Koleginice Papuga, mislim da ovde postoji jedno suštinsko nerazumevanje, da li pripadnici manjina imaju pravo obrazovanja na svom jeziku? Imaju.
Ovde je reč o njihovom izboru da pohađaju nastavu na srpskom jeziku, gde onda imaju i predmet maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture. Vi polazite od pretpostavke da će ocena biti najveća, šta ako ne bude ocena najveća? Ako govorimo o pravima, da li ima pravo? Ima, ali ovo je pitanje njegovog izbora i ocena ne treba da bude motiv, nego valjda želja da se uči jezik. Ako hoće da uči na svom jeziku, on ima to pravo. Ako želi da uči na srpskom jeziku, uči na srpskom jeziku, pohađa ovaj predmet na ovaj način.
Mislim da smo pravo raščistili, znam da pravo postoji na učenje jezika. Ne uče svi jezik da bi imali dobru ocenu ili da bi u proseku imali dobru ocenu zato što uče maternji jezik, ali, razmislite onako ljudski, ako ne zarađujete, ako ne dobijete u ovom slučaju ocenu, kakav je motiv radeći nešto besplatno?
Ne kažem da učeći besplatno jezik da je to dobro, neću sada o tome da raspravljam, ali valjda treba da učenicima Ministarstvo, država da neki motiv, a motiv je to da se motivišu deca, da idu na učenje maternjih jezika, da se to ocenjuje i stvarno, da ta ocena ulazi u prosek. Tako isto kao i čovek kada radi mora da zarađuje. Ko radi besplatno?
Prvo bih hteo da se zahvalim i da čestitam koleginici, koja je kao predlagač amandmana izrazila brigu o jednom vrlo važnom segmentu naše demokratije i pluralizma u našem društvu, pitanja statusa nacionalnih manjina u ukupnom društvenom životu, pa i u segmentu obrazovanja.
Naročito bih pohvalio Ministarstvo prosvete, koje je svojim rešenjima u ovom zakonu, pa i u odnosu prema ovom amandmanu, pokazalo da i te kako odgovorno deli tu istu brigu. Mislim da ono što predlagač ne sagledava dovoljno konsekventno, leži u sledećem. Nije samo maternji jezik moguć prostor uskraćenosti za punu afirmaciju identiteta nacionalnih manjina. To isto može biti i veroispovest.
Kada bi se ovaj amandman uvažio, onda bi učenici koji dolaze iz zajednice neke od nacionalnih manjina, svoj maternji jezik mogli da uče izborno, opciono, konkurentno, sa recimo, katihizisom svoje veroispovesti, koja takođe može biti manjinska u odnosu na građane.
Puni volumen afirmacije posebnosti nacionalnih manjina, upravo daje rešenje koje zagovara Ministarstvo prosvete. Zato mislim da iako su nesumnjivo i namere predlagača opravdane, jer proizilaze iz brige o važnoj temi, gotovo sam uveren da Ministarstvo prosvete ovde, baš iz iste brige i iz istih razloga, ne greši.
Da, u redu je, ali ja ću opet o tome. Mislim, zašto je veronauka obavezni izborni predmet, a učenje maternjeg jezika nije? Ja to ne razumem.
Zašto jedan učenik treba da uči, obavezno da izabere veronauku, a ne može da obavezno izabere maternji jezik?
Mislim da je član 12. u Predlogu zakona o osnovnom obrazovanju apsolutno do kraja u potpunosti sveobuhvatan i tretira sva ova pitanja u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Postavljanje ili kandidovanje argumenta motiva za učenje maternjeg jezika, pa onda to upodobljavanje sa ocenjivanjem i ulaskom te ocene u prosek nije dobar argument. Niko ne bira izborni predmet zbog toga da bi bio ocenjen i da bi mu to ušlo u prosek, nego ima zapravo drugi motiv – očuvanje svog nacionalnog identiteta, negovanje jezika itd.
Drugo, uvažavajući zakonska rešenja koja tretiraju ovo, mi ne možemo pripadnike nacionalnih manjina da dovodimo u neravnopravan položaj u odnosu na druge učenike u Srbiji, jer uvažavanjem ovog amandmana onda pravimo jedan izuzetak koji ima drugo značenje ako se gleda iz drugog ugla, a to je veće opterećenje, na šta nemamo pravo. Prema tome, onda u ovom slučaju pravimo dve kategorije učenika, kojima učenike pripadnika nacionalnih manjina dovodimo u neravnopravan položaj.
Dakle, saglasio bih se i sa tim da učenici pripadnici nacionalnih manjina mogu da uče na svom jeziku ako postoje određeni uslovi ili dvojezično. Čak i postoji klauzula da to može da bude i manje odeljenje sa manje od 15 učenika.
Mislim da se retko koja zemlja u okruženju na sličan način ponaša u odnosu na učenike srpske nacionalnosti i koji su u poziciji nacionalne manjine i kada bi na ovakav način, kao što reguliše član 12, onda bi zaista bio postignut jedan veliki i visoki standard koji Srbija poštuje. Zahvaljujem.