Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pročitaću kako glasi član 13, pa ću posle pročitati šta smo mi to ispravljale.
Član 13. se odnosi na školu i kaže ovako: "Prema programu obrazovanja i vaspitanja koje ostvaruje, škola može da bude nacionalna škola ili strana škola."
Mi kažemo: "Škola, prema programu obrazovanja i vaspitanja koji ostvaruje, može da bude nacionalna škola ili strana škola." Dakle, to je isto, samo malo drugačije rečeno.
"Nastavni plan i program donet na osnovu Zakona ostvaruje nacionalna škola", kaže ministarstvo, a mi kažemo "Nacionalna škola ostvaruje nastavni plan i program donet na osnovu Zakona".
Ministarstvo kaže: "Strani program u skladu sa Zakonom ostvaruje strana škola", a mi kažemo "Strana škola ostvaruje strani program u skladu sa Zakonom."
Može se reći šta smo mi to htele da uradimo i zbog čega smo menjali ovo. Pa, moram da kažem, gospodine ministre, da srpski jezik ima određene pravila, ima svoju gramatiku, ima svoj pravopis i na osnovu toga se formira rečenica. Kada vi rečenicu formirate ovako kako piše u zakonu, to zaista nije jasno. Zamislite, ovo treba neko da protumači?
Kaže: "Nastavni plan i program donet na osnovu zakona ostvaruje nacionalna škola". Prosto, zna se u gramatici kako se gde postavlja glagol, kako se postavlja imenica, šta je subjekat, šta je predikat.
Smatram da vi kao Vlada i mi kao nacionalni parlament zaista moramo da vodimo računa o jeziku. Smatram da se jezik neguje. Neguje se poštovanjem pravila koje propisuje gramatika i pravopis. Poštuje se i neguje tako što ga institucije poput parlamenta koriste na pravi način i podrazumeva se da Vlada i ministarstva, naročito Ministarstvo obrazovanja, na isti način koriste taj jezik. Na to nas obavezuje Ustav. To lepo piše u članu 10. Ustava, ali na to nas obavezuje pre svega i položaj na kojem se vi kao ministar i mi kao poslanici nalazimo.
Zašto ste vi nama rekli da ne prihvatate amandman? Amandman se ne prihvata iz razloga što se formulacijom u ovom članu Predloga zakona akcenat stavlja na kriterijum, odnosno na nastavni plan i program prema kojem razlikujemo nacionalnu školu ili stranu školu.
Možete stavljati akcenat na šta god hoćete. To stavljate na jedan drugi način, ali poštujete pravila jezika i poštujete gde se šta stavlja. Zamislite da neko treba da tumači ovo što ste vi stavili? Molim vas, nikakvu vrstu izmene niti smo akcenat promenili u smislu šta je to što ste želeli da postignete ovim članom. Ništa, samo smo pokušali da to dovedemo u red u odnosu na gramatiku koju moramo da poštujemo.
Potpuno je jasno. Pazite, nacionalna škola ostvaruje nastavni plan i program donet na osnovu zakona. Ništa nije nejasno i ništa nije suprotno onome što ste vi napisali, samo ima početak, sredinu i kraj. Ništa se nije promenilo. Nikakav akcenat koji vi stavljate u ovom članu mi nismo promenili. Mi smo samo promenili samo ono što mora da se promeni da bi bilo ko ko čita zakon mogao da ga razume.
Bojim se jedne druge stvari. Stalno govorimo da se zakoni tumače. Zakoni nema potrebe da se tumače. Onaj ko ume da čita, on mora da razume šta je napisano u zakonu, mora da bude jednostavnim jezikom rečeno. Ovde nema nikakve visoko stručne politike. Ovo je jednostavno jednu stvar koju svako ko u školi želi da bude načisto šta treba da ostvaruje, uzme i pročita i to je u redu.
Ako treba da tumači šta ste hteli da kažete i gde ste hteli da stavite akcenat bojim se da smo promašili zadatak. To je moje mišljenje. Zaista se trudim da ovde govorim onako kako nas obavezuje ono što smo u školama koje smo pohađali učili i za šta smo dobili neke ocene na kraju krajeva.
Ne vidim šta je sporno u amandmanu da ga prihvatite? Više takvih stvari smo pokušali u sledećim amandmanima, da se vidi šta je početak, šta je sredina, šta je kraj, ko šta radi, subjekat, predikat i slične stvari, da podsetim na to gradimo. Hvala.