Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, uvažene dame iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je bilo na Odboru za spoljne poslove i Odbor za spoljne poslove je odbio ovaj amandman. Naravno, većina članova Odbora koja je tako glasala imala je u vidu i stav koji je došao iz ministarstva, tj. ono što nam je objašnjeno na licu mesta.
Upravo treba diskutovati ovde krajnje smireno i bez ikakvog politikanstva. Još na Odboru juče, razmišljajući o tome, imao sam u vidu ovu reč "delokrug rada", međutim pažljivim čitanjem teksta ovde utvrđuje se sledeće: "Inicijativu za vođenje pregovora i zaključivanje mogu da daju državni organi, privredni subjekti ili udruženja preko organa državne uprave u čiji delokrug spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom". Znači, ne treba da nadležnost udruženja bude spoljna politika. Ne treba da nadležnost privrednog subjekta bude spoljna politika, oni koji pokreću inicijativu ili nekog državnog organa. Recimo, državni organ nadležan za sport nema u svojoj nadležnosti međunarodne odnose, ali će poprimiti inicijativu preko državnog organa u čijem delokrugu je zaključivanje međunarodnih ugovora, pregovaranje itd.
Posle svega ovoga ne vidim opasnost da se ovaj amandman prihvati. Mislim da se ovde lako rešenje može naći, kao i u mnogim sličnim slučajevima, da ovu stvar zaista spustimo daleko i odnesemo van politike, iz ove sale, da ljudi iz ministarstva ovo još jednom pogledaju.
Apelujem na vladajuću većinu da u danu za glasanje razmotre i prihvate ovakav amandman, bez obzira na formalni stav Vlade koji mi danas ovde imamo. Prosto, ne vidim nikakvu štetu. Ne mogu da kažem da sam bio nešto specijalno za. Pravo da vam kažem, nisam se ovim bavio, ali kada sam pročitao amandman i čuo sve argumente i sva obrazloženja koja su ovde data, meni se čini da tu nema opasnosti.
Upozoravam samo da ne treba brkati pravo lokalne samouprave na međunarodnu saradnju sa drugim lokalnim samoupravama u svetu, jer to nije oblast međunarodnih ugovora. To apsolutno sa ovim nema veze. Znači, to treba razgraničiti i ta stvar ostaje neokrnjena i ona caruje za sebe, a ovde je reč o nečemu sasvim drugom i u tom smislu mislim da ne postoji neka opasnost da se to ne prihvati. Moguće je da do dana za glasanje bude zauzet i neki drugačiji stav Vlade, pa to bude olakšano.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa Zajedno za Srbiju će podržati ovaj amandman i ukoliko ministarka do kraja rasprave ne promeni svoje mišljenje malopre izrečeno da neće prihvatiti amandman, a ne vidim ni jedan jedini razlog da to ne uradi, jer, posle diskusije svih poslanika apsolutno se vidi da većina poslanika zastupa ovaj stav da ovaj amandman treba prihvatiti. Mislim da ministarka treba poslušati volju većine u ovom parlamentu i da čak ne moramo u danu za glasanje ići na glasanje, ali ukoliko ministarka to ne prihvati, ponavljam mi ćemo glasati za ovaj amandman, jer smatramo da je amandman jako dobar, i da ga apsolutno treba usvojiti.
Argumentaciju su iznele moje kolege, nemam puno štošta da dodam. Rekao bih da lokalne samouprave treba podržati i dati im pravo da podnesu inicijativu državnim organima za zaključenje međunarodnih ugovora, jer ako to mogu da rade udruženja građana, sportski klubovi, udruženje pecaroša, kako je ovde rečeno, ne vidim ni jedan jedini razlog zašto to ne mogu raditi i lokalne samouprave, koje su u svakom slučaju na malo višem nivou od udruženja građana.
Dakle, u danu za glasanje mi ćemo podržati ovaj amandman, ali još jednom apelujem na ministarku da usvoji ovaj amandman jer svima nama su ovde puna usta decentralizacije i svi se deklarativno zalažemo za decentralizaciju i da se povećaju nadležnosti lokalnih samouprava, jer svi vidimo da bez toga nema boljitka društvu, nema napretka Srbije.
Kada konkretno treba nešto da se uradi, kada ta decentralizacija treba da bude deo nekog zakonskog teksta onda svi tu zatajimo, odnosno tada se ne pokazuje volja za decentralizacijom, dakle ona postoji samo deklarativno, a kao što znate, poslanička grupa Zajedno za Srbiju u smislu svog programa će imati decentralizaciju Srbije, jer smatramo da Srbija ne može ići napred ukoliko vrlo brzo ne učinimo brze korake da ovo uradimo i da ispravimo, i da omogućimo ravnomerni regionalni razvoj svih delova Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, zatim Srđan Miković.

Dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da ovde postoji jedna mala zabuna, da nismo jasno definisali šta je sporazum a šta je ugovor.
Dakle, Zakonom o lokalnoj samoupravi, koliko sam razumeo, lokalnim samoupravama nije zabranjeno da sklapaju sporazume, čak i međunarodne, pod određenim uslovima. Ali, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, u delokrug njihovih ovlašćenja nije uvedena odredba da mogu da sklapaju međunarodne ugovore. Ako pokrenu inicijativu, u zakonu postoji redosled, pokreće se inicijativa, piše ko može da je pokrene, ona dolazi kod nadležnog državnog organa koji je nadležan za tu oblast, on tu inicijativu pretače u predlog. Utvrđuje se osnova delegacija i taj ugovor se onda sklapa. Dakle, treba da definišemo šta je sporazum, a šta je ugovor.
Niko ne osporava, a Zakon o lokalnoj samoupravi ograničava ovaj zakon da lokalne samouprave mogu sa odgovarajućim teritorijalnim jedinicama i zajednicama jedinica lokalne samouprave stranih država, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi, mogu da sklapaju sporazume. Znači to nije sporno. Ukoliko pokrenu inicijativu za ugovor, onda ta inicijativa na kraju treba da preraste u ugovor koji treba da potvrdi ova Skupština. To sada Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je donela bivša Vlada, ne dozvoljava. Došlo bi do koalizije dva zakona, i zato, koliko sam razumeo, a nisam pravnik, radi se o sporazumima koje lokalna samouprava ima pravo da sklapa, a ugovore ukoliko pokrenu inicijativu, ta inicijativa na kraju treba da rezultira sklapanjem ugovora
Takođe, ovde nam je prebačeno da smo nešto izostavili iz ovog zakona. ponovo podvlačim, da ovi danas koji se zalažu za ovaj amandman, koji bih ja da nije ove nedoumice oko kolizije zakona vrlo rado prihvatio, čak bih dopustio da to mogu da rade i mesne zajednice, ali s obzirom da postoji opasnost za koliziju dva zakona iz tog razloga ne mogu da glasam. Nama se ovde prebacuje da smo to propustili sa nekom namerom. Ponovo podvlačim da po svim informacijama koje sam dobio iz Vlade, ovaj zakon se krčkao četiri, pet godina i u integralnom tekstu je predložen ovoj Skupštini.
Danas su najglasniji oni čija je stranka pisala ovaj zakon, pa ako je bilo neke greške, ako su izostavljene lokalne samouprave, oni bi trebali da nam kažu koji je razlog zbog čega u ovom predlogu je izostavljena lokalna samouprava. Mislim da su pametno postupili s obzirom da su imali Zakon o lokalnoj samoupravi koji su takođe doneli i da nisu želeli da u koliziju uđu ta dva zakona.
Ovde se govorilo i o nekoj krivici što je važio zakon iz 1978. godine, SFRJ. Nismo mi vršili vlast u prethodnih 12 godina. Bilo je vremena da se ovaj zakon odnosno ova oblast uredi zakonom u prethodnih 12 godina. To nije učinjeno.

Molim vas, gospodine Rističeviću, nemojte ponovo. Vratite se amandmanu.

Govorim o amandmanu koliko i oni govore o amandmanu. Stvarno ne znam zašto se alergični na mene.

Ne govorite, skrećete sa amandmana. Molim vas.

Prethodni zakon je važio i potpisao ga je Josip Broz. Barem smo tada živeli kada je vladao Broz. Od kada su ovi počeli da vladaju što su otišli, propali smo skroz. Hvala.

Molim vas da privodimo kraju po ovom amandmanu. Molim poslanike da odustani oni koji su već učestvovali do sada, Stojčića, Cvetićanina i Radenkovića.
Prvo moram da dam reč onima koji se nisu javljali po redosledu.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.