Dame i gospodo narodni poslanici, bližimo se kraju ove diskusije. Mislim da nema nikakvog spora da će ne samo poslanička grupa SNS nego i mnoge druge poslaničke grupe u ovom parlamentu podržati ovu rezoluciju. Još jednom ponavljam, nadam se da bi rezolucija mogla da prođe, ako ne jednoglasno onda makar bez glasova protiv.
Ima ovde jako dobrih ideja, malo pre sam govorio o načelima, ali hajde da malo obratimo pažnju i na ono što rezolucija kaže da je potrebno u budućnosti, izričito je rečeno da treba u budućnosti izbeći isuviše detaljnu destandardizaciju utvrđivanja pojedinačnih pitanja ili odnosno od slučaja do slučaja. Nešto što je svakako jako dobra preporuka i za izvršnu vlast kada predlaže zakone, naravno, i mi sami kada predlažemo zakone. Treba restriktivno dodeljivati javna ovlašćenja uz obrazlaganje prednosti zašto se ona dodeljuju. Izričito je rečeno da tokom izrade nacrta zakona treba pripremiti i podzakonske akte i priložiti ih uz predlog zakona. Inače, to je jedna odlična ideja da ubuduće kada se, posebno oni malo komplikovaniji, sistemski zakoni donose, da se makar nacrti ili makar neki prednacrti budućih uredbi, pravilnika i slično dostave uz tekst samog zakona.
Mislim da je vrlo korisno, da ne kažem vrlo plemenito da to što se predlaže da ako je moguće sistemski zakoni stupaju na snagu ne osam dana od objavljivanja nego i kasnije 30 ili 60 dana da bi nadležne institucije i građani mogli da se detaljno upoznaju sa tekstom takvih zakona. Svakako, jako je dobar predlog da se uvek blagovremeno pripreme prečišćeni tekstovi propisa u slučaju kada su propisi više puta menjani.
Jednom rečju kada se sve ovo sabere i sa onim načelima o kojima smo već pričali i sada ova neka osnovna pravila, naravno, ima još pravila ali ne bih da oduzimamo više vreme, shvatamo da je ovo jedna dobra rezolucija koja će mnogo doprineti kvalitetu našeg zakonodavnog procesa, koja će mnogo doprineti pravnoj sigurnosti i lakšem snalaženju na prvom mestu građana i naravno svih onih koji nisu pravnici u ovoj šumi propisa. Da budemo iskreni i nama koji smo pravnici nekada isto bude teško.
Naravno ne treba biti defetista, ne treba sada automatski reći – neće od ovoga biti ništa. Iskreno, duboko verujem da ova rezolucija kada bude usvojena i objavljena u "Službenom glasniku" da će ona imati uticaj na našu zakonodavnu politiku, da će uticati i na izvršnu vlast koja najčešće predlaže zakone ali i na sve nas pošto vidimo da u poslednje vreme smo se vratili jednoj dobroj praksi u Narodnoj skupštini, a to je da poslanici predlažu zakone, da poslanici predlažu rezolucije i druge akte koje Narodna skupština usvaja.
Što se kaže, neka pola od ovoga što ovde piše zaživi do kraja godine, mi možemo biti srećni i možemo reći da smo nešto korisno uradili i da ćemo imati jedno mnogo bolje stanje u oblasti podnošenja zakona.
Mnogo puta smo spomenuli zaslugu pojedinih poslanika prilikom izrade ove rezolucije. Ipak ću sada iskoristiti priliku da ne zaboravim i da ponovim još jednom da je ova rezolucija potpisana od strane 25 narodnih poslanika koji su članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Rezoluciju je potpisao i kolega Andrić, Veroljub Arsić, Olgica Batić, Jelena Budimirović, Laslo Varga, Vojislav Vujić, Neđo Jovanović, Marko Pavlik, Kosanović Mirna, Pantić Biljana itd. Na prvom mestu ću se zahvaliti i bivšem predsedniku Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ali i mom zameniku kolegi Mikoviću ali svakako ne smemo zaboraviti ni sve druge članove koji su svojim konstruktivnim predlozima, nekada i kritikama doprineli da ovaj tekst bude maksimalno kvalitetan.
Još jednom, na kraju, ubeđen sam da će se ova rezolucija poštovati. Ova rezolucija je kvalitetna, olakšaće pisanje zakona, olakšaće razumevanje zakona. Srpska napredna stranka će naravno glasati za, vidim da će svi koalicioni partneri glasati za, a voleo bih, ako je moguće, da niko ne glasa protiv. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima predstavnik predlagača narodni poslanik Srđan Miković.

Gospođo predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, izuzetno mi je zadovoljstvo što sam prisustvovao, učestvovao u ovoj sadržanoj raspravi povodom Predloga rezolucije Narodne skupštine o zakonodavnoj politici. Ova diskusija mnogo znači pre svega u cilju zauzimanja određenih smernica za dalji rad. Bez obzira da li će neka sugestija biti prihvaćen ili neće biti prihvaćena, da li će neki amandman biti prihvaćen ili neće biti prihvaćen, u svakom slučaju korisna je bila svaka diskusija.
Činjenica je da nije bilo moguće ovakvu jednu rezoluciju predložiti u nekom ranijem periodu, odnosno takva rezolucija ne bi bila zasnovana na egzaktnim podacima. Činjenica je da je i tokom trajanja prošlog mandata Narodne skupštine se počelo sa sveobuhvatnim procesom analize zakonodavnog procesa u Republici Srbiji. Upravo jedan od glavnih dokumenata koji je bio podloga za sačinjenje ove rezolucije je ova studija o unapređenju zakonodavnog procesa u Republici Srbiji gde je na 270 stranica praktično izanaliziran zakonodavni proces.
To je urađeno i završeno u prvoj polovini 2012. godine i praktično ova publikacija je izašla iz štampe juna 2012. godine. Ta publikacija je prezentovana naravno i poslanicima u Narodnoj skupštini i bila je distribuirana ne samo predsedništvu Skupštine nego i svakoj poslaničkoj grupi upravo da bi videli šta oni koji su stručni mogu da nas posavetuju kako treba unaprediti zakonodavni proces. Znači, tu postoje određeni zaključci i čitav niz preporuka što su oni koji su sačinjavali ovu studiju napisali da bi valjalo razmisliti o tome.
Činjenica je da sam prvi radni tekst Predloga rezolucije je distribuiran članovima i zamenicima članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo tokom januara 2013. godine. U nekoliko navrata lično sam informisao članove i zamenike članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u diskusiji sa pojedinim subjektima do kojih zaključaka sam stigao ili smo stigli i na koji način taj radni tekst se polako usavršava.
Početkom marta je ovaj predlog rezolucije dat u proceduru, ali to nije sprečilo sve nas da u narednom periodu takođe pokušamo da učinimo napor da oslušnemo šta sve pametni ljudi, šta sve stručni ljudi mogu da nas posavetuju da rezolucija bude još bolja i da eventualno amandmanom popravimo takvu jednu rezoluciju.
Upravo na bazi nekih prvih informacija do kojih sam stigao osluškujući upravo stručnu javnost, ponavljam da sve ono što sam napisao u amandmanu i što sam napisao u ispravkama amandmana nisu samo moje ideje nego su upravo ideje do kojih su stizali drugi relevantni subjekti u ovom procesu usaglašavanja, konsultacija u procesu javne rasprave. U tom smislu svako je imao mogućnost da i u ranijem periodu da određenu sugestiju i da popravimo koliko je moguće neku formulaciju. Evo, poslednju formulaciju sam popravljao 12. juna, juče, prihvatajući praktično i ubacujući u taj amandman koji je opširan, koji sam podneo još 28. marta a kasnije dopunjavao, poslednje određene sugestije koje su stigle iz poslaničke grupe Manjina u pogledu toga da u sam pojam ljudskih prava i sloboda posebno podvučemo manjinska prava, što smatram da je apsolutno u redu.
U svakom slučaju, pokušao sam da ne samo ono što je Vlada RS dala u svom mišljenju, ne samo ono što je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala u svojoj sugestiji, ne samo što su mnogi drugi stručnjaci dali tokom rasprave da stignemo praktično sa tim amandmanom, ispravljenim amandmanom, do teksta koji treba konačno da uobliči ovu rezoluciju.
Smatram da ne postoji prepreka da se glasa za ovu rezoluciju. Bilo je diskusija da li na određeni način ova rezolucija bilo šta unapred definiše što nije odlučeno na određeni način i što nije bio predmet Ustava Republike Srbije ili onih stavova koji su već prihvaćeni od strane Narodne skupštine. U tom smislu ukazujem na jedan od spornih delova rezolucije gde se kaže: "obezbediti usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU". Ovde se ne radi o pojmu evropskih integracija. Ovde se radi praktično o usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Ukoliko smatramo da treba da se ponašamo u skladu sa članom 1. Ustava, što je gospodin Marković dobro rekao, član 1. Ustava definiše da Republika Srbija je zasnovana, između ostalog, na slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Šta su evropski principi i vrednosti nego praktično tekovine EU, što je kao formalni izraz prihvaćeno u Predlogu rezolucije?
U tom smislu, ne vidim smetnju da svi oni koji ovog trenutka stavljaju jednu određenu rezervu na sam tekst rezolucije ne bi još jednom razmislili, do Dana za glasanje, i ipak prihvatili ovaj predlog rezolucije.
Druga stvar, postavilo se pitanje šta ovom rezolucijom dobijamo? Mnogi diskutanti su govorili o neposrednim efektima i neposrednim stvarima što treba popraviti u zakonodavnom procesu, znači, od paralelne izrade podzakonskih akata, od toga da treba polazne osnove zakona da postoje kod svakog predlaganja zakona, ali, uglavnom, šta smatram da je najvažnije? Najvažnije je da je u samoj rezoluciji, na kraju rezolucije, predviđeno da Narodna skupština i Vlada prate sprovođenje ove rezolucije. Vlada, skupština AP, Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije najmanje jednom godišnje podnose izveštaj Narodnoj skupštini o sprovođenju ove rezolucije.
Odbor Narodne skupštine nadležan za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra ove izveštaje i podnosi Narodnoj skupštini konačan izveštaj sa predlogom zaključaka, odnosno preporukama za dalje unapređenje zakonodavne politike.
Šta konačno radi plenum Narodne skupštine? Narodna skupština razmatra izveštaj sa predlogom zaključka, odnosno preporuke nadležnog odbora najmanje jedanput godišnje.
Onog trenutka kada glasamo i prihvatimo ovu rezoluciju, tog trenutka stvara se obaveza da najmanje jednom godišnje vi, koleginice i kolege narodni poslanici, ste u prilici da prozovete sve one koje učestvuju u zakonodavnom procesu da podnesu račun šta je rađeno u zakonodavnom procesu tokom te kalendarske godine.
To smatram da je jako važno, jer to će onda biti i prilika da se sagledava da li su dati podzakonski akti, koliko je zakona u hitnoj proceduri, šta treba unaprediti, da li analiza efekata propisa prati ili ne prati.
Jednu stvar da vam kažem, sve ove aktivnosti na donošenju Rezolucije pratio je i čitav niz aktivnosti od strane predstavnika čitavog niza subjekata od Vlade Republike Srbije, Ministarstva pravde, Kancelarije za evropske integracije i mnogih drugih i već je sačinjen, evo ispred mene je, pregled šta sve treba u narednom periodu raditi. Znači, ne završava se sa Rezolucijom ovaj naš posao.
Očekuje nas unapređenje strateškog okvira zakonodavnog procesa, unapređenje zakonskog okvira za sprovođenje zakonodavnog procesa, uvođenje obaveznog objavljivanja zakonodavnog plana Narodne skupštine i Vlade, uvođenje koncepta polaznih osnova za izradu zakona, uređivanje načina obrazovanja, funkcionisanje i odgovornosti radnih grupa za izradu propisa, unapređenje postupka javne rasprave, postepeno uvođenje obaveze procene uticaja propisa za pojedine ili nekoliko ključnih zakona iz delokruga nadležnih određenih organa državne uprave, dalje jačanje Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa i Kancelarije za evropske integracije, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, uvođenje državne baze propisa, besplatno dostupne građanima i privredi, što je delimično urađeno Zakonom o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata.
Napominjem da je prvi tekst Rezolucije u januaru mesecu došao pred poslanike. U međuvremenu, paralelno sa time, Vlada je predložila zakon koji je izglasan ovde u Skupštini. Zatim, uvođenje obaveze istovremene pripreme podzakonskih akata sa nacrtom zakona, što treba da bude u Poslovniku Vlade, uvođenje obaveze izveštavanja o sprovođenju zakona, analiza postojeće organizacije obavljanja normativnih i analitički poslova u organima državne uprave i znanje veština i broja državnih službenika koje na tim poslovima rade i obezbeđivanje odgovarajućih finansijskih sredstava za sprovođenje planiranih mera.
Znači, razmišlja se i bićemo u prilici, očekujem najkasnije za godinu dana, da vidimo na koji način je Rezolucija primenjena i šta je od narednih zadataka urađeno, odnosno kojim tempom idemo prema tome.
U tom smislu još jednom pozivam sve vas, koleginice i kolege, i ove članove poslaničkih grupa koji su već iskazali podršku Predlogu rezolucije od moje poslaničke grupe, DS, poslaničke grupe SNS, LDP, PUPS i da ne nabraja, znači sve, apelujem i na poslaničku grupu manjina, koji su danas stavili određenu rezervu da li će glasati ili neće glasati, ali opet napominjem i srećan sam što su i gospodin Varga i gospodin Balint isto potpisnici Predloga rezolucije, a smatram da mojim podnetim amandmanom je taj osnovni tekst samo popravljen, apelujem i na još jednu poslaničku grupu koja je danas bila protiv izglasavanja Rezolucije, da još jednom razmislimo i da u danu za glasanje svi zajednički glasamo za Rezoluciju koja diže autoritet Narodne skupštine prema svim drugim učesnicima u zakonodavnom procesu. Hvala.