Uvažena predsedavajuća, uvažena ministre, ja i moj kolega Đorđe Milićević smo podneli amandman na član 14. u stavu 1. i to u prvoj rečenici da se iza reči – prirode, dodaju reči – ugovori iz oblasti bezbednosti, nauke, kulture, obrazovanja i sporta. Tako da bi on u tom prvom delu u članu 14. glasio – Narodna skupština potvrđuje ugovore vojne, političke, ekonomske prirode, zatim ugovore iz oblasti bezbednosti, nauke, kulture, obrazovanja i sporta. Kao što vidim iz obrazloženja Vlada je dala tumačenje da se na međunarodnoj pravnoj praksi u oblasti bezbednosti ne zaključuju posebni međunarodni ugovori, pojedina bezbednosna pitanja uređena su međunarodnim ugovorima koji se odnose na različite oblasti i saradnje. Takođe što se tiče nauke, kulture, obrazovanja i sporta po materiji koju uređuju ne podležu postupku potvrđivanja.
Ovi ugovori potvrđeni su od strane Narodne skupštine, a saglasno sa članom 14. stav 1, ukoliko se njima stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ako zahtevaju donošenje novih važećih zakona ili ako se njima odstupa od postojećih zakonskih rešenja. To i stoji u članu 14. Prema tome, mogu da budem zadovoljan odgovorom Vlade i prihvatam obrazloženje. Voleo bih da ovo obrazloženje bude ugrađeno u prelazne odredbe i da negde stoji u zakonu, tako da postoji tumačenje što se ovoga tiče.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Naša ocena u DSS je da je ovaj član 14. ključni problem zakona. Ako je ono bio ključni amandman na član 8, ovaj sam član 14. je ključni problem i to do te mere … Javljam se povodom amandmana gospodina Stojčića, komentarišući njegovu sadržinu i sadržinu člana 14.
Ovaj član 14. na koji se delovalo amandmanom, naše duboko uverenje je da se na njega amandmanom ne može delovati. Izvinite, gospodine Stojčiću, imali ste najbolju nameru i šta god da napišete, tako kako ste vi napisali, uz najbolju nameru, to prosto neće izmeniti suštinu stvari. On ukazuje na suštinski problem ovog zakona - nedostatak neophodne tipologije. Kroz raspravu sam dao nekoliko primera i daću vam ih i sada.
Kumanovski sporazum je praktično sporazum o prekidu vatre i prekidu neprijateljstava. Da li mi stvarno mislimo da je to sporazum koji nema političku prirodu? Ne, ima eksplicitnu političku prirodu. Da je tada postojao takav zakon i da se on tada tako primenjivao, onda ne bi mogli da prestanemo sa vatrom, ako prvo ne dođe u Skupštinu da se potvrdi. Da li je ovo ispravan stav? Jeste. Da li je u pitanju privremena primena sporazuma koji se kasnije potvrđuje? Nije, zato što nikada nije potvrđen.
Imamo primer policijskog sporazuma o saradnji sa Euleksom, policijskoj saradnji, graničnoj saradnji sa Euleksom. Taj sporazum ne samo što nije potvrđen u Narodnoj skupštini, jer po oceni onih koji su ga tada potpisali, prethodna Vlada, on nije bio političke prirode, nije imao nikakva svojstva, nikakve karakteristike po kojima bi ga trebalo potvrditi, koristila se, vidim ovde postoji veselje zbog Bečke konvencije i člana 25, Bečka konvencija, ali se koristila i odredba zakona koja je dozvoljavala da se ugovor nikada ne objavi. Mi, kao narodni poslanici, ne možemo da vidimo šta stoji u tom sporazumu.
Ne samo to, ovo su eksplicitna politička pitanja koja nosi današnje vreme, ali postoje određena pitanja koje nosi svako vreme. Ovaj zakon, dame i gospodo, ne razlikuje vrste ugovora po dubini, po broju ugovaračkih strana, po složenosti, ne razlikuje ni minimalnu proceduru, kada je reč o odnosu prema tom ugovoru, zaključivanja, potpisivanja, a kada je reč o ovim složenim okolnostima.
Ova dva primera koja sam naveo samo govore u prilog tome da se ne može daleko, bilo nekog pucanja, ratnog stanja ili prekida vatre, ovaj zakon se ne može na tako nešto primeniti. Ne kažem da mora sve da se ispiše i da je zakon dobar ako je dobro nakićen. Prosto kažem da postoje zakoni u našem okruženju, kao što je slučaj sa Hrvatskom i drugim zemljama u centralnoj Evropi koje poznaju klasifikaciju ugovora, koji se razlikuju po svom sadržaju, broju ugovornih strana, po dubini sporazuma, vremenu trajanja, da li se izvršava jednostranim razmenama obaveze i prava u jednom trenutku ili on traje vremenski itd.
Nije isti odnos prema jednim i drugim vrstama ugovora. Ovaj zakon je siromašan za sve te odredbe. Izvinjavam se, ali mislim da nije moguće da jednim amandmanom, koliko god on dobronameran bio, popraviti suštinski problem ovog zakona. To je razlog zbog čega DSS neće glasati za zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Donka Banović i Miloš Aligrudić zajedno su podneli amandman kojim su predložili dodavanje novog naslova i novog člana 19a.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ovde je reč o dopuni zakona koji smo predložili. Dakle, mislimo da je ovome što smo predložili pravo mesto u ovom zakonu. Juče su nam predstavnici Vlade na odboru rekli da nije, da je materija koju smo ovde predložili moguća u nekom drugom zakonu ili nekom drugom propisu, premda mi ne možemo da vidimo ni jedan pozitivni propis ili opšti akt kome je ovo, što ću sada reći, mesto, osim u ovom zakonu.
Dakle, u pitanju je pristupanje vojnim savezima. Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku svojevremeno o vojnoj neutralnosti Srbije, koja nije apsolutna, ona je relativna i u tom smislu što predviđa da se bilo kakva promena te odluke koju je Skupština donela ne može utvrđivati u parlamentu, na Vladi, na bilo kom drugom mestu, već u postupku referenduma. Svako pristupanje vojnom savezu je zaključivanje međunarodnog ugovora. To je pristupanje nekom ugovoru. To iziskuje određenu proceduru. Odluka Narodne skupštine je opštija od bilo kojeg zakona, a ovaj zakon se bavi procedurom i naslov koji smo dali – sprovođenje odluke Narodne skupštine, da se jednim zakonom može sprovesti odredba drugog zakona, pogotovo kada je reč o pravilima procedure. Kako doći do jedne odluke, kako doći do zaključenja ugovora u ovoj oblasti? Tu se ne radi o odstupanju od materije, nego samo o pojašnjenju kako dolazi do određene procedure i kako se ona uspostavlja.
Stvar je vrlo prosta. Predložili smo da kada nekome padne na pamet, ovde konkretno Vladi, pokrene postupak ili da inicijativu za pristupanje Srbije bilo kom postojećem vojnom savezu, da se prvo mora raspisati referendum. To je osnovni preduslov bilo kojeg daljeg koraka, uključujući i same pregovore. Ako pogledate dobro amandman, vidite da se on sastoji od tih celina.
Vaše primedbe koje ste vi dali, gde ste rekli da predmet zakona nije sprovođenje odluke Narodne skupštine, pa znamo mi da predmet zakona nije sprovođenje odluke Narodne skupštine o vojnoj neutralnosti, ali je predmet ovog zakona regulisanje načina ugovaranja, zaključivanja, potvrđivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora. Pristupanje vojnom savezu, kao specifična vrsta ugovaranja jeste predmet ovog zakona. Manje je važno kakav smo naslov dali članu, važnija je suština. Da postoji dobronamernost, vi biste sugerisali, pa bi tražili da Odbor za spoljne poslove izmeni ovaj amandman ili da da svoj amandman sa sličnijom sadržinom, kako bi stvar precizirali, ali vi to niste tražili.
Mislimo da smo u svakom pogledu pogodili stvar u metu. Ko će drugi ako neće Narodna skupština da utvrdi proceduru eventualnog referenduma? Koji drugi zakon može da predvidi precizno unapred za određene tipove sporazuma, ako neće Zakon o zaključivanju međunarodnih ugovora i izvršenju međunarodnih ugovora?

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za spoljne poslove podneo je amandman na član 20.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ovog puta se javljam u svojstvu predsednika Odbora za spoljne poslove. Dakle, Odbor za spoljne poslove je uz razgovor sa predstavnicima ministarstva juče na Odboru za spoljne poslove utvrdio ovaj amandman na član 20. Kroz razgovor, a imajući u vidu i različite nastupe u plenumu, u plenarnoj raspravi, kada smo imali zakon u načelu, došli smo do zaključka da je član 20. prilično anahron i da ga treba izmeniti.
Mogu da izrazim zadovoljstvo što je Vlada došla do tog stanovišta i što smo postigli sporazum kojim smo praktično likvidirali tzv. tajne sporazume. Malo čas sam dao primer policijskog sporazuma o graničnoj saradnji sa Euleksom, kao primer tajnog sporazuma. Imate još mnogo tajnih sporazuma za koje ne znamo zato što su tajni, nisu nigde objavljeni. Ovaj zakon će sada, ovom odredbom, likvidirati mogućnost tajnih sporazuma. To je ono što je bilo bitno i to je ono za šta smo našli razumevanja i apsolutnu saglasnost ovde u parlamentu. Ako je do toga došlo, ne mogu da ne kažem da mi je zbog toga drago.
Između ostalog, to je bilo najmanje 25%, ako se to uopšte može reći, svih ukupnih primedbi koje imali na ovaj zakon. Tako da je to nešto što svakako treba ceniti kao pozitivan korak. Mislim da ovaj amandman i poslanici u plenumu, u danu za glasanje treba jednoglasno da prihvate, jer ovde se radi zaista o popravci koja nije mala, nego koja je suštinska u ovom segmentu.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Ministarka Mihajlović, izvolite.

Proceduralno, prosto da ja kažem, imajući u vidu da Vlada nije dala mišljenje, da mi ovo svakako prihvatamo, pošto je Odbor prihvatio, da ne bude zabune.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Donka Banović i Slobodan Samardžić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.