Zahvaljujem.
Osećam potrebu da nešto kažem, pre svega zbog građana Srbije koji gledaju ovaj prenos. Želim da pružim garant da usvajanjem ovog predloga zakona lokalne samouprave ili jedinice lokalne samouprave neće biti uskraćene za bilo šta.
Tu osećam potrebu da kažem još nekoliko stvari. Uvaženom gospodinu Đidiću, ceneći njegovu diskusiju i ceneći njegovo zalaganje za decentralizaciju i za veća prava lokalnih samouprava, mislim da je to veoma bitno pitanje, ali nemojte, molim vas, da rešavamo problem decentralizacije na raspravi prilikom Predloga zakona o međunarodnim ugovorima. To znači da brkamo babe i žabe. To je pod broj jedan.
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte voditi raspravu i repliku van amandmana.)
Prihvatam sugestiju.
Pod broj dva, glavno pitanje – ko može da podnese inicijativu za potpisivanje međunarodnog ugovora? Oko čega mi raspravljamo već pola sata, kao da je ovo čuveni četvrti američki amandman, pa treba da oslobodimo robove, da ovo zaslužuje ovoliku raspravu.
Stvar je jednostavna i to piše u Predlogu zakona, molim vas da pročitamo – inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora mogu, osim Vlade, dati i drugi državni organi.
Zar mi mislimo da jedinica lokalne samouprave nije državni organ, jer je država osnovala jedinicu lokalne samouprave. Da li lokalna samouprava može preko drugih državnih organa da podnese inicijativu?
Ono što konačno želim da argumentujem jeste da ovim predlogom zakona jedinice lokalne samouprave neće biti uskraćene za bilo šta, neće im biti uskraćeno bilo koje pravo i, konačno, moći će da učestvuju međunarodno pravnoj aktivnosti posredstvom drugih državnih organa. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući i gospođo ministarka, poštovane kolege, od viška slobode ne može nikada da bude neka šteta. Pre svega, jedinica lokalne samouprave nije državni organ. Nije po Ustavu, nije po zakonu, nije po suštini, baš nasuprot.
Ovo je jedno političko pitanje. Političko pitanje - da li opštine i gradovi, koje čine njihove skupštine, izvršni organi, ili gradonačelnici i predsednici opština, a svi su birani na neposrednim izborima i imaju legitimitet jer su im građani dali mandat da se bave onim što piše u Ustavu i Zakonu o lokalnim samoupravama ili drugim zakonima, imaju pravo da se obrate državi kada su u pitanju stvari koji se odnosi na teme za koje oni smatraju da su bitni, a prevazilaze granice naše zemlje. Njima to isto danas niko ne može da zabrani. Svaka opština i svaki gradu u Srbiji mogu da otvore kakvu god temu u javnosti koja im se učini da je u interesu njihovih građana.
Ovde se radi o jednoj tehničkoj stvari. O tome je ovde nekoliko poslanika govorilo. Ustanovljava se obaveza nadležnog Ministarstva i Vlade da na to odgovore. Zar ovde zaista imamo problem da ustanovimo obavezu Vlade da odgovori na inicijativu nekog grada ili opštini Srbiji, koje čine odbornici koji su izabrani na izborima, da ih udostojimo odgovorima i kada Vlada želi da odbije tu inicijativu i kada na osnovu te inicijative odluči da uđe u proceduru sklapanja međunarodnog ugovora?
Ovo je pitanje stava parlamenta prema samoupravi, i lokalnoj samoupravi i ono za šta se Zajedno za Srbiju zalaže – samoupravi na nivou oblasti, regiona. Danas su to Vojvodina i Beograd, ali ovo je ozbiljno i značajno političko pitanje. Prihvatam da se na tom pitanju razlikujemo. Mi smo za to da se gradovima i opštinama da ovo pravo, da im Vlada odgovori na to – da li ono što oni smatraju da je važno u međunarodnim odnosima je dobro ili nije dobro? Da li je državni interes ili nije državni interes?
Vladu bira Skupština. Skupštinu bira narod. Opštine i Skupštine opštine takođe bira narod. Ne vidim da postoji ijedan razlog da oslobodimo Vladu obaveze da odgovori na nešto što gradovi i opštine njoj predlažu, a pogotovo što mora da odgovori kada neki drugi subjekti, koje takođe uvažavam i mislim da je dobro što imaju pravo da podnose inicijative, kada prema njima takva obaveza postoji, osim ukoliko niste toliko protiv samouprave, naročito lokalne, ako smatrate da je ovo opasno za razvoj demokratije u Srbiji.
Zajedno za Srbiju će glasati za ovaj amandman i pozdravljam podnosioce. Nadam se da neće biti razlog to što opozicija podržava taj amandman, da ga samo zbog toga vladajuća većina odbije. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo, zaista ne znam da postoji ijedna jedina inicijativa lokalne samouprave a da preko resornih ministarstava ne samo da nisu dobili neku vrstu saradnje nego, pre svega pomoć da sve ono što žele da urade u svojoj lokalnoj samoupravi i ne urade. Iz svog resora imam milion primera te vrste.
Neću ulaziti u ovo. Ovaj zakon nije zakon Ministarstva energetike i zaštite životne sredine, već je iz drugog ministarstva, ali ne mogu da ne odreagujem na to zato što se srećem sa takvim stvarima svaki dan.
Ne postoji nijedna jedina inicijativa lokalne samouprave, bilo ka ovom ministarstvu a verujem i kao spoljnim poslovima koje nije odgovoreno od strane lokalne samouprave. Ono što je potpuno jasno ovde je da se svakako ovim zakonom zaista ne smanjuje i ne uskraćuje bilo kakvo pravo lokalne samouprave.
Mogu da kažem i sledeće, to je pitanje – šta ukoliko tako obavežemo Vladu, pa Vlada kaže da ne treba da se zaključi ugovor između, recimo, lokalne samouprave inače?
To je moje mišljenje. Neću dalje da govorim o tome pošto je to samo moje mišljenje. U svakom slučaju, Vlada i sam odbor Skupštine su odbili ovaj amandman uz jasno obrazloženje. Ovde smo pričali toliko o tome. Mislim da lokalne samouprave ničim nisu oštećene kroz ovaj zakon. Zaista ničim, naročito što imam iskustva u realnom životu sa onim što se zove rad i sa svim inicijativama i ozbiljnim problemima sa kojima se one susreću.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Replika. Izvolite.

Gospođo ministar, baš ste dali argumente zašto treba da se usvoji amandman. Za nešto što je u životu i u praksi potpuno prirodno i normalno, isto mislim da bi bilo potpuno neprimereno da bilo koje ministarstvo ili Vlada ne odgovore na neku inicijativu lokalne samouprave. U čemu je onda problem da postoji obaveza u zakonu da se to čini?
Inače, odgovor nije jasan. Mislim da Vlada, a verovatno i Odbor po inerciji, to se dešava u Skupštini, se bave pitanjem sporazuma između lokalnih samouprava sa nekim njihovim potencijalni partnerima u inostranstvu. Ovde se radi o jednoj drugoj stvari.
Zašto ne bi mogao grad Novi Sad ili opština Bosilegrad ili Trgovište da pošalju inicijativu po bilo kom pitanju koje se tiče međunarodnih odnosa Srbije, a naravno i energetskog ugovora, što je deo vaše nadležnosti - ugovora u oblasti saradnje u poljoprivredi, ugovora o vojnoj saradnji, ili o čemu god hoćete?
Zašto biste vi ograničili? Zašto bi bilo ko ograničio legitimno izabrane predstavnike građana u jednoj lokalnoj samoupravi da pošalju svojoj Vladi svoje države inicijativu da raspravlja o bilo kojoj stvari i da Vlada onda kaže – u pravu ste, niste u pravu, ovo je dobro, ovo nije dobro? Ne vidim nijedan razlog, pogotovo što se to daje privrednim subjektima, udruženjima i o čemu je sve ovde razgovarano.
Mislim da onaj ko je utvrđivao predlog na Vladi nije do kraja sagledao stvar. Nekako, po prirodi, kada to Vlada nije učinila, onda to nije ni većina na Odboru za spoljne poslove. Bilo bi dobro da se ovaj amandman prihvati. Hvala vam.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ne znam, možda su u nekom prethodnom periodu odbori stvarno po inerciji donosili odluke. Duboko verujem da Odbor za spoljne poslove nikako po inerciji nije doneo odluku, kao što i ova Vlada ne radi ništa ni po inerciji, ni svojevoljno.
Drugo, pošto ste rekli da su lokalne samouprave ovde ograničene, izvinite, objasnite mi - po čemu su to ovde lokalne samouprave ograničene bilo čim i kakvo im je to pravo uskraćeno? Nije im ništa uskraćeno što nije bilo ni do sada, što ne postoji u praksi, kao što ste se, na kraju krajeva, i složili sa mnom.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Replika.)

Pravo na repliku narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.