Peto vanredno zasedanje, 19.06.2013.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

5. dan rada

19.06.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:30 do 19:55

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banovć.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću kako glasi član 13, pa ću posle pročitati šta smo mi to ispravljale.
Član 13. se odnosi na školu i kaže ovako: "Prema programu obrazovanja i vaspitanja koje ostvaruje, škola može da bude nacionalna škola ili strana škola."
Mi kažemo: "Škola, prema programu obrazovanja i vaspitanja koji ostvaruje, može da bude nacionalna škola ili strana škola." Dakle, to je isto, samo malo drugačije rečeno.
"Nastavni plan i program donet na osnovu Zakona ostvaruje nacionalna škola", kaže ministarstvo, a mi kažemo "Nacionalna škola ostvaruje nastavni plan i program donet na osnovu Zakona".
Ministarstvo kaže: "Strani program u skladu sa Zakonom ostvaruje strana škola", a mi kažemo "Strana škola ostvaruje strani program u skladu sa Zakonom."
Može se reći šta smo mi to htele da uradimo i zbog čega smo menjali ovo. Pa, moram da kažem, gospodine ministre, da srpski jezik ima određene pravila, ima svoju gramatiku, ima svoj pravopis i na osnovu toga se formira rečenica. Kada vi rečenicu formirate ovako kako piše u zakonu, to zaista nije jasno. Zamislite, ovo treba neko da protumači?
Kaže: "Nastavni plan i program donet na osnovu zakona ostvaruje nacionalna škola". Prosto, zna se u gramatici kako se gde postavlja glagol, kako se postavlja imenica, šta je subjekat, šta je predikat.
Smatram da vi kao Vlada i mi kao nacionalni parlament zaista moramo da vodimo računa o jeziku. Smatram da se jezik neguje. Neguje se poštovanjem pravila koje propisuje gramatika i pravopis. Poštuje se i neguje tako što ga institucije poput parlamenta koriste na pravi način i podrazumeva se da Vlada i ministarstva, naročito Ministarstvo obrazovanja, na isti način koriste taj jezik. Na to nas obavezuje Ustav. To lepo piše u članu 10. Ustava, ali na to nas obavezuje pre svega i položaj na kojem se vi kao ministar i mi kao poslanici nalazimo.
Zašto ste vi nama rekli da ne prihvatate amandman? Amandman se ne prihvata iz razloga što se formulacijom u ovom članu Predloga zakona akcenat stavlja na kriterijum, odnosno na nastavni plan i program prema kojem razlikujemo nacionalnu školu ili stranu školu.
Možete stavljati akcenat na šta god hoćete. To stavljate na jedan drugi način, ali poštujete pravila jezika i poštujete gde se šta stavlja. Zamislite da neko treba da tumači ovo što ste vi stavili? Molim vas, nikakvu vrstu izmene niti smo akcenat promenili u smislu šta je to što ste želeli da postignete ovim članom. Ništa, samo smo pokušali da to dovedemo u red u odnosu na gramatiku koju moramo da poštujemo.
Potpuno je jasno. Pazite, nacionalna škola ostvaruje nastavni plan i program donet na osnovu zakona. Ništa nije nejasno i ništa nije suprotno onome što ste vi napisali, samo ima početak, sredinu i kraj. Ništa se nije promenilo. Nikakav akcenat koji vi stavljate u ovom članu mi nismo promenili. Mi smo samo promenili samo ono što mora da se promeni da bi bilo ko ko čita zakon mogao da ga razume.
Bojim se jedne druge stvari. Stalno govorimo da se zakoni tumače. Zakoni nema potrebe da se tumače. Onaj ko ume da čita, on mora da razume šta je napisano u zakonu, mora da bude jednostavnim jezikom rečeno. Ovde nema nikakve visoko stručne politike. Ovo je jednostavno jednu stvar koju svako ko u školi želi da bude načisto šta treba da ostvaruje, uzme i pročita i to je u redu.
Ako treba da tumači šta ste hteli da kažete i gde ste hteli da stavite akcenat bojim se da smo promašili zadatak. To je moje mišljenje. Zaista se trudim da ovde govorim onako kako nas obavezuje ono što smo u školama koje smo pohađali učili i za šta smo dobili neke ocene na kraju krajeva.
Ne vidim šta je sporno u amandmanu da ga prihvatite? Više takvih stvari smo pokušali u sledećim amandmanima, da se vidi šta je početak, šta je sredina, šta je kraj, ko šta radi, subjekat, predikat i slične stvari, da podsetim na to gradimo. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Obradović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Hvala vam na objašnjenju.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka
 Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe.
Samo da dam opasku ministru da je zaboravio deo rečenice – hvala vam na objašnjenju i prihvatam amandman.
Amandman je paradigma ne samo načina na koji se pišu zakoni, nego i paradigma odnosa Skupštine i Vlade.
Koliko me neki put zaprepasti odredba u članu zakona i nedostatak pismenosti, toliko me zasmeje obrazloženje.
Doći će na red i moji amandmani, gde su obrazloženja da mi se amandman ne prihvata zato što je isti takav već prihvaćen.
Nemam ništa protiv da se ne prihvati amandman koji narodni poslanik podnosi, ali imam jako protiv da mi se moja Vlada, bez obzira da li je podržavam ili osporavam, bruka sa ovakvim stvarima samo zbog psiholoških barijera i tvrdoglavosti.
Obrazloženje uz ovaj amandman i ovaj amandman su paradigma načina na koji se rasprava o popravkama zakona i inače dešava u Narodnoj skupštini. Samo neko ko je tvrdoglav zato što je amandman potpisao ili potpisala pripadnik ili pripadnica opozicione poslaničke grupe može da ne prihvati ovaj amandman, istovetan u tekstu, pismeniji nego što je to osnovni član 13. u Predlogu zakona i sa obrazloženjem koji nije ništa drugo nego poruka da hoćemo zakone koji su pismeni i jasni i koje nema potrebe tumačiti.
Još jednu opasku imam, pošto se i ona čuje i molila bih da se razumemo da ću ovu rečenicu ponavljati kod svakog od amandmana koje sam podnela ili tokom rasprave o amandmanima drugih kolega narodnih poslanika.
Kada dobijemo tumačenje od ministra da je to pravno tumačenje, onda, ne mislim na ovog ministra, mislim na bilo kog ministra, ili ministar ne zna šta je pravno tumačenje ili ga nije briga ili samo želi da otalja svoj posao sa narodnim poslanikom koji ima vrlo ozbiljne primedbe na tekst nekog člana zakona.
Zakoni služe, ne da se zabavljaju zaposleni ljudi u državnim upravama i ne da otežavaju život onima na koje se odnose nego upravo naprotiv. Zakoni služe da ih razumeju svi oni na koje se odnose sasvim jednostavno, jer uređuju oblasti života koje živimo. Oni koji nam pišu zakone i koji nam pišu obrazloženja, molim ih da nas poštede omalovažavanja, tipa obrazloženja kakvo je uz ovaj amandman ili tipa obrazloženja kakva su uz neke od drugih amandmana, a to je - vaš amandman se ne prihvata zato što isti takav prihvaćen.
Ako je teško da se smisli formulacija koja bi ličila na objašnjenje i obrazloženje zašto se ne prihvata amandman tog i tog poslanika, mi smo spremni da pomognemo tu. Mi smo učestvovali i donećemo rezoluciju Narodne skupštine o zakonodavstvu. Mi smo učestvovali i u izradi jedinstvenih metodoloških pravila. Ako od svih zaposlenih u svim ministarstvima niko ne ume da smisli bolje obrazloženje nego - vaš amandman se ne prihvata, jer je već isti takav prihvaćen, onda ima nas par koji ćemo rado pomoći Vladi da napišu obrazloženja kojih se nećemo stideti pri čitanju i pri deponovanju u stenograme i u instituconalno sećanje ove Narodne skupštine. Hvala vam.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, reč ima ministar Obradović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovane kolege narodni poslanici, juče sam obavestio Narodnu skupštinu Republike Srbije i vas prisutne poslanike da je Vlada prihvatila 58 amandmana i čini mi se da 51 amandman se tiče direktno narodnih poslanika predlagača. To su uglavnom poslanici i predstavnici stranaka koji u ovom cenjenom domu čine predstavnike opozicije. Vlada se nije rukovodila, da kažem tom činjenicom da li neko čini skupštinsku većinu ili ne, nego kvalitetom amandmane i to ćemo činiti ubuduće.
Kada sam se koleginici Vojić Marković zahvalio, to sam učini stvarno, jer tako mislim i mi ćemo se konsultovati sa Sekretarijatom zakonodavstvo zato što svaki tekst pre nego što dođe kod vas, pre izjašnjenja Vlade prođe kroz Sekretarijat za zakonodavstvo i videćemo kako je njihovo mišljenje. Lično nemam nikakav problem da se taj amandman prihvati u danu za glasanje. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč povodom amandmana? (Ne)
Na član 14. amandman su podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ovaj amandman je veoma sličan prethodnom amandmanu koji je obrazlagala moja koleginica Milica Vojić Marković. Mi predlažemo da bi bio bolji drugačiji red reči u toj rečenici. Ako budete razmatrali prethodni amandman, ovo ide u paketu sa tim prethodnim. Nadam se da ćete ga prihvatiti.
Međutim, ono što bih iskoristila da spomenem jeste član 14. u kome piše da prema osnivaču škola može da bude javna ili privatna. Republika Srbije, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave je osnivač javne škole. Pogledala sam i sledeći amandman koji dolazi iz jedne druge poslaničke grupe, u drugom stavu, gde se nabraja ko sve može da bude osnivač javne škole, gde se traži od ministra da se u Predlog zakona i na ovom mestu uvrsti da osnivačka prava odnosno osnivač ili osnivačka prava na određenom obrazovnom ustanovom, odnosno javnom školom imaju i nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Juče sam na odboru razumela da ste vi takav amandman, odnosno duplu nekog člana prihvatili, ali da se ta dopuna nalazi u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dakle u ovom krovnom, pa se onda on podrazumeva i vi navodite to kao razlog za odbijanje, da se doda da osnivač može da bude i neki od nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Imam moralno pravo da ovo osporavam zato što sam bila poslanik u prošlom sazivu kada je pred poslanicima bio i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Tada smo kao poslanička grupa mnogo osporavali određena rešenja iz tog zakona, koji je tada bio predlog. Tvrdili smo da se daju, da ne budem gruba, ali zaista prevelika ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Imali smo bezbroj amandmana, do toga da se išlo u te detalje da smo tadašnjeg ministra za ljudska i manjinska prava ubeđivali da između ostalog npr. zaista nacionalni savet nacionalne manjine, bilo koje da je, pa ne mora da daje još i mišljenje na primer o tome da li će se izvoziti nastava za obrazovanje ostalih, odnosno prekvalifikacije, dokvalifikacije itd. Dakle u tom zakonu se ide i do tih detalja.
Vi sada kao ministar kažete da morate da usklađujete i ove zakone u skladu sa važećim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Mi kao poslanici koji su osporavali taj zakon smatramo da je trebalo da pokrenete neku inicijativu za izmenu nekih članova u tom sada važećem zakonu, a ne da se sada ide u neke greške.
Prema Zakonu o nacionalnom savetu nacionalnih manjina, nacionalni savet određene nacionalne manjine može sa 50% da preuzme osnivačka prava nad određenom obrazovnom ustanovom ako se u toj obrazovnoj ustanovi odvija nastava na jeziku manjine, odnosno ako je škola od strane određenog nacionalnog saveta proglašena za školu od posebnog nacionalnog interesa za tu nacionalnu manjinu. To stoji u tom zakonu.
Tako je poznato mnoge škole su u nacionalnom mešovitim sredinama proglašene za škole od posebnog nacionalnog interesa za Mađarsku nacionalnu manjinu bez obzira što se u nekim školama nastava u većini ne odvija na Mađarskom jeziku nego na srpskom nastavnom jeziku. Na četiri ovakve škole u Subotici, na svim osnovnim školama u Kanjiži, Senti, Horgošu, Adi, Molu, nekima u Bečeju itd. su zatražena od ministarstva i dobijena osnivačka prava od strane Nacionalnog saveta Mađara u iznosu od 50%.
Znamo da Republika Srbija sa svojih 50% osnivačkih prava finansira sve troškove funkcionisanja škole. Dakle imamo podeljena osnivačka prava, ali kada je u pitanju finansiranje to nije regulisano, ili barem nemam takva saznanja. Dakle, Republika Srbija finansira sa 100%, ali ima samo 50% osnivačkih prava.
Dalje, u Strategiji obrazovanja Nacionalnog saveta Mađara stoji da je cilj da se u školama od posebnog nacionalnog interesa za Mađarsku nacionalnu manjinu, ne samo odvija nastava na Mađarskom jeziku, nego se i vrši vaspitanje i obrazovanje u duhu Mađarske kulture. Ovo sve nije sporno i uopšte ne želim sa svojim kolegama da polemišem o tome. Sinoć je koleginica upravo na ovu temu razgovarala i smatrala sam da ne bih sa njome o tome nego bi sa vama.
Njihovo pravo je da traže čak i proširivanje tih nekih prava, ali je uloga Vlade i ministra da o tome dobro razmisle, pogotovo što nije regulisano finansiranje. Ako u ovom članu govorimo o tome kako postoji javna škola i postoje privatne škole, ne vidim šta je onda to. Pretpostavljam da je javno, zato što su nacionalni saveti organi koji funkcionišu. Ako neko ima potrebu da se ostvaruje određeni program, onda to može da bude i privatna škola, jel tako? S tim što je onda dužan da podnese ministarstvu koje će da odobri ili će dostaviti neki sertifikat o tome. Ove podatke sam dobila od ljudi koji žive u Vojvodini i koji su prilično zabrinuti zbog ovakvog stanja, pa onda čujem od vas juče da će u krovnom zakonu stajati da i nacionalni saveti imaju osnivačka prava u javnim školama.