u toj istoj Vladi dr Zorana Đinđića, ali danas kada se postavi pitanje produženja frustracije oni ćute, ne slušaju, ne vide itd. Mislim da su se malo zaneli i zaboravili. Toliko o ozbiljnosti, a čast onim malobrojnim izuzecima, koji su takve predloge zakona, što lično moje, što predloge zakona poslanika poslaničke grupe SPO i DHSS podržali, a to su pre svega poslanici SDPS i SVM.
Hvala puno.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, trenutno imamo zajedničku načelnu raspravu o pet predloga zakona, kao što smo čuli, što nije idealno rešenje i mi nismo podržali spajanje svih ovih tačaka, pošto je nemoguće o svemu tome pričati za ovoliko vremena. U svom izlaganju ću se najviše bazirati na takozvani Marijin zakon.
Nažalost, gospodin ministar trenutno ne može da me prati, ali samo da naglasim da je danas, pored svega ovog što smo čuli u prethodnom izlaganju, Narodna skupština imala prilike, možda tehnički još i nismo imali prilike, ali jedna vaša poslanica, gospođa iz najveće vladajuće poslaničke grupe je prošle nedelje novinarima izjavila da će Narodna skupština ove nedelje raspravljati o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ne znam da li se ona zbunila, ona je samo rekla da ćemo raspravljati i o ukidanju zastarevanja seksualnih delikata, a to se sada ne dešava. To je trebao da bude predlog ženske parlamentarne mreže. Odbor za prava deteta je raspravljao o tome. Nije nam jasno zašto sada taj predlog nije tu? Mnogo bi bilo logičnije da su se spojile, recimo, te dve tačke, takozvani Marijini zakon i te izmene i dopune Krivičnog zakonika zato što je zapravo ukidanje zastarevanja jedan od način kojim bi mogli da pomognemo deci, maloletnim žrtvama seksualnog nasilja.
Svi ćemo se mi ovde danas najverovatnije složiti da ne postoji ni jedan teži zločin od silovanja maloletnika ili od silovanja deteta. Nažalost, kazne su trenutno još uvek relativno ili veoma blage i mnogo je povratnika. Znamo da oni koji su jednom počinili ovakvo krivično delo često se ne libe toga da to učine više puta.
Zbog toga je izuzetno značajno što se konačno na dnevnom redu ovog cenjenog doma nalazi Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji kao što smo čuli u izlaganju cenjenog ministra, najpre predviđa policijski nadzor za silovatelje i pedofile posle izdržane zatvorske kazne i kao što sam više puta spomenula u uvodu javnost i novinari ovaj zakon najčešće spominju tzv. "Marijin zakon" upravo zbog tužne priče devojčice koja je pre tri godine, zaista zverski silovana i ubijena, imala je samo osam godina.
Savez vojvođanskih Mađara će svakako u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona kao nadam se i svi ostali poslanici i smatramo da je ovaj zakon zaista neophodan da bi se na adekvatan način kontrolisali svi počinioci ovakvih zločina, jer slažemo se da je prevencija ovakvih gnusnih zločina jedan od najboljih načina izbegavanja istih.
Pitanje koje bih postavila - da li zapravo strože kazne i posebna evidencija lica osuđenih za ova krivična dela, odnosno kao što se to predlaže u ovom predlogu, javni registar pedofila i silovatelja, zaista mogu efektivno da pomognu u sprečavanju zločina? U većini stranih zemalja i evropskih zemalja je poznato ko su pedofili i silovatelji, ko su ti seksualni napasnici, i po izlasku iz zatvora ti ljudi se zaista prate, znači, prati se njihovo kretanje i ono što je logično da je njima u svetu zabranjen pristup kako školama, školskim igralištima, vrtićima, ostalim mestima gde se okupljaju deca.
Posle usvajanja ovog predloga, znači, stupanjem na snagu ovog zakona će se i građanima Republike Srbije stvoriti mogućnost da budu obavešteni ukoliko se recimo, negde blizu njih u komšiluku preseli neko ko je ranije bio osuđen za ovu vrstu zločina, pošto ovaj zakon kao što smo to čuli, nalaže da po izlasku iz zatvora kad god se ta osoba preseli, dakle, promeni prebivalište ili radno mesto, odnosno čak i kada planira, recimo, putovanje u inostranstvo, mora da se javi policiji koja vodi njegov dosije.
Ono što je značajno, što je konačno ovim zakonom o pedofilu zabranjen pristup upravo tim mestima koje sam sada spomenula. Znači, školama, školskim igralištima, vrtićima, dvorištima, mestima gde su deca, gde ima puno dece. Značajno je da je ovim predlogom propisano da se podaci o ovom spomenutom javnom registru ili posebne evidencije moraju čuvati trajno i da je zabranjeno brisanje podataka iz ove evidencije.
Savez vojvođanskih Mađara se nada da će se usvajanjem ovog predloga zaista obezbediti puna zaštita dece i da će svi kako nadležni organi, tako i sami građani znati da u budućnosti, ukoliko je to moguće, prepoznaju potencijalnu opasnost za svoje dete, kako bi dakle, tzv. "Marijin zakon" regulisao, kontrolu silovatelja i pedofila.
Posle usvajanja ovog zakona posle izdržane zatvorske kazne silovatelji i pedovili bi se javljali svakog meseca do sredine meseca u stanicu policije ili u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija i za njih bi bili zaduženi posebni službenici, koji bi zaista vodili računa o tome gde oni žive, kuda se kreću, da li su promenili mesto boravka itd. Očekuje se da ove mere zaista odbiju silovatelje, da budu preventivne, da onemoguće da oni ponove ova dela, da nijedno dete ne bi stradalo na ovako brutalan način.
U Republici Srbiji nažalost do sada nije postajala nikakva zaštita. Ispada da je bilo potpuno omogućeno kretanje pedofila i silovatelja, kako oko vrtića i igrališta, tako i na drugim mestima. Nažalost, mnoge su negativne posledice ovog ogromnog problema, i mnogi su osetili na svojoj koži kroz patnju svog maloletnog deteta i tragediju, ukoliko je bilo smrtnog ishoda.
Trenutno kazne u Republici Srbiji su takve da ukoliko usled silovanja dođe do smrti žrtve, ona se prepisuje nehatu počinioca, pa je za najteži oblik silovanja predviđena kazna do 18 godina. Ukoliko je počinilac sa umišljajem ubio žrtvu, koju je prethodno silovao, onda će biti osuđen za teško ubistvo i za silovanje. Propisana kazna u ovom slučaju je od 30 do 40 godina. Ukoliko žrtva silovanja preživi maksimalna kazna za silovatelje iznosi 12 godina zatvora. Dijapazon kazne za silovanje je tri, pet do osamnaest godina, a za ubistvo od 10 do 40 godina.
Značajna mera koja je predviđena u ovom zakonu je član 5. koji zabranjuje ublažavanje kazne i uslovnog otpusta počinioca ovih krivičnih dela na koji se ovaj predloženi zakon primenjuje. Bitno je da država pomoću javnog registra i kontrole ili nadzora uspe da kontroliše sve osuđenike koji izađu iz zatvora. Ovo su izuzetno teška, najteža krivična dela, jeziva i vrlo zastrašujuća i svi mi građani i sami roditelji bi sigurno u ovim slučajevima poželeli najstrožiju kaznu za počinioce ovih dela. Mnogi bi za počinioce takvih dela verovatno poželeli smrtnu kaznu, ali ona je nemoguća u Republici Srbiji, kao ni doživotni zatvor, koji bi možda bio još adekvatniji što se tiče patnje i godina koje prolaze, ali mi nemamo ni tu vrstu kazne.
Ovde je spomenuta i hemijska kastracija. Verovatno mnogi od nas imaju neko lično mišljenje da bi se sa time složili, ali ono što sam pročitala je da u ovim slučajevima, nažalost, ni hemijska kastracija nije adekvatno rešenje pošto u ovakvim slučajevima često nije reč o klasičnoj formi obljube deteta, već o drugim vrstama seksualnog zlostavljanja dece, koje može da izvrši i već kastrirani počinioc.
Zbog toga je najvažnije napraviti mehanizam koji bi maksimalizovao prevenciju. Najvažnija preventivna mera je uvođenje ovog javnog registra pedofila, svih onih koji su kako procesuirani, tako i osuđeni. Taj registar bi u budućnosti trebao da predstavlja pretnju svim pedofilima koji će na taj način biti obeleženi ili strigmatizovani.
Sledeće pitanje koje se postavlja je da li je naš sistem dovoljno razvijen i zreo da ima mogućnost da prati te osuđenike kada izađu iz zatvora. Prema nekim statistikama, ako mogu tako da kažem, na svu sreću, ove vrste zločina nema previše u Republici Srbiji. To bi značilo da će država biti u mogućnosti da lakše kontroliše te osobe posle izdržavanja njihovih kazni. Zbog toga je pored donošenja, izglasavanja, kasnije primene ovog zakona, veoma važno da policija ima što bolji kontakt sa građanima, da obezbeđuje informacije građanima, a da i dobija iste informacije i od samih građana.
Dobro je što je ovim predlogom propisano ono što smo čuli u uvodnom izlaganju gospodina ministra, da danom pravosnažnosti osude za spomenuta krivična dela, nastupaju pravne posledice osude u formi prestanka vršenja javne funkcije, radnog odnosa, odnosno vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima, kao i zabrana sticanja tih istih javnih funkcija ili zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima.
Predlaže se da ove pravne posledice traju 20 godina nakon izdržane kazne zatvora, što je duplo ili dvostruko više nego što je do sada bilo propisano Krivičnim zakonikom.
Kao što smo čuli, Republika Srbija je potvrdila i Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, tzv. Lancarot konvenciju među prvima. Ovim se naša zemlja obavezala da radi sprečavanja i gonjenja krivičnih dela ustanovljenih u skladu sa ovim tzv. Lancarot konvencijom preduzme sve neophodne zakonodavne ili ostale mere za prikupljanje podataka koji se odnose na sam identitet ili genetski profil DNK ovih osuđenih lica, za krivična dela ustanovljena u skladu sa konvencijom.
Vođenje podataka o DNK profilu osuđenih lica predstavlja jednu veliku novinu u našem krivično-pravnom zakonodavstvu, koju svakako SVM podržava. Kao što sam rekla, mi ćemo podržati ovaj zakon koji će, nadamo se, zaista doprineti bezbednosti i sigurnosti dece.
Pošto mi vreme još malo dozvoljava, dozvolite mi, kao što sam u samom uvodu svog obraćanja naglasila, smatramo i zalagaćemo se da je značajno da pored donošenja ovog zakona što pre na dnevnom redu Narodne skupštine imamo i inicirane predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje se upravo odnose na ukidanje zastarevanja seksualnih delikata nad decom, jer prema trenutno važećem zakonu u Republici Srbiji, seksualno nasilje učinjeno prema detetu trenutno, sada, još uvek zastareva šest godina nakon poslednjeg incidenta seksualnog zlostavljanja.
Prema nekim istraživanjima nevladinih organizacija, koje se bave ovim pitanjem, dobili smo razne podatke. Jedan od njih je da uzrast prvog incidenta seksualnog nasilja je u proseku oko osam godina i nekoliko meseci deteta, a trajanje seksualnog zlostavljanja najčešće je višegodišnje, u proseku čak i iznad pet godina. Ukoliko zaista efikasno želimo da pomognemo i zaštitimo maloletna lica, kao i da uspostavimo kakav-takav funkcionalan mehanizam prevencije zaštite žrtava, potrebno je, neophodno je da se u Krivični zakonik unesu odgovarajuće izmene.
Spomenuta tzv. Lancarot konvencija, Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, kao i Konvencija o pravima deteta, obavezuje države potpisnice da svoja zakonodavstva prilagode, između ostalog, u pravcu da obezbede da zastarevanje krivičnog gonjenja ne nastupi tokom dovoljno dugog perioda nakon punoletstva žrtve.
Po nekim procenama, žrtvama je u proseku potrebno više od devet godina da prijave zlostavljanje koje je trajalo više godina. Samim tim, jasno je da su postojeći rokovi zastarevanja veoma kratki i neefikasni su za gonjenje počinilaca krivičnih dela protiv polne slobode učinjene prema maloletnim licima, što znači da trenutno još uvek postojeće zastarevanje ovih seksualnih delikata nad decom u Krivičnom zakoniku dovodi često, u mnogim slučajevima i do onemogućavanja prijavljivanja i procesuiranja izvršioca navedenih krivičnih dela, a posledice seksualnog nasilja nad maloletnim licima su ozbiljne i uglavnom se reflektuju kroz ceo život, pa bi ukidanje zastarevanja bio jedan od najefikasnijih vidova sprečavanja navedenih krivičnih dela. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, koleginice i kolege poslanici, odmah na početku želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati sve zakone iz oblasti pravosuđa o kojima danas razgovaramo, a pre neko što se sa par rečenica osvrnem na predložene tekstove zakona, nisam koristio priliku da kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu govorim da ne bih dva puta oduzimao vreme.
Želim samo u jednoj rečenici da vam kažem da su danas na sastanku Odbora jednoglasno prihvaćenim svi predlozi zakona u načelu. Sastanku su prisustvovali i poslanici pozicije i opozicije, što znači da su svi dali zeleno svetlo da ovi zakoni u načelu budu prihvaćeni. Takođe, u ime poslaničke grupe JS mislim da su ovi zakoni dobri i da ih treba prihvatiti, sa određenim korisnim i kvalitetnim izmenama, do kojih će doći prilikom razmatranja amandmana.
Kada govorimo o prvom zakonu, koji po svemu sudeći najviše izaziva pažnju, a to je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, želim da vas podsetim da smo mi u ovoj Skupštini pre nepune tri godine usvojili Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, gde je bila i obaveza ove države da u vezi sa tom konvencijom stavi pred narodne poslanike predlog ovakvog zakona koji upravo danas imamo pred sobom.
Ono što želim posebno da pohvalim jeste da je ovo Ministarstvo pravde i državne uprave, ove Vlade Republike Srbije, prihvatilo raniji tekst predloga koji je ranije Ministarstvo pravde već bilo pripremilo, ali iz dobro poznatih razloga nije došlo u skupštinsku proceduru na razmatranje. To je samo dokaz da jedan kontinuitet u usvajanju zakona, onih dobrih zakona, mora da postoji i postojaće uvek bez obzira od koga dolazi i ko ga je pripremio i pustio u proceduru. Na ovaj način je ovo ministarstvo pokazalo da je cenilo rad ranijih ministarstava u onom delu koji se odnosio upravo na ovaj zakon, a i na neke druge zakone.
Ono što posebno želim da istaknem, ovde se govori o zaštiti, a i sam zakon kaže da se govori o zaštiti maloletnih lica. Međutim, u ime poslaničke grupe JS bih apelovao na Ministarstvo da ubuduće pripremi neki drugi tekst zakona ili da inovira već postojeće zakone, da bismo zaštitili i punoletne osobe koje dozvoljavaju iste ili slične zloupotrebe polne slobode od strane onih koji na taj način žele da zadovolje neke svoje nastranosti.
Posebno je danas bilo govora i o tome da određenim licima koja budu osuđena za zloupotrebu polne slobode nad maloletnim licima se u određenom vremenskom periodu zabranjuje da se pojavljuje u predvrtićima ili vrtićima, u školama ili u školskim dvorištima i na drugim mestima gde se okupljaju maloletna lica i da ne mogu da se zapošljavaju u tim ustanovama ili u tim organizacijama. To je posebno dobro iz razloga što mi danas u Srbiji, nažalost, imamo dosta povratnika, a to možemo da pratimo i kroz štampu i razne druge medije, da mnogi koji su izdržali određenu vremensku kaznu u određenim zatvorima za ove vrste učinjenih dela, da se posle određenog vremena ponovo javljaju sa činjenjem istih ili sličnih dela. Da bismo to sprečili, upravo ova intencija koja se predviđa predlogom ovog zakona morala bi bar koliko-toliko da spreči te učinioce da ne pomisle da mogu ponovo da izvrše to krivično delo.
Ne bih mnogo vremena oduzimao i ponavljao ono što je već ranije rečeno. Samo bih želeo još jednom da kažem da je dobro da ovaj zakon usvojimo, jer pored toga što je to naša obaveza, to je dobro i da bi zaštitili našu decu, našu omladinu od onih koji imaju sklonosti ka činjenju ovakvih krivičnih dela.
Ovaj drugi zakon, koji je danas takođe pred nama na razmatranju, jeste Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dobijamo kao potpuno nov zakon. U stvari, čuo sam da je trebalo da smo išli sa izmenama i dopunama postojećeg zakona, da više od 50% ovih članova bi trebalo da menjamo itd, pa se zato išlo sa predlogom potpuno novog zakona, što mislim da je potpuno opravdano, a i na zakonom zasnovan način, to je jedini zakonski način da dođemo do novog zakona.
Da sad ne bih pričao o svemu onome što donosi ovaj zakon, o čemu je gospodin ministar vrlo opsežno i opširno nas obavestio, posebno pozdravljam odredbu zakona koja ide za tim da se kod trajnog oduzimanja imovine stečene krivičnim delom, išlo za tim da se prvo mora pravosnažno okončati krivični postupak i dokazati da je neko došao do određene imovinske koristi, da je stekao neku imovinu činjenjem određenog krivičnog dela.
Nažalost, u proteklom ranijem periodu smo imali slučajeva da je pojedincima oduzimana imovina iako nije dokazano da su učinili krivično delo, odnosno da je ta imovina proistekla iz činjenja tog krivičnog dela, pa smo dolazili u situaciju da je posle toga morala da bude vraćena ta imovina itd. Imali smo i takve situacije da je prema određenim poznatim ličnostima, neću ovde da pominjem nijedno ime da ne bih nekoga zaboravio, da se oduzimala imovina i za neko delo koje je učinjeno za 10 i više godina po sticanju neke imovine.
Da li je moguće da se imovina oduzme nekom ko je imovinu stekao 90-ih godina na legalan način, zato što je kasnije utvrđeno da je 2000. i neke godine učinio neko krivično delo i da se to povezuje, da je ta imovina iz tih 10 ili 15 godina ranije stečena, povezuje za to krivično delo? Mislim da takvo pojednostavljenje i povezivanje imovine u ranije stečenom periodu sa krivičnim delom koje još nije dokazano da je učinjeno je bio pravni apsurd. Dobro je da se u mnogim slučajevima došlo do prave odluke i da na kraju ta imovina tim licima nije oduzeta.
Ovaj zakon je dobar jer precizira kada, pod kojim uslovima se privremeno oduzima imovina, kada i pod kojim uslovima se potpuno, trajno oduzima imovina, ko raspolaže tom imovinom, na koji način, kada ona postaje državna svojina bez obzira da li je to imovina fizičkog lica, da li je to pravno lice, neki pravni subjekt itd. Iz svih tih razloga, još jednom kažem, mi iz JS dajemo apsolutnu podršku i ovom zakonu i kada bude glasanje o njemu i u načelu i u pojedinostima, i ukoliko bude dobrih amandmana, prihvatićemo ih.
O ostala dva zakona bih samo dve rečenice. Naročito je dobro da se u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku daje pravo da branioca može da zameni i advokatski pripravnik, što do sada to nije bio slučaj. Mislim da se na taj način mladim advokatima omogućava i pruža šansa da se dokažu i pokažu da mogu na potpuno kvalitetan način da brane učinioce određenih krivičnih dela gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora.
Na kraju, još jednom da ponovim, mi iz JS smatramo da su svi ovi zakoni dobri, da ih treba podržati. U Danu za glasanje pozivam sve koleginice i kolege, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji, da se ugledaju na Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu i da svi glasaju za predložene zakone. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Mirna Kosanović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, koleginice i kolege poslanici, pred nama je danas nekoliko predloga zakona koji su važni radi kompletiranja zaštite naših građana u krivično-pravnoj oblasti, pa ćemo o svakom od tih zakona reći nekoliko rečenica, s tim što bih napravila drugi raspored, odnosno zakon koji se odnosi na mere za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv maloletnika bih ostavila za kraj, budući da SDPS. Predlažem određene preporuke, odnosno preporuke koje bi bile preventivne, da se ne bi bavili samim zakonom tako, nego vas pozivamo da saslušate i preventivne mere koje bi mi danas predložili.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, taj zakon ima nekoliko novina, odnosno nekolio izmena koje se odnose na mogućnost zastupanja okrivljenog od strane branioca bez obaveze da branilac poseduje poseban staž kao advokat za krivična dela za koje je izrečena zaprećena kazna zatvora od 10 godina i teža kazna.
Pošto je pravo na izbor branioca ustavno pravo okrivljenog i predloženom izmenom se zapravo ovo pravo ne ograničava, kako je to ranije činjeno, takođe se izmena odnosi i na uvođenje posebnih dokaznih radnji za krivična dela koja su uvrštena u krivični zakonik iz decembra 2012. godine a koja se vrše protiv privrede, zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom i slična dela. Zatim, na uvođenje mogućnosti za određivanje pritvora nakon izricanja prvostepene presude, ukoliko za to postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika, pa se na taj način popunjava pravna praznina nastala u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine. To znači da će sudsko veće posle izricanja presude zapravo preispitati da li postoje razlozi za pritvor, pa ukoliko postoje, pritvor će biti produžen do upućivanja osuđenog lica u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija.
U vezi Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, postojećim Zakonom su utvrđeni nadležni specijalizovani državni organi za otkrivanje, gonjenje i suđenje u postupcima krivičnih dela organizovanog kriminala, visoke korupcije i drugih teških dela.
Kako je izmenama i dopunama Krivičnog zakonika izmenjen i preciziran veći broj krivičnih dela, onda je potrebno izvršiti izmene i ovog zakona, da bi se nadležnost specijalizovanih državnih organa, koji postupaju po tom zakonu, proširila i na nova dela koja su opisana, da bi ovi organi postupali i u novim slučajevima. Misli se na krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica, zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, teroristička dela i sl.
Isto tako je bilo potrebno da odredbe postojećih zakona koje se odnose na službenu tajnu usaglase se sa Zakonom o tajnosti podataka, pa je to učinjeno i ovim predlogom. Službena tajna je definisana kao tajni podaci određeni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka, dok se oblast čuvanja službene tajne određuje kao čuvanje tajnih podataka.
Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, odredbama ovog zakona je propisano da će državni organi u sprovođenju zakona, smatramo da je to važno, voditi računa o časti i dostojanstvu vlasnika, kao i da će voditi računa o tome da su podaci koji su prikupljeni, tajni podaci koji se ne mogu davati niti odavati u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.
Ovim zakonom se, s obzirom da su izvršene izmene Krivičnog zakonika kao i ažuriranje krivičnih dela, uređuju uslovi i postupak, kao i organi koji su nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom fizičkih i pravnih lica, a koja su proistekla iz krivičnog dela. Zapravo se tu radi o imovini vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Oduzimanje imovine može biti privremeno, može biti trajno, a krug lica protiv kojih se vodi postupak obuhvata osumnjičenog, okrivljenog, saradnika, ostavioca, naslednike ili treće lice na koje je preneta imovina. Postupak je pokrenut finansijskom istragom, koju pokreće i rukovodi javni tužilac, a tokom koje se prikupljeni dokazi o imovini zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog saradnika i ostavioca.
Privremeno oduzimanje imovine postoji kada postoji opasnost, da bi kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno, dok trajno postoji po dostavljanju pravosnažne presude, kojom je utvrđeno krivično delo. Ovo je vrlo značajna izmena pošto se na ovaj način zapravo izbegava paralelno vođenje postupka za oduzimanje imovine i krivičnog postupka.
Oduzetom imovinom upravlja Direkcija, s tim da ukoliko je u pitanju imovina od neke istorijske ili kulturne vrednosti, ona će se predati na čuvanje odgovarajućim ustanovama.
Vrlo je važno da se imovina može prodati i da će se sredstva nakon toga uneti u republički budžet. Ono što je posebno važno je to što se radi usklađivanje postojećih zakona i da se vodi računa prilikom donošenja ovih predloga o međunarodnim dokumentima iz ove oblasti koje je potvrdila Republika Srbija, kao što je, recimo, Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonite trgovine narkoticima i psihotropnim supstancama, Konvencija Saveta Evrope o pranju, otkrivanju, konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i druge konvencije. Pri tome su korišćena iskustva drugih zemalja, kao i iskustva, odnosno presude koje su relevantne, Evropskog suda za ljudska prava.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da će se donošenjem ovakvog zakona zapravo priliti u budžet Republike Srbije znatna sredstva, kao što se to pokazalo u dosadašnjoj primeni ovog zakona, koji je dao dobre rezultate, pa će to uticati na bolji standard građana Srbije.
Što se tiče Predloga zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, smatramo da se ovim predlogom propisuju posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode, a koje su izvršene prema maloletnim licima, da se uređuje uvođenje posebne evidencije za lica koja su osuđena za takva krivična dela.
Članom 37. Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, koju je potvrdila Narodna skupština u maju 2010. godine, države članice su obavezne da radi sprečavanja, gonjenja učinioca krivičnih dela, ustanovljenih u skladu sa ovom konvencijom, preduzmu sve neophodne zakonodavne i druge mere za prikupljanje podataka koje se odnose na identitet i genetski profil lica koja su osuđena za krivična dela ustanovljena ovom konvencijom, a isto tako postoje preporuke EU u borbi protiv seksualnog iskorišćavanja, kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Svrha zakona jeste da se onemogući učinioci dela protiv maloletnika da ubuduće vrše ova dela, da se utvrđuje krug lica na koja se ona primenjuje, a tiče se učinioca krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima. Važne odredbe su i da su zakonom propisane zabrane ublažavanje kazni, uslovnog otpusta učinioca krivičnih dela, kao i to da je danom pravosnažnosti osude za ova dela obavezno nastupanje pravnih posledica osude, a to je prestanak vršenja javne funkcije, prestanak radnog odnosa, vršenje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnicima, zabrana zasnivanja radnog odnosa za ta lica i obavljanje poziva koje se odnosi na rad sa maloletnicima. Ove pravne posledice traju 20 godina nakon izdržane kazne zatvora.
Nakon izdržane kazne zatvora, primenjivaće se posebne mere, a to su obavezno javljanje nadležnom organu policije i uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletnici, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta i boravišta, kao i radnog mesta, kao i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo radi međunarodne saradnje u suzbijanju krivičnog dela seksualnog iskorišćavanja dece i dečje pornografije.
Zakon predviđa posebnu evidenciju učinioca, gde se osim opštih podataka unose i podaci o DNK profilu, što je novina u našem zakonodavstvu. Ovi podaci se čuvaju trajno i nije dozvoljeno brisanje podataka.
Državni organi, poslodavci i ostala lica koja rade sa maloletnicima su dužna da zatraže podatke da li lice koje zasniva radni odnos da li je ono upisano u posebnu evidenciju, kako bi se na taj način onemogućila primena i sprečila zasnivanje radnog odnosa i kontakt tih lica sa maloletnicima.
Iz odredaba Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja može se videti i primetiti da su seksualno iskorišćavanje i seksualno zlostavljanje dece do te mere učestali da su dosegli zabrinjavajuće razmere, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, a posebno kada se radi o tome da deca i počinioci sve češće koriste informacione i komunikacione tehnologije, kao i da je za sprečavanje seksualnog iskorišćavanja i borbi protiv njih potrebna i neophodna međunarodna saradnja. Smatrajući da su blagostanje i najbolji interes dece osnovne vrednosti koje dele sve države, oni moraju biti promovisani bez ikakve diskriminacije.
Socijaldemokratska partija Srbije smatra da bez obzira na data zakonska rešenja, koja su dobra i koja ćemo mi podržati u danu za glasanje, naročito pažnju treba posvetiti u svakodnevnom životu na preventivne mere kako do ovoga ne bi došlo, odnosno da se maloletna lica ne nađu u položaju da moraju da dokazuju da je počinjeno krivično delo.
Ono što smatramo da je neophodno kao preventiva, a to je da se spreče svi oblici seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, da se zaštite deca, da se više radi na obuci i podizanju nivoa svesti lica koja su u kontaktu sa decom, da se podstakne svest o zaštiti dece, o pravima dece među licima koja su u redovnom kontaktu, svakodnevnom, sa tom decom, a radi se o oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, pravosuđa i policijskog delovanja, kao i u drugim područjima, kao što je sport, kultura i druge aktivnosti.
Smatramo da je neophodno da se zakonodavnim i drugim merama obezbedi da lica o kojima je reč imaju odgovarajuće znanje o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju, kao i da mogu da identifikuju iskorišćavanja.
Takođe, obezbediti da se uslovi za bavljenje profesija koje podrazumevaju redovni kontakt sa decom, da kandidati koji rade sa decom ili stupaju u redovne odnose nikada ne budu u situaciji da budu osuđeni za takva dela protiv polne slobode. Takođe, značajno je podstaći medije da pruže odgovarajuće informacije u vezi sa svim aspektima iskorišćavanja i zlostavljanja dece. Bilo bi dobro podsticati projekte i programe koji se bave ovim problemima.
Socijaldemokratska partija Srbije smatram da će se usvajanjem predloženih zakonskih rešenja dati doprinos uspostavljanju zaštite od nasilja, kao uslovu za dostizanje demokratije, ispunjenja ljudskih prava i usklađivanju sa evropskim vrednostima, te ćemo, u tom smislu, dati podršku usvajanju predloženih zakona.