Hvala.
Reč ima Nebojša Stefanović. Izvolite.

Situacija je već veoma teška. Rekao bih gotovo tragično. U ovom trenutku mi se čini da diskriminacija koja se obavlja nad ženama u ovom društvu je toliko da teško da može da bude mnogo gora.
Nažalost, voleo bih da sam kao poslanik SNS došao u jednu situaciju – u zemlju koja je potpuno uređena, koja je divna, u kojoj sve cveta i samo pojedinim sitnim promenama, izmenama, dopunama, treba samo poboljšavati. Nažalost mislim da je situacija u Srbiji veoma loša, pre svega ekonomski i to je stvar koju moramo da popravljamo da bi sve ovo o čemu smo pričali popravili. Naravno da ne očekujem da će ovaj zakon rešiti sve probleme, niti ove izmene i dopune zakona.
Opredelio sam se za ovu materiju, jer kao predsednik Odbora za prava deteta, imao sam priliku da se poslednjih nekoliko meseci, kao i moje kolege, upoznam sa ogromnim brojem primedbi, pritužbi, dopisa, napisa i u štampi i u direktnom obraćanju ljudi, čija su prava iz ove oblasti bila direktno ugrožena. Možda kao neko ko je senzitivniji prema tome, odlučio sam se da ovu materiju, da kažem, a kao što ste i vi sami rekli, nekoliko meseci ranije najavio, imao priliku da konsultujem i druge kolege, iznosio to i u medijama i, naravno, tražio i mišljenje Vlade, tražio mišljenje resornog ministarstva, tražio mišljenje Odbora i u svim tim razgovorima dobio jednu solidnu podršku.
Naravno, potpuno sam svestan da ovo nije idealan. Potpuno sam svestan da će biti prilike, ne samo za izmene ovog dela zakonodavstva, koji sada štiti na bolji način nego do sada žene, majke, porodilje, trudnice, kako god hoćete, već naravno za sveobuhvatniji rad na izmenama Zakona o radu. Kao što je rekao moj kolega iz JS, mi imao mnogo veći problem sa onim ženama koje uopšte ne rade.
Naravno, u ovom delu pitanja, gde govorimo o potencijalnoj diskriminaciji, na osnovu odredbi ovog zakona, svakako da treba biti veoma obazriv. Međutim, ako mi donosimo zakone, da kažem, čiju primenu nećemo nadzirati, dakle, mi ćemo moći da procenjujemo efekte ovog zakona mnogo ranije. Očekujem, kada sam apelovao na poslodavce, nisam apelovao na njihov moral i društvenu odgovornost u onom delu koji je njihova zakonska obaveza. Ne apelujem moralno da neko plati porez. On to mora po zakonu i postoje nadležni državni organi koji su tu da se utvrdi da li oni to čine ili ne čine i postoje određeni mehanizmi kojim se oni na to moraju naterati.
Međutim, ako neko napravi u svojoj firmi prostoriju za dojenje deteta, ako odluči da uloži sredstva da ta prostorija bude lepša, komfornija, udobnija, ako se odluči da napravi vrt ili parkić u svom dvorištu, to je nešto što može da poboljša položaj tih majki sa decom i to je ta društvena odgovornost koju ja apelujem. Takođe, da izađe u susret u tim dogovorima, da izađu i više u susret. Znate, neko može da kaže imate po zakonu pravo 120 minuta, ja vam dajem 200. Na to apelujem, da oni budu svesni da pomoć tim trudnicama i majkama nije pomoć nama koji smo u politici, nije pomoć zakonodavcu, nije pomoć nekom na papiru virtuelno, to je pomoć njihovoj koleginici koja radi sa njima u firmi, koja podiže malu bebu. To je nešto što je, čini mi, se veoma važno.
Što se tiče obaveza poslodavaca, posle prvog meseca trudničko odsustvo plaća Fond za zdravstveno osiguranje, a porodiljsko se plaća sa pozicije Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu. To su pozicije na kojima postoje sredstva. Jedina ekstremna povećanja bi bila kada bi sada neko već uračunao da će sve žene koje ostanu u drugom stanju dobiti sutra ujutru otkaz, odnosno da će se njihov broj toliko drastično… Ja bih čak to i voleo, spreman sam kao poslanik, da kažem, da bi mi bilo drago da radimo rebalans budžeta zbog toga što se toliko nove dece rađa u Srbiji da mi moramo da obezbedimo nova sredstva. Plašim se samo da se to neće dogoditi.
Ono što je bila moja namera je da zaštitimo postojeće, znači žene koje su trenutno zaposlene po ugovoru o radu, da ne mogu da dobiju otkaz u tih 12 meseci nakon porođaja, niti od trenutka od kad su ostale u drugom stanju, da ne može niko zbog toga da ima prekine istekom ugovora o radu radni odnos, da ih zaštitimo u tom smislu, a taj novac obezbeđuje država.
Dakle, mi sada imamo žene koje su zaposlene na osnovu tog ugovora. Ne očekujem da će bilo ko od poslodavaca zbog toga da im daje otkaz. Sada, ako usvojimo ovaj zakon, to neće ni moći. Ali, isto tako nisam očekivao da će se tu, u ogromnom broju slučajeva dešavati.
Međutim, ono što je naša obaveza je da ona nejednakost koja postoji u našem društvu, moramo ličnim primerom da pokažemo da se borimo sa tim. Ovaj parlament, ja sam imao tu priliku da obiđem nekoliko evropskih država, gde su bili pozitivno iznenađeni kada su čuli da u ovom parlamentu postoji 32, skoro 33% žena. Ali, to nije dovoljno. Treba da ih bude bar 50%, da pokažemo da je to ravnopravnost i ne samo u parlamentu, naravno, na svim rukovodećim radnim mestima, uopšte na poslovima u Srbiji.
To moramo da gradimo. Ne mogu da vam obećam da će se to desiti za jednu noć. Ne mogu da vam obećavam da će se to desiti za mesec dana, ali vas molim da pomognete svim konkretnim predlozima, i u vezi ovih izmena i dopuna. Ohrabrujem i sve druge narodne poslanike. Pomozite, dajete predloge, dajte da poboljšamo i postojeće zakonska rešenja. Za to služi Narodna skupština.
Ako nešto nismo najsjajnije uradili danas, uradićemo na sledećoj sednici, na onoj posle te. Imamo dovoljno vremena da razmatramo i da poboljšamo mnoga zakonska rešenja, naravno, imajući u vidu sve ono što treba da imamo u vidu, ali pre svega vodeći računa o onim parametrima koji kažu da je pravo deteta da ima život, da je pravo majke da normalno odrasta, da je to nešto što mora da nam bude svetinja. Zaista su mi to bili motivi.
Nadam se da sam uspeo da odgovorim bar na neka od vaših pitanja. Sve ono što budemo uočavali u procesu kao problem, nedostatak, sve ono što budemo smatrali da treba još popraviti ili doraditi, biću spreman da s vama zajedno radim na tome.

Gospodin Đurić, replika.

Zbog toga sam na taj način i intervenisao. Vi znate da u parlamentu postoje formalna pravila koja nas onemogućavaju da intervenišemo na onim članovima zakona osnovnog teksta zakona koji nisu obuhvaćeni vašim predlogom i u tome je bio problem da mnoge od tih izmena ili mogućih izmena nismo mogli da uključimo u ovaj tekst ili u ovaj paket koji ste vi predložili ovako ograničenim izmenama.
Zbog čega sam insistirao na tom tonu koji ste imali prema poslovnom svetu? Slažem se sa vama da je sjajan akt društvene odgovornosti ili odgovornosti prema svojim zaposlenima da se njima obezbede što je moguće bolji uslovi, pa i ženama koje se nalaze u ovakvom stanju, ali bih otišao korak dalje od vas, gospodine Stefanoviću. Mislim da vi to niste istakli. Mislim da će to sve više biti i interes poslodavca zbog koga će se on ponašati na takav način.
Koliko god je teška situacija u ovom momentu, vi imate vrlo različite situacije, pogotovo u privatnom sektoru. Imate one koji će se boriti za svakog radnika i kome neće pasti na pamet da ne produži ugovor o radu na određeno vreme, bez obzira na odredbe ovog zakona, bez obzira da li one postoje ili ne postoje. I postoji jedan deo, a te su žene zapravo najugroženije, gde takva svest poslodavca ne postoji prosto zbog toga što je ponuda te vrste radne snage na tržištu toliko velika da on praktično bez ikakvog posebnog troška za sebe može da uzme nekog drugog radnika i da ponovo prođe taj ciklus.
Samo još jednom da razjasnimo. Kada istekne ugovor o radu na određeno vreme, to nije otkaz ugovora o radu. Prosto je istekao ugovor o radu na određeno vreme, nema otkaza. Onda se ne primenjuje nijedan od onih uslova o kojima ste vi govorili i o kojima govorite u ovom svom predlogu zakona. Ne možete da kažete kada neka žena prestane da radi u sadašnjem sistemu zbog toga što joj je istekao ugovor o radu, da je to zločin. To je malo preterana formulacija.
Naš Zakon o radu i definiše kada se zaključuju ugovori na određeno vreme, između ostalog kaže i kod projekata, na neki drugi način. To su prirodne okolnosti kada se zaključuje ugovor na određeno vreme i ne treba da bude naša pretpostavka da će neko uvek to namerno kršiti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Ne mogu da se složim sa ovim poslednjim, jer mislim da niste u pravu. Član 2. mog predloga kaže – zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Ne mora da mu se uruči otkaz. Ne može da mu prestane ugovor o radu i da time ostane bez posla. Ovo je predviđeno da kad mu prestane, faktički, to je suština ovog zakona, kada mu prestane trajanje ugovora o radu, njemu se ugovor automatski produžava sve dok ima pravo na trudničko, odnosno porodiljsko odsustvo. To je suština čitavog zakona, da ne može da mu se na takav način prostim istekom ugovora o radu kaže – izvinite, vama je istekao ugovor o radu, ali nismo vam uručili otkaz, a naravno, otkaz je nemoguć i po pređašnjem Zakonu o radu, što sam uvažio, nisam dirao tu materiju. I stavili smo da je otkaz ništav ako je na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti stava 1. ovog člana, što mislim da je dodatna zaštita. Jedino se sa tim ne slažem, a sve ostalo, potpuno sam spreman da radimo. Mislim da je ovo važan prvi korak, da mi pokažemo da smo spremni da štitimo majke i decu, a nakon toga, sve ono što bude moglo dodatno da se poboljša i nadam se da Srbija bude brže napredovala ka ekonomskom snaženju, možemo da radimo na dodatnoj zaštiti.

Hvala.
Prekidamo sa radom za danas.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.