Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Hvala.
Pre svega, želim da se zahvalim na odgovoru koji sam od Ministarstva finansija dobila 25. marta, za pitanje koje sam postavila 12. februara ove godine. Prvenstveno tu mislim na informaciju koja će, verujem, zanimati veliki broj naših građana koji su stekli pravo na tzv. besplatne akcije javnih preduzeća i akcije Akcionarskog fonda, da je resorno ministarstvo uvidelo anahronost i neprimenjivost postojećeg zakona i da u ovoj godini planira promenu ovog zakona.
Međutim, razlog zbog kojeg postavljam dodatno pitanje jeste poslednji pasus u odgovoru, u kome stoji – postupanje Akcionarskog fonda i Agencije za privatizaciju u pojedinačnim predmetima, pa i u vezi ponuda za preuzimanje je u nadležnosti navedenih subjekata koji imaju obavezu postupanja u javnom interesu, saglasno pravilima i propisima struke.
Konkretno, radilo se ponudi za preuzimanje akcija beogradskog "Frikoma", za koji je 95% većinski vlasnik "Ledo" iz Zagreba bio spreman da plati cenu od 17.186 dinara po akciji, istu cenu po kojoj je prethodno kupio kompletan "Frikom" od hrvatskog "Agrokora". Smatrala sam da je ta cena više nego korektna imajući u vidu knjigovodstvenu vrednost akcija i postavila sam pitanje – da li će država posredstvom navedenih subjekata prodati 24.667 akcija koje se vode kao vlasništvo Akcionarskog fonda i tim iznosom popuniti taj Akcionarski fond od 420 miliona dinara?
Ne dovodeći ni jednog trenutka u sumnju činjenicu da Agencija za privatizaciju i Akcionarski fond rade u interesu građana, saglasno propisima i pravilima struke, ipak moram da konstatujem sledeće. Osnovni motiv za zadržavanje postojećih akcija u svom posedu može biti očekivanje da će vrednost ovih akcija porasti i da će prihod od njihove prodaje biti veći. Međutim ova mogućnost u konkretnom slučaju je veoma mala, s obzirom da se akcijama "Frikoma" ne trguje na berzi.
Druga mogućnost zbog koje nije došlo do prodaje četiri zarez nešto akcija beogradskog "Frikoma" je mogućnost dividende koja se stvara na kraju godine. Međutim i ta mogućnost otpada zbog toga što tako veliki sistemi taj novac od dividende ulažu u nove projekte i nove investicije.
Treća mogućnost da se aktivno utiče na upravljanje firmom preko paketa akcija koje se poseduje, takođe je nemoguća s obzirom da beogradski "Frikom" ima 4,6% akcija. Dakle jedina mogućnost koja predstoji jeste da se izvrši tzv. skviz aut, koji znači da ovako velika kuća kao što je "Ledo" može u svakom trenutku po prijavi da isplati ostale akcionare.
Moje pitanje je – zašto se sa tim čeka? Zar nije bolje imati u Akcionarskom fondu 420 miliona dinara i taj novac onda pametno investirati i uložiti prihode od tih investicija u nešto drugo, nego čekati i svakih mesec dana gubiti te dodatne prihode koji se na ovaj način mogu steći?
Još jednom molim predstavnike Ministarstva finansija da, sagledavajući u obzir sve ove činjenice, odgovori mi konkretno na pitanje zašto nije došlo do prodaje akcija beogradskog "Frikoma"? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.

Poštovani predsedničke, narodni poslanici, s obzirom da ne vidim pomak u utvrđivanju odgovornosti i procesuiranju odgovornih za zločine počinjene prevashodno nad srpskim narodima na prostorima prethodne Jugoslavije, na KiM, želim da postavim Ministarstvu pravde nekoliko pitanja.
Prvo, koliko građani Srbije plaćaju godišnje rad Tužilaštva za ratne zločine i kolike su plate zaposlenih u tom tužilaštvu? Zatim, koliko predmeta Tužilaštvo za ratne zločine trenutno ima u radu? Treće, da li je normalno da u zemlji koja vodi opštu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, tužilac za organizovani kriminal ima manje zamenika nego što ih ima tužilac za ratne zločine koji, ako se ne varam, ima čak osam zamenika?
Četvrto, da li je zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, na zakonit način biran na to mesto, odnosno da li se protivustavno nalazi na stalnoj funkciji, imajući u vidu da nije prošao izbor kroz Narodnu skupštinu, već ga je Državno veće tužilaca imenovalo na stalnu funkciju? Nisam uspeo da u dokumentaciji Narodne skupštine pronađem Odluku o verifikaciji javno-tužilačke funkcije Bruna Vekarića.
Peto, da li je saradnja Centra za tranzicione procese, ugašene nevladine organizacije, sa Tužilaštvom za ratne zločine i isplata visokih honorara od strane tog centra pojedinim pripadnicima Tužilaštva, poput recimo Bruna Vekarića, bila u potpunosti u skladu sa zakonom? Jedan od ugovora o autorskom delu između Bruna Vekarića i Centra za tranzicione procese je u iznosu od 300.000 dinara.
Sledeće pitanje postavljam vama, gospodine predsedniče, ali istovremeno i Ministarstvu pravde. Da li vam je poznato da je protiv Nevene Petrušić, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije podneta krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koja je zavedena pod brojem KTR2257/13 po šest tačaka, između ostalog, zbog transfera novca u Teksas i puta u Australiju, pribavljanja imovinske koristi, sopstvene asistentkinje na Pravnom fakultetu u Nišu, javne nabavke za rekonstrukciju prostora, nenamensko trošenje novca na PR i rekreaciju, pružanje usluga organizacijama civilnog društva, što bi trebalo da bude sukob interesa, a deo krivične prijave podnet je na osnovu nalaza Upravne inspekcije.
Tu krivičnu prijavu je podneo čovek koji je bio pomoćnik do 31. januara 2013. godine upravo prijavljene Nevene Petrušić. Između ostalog, ono što me je posebno zaintrigiralo u prijavi, piše da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti…

Molim vas, gospodine Drecun, iznošenje činjenica iz krivičnih prijava koje su podnela privatna lica je u najmanju ruku neprimereno Narodnoj skupštini. Mogao bi protiv svakog poslanika neko da podnese krivičnu prijavu i da se onda to čita.

Preformulisaću.
Pitam ovako – zašto Agencija za borbu protiv korupcije ni posle više od 130 dana nije donela odluku da li ima sukoba interesa u slučaju Poverenice Nevene Petrušić, koju je još prošle godine jedan od zaposlenih u toj instituciji prijavio za korupciju i sukob interesa. Radi se o ozbiljnim indicijama da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti radila honorarno za više nevladinih organizacija, o čemu postoje materijalni dokazi u vidu ugovora i transfera na tekući račun Poverenice, da je radila honorarno i za druga lica, npr. više puta za Pravosudnu akademiju, da je radila i radi kao redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu za sve vreme trajanja svog mandata Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Onda, nalaz Upravnog inspektorata Ministarstva pravde i državne uprave. Inspekcijskim nadzorom, citiram, utvrđeno je da vođenje osnovne evidencije o aktima i predmetima u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i njihovo evidentiranje u skraćeni delovodnik do 14. 2. 2013. godine nije vršeno u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.
Radi se o jednoj stvari koja bi nama kao narodnim poslanicima i Skupštini trebala da bude i te kako zanimljiva, jer je u pitanju sledeća stvar. Da bi uručila otkaz koji je bila dužna da uruči u roku od osam dana od 30. 11. 2012. godine, a to nije učinila na vreme, ona je zapravo podmetnula dokument sa falsifikovanim brojem u delovodniku i stavila je broj 2103/2012.
Samo da vas podsetim, gospodine predsedniče, kada je vama Poverenica Nevena Petrušić uputila jedan dopis, zavela ga je pod rednim brojem 2070 i to je poslala 24. 12, a onda zavodi dopis od 7. 12. pod brojem 2103. Kako je to moguće?
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da bismo kao Skupština na osnovu citirane krivične prijave, niste dozvolili da citiram, u redu, nisam hteo, dokumentacije koja mi je u svojstvu narodnog poslanika stavljena na raspolaganje, obavljenih kredibilnih razgovora…

Gospodine Drecun, ne mogu da vam dozvolim da nastavite, već je pet minuta i 37 sekundi.
Shvatili smo poentu vašeg pitanja.

Još jednu rečenicu.
Mislim da mora da se pokrene postupak za utvrđivanje ima li osnova da se utvrdi odgovornost i razrešenje Poverenice Nevene Petrušić. Hvala.