Nismo prihvatili vaš amandman zato što je amandman Odbora mnogo povoljniji za građane. Znači, to je razlog odbijanja ovog amandmana o kome ste govorili. Amandman Odbora za finansije omogućava veće sniženje osnovice od ovoga koji vi predlažete. Dakle, amortizacija se povećava na 1% u odnosu na ovo što ste vi predložili, a vi ste predložili da za svaku godinu ide 0,8%. Dakle, zbog toga što je vaš amandman nepovoljniji za građane, zato ga nismo ni prihvatili.
Što se tiče vaše računice, poslanik koji je pre vas govorio, govorio je o vašoj mašti, pa tu ja nemam šta da dodam.

Reč ima Nenad Konstantinović. Izvolite.

Sigurno da nije povoljnije za građane da ostavljate na volju da li će biti amortizacija 0% ili 0,1% ili 0,5% ili 1% nego da bude obaveza zakonska, da ona mora biti 0,8% po godini starosti određenog stana i određene nepokretnosti. Terate građane da se konfrontiraju sa lokalnim samoupravama. Sa onim istim lokalnim samoupravama koje čini i vaša stranka.
Dakle, vi očekujete da mi poverujemo da vi ovde povećavate poreze i dajete mogućnost da porezi budu mnogo veći, a da na lokalu gde isto vi učestvujete na vlasti, bezmalo u svim opštinama u Srbiji, tu vi tu nećete da primenite. Čekajte, ako mislite da vaša vlast na lokalu, a hvala Bogu preslikana je svuda kao i na republičkom nivou, to će primeniti, zašto onda sada vi to ne primenite i ne kažete – da, mora da se uračuna amortizacija kao što se uvek uračunavala. Dajte da ograničimo mogućnost da taj porez raste nekoliko puta u odnosu na ono kako se plaćao ranije. Zašto ne prihvatite te amandmane koji omogućavaju da porez za ugrožene građane bude manji nego za one koji imaju najviše novca u ovoj zemlji.

Ministar Dinkić, izvolite.

Ne prihvatamo, zato što je povoljnije rešenje za te iste građane ono što smo predložili mi, a to je da može biti veća amortizacija. Ako hoćete da kažete da gradonačelnik, po vašoj definiciji po pravilu je neodgovoran, onda mi nemamo istu liniju filozofskog razmišljanja. Polazim od toga da su svi gradonačelnici odgovorni i da će uraditi najbolje za svoje građane, ako im zakon omogućava da smanje osnovicu za jedan posto godišnje umesto u dosadašnjem zakonu 0,8%, polazim od toga da će svaki dobronamerni gradonačelnik za taj iznos umanjiti porez onima koji imaju objekte, koji su stari. Dakle, ako ljudi žive u kućama koje su 40 ili 50 godina kako su izgrađene, da će im svaki gradonačelnik umanjiti porez. Ne polazim od toga da su gradonačelnici nepošteni, nego da su odgovorni. Znači, imamo suprotno viđenje lokalne samouprave. Smatram da lokalna samouprava želi dobro svojim građanima, a vi očito smatrate da u lokalnoj samoupravi sede ljudi koje baš briga za građane, nego donose neke odluke koje su u interesu partije koje zastupaju. Tu se bitno razlikujemo, gospodine.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 3. podneo je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, i Dejan Mihajlov.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine ministre, mi smo i u toku načelne rasprave ukazali na problem koji se tiče ove odredbe zakona. Sam zakon, vi ste istakli nekoliko stvari koje su popravljene, ostaje u mnogim drugim stvarima nedorečen i stvaraće probleme. Jedna od njih je upravo ova koja se tiče utvrđivanja prosečne cene i lokacije na kojima se nalazi nekretnina.
Prosto, da ukažem građanima da znaju o čemu se radi. Radi se o problemu koji se tiče utvrđivanja prosečne cene u onoj sredini gde nije bio ostvaren promet nekretnina.
Sada kako kaže ovde zakon, primenjivaće se prosečna cena u onoj drugoj, kako se ovde kaže, graničnoj zoni, u kojoj je bilo najmanje tri prometa odgovarajuće nepokretnosti. To može stvoriti velike nepravde u praksi, znajući situaciju koliko se malo promeću nekretnine u ovom trenutku, koliko se malo promeću u sredinama gde je vrednost nekretnina takva kakva jeste i može se desiti da takva sredina gde je mala vrednost nekretnina, da se graniči sa zonama gde je vrednost nekretnine neuporedivo veća, pogotovu odredbe koje se tiču nezavisno od toga kojim jedinicama lokalne samouprave pripadaju. Tek tu može biti razlika u vrednosti nekretnina.
Zašto bi građani zbog toga bili pogođeni? Samo zato što se u njihovoj sredini ne promeću nekretnine, da plaćaju neuporedivo veći porez, nego što bi to pravedno zahtevali.
Prosto vas molim da obratite pažnju i da malo pogledate izvan Beograda.
Znate šta, postoji Srbija i izvan Beograda, a čitavo jutro slušamo samo o Beogradu, kako ste vi svi za beogradizaciju, stranke, da svi građani dođu u Beogradu da žive i da ovde budu. Pa hajde svi mi koji nismo iz Beograda, da izađemo iz ove sale, obratite pažnju za male, siromašne sredine koje će se sa ovim suočiti i građani neće moći da plaćaju i biće zaprepašćeni kada vide kako im se utvrđuje osnovica za plaćanje. Ovo do sada nije bilo i ovo što sada uvodite ministre, uvodite zapravo jednu nepravdu.

Reč ima Milan Lapčević.

Da nastavim ovu priču koju je moj kolega Palalić započeo, moramo da raščistimo dve stvari koje su danas ovde pokrenute, a niste do kraja bili izričiti, niste odgovorili na pitanje kako ćemo utvrđivati stope poreza za ona domaćinstva koja se bave i jednim i drugim poslovima. Bave se i poljoprivredom, a ujedno su zaposleni u nekom preduzeću i nije im poljoprivreda pretežna delatnost. Imaju registrovano domaćinstvo, rade nešto, imaju pola hektara zemlje, žive u selu, imaju pomoćne objekte, imaju neku živinu, stoku, ali rade u preduzećima.
Njima su pretežni prihodi od toga što rade u nekom preduzeću i onda će ovako kako ste vi obrazložili, verovatno se njima oporezovati objekti i nekretnine, kao da ne žive na selu i da im nije pretežna delatnost poljoprivreda.
Sa druge strane, zoniranje, rekli ste u stavu 3. da svaka lokalna samouprava određuje zone po kojima će naplaćivati poreze na imovinu, a ako nema prometa u određenoj lokalnoj samoupravi, odnosno u toj zoni gde se nalaze nekretnine, onda će se uzimati prva granična, pa recimo, znate jako dobro teritoriju Niša, teritorija opštine Palilula u Nišu je granična zona, četvrta zona gde ima jedno novo naselje u Mokranjčevoj, gde je napravljeno dvadesetak zgrada u najskorije vreme i gde je promet prilično veliki i gde su cene prilično visoke. Red veličina oko 800 evra po kvadratnom metru se kreću nekretnine u tom delu grada, a ta četvrta zona u kojoj se nalazi ovo naselje je granična sa opštinom Doljevac.
Neki od ljudi koji žive u Doljevcu, u selu Knežica koja je u blizini i granična je sa ovom zonom, želi da proda svoju kuću, a kuća ima 200 kvadrata, niko u selu ne može da proda ništa, on proda to za 10.000 do 12.000 evra, koliko realno može da dobije, ali će mu se obračunati porez po ceni od 800 evra, jer je to realna cena u graničnoj zoni koja se graniči sa tom zonom i platiće porez veći nego što je ostvario prihod od prodaje te svoje imovine.
Mislim da zaista takve stvari morate da sagledate i da ne dozvolite da se dođe da bude drastičnih mera i drastičnih nepravdi prema ljudima koji žive u malim sredinama.
Ovo će, pre svega, pogoditi male sredine, jer mi znamo da će u Beogradu i drugim razvijenim sredinama niti gradovi, niti opštine, neće imati nikakve probleme sa prihodom od poreza na imovinu, ali problem imaju one male sredine, iako je to stopostotni porez lokalne samouprave, niti ima prometa, niti su vrednosti tih nekretnina velike i onda je nelogično da kažemo, neka gradonačelnici i predsednici opština, vode računa o tome, jer kako će oni ostvariti prihod ako tamo nema ko da plati, nema od čega da plati.
Mislim da morate da nam odgovorite na pitanja na koji način će se oporezivati oni koji se bave jednom i drugom delatnošću, a takvih ima u Srbiji ogroman broj.

Reč ima ministar Dinkić.