Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom današnje sednice, pored predstavnika predlagača dr Jovana Krkobabića, potpredsednika Vlade i ministra rada zapošljavanja i socijalne politike, pozvala da prisustvuji i: Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ljiljana Džuver, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 7. tački dnevnog reda - PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPOŠLjAVANjU OSOBA SA INVALIDITETOM
Narodni poslanik Srđan Milivojević reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika člana 87. koji kaže da se sednice Narodne skupštine, po pravilu, održavaju utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova, s pauzom od jednog časa.
Prosto je iritantno postalo koliko se neozbiljno ponašate. Samo ću vam navesti da je utorak sednica počela, umesto u planiranih 11,00 časova, u 11,27 časova. U sredu, niste mogli da se probudite u utorak u 11,00 časova, pa u 12,00 časova ste zakazali sednicu, i, umesto da počne u 12,00 časova, počeli ste u 12,32 časova. Juče, valjda vam je ritam bio bolji, planirali ste da se probudite u 11,00 časova, ali rad sednice nije počeo u 11,00 časova, nego u 11,29 časova. Danas ste posebno orni da radite, pa ste zakazali početak sednice u 10,00 časova i ona počinje u 10,21 časova.
Da li to neko treba da prošeta po sali, pa da pokrade naše kartice da se da kvorum ili mi iz opozicije treba da vam kupimo budilnike, pa da se budite u 8,00 časova, ali bojim se da na svakom budilniku piše da je vreme ovoj vladi isteklo? Hvala.

Sednicu Narodne skupštine saziva predsednik u skladu sa Poslovnikom.
Što se tiče kvoruma o prisutnosti, podsećam vas na obavezu narodnih poslanika da prilikom ulaska u salu svi ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Molila bih da se svi poslanici ubuduće pridržavaju odredaba Poslovnika.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Judita Popović, Radmila Gerov, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević, Gorica Gajić, Dušica Morčev, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Bojana Božanić, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić, Mirjana Dragaš, Stefana Miladinović, Vesna Jovicki i Đorđe Milićević, Snežana Stojanović Plavšić i Vesna Kovač, Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović, Zlata Đerić i Snežana Stojanović Plavšić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovim amandmanom LDP je predložila da poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom, u skladu sa članom 24. ovog zakona, dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u privredi, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.
Smatramo da nije korektno poslodavcima koji rade u privredi nametnuti obavezu da isplaćuju iznos prosečne plate i zarade u Republici Srbiji. Neprihvatljiv je stav koji je donela Vlada i obrazloženje zbog čega je odbijen ovaj amandman koji kaže da Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke kolika je prosečna plata za zaposlene u privredi i iz tog razloga ovakav amandman ne može da se prihvati.
U obrazloženju Vlade zbog čega je odbijen amandman kaže se da je, u skladu sa dugoročnim razvojem Republičkog zavoda za statistiku za period od 2009. do 2012. godine, ukinuta obaveza zavoda da prate u privredi. Mislim da je danas 2013. godina i da je ta strategija istekla prošle godine.
Ukoliko prethodna Vlada nije želela da da jasne podatke o prosečnoj plati zaposlenih u privredi, očigledno da ni ova vlada nema nameru da Republički zavod za statistiku obaveže da da prosečnu platu za zaposlene u privredi.
Činjenica je da su prosečne plate u privredi bar za 25%, ako ne i više, manje od prosečne plate na nivou Republike. Zbog čega se to ne daje? Iz jednog prostog razloga, jer kada bi se objavili takvi podaci, onda bi se jasno videlo u kakvom je stanju naša privreda.
Kako objasniti poslodavcima u Leskovcu, npr, u Knjaževcu, u Majdanpeku, u Negotinu, koji rade u privredi, da treba da isplate iznos proseka republičkog kada su njihove plate od 15-20 hiljada dinara? Vi ih na takav način obavezujete da isplaćuju duplo veće plate.
Smatramo da nije korektno poslodavcima u privredi nametnuti republički prosek. Nama je potpuno jasno da je privreda ove zemlje u sve težoj i težoj situaciji. Danas je mnogo lošija i u težem je stanju nego prethodne godine. Iz tog razloga ne shvatamo obrazloženje Vlade i mislimo da ovde ima dovoljno narodnih poslanika koji žele da pomognu osobama sa invaliditetom i da ti narodni poslanici treba da prihvate ovaj amandman, jer da bi pomogli osobama sa invaliditetom mi moramo da stvorimo mogućnost gde će te osobe moći da se zaposle, a jedino gde će moći to je privreda, ali ako privredi nametnete ono što više ne može da podnese, vi ćete imati sve veći broj nezaposlenih i veći broj otpuštenih radnika. Tačno je da danas imamo mnogo manje privrednih subjekata nego prošle godine.
Na ovan način vi ne pomažete osobama sa invaliditetom i prosto stvarate mogućnost da one uopšte ne mogu da se zaposle jer poslodavci iz privrede to ne mogu da podnesu. Iz tog razloga smatramo da ovaj amandman LDP koji pravi jasnu razliku prosečne plate u privredi u odnosu na prosečnu platu u Republici Srbiji treba biti prihvaćen i treba obavezati Republički zavod za statistiku da iznese podatke kolika je prosečna plata u privredi. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Snežana Stojanović Plavšić i Vesna Kovač.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić.

Amandman koji smo podnele na član 3. se odnosi na usluge personalne asistencije. Mi predlažemo da se sredstva mogu koristiti i za usluge personalne asistencije na radnom mestu.
Podsećam vas da član 23. aktuelnog Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom ima jedan stav koji kaže ovako – prilagođavanjem se može obezbediti stručna pomoć kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti. Ovaj stav u potpunosti dozvoljava praktičnu i personalnu asistenciju.
Kako ste u obrazloženju naveli, ako je problem samo to što se personalna asistencija smatra uslugom koja se koristi van radnog mesta, odnosno u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom, onda bih rekla da se možda nismo najbolje razumeli.
Personalna asistencija se može koristiti i za svakodnevni život osoba sa invaliditetom. Naravno je poželjno je i dobro je da se ona koristi i u takvim prilikama. Međutim, morate imati u vidu da je personalna asistencija potrebna i neophodna i osobama sa invaliditetom na radnom mestu, kao što je nekom ko ima umanjene intelektualne sposobnosti potrebno da ga neko pripremi ili obuči za taj posao i da bude uz njega dok obavlja taj posao, tako je osobi koja nema mentalne smetnje a ima fizički hendikep neophodna usluga personalne asistencije.
Ovakvoj osobi neće biti potrebno ni savetovanje ni osposobljavanje niti praćenje pri radu. Osoba koja je fizički hendikepirana a potpuno je intelektualno neoštećena u kapacitetima njima ne treba niko ko će ih pratiti u radu, ali treba im neko ko će im uz personalnu asistenciju omogućiti da mogu da nadoknade na neki način svoj fizički hendikep.
Zbog toga smatramo da personalna asistencija kao pomoć pri radu osobama sa invaliditetom mora da uđe u ovo rešenje. To nije samo socijalna mera, samo nešto što treba da stoji u Zakonu o socijalnoj zaštiti, jer to je obrazloženje koje ste dali, već je to i usluga koja je potrebna da bi osoba sa fizičkim hendikepom bila sposobna da obavlja svoj posao na radnom mestu. Zbog toga jeste mesto personalne asistencije i u Zakonu o zapošljavanju. Mislim da se razumemo i želim da kažem da za ovaj amandman i za sve ostale amandmane koje sam podnela zajedno sa koleginicom Kovač da nismo izmislile te amandmane. Znate i sami da su brojne koleginice i kolege iz drugih poslaničkih grupa podneli istovetne amandmane sa istim obrazloženjima a to nije zato što smo svi smislili tekst nego zato što smo predlog ovih amandmana dobili od predstavnika organizacije osoba sa invaliditetom.
Reći ću da amandman koji ste prihvatili a nije ovaj, nije moj amandman već je to zasluga Organizacije osoba sa invaliditetom jer mi imamo svi u parlamentu dobru saradnju sa civilnim društvom i kada su druge teme u pitanju.
Dakle, da se vratim na ovaj amandman, molim vas da razmotrite ovo i da imate u vidu da personalna asistencija nije samo nešto se koristi van radnog mesta nego da je to nešto što postojeći zakon omogućava. Ovo je samo jedna predložena odredba koja precizira postojeći član 23. na jedan bolji način i naglašava da je personalna asistencija takođe vrsta asistencije. Vi već imate u članu 23. usluge asistencije. To što se zove personalna nije ništa što bi bilo u suprotnosti sa logikom i tekstom zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Mirjana Dragaš, Stefana Miladinović, Vesna Jovicki i Đorđe Milićević, zajedno narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović i zajedno narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Antić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici očekujem da veliki broj narodnih poslanika prihvati podneti amandman koji su podnele moje koleginice Biljana Hasanović Korać i Teodora Vlahović. Iskreno se nadam da će i sama predsedavajuća Narodne skupštine podržati ovaj amandman koji je faktički isti amandman bez obzira što je tehnički drugačije napisan čak i u odnosu na amandman same predsedavajuće.
Činjenica je da je potrebno da se predvidi zakonom da treba obezbediti i da se omoguće usluge personalne asistencije i podrške na radnom mestu invalidima. Mislim da je to suština ovog amandmana. Bez obzira što član 23. stav 5. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom predviđa da se u cilju lakšeg zapošljavanja ovih osoba može obezbediti i prilagođavanje u vidu obezbeđivanja usluga asistencije i podrške na radnom mestu koja je od izuzetnog značaja za osobe koje imaju potrebu za većim stepenom podrške drugog lica, a koje se razlikuju od stručne podrške za uvođenje u posao ili savetovanje.
Trenutno se u praksi obezbeđuje mentorska podrška u trajanju od 12 meseci koju pruža osoba sa kvalifikacijama za posao na kome treba da radi osoba sa invaliditetom, ali se ne obezbeđuje asistencija u vidu angažovanja osobe odnosno personalnog asistenta za praktičnu fizičku podršku osoba sa invaliditetom koje su zaposlene ili treba da se zaposle, a koje imaju intelektualne i stručne kapacitete za obavljanje tog posla i nije im potrebna mentorska pomoć. Budući da ovaj vid podrške još uvek nije zaživeo u praksi neophodno bi bilo da se ova podrška jasno navede i u delu zakona koji se odnosi na korišćenje sredstava budžetskog fonda kako bi se naglasila važnost obezbeđenja finansijskih sredstava za ovaj vid podrške zapošljavanja osoba sa invaliditetom kojima je potreban visok nivo podrške u fizičkom funkcionisanju a to je dolazak na posao, kretanje, transferi i slično.
U tom smislu smatram da treba ubaciti reči u članu 3. – za usluge personalne asistencije i podrške na radnom mestu. Iskreno očekujem da postoji mogućnost da se i od strane Vlade prihvati ovaj amandman, ali u krajnjoj liniji
apelujem na vas kolege i koleginice da ukoliko ne bude prihvaćeno od predstavnike Vlade da izglasamo taj amandman kada bude dan za glasanje.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici priključujem se podršci ovog amandmana koji je i te kako potreban.
Mi smo u prošlom sazivu imali koleginicu osobu sa invaliditetom. Podsećam da u Srbiji prema podacima ima 700.000 osoba sa invaliditetom i od toga je samo 13% zaposlenih. Što se tiče poverenice za rodnu ravnopravnost treba znati da je 50% zahteva njoj upućenih od osoba sa invaliditetom. Ovaj amandman koji se odnosi na personalnu asistenciju i te kako ga treba prihvatiti. Pomoći će osobama sa invaliditetom da se zaposle i da budu ravnopravne sa ostalim osoba koje rade.