Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 136 narodnih poslanika.
Podsećam da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da je kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS od svog osnivanja imaju tu maksimalnu posvećenost da naša zemlja što pre postane članica EU. Naše zalaganje nije samo retoričko, ono je i konkretno. U tom smislu, Narodnoj skupštini Republike Srbije smo predavali dosta predloga zakona koji nisu samo uslov ka našem putu za prijem u članstvu u EU, već pre svega i nešto što je potreba građana Srbije.
Ova skupština je usvojila Zakon o restituciji pod pritiskom, pre svega, Evropske komisije i EU, ali čini nam se sa nedovoljno istinske volje da se ispravi jedna velika istorijska nepravda i ono o čemu smo mi pričali, kada je bio na dnevnom redu Zakon o restituciji, a to je da bez supstitucije, odnosno vraćanja u naturalnom obliku, nema poštene i pravedne restitucije. S obzirom na podatak da 95% imovine u koju spada poljoprivredno zemljište, pašnjaci, šume i utrine se upravo mogu vlasnici obeštetiti putem supstitucije.
S druge strane, na predlog SPO 1992. godine usvojen Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama na koje je Milošević stavio suspenzivni veto. Međutim, srećom, kasnije zakon ipak prošao. Ono što sve bivše vlasnike koji nisu obeštećeni supstitucijom stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na crkve i verske zajednice, to je da je crkvama i verskim zajednicama vraćena celokupna imovina putem supstitucije, a da to istovremeno nije urađeno po Zakonu o restituciji.
Mi smo zbog toga samo na dan glasanja dali kvorum, jer je to bio neophodan zakon za ispunjavanje tadašnjih uslova Evropske komisije, ali SPO i DHSS pitaju Ministarstvo finansija – da li je spremno da sa našom poslaničkom grupom napravi jedan radni sastanak, jer je vreme ekonomske krize jako teško? Po sadašnjem Zakonu o restituciji obeštetiti vlasnike oduzete imovine, a sa druge strane sasvim neosnovano se umesto supstitucije teret vraćanja imovine, odnosno obeštećenje prebacuje na sve poreske obveznike i na sve gađane Srbije.
Ovo je još jedan konkretan pokazatelj naše želje za istinskim nacionalnim pomirenjem. Ne zaboravimo da je i premijer dočekao kralja Petra II Karađorđevića, ali ništa ova vlada nije uradila na vraćanju oduzete imovine porodici Karađorđevića. Ako već svi iskazujemo, neki sa manje, neki sa više zakašnjenja, dužno poštovanje prema kraljevskoj porodici Karađorđević, onda treba da im vratimo neosnovano oduzetu imovinu.
Sa druge strane, podneli smo zakon o otvaranju dosijea službe bezbednosti, ne samo da je to uslov EU, mislimo da je to i potreba građana Srbije, jer iskustva svih istočno evropskih zemalja pokazuju da su prave promene u jednom društvu nastale tek sa otvaranjem dosijea službi bezbednosti. Pitam ministra pravde, takođe, da li je spreman da primi na radni sastanak našu poslaničku grupu, kako bismo na tom radnom sastanku, uz predloženi naš tekst predloga zakona, našli najbolje rešenje koje bi usvojila ova Narodna skupština i kako bi odužila dug, ne prema onome što od nas traži EU, već ono što od nas traži pravda, istina, poštenje i građani Srbije.
Treće moje pitanje je pitanje Vladi. Naša poslanička grupa je podnela Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili tzv. Zakona o lustraciji. Zakon o lustraciji je usvojen 2003. godine na predlog tadašnjeg ministra pravde, gospodina Vladana Batića, ali njegovo važenje prestaje u junu ove godine. Smatramo da Zakon o lustraciji treba da ostane na pravnoj snazi, da je to jedan od najozbiljnijih zakona koji predstavlja osnov za borbu protiv korupcije i kriminala, ali i osnov za reformu pravosuđa. Pošto se sada svi pozivaju na okajanje greha, lustracija u prevodu znači čišćenje od grehova. Mislim da postoji na političkoj sceni Srbije puno onih koji zaista traže istinsko čišćenje od grehova.

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

Pre svega, želim da vas, gospođo predsedavajuća, upozorim da poštujete vreme. Ako je ova sednica zakazana za 11.00 sati, onda mora da počne u 11.00 sati. To važi za sve poslanike koji su kasnije došli u ovu salu.
Moje pitanje glasi – da li će u četvrtak 28. marta biti sednica od 16.00 do 19.00 časova na kojoj će poslanici moći premijeru i ministrima da postave pitanja? U članu 205. ta mogućnost je uslovljena tekstom ukoliko je sednica u toku.
Predložio sam gospodinu Nebojši Stefanoviću da podesi početak i trajanje sednice tokom nedelje tako da se ne dovodi u pitanje, jer izgubili smo u januaru, februaru priliku da postavimo, za mene, važna pitanja premijeru, a i za njih važna pitanja, koja se tiču građana Srbije.
Dakle, pitanje glasi – da li će u četvrtak 28. marta od 16.00 do 19.00 časova biti prilike da mi, narodni poslanici, koristimo jednu važnu instituciju interpelacije, a to je da postavimo pitanja premijeru i ministrima?

Odmah ću vam odgovoriti gospodine Trnavčeviću. Biće prilike da narodni poslanici 28. marta postavljaju pitanje Vladi, kao poslednji četvrtak u mesecu.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih dva pitanja.
Ovo su krajnje životna pitanja i problemi sa kojima se susreću poljoprivrednici u Srbiji i mislim da bi bilo korektno da vrlo brzo dobijemo odgovor od nadležnog ministra poljoprivrede. O čemu se radi?
Moje pitanje glasi – kada će Ministarstvo poljoprivrede početi sa isplatama subvencija za junad, subvencija za svinje, kao i isplatu premija za mleko? Za sada se kasni pet meseci sa tim isplatama. Imamo jednu apsurdnu situaciju. Egzistencija naših poljoprivrednika je ugrožena iz razloga što njima upravo sada dospevaju krediti od prošle godine. Oni te kredite zbog nedostatka novca ne mogu da realizuju, ulaze u blokadu, samim tim dobijaju status pasivnog obveznika i ne mogu da budu korisnici subvencija.
Imamo situaciju da sa jedne strane država kasni sa svojim isplatama, a sa druge strane je vrlo ažurna kada treba nekog da blokira. U ovom slučaju to su oni ljudi koji podnose najveći teret u ovoj državi, odnosno poljoprivrednici. Mislim da ovo pitanje zaslužuje hitan odgovor.
Drugo pitanje bih postavio ministarki zdravlja. Mi smo na zadnjoj sednici Odbora za zdravlje konstatovali da postoji lista lekova i da se na toj listi lekova za lečenje leukemije nalaze dva leka. To su "anzovip" i "glivek". Deca, obolela od leukemije, ne mogu da dobiju lek "glivek" koji im pomaže u terapiji i koji im daje dobar odgovor na lečenje. Ne mogu da ga dobiju iz razloga što je Republički fond nabavio samo jednu vrstu leka. Ako se oba leka nalaze na listi lekova, a nadležni Odbor za zdravlje je usvojio i poslao dopis Republičkom fondu i ministarki zdravlja, ne vidim ni jedan razlog zašto se taj lek ne bi dalje uveo u proceduru, odnosno u terapiju, te tražim hitan odgovor. U pitanju su životi dece. Dakle, tražim hitan odgovor ministarke zdravlja da se izjasni o ovom problemu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Slavica Saveljić. Izvolite.
Molim vas, ubacite karticu u drugu poslaničku jedinicu.

Zahvaljujem.
Želim najpre da iskažem poštovanje prema stavu Vlade Republike Srbije koja je, razumevajući težak socio-ekonomski položaj i trenutak pre bilo kakvog poskupljenja električne energije koja se najavljuje, donela Uredbu koja se odnosi na energetski zaštićene potrošače, odnosno na one porodice i pojedince koji usled egzistencijalnih problema nisu u stanju da samostalno podnesu sve troškove korišćenja električne energije i gasa.
Ovo je možda i prvi put da se donela jedna uredba koja će obuhvatiti širi broj korisnika, nego što je to svojim pravom prihvatio i priznao Zakon o socijalnoj zaštiti. Posebno mislim da je važno što je u procesu usvajanja uredbe konsultovana i stručna javnost i što su sve one primedbe i predlozi, koji su u toku javne rasprave izneti, prihvaćene i da su sada sastavni deo uredbe.
Moje pitanje odnosi se na primenu ove uredbe, obzirom da je predviđeno da se ona primenjuje od 1. aprila, a da organi jedinica lokalne samouprave primaju zahteve građana, kao i da izdaju uverenja o sticanju statusa energetski zaštićenog kupca, dilema je da li će lokalne samouprave dobiti neke bliže instrukcije o primeni ove uredbe, da li će postojati jedinstven obrazac na osnovu koga se vrši podnošenje zahteva, kao i obrazac koji znači priznavanje prava, ili će svaka lokalna samouprava to raditi po sopstvenom nahođenju?
Smatram da, pošto je jedinstveno pravo, bilo bi dobro da postoje jedinstveni obrasci na osnovu kojih se radi u čitavoj zemlji, a ne da svaka lokalna samouprava to radi ponaosob.
Takođe je pitanje – ima li razmišljanja da se olakša postupak i da nadležno ministarstvo, izradom elektronske baze podataka u koju će se unositi podaci o elektronski zaštićenim kupcima, omogući da do nadležnih za snabdevanje električnom energijom i gasom najbrže i najefikasnije dođu ovi potrebni podaci.
U praksi može doći do vrlo ozbiljnih zloupotreba, to govorim kao neko ko je direktno nadležan u jednoj lokalnoj samoupravi za sprovođenje ove uredbe, jer uredba predviđa da se pravo ne ostvaruje kumulativno, već samo po jednom osnovu, što znači da pravo mogu ostvariti i oni koji nisu vlasnici stambenih jedinica, što je dobro, već ugovorom o zakupu stana.
Na koji način, ako ne postoji jedinstvena baza podataka, će biti moguća kontrola, jer je izvesno da zahtev mogu podneti i oba supružnika, jedan za gas, drugi za električnu energiju, sa istim ugovorom o zakupu stambenog prostora? Obzirom da je uredba, ponavljam, sa važenjem, odnosno sa primenom od 1. aprila, bilo bi dobro da odgovor bude efikasan i brz, kako bismo mogli na najadekvatniji način da primenimo ono što je i propisano. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Ne znam da li pominjanje Megatrend univerziteta automatski podleže izricanju opomene, ali rizikovaću.
Imam pitanje za Ministarstvo kulture koje je dodelilo dve stipendije za dodatno školovanje o trošku države gospodinu Draganu Kolareviću, pomoćniku ministra kulture i Miroslavu Jankoviću, šefu kabineta ministra kulture.
Dakle, Ministarstvo kulture koje nema para za pozorište, ukida kinematografiju u Srbiji, govori o problemima koje ima uopšte sa opstankom kulture u Srbiji, ima para za školovanje dva svoja službenika. Mislim da je to apsolutno nenamensko trošenje sredstava i mislim da je to poruka vrlo negativna koja se šalje javnosti, ali to je na dušu Ministarstva kulture.
Za prvu godinu uplaćeno je 3.000 evra i to, neka se neko ne iznenadi, uplaćeno je Megatrend univerzitetu, kao jedinom u Srbiji koji može da odgovori na visoke zahteve tema kojima će se ova dva službenika Ministarstva kulture baviti. Ni jedan državni univerzitet, ni jedan drugi privatni univerzitet nema kapacitet da zadovolji te visoke kriterijume koje oni imaju.
Mene interesuje i molim da mi Ministarstvo kulture odgovori – po kojim kriterijumima je izabralo ovu dvojicu stipendista? Pod dva, da dobijem spisak svih drugih koji su konkurisali za te stipendije i zašto su bili odbijeni.
Naravno, čovek bi očekivao da ministar obrazovanja i Vlada uzmu u zaštitu državne institucije, tj. one institucije za koje su nadležni, kao što je, recimo, Beogradski univerzitet i da kaže – dajte iz budžeta pare državnom univerzitetu, kad već i on grca u problemima. Ali ne, naravno, tri ministra u Vladi predaju na univerzitetu kome država plaća, da ne kažem možda vraća neke pare koje je od tog univerziteta dobila. Dakle, apsolutno je nedopustivo da ministar obrazovanja i ministri u Vladi na ovaj način donose odluke koje direktno idu na štetu onih koji su svojim porezima dali pare, između ostalog, i za razvoj kulture u Srbiji i to ne samo one koja je patriotska i koja podleže kriterijumima gospodina Kolarevića. Ne sumnjam da će državni sekretar sa doktoratom mnogo kompetentnije praviti spiskove ljudi koji su partijski, politički ili patriotski nepodobni za ovu državu, jer to je ono čime se on zapravo bavi i zato smatram da je ovo jedna vrlo ozbiljna politička poruka koja se šalje javnosti. Naravno, ne očekujem da ova Vlada šalje neku drugu poruku, ali mislim da to nije dobro za sve nas koji ovde živimo.
Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvu finansija. Naime, molim da mi odgovore da li postoji neki mehanizam kojim mi se može garantovati da nijedan dinar, nijedna para poreza koji plaćam neće biti uključena u ove 3.000 evra koje se daju Megatrend univerzitetu, koji polako postaje, kao što vidimo, vodeći univerzitet u Srbiji, zahvaljujući privilegijama i protekciju koju ima u sadašnjoj Vladi?
Moje treće pitanje, zato što imam vremena za to i mnogi će mi biti zahvalni, verujem, a pre svega u Zaječaru, jeste kada ova vlada namerava da uvede, po propisima i vremenskom rasporedu koji je sama propisala, vanredne mere u Zaječaru? Ukoliko se to ne donese u najkraćem roku, Zaječar će kao grad biti potpuno blokiran. Znam da je to unutar koaliciona borba oko toga ko će biti gradonačelnik, ali vas molim da se u interesu građana Zaječara nešto po tom pitanju preduzme. Hvala.