Gospodine Milivojeviću, najlepše vas molim po drugi put da se vratite na temu dnevnog reda.

Čekajte gospođo predsedavajuća, zar nisu svi govorili o uzbunjivačima javnosti? Jel to tema? Recite mi da bismo se vi i ja dobro razumeli. Nemojte da me prekidate ako govorim o uzbunjivačima javnosti i njihovoj sudbini, ne vidim šta je problem. Ako tu imamo problem da ne možemo da govorimo u okviru teme dnevnog reda, o sudbini ljudi koji su uzbunjivači, a o tome je govorila gospođa Milica Radović i gospođa Maja Gojković, njih niste opomenuli, mene ste opomeni. Stvarno nije korektno. No dobro vi radite vaš posao, ja ću svoj. Ne plašim se da govorim istinu.
Dakle, ako neki ljudi u zatvoru mogu da očekuju posetu najviših državnih funkcionera, da li to dobijaju za novac ili ne, ne znam, da im se obećava amnestija i pomilovanje, koji je smisao vašeg postojanja? Koji je smisao vašeg postojanja ako se borite protiv korupcije, a predsednik republike prvo pomilovanje koje daje, daje čoveku koji je osuđen zbog korupcije lekaru, koji je pravosnažno osuđen i potvrđena mu je presuda zbog uzimanja mita? Kakva je poruka vama kao nezavisnim regulatornim telima? Kakva je poruka javnosti u ovoj zemlji? Kakva je poruka ako Vlada prvu stvar koju uradi, donese Zakon o amnestiji, gde amnestira hiljade i hiljade ljudi i onda se danas žalimo zbog povećanja kriminala i korupcije?
Znate, danas u Srbiji imamo sve opšti trend povećanja kriminala i korupcije jer se borba protiv kriminala i korupcije samo deklarativno sprovodi. I to pre svega, na stranicama tabloida. Suštinska borba se ne vodi. Gde je značaj vas kao nezavisnih regulatornih tela?
Značaj je u tome da prvo, budete nezavisni, da budete nepodložni političkom uticaju, da istrajavate u tome, da tražite pomoć i podršku, da imate budžetsku, finansijsku nezavisnost, da ne zavisite od nečije milostinje pa da vam neko projektuje budžete i da kaže – čekajte, vama je budžet ovoliki, vi kontrolišete Vladu, kontrolišete ministarstva, ali ćemo mi iz Vlade i ministarstva da vam propišemo koliki vam je budžet, u okviru anti kriznih mera i nas nećete moći da kontrolišete.
Uvek ćete imati glasniju podršku opozicije, nego pozicije. Uvek. Uveren sam da će se taj trend vremenom menjati, jer nekada opozicija nije htela da glasa za vaša imenovanja, postavljenja i donošenje zakona koji će regulisati rad vaših nezavisnih regulatornih tela.
Nažalost ovde se govori i o određenim dometima koji su ostvareni u borbi protiv korupcije, pa se kaže – sada privrednici lakše dolaze, lakše se ostvaruju investicije, mnogo je smanjen stepen korupcije. Samo nemam te ružičaste naočare da vidim te privrednike. Imam obične naočare i kada ih stavim još bolje vidim da investicija nema. Od obećanih 100 milijardi evra stranih investicija, nije stiglo ni 200 miliona.
Naravno, imam za vas i neke savete. Voleo bih da proverite izveštaje o finansiranju kampanja za lokalne izbore u Zaječaru, Kovinu, Zemunu, Kosjeriću. Rekao sam Zemunu. Ako nije problem, kazaću i ponovo, i Zaječar i Kosjerić i Zemun i Kovin. Da vidimo ko je kolike troškove od političkih stranaka prikazao.
(Narodni poslanici dobacuju, s mesta: Cenzus.)
Nemojte vi da se brinete za naš cenzus. Nemojte vi uopšte da se brinete za naš cenzus. Evo, vidim, gospodin Marijan Rističević pokazuje – tri. Pa, triput je Dragan Đilas pobedio Aleksandra Vučića, razumem vašu poruku, i tri puta će ga još pobediti, ništa ne brinite. Recite to Aleksandru Vučiću nemojte meni.
Zaista bih voleo da vidim malo kontrolu tih finansijskih izveštaja. Prošlu godinu u radu Agencije za borbu protiv korupcije obeležila je kontrola parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora. Neću ulaziti u to što je smenjena direktorka Agencije za borbu protiv korupcije i ne treba mi kao političari to da komentarišemo. To je unutrašnja stvar Agencije za borbu protiv korupcije. Razumem zainteresovanost javnosti za takve stvari.
Mene mnogo više sekira kada vidim da u Srbiji, sem deklarativnog zalaganja za borbu protiv korupcije, ne postoji suštinska borba protiv korupcije koja se završava, ne u tabloidima, nego pred pravosudnim organima. Samo 10% podnetih prijava završava na sudu. Da li je to problem pravosuđa, da li je to problem ovih 650 sudija koji su tokom reforme pravosudnog sistema dobili otkaz, pa onda uzeli članske karte SNS i vratili se na posao, ili je reč o nekom drugom sistemskom problemu?
Naravno, moram da kažem da to ima svoj sled. Sve je počelo opštom amnestijom, nastavilo se pomilovanjem za krivično delo korupcije, dobilo svoj sled u puzećoj policijsko-tabloidnoj diktaturi, koja polako postaje galopirajuća.
Vi ćete biti prvi izloženi udaru ove vlade i prvi ćete se naći na udaru ove vlade. Imaćete tu snažnu podršku opozicije. Imaćete snažnu podršku DS. Mi ćemo za ove vaše izveštaje glasati. Mi ćemo vam pružati podršku u radu. Bićemo vam branioci onih tekovina koje smo s mukom uspostavili.
Za kraj, u Brazilu su u ovom trenutku veliki neredi. Narod je nezadovoljan. Ne prizivam Srbiji brazilski scenario, odmah da se razumemo. Svaka situacija, koliko god bila napeta može da se razreši dijalogom opozicije i pozicije, dijalogom građana. Postoje oni koji artikulišu narodno nezadovoljstvo. Postoje one nezavisne regulatorne institucije koje su tu da kontrolišu svaku vladu. Vlada treba da strepi od vaših izveštaja, a ne vi da strepite od izveštaja što kritikujete Vladu.
U Brazilu je njihov čuveni humorista Milor Fernandez upitao građane Brazila da mu kažu kakva je razlika između političara i lopova? Dobio je dosta duhovitih odgovora. Odgovor koji je pobedio je: "Pa, razlika između političara i lopova je u tome što sam ovog prvog - političara, birao ja, a ovog drugog – lopov, je birao mene". Gospodin Fernandez je na taj odgovor poslao sledeći svoj odgovor: "Poštovani gospodine, vi ste genije. Jedini ste koji je primetio razliku između političara i lopova."
Ovde sam da precrtam taj znak jednakosti između političara i lopova i da ipak kažem da je bavljenje politikom jedan častan posao. Jer, kod nas postoji jedna neverovatna lakoća da ljudi prihvataju odgovornost za svaki posao koji se njima ponudi, da je bavljenje politikom postao maltene i biro za nezaposlene i za ostvarivanje nekih neostvarenih političkih ambicija i karijera.
U politici su ipak profesionalno ostvareni ozbiljni ljudi i treba sa profesije političara, ali i sudije, lekara i nekih drugih profesija, skinuti ljagu i mrlju. Ne može neko ko se ogreši o moralne, pravne, etičke norme da bude znak jednakosti za čitavu profesiju. Ne može neko i ko sedi u nezavisnim regulatornim telima, ili neko sedi u Agenciji za borbu protiv korupcije, ako napravi neki prekršaj da bude merilo svih ljudi koji tu sede, niti može da vam iko nametne pravilo da vas posmatra kroz prizmu nekoga ko je eventualno napravio neki prekršaj. Takođe, ne može neko ko je napravio određeni prestup a bavi se politikom ili bilo kojom drugom profesijom, da bude ogledalo te profesije.
Na utakmicu ne idemo zbog crvenih kartona. Nikada onog najgoreg fudbalera u ekipi ne identifikujemo sa fudbalom ili sa čitavim timom. Idemo zbog lepih i dobrih poteza.
Nažalost, možda građani Srbije nisu videli puno lepih poteza od strane naših političara, ali je i na vama i nama da sačuvamo ugled svih profesija, ugled svih institucija, da budemo čuvari demokratije, da ne dozvolimo da iko pomisli da je toliko moćan, silan i osion, izvan i iznad zakona i da mu je sve dozvoljeno, i da nikada niko ne pokuša kao nekada u ovoj zemlji da uzurpira i Ustav i zakon, da satre institucije, da ne dozvoli njihovo formiranje a da ovu zemlju povede u sunovrat. Na tom poslu, izgradnja civilizovanog, demokratskog, otvorenog evropskog društva ćete uvek imati podršku DS. Zahvaljujem vam se.

Reč ima Dejan Radenković, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram povredu člana 107. stav 1. dostojanstvo Skupštine.
Bili ste dužni da upozorite kolegu Milivojevića, jer je izneo mnogo neistina. Nažalost, to ne mogu da slušaju oni građani pored TV ekrana, oni obespravljeni radnici kojima su fabrike uništene, opljačkane. Neko je sprovodio neke pljačkaške privatizacije i o tome treba da pričamo, a ne o ovome o čemu je sve kolega Milivojević pričao. Oni radnici koji su obespravljeni koji, jednostavno, ne mogu više da pogledaju u oči onog ko je tada, 5. oktobra, bio na čelu tih demokratskih promena, kada je kolega Milivojević sa ponosom jurišao na ovu Skupštinu. Jednostavno, to ne sme da se zaboravi i mora da se istraži do kraja. Nemamo ništa protiv toga i o tome treba da pričamo i to ne smemo da zaboravimo. Ovo što se danas dešava je uzročna posledica iz tog perioda. Zahvaljujem vam se.

Kao što ste primetili, možda ste propustili, upozorila sam dva puta gospodina Milivojevića. Kao što sam juče objasnila, svako od nas narodnih poslanika izlaže na svoj način svoju političku volju. Zaista imam toleranciju prema tome.
Gospodine Markoviću, vi ste isto hteli povredu Poslovnika? (Da)
Izvolite.

Hvala vam.
U skladu sa članom 27. u načinu vođenja Skupštine, vaša lična pozicija je uvek teška, onog ko predsedava, jer će se pred njim uspostavljati različiti zahtevi, te ću ja izneti suprotan zahtev i to je moja molba.
Zbog tolerancije i zbog onog, pre svega, zbog naših današnjih gostiju koji učestvuju i koji predstavljaju svoje izveštaje, da se podsetimo – narodni poslanik u okviru vremena koje mu je na raspolaganju shodno Poslovniku, a niko nema prava da ga prekida sem vas, naravno, onoga ko predsedava, ali vas molim da vodite računa.
Narodni poslanik na način koji njemu odgovara može da govori o temi i da povezuje temu i nema razloga o nikakvom prekidanju dokle god je atmosfera u skladu. Narodni poslanik ima puno pravo da iznosi one podatke kojih se lično seća ili one kojih se ne seća, o strankama koje su sad parlamentarne ili o bivšim parlamentarnim strankama.
Istina je, čuli smo to i danas u izlaganju, da kada je DS bila opozicija nije htela da glasa za DRI. Ali treba biti korektan, svakako je učestvovala u pripremi ovog zakona kroz seminare koji su bili i na Bledu, u Beogradu i dali su svoj doprinos. Nekada će neko nešto raditi iz opozicije, nekad iz pozicije, to se menja. To što to nije predmet današnje diskusije nikako ne opravdava, zbog atmosfere koja trenutno postoji i koju podržavamo, da opominjemo ili prekidamo ma kog govornika koji u okviru svog vremena, na način na koji je sam izabrao, govori o određenoj temi.
Hvala svima na razumevanju. Ne tražim da se Skupština izjasni. Samo vas molim, vodite računa o tome da će zahtevi po ovom članu biti i sa jedne i sa druge strane, te vi lično odlučujete. Hvala.

Mogu samo da vam odgovorim - teško je narodu ugoditi. Kao što vidite, posao predsedavajućeg je zaista komplikovan, a vi to dobro znate, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan, replika.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, razumem da su pojedini poslanici jedne male opozicione stranke nervozni. Razumem da su pojedini poslanici jedne male opozicione stranke, koja se raspada po svim šafovima, nervozni zbog borbe protiv korupcije koju zajedno vodimo, jer ta borba protiv korupcije ukazuje da su upravo funkcioneri te male opozicione stranke svojevremeno najviše zloupotrebljavali službeni položaj. Razumem da su pojedini poslanici te jedne male opozicione stranke, koja se raspada po svim šavovima, nervozni i zbog toga što im je cenzus postao misaona imenica. Razumem da su pojedini poslanici jedne male opozicione stranke, koja puca po svim šavovima, frustrirani zbog toga što su im otišli najbolji kadrovi, neki su otišli, neki se pasifizirali, a neke su bogami i sami izbacili.
Razumem pojedine poslanike te male opozicione stranke, koja puca po svim šavovima, da u nedostatku programa i nedostatku ideja počinju da spletkare, vređaju, izmišljaju razne afere po ono malo tabloida što im je ostalo da oni plaćaju. Sve ja to razumem. Ne razumem, zašto pojedini narodni poslanici te male opozicione stranke, koja puca po svim šavovima, koriste ovaj dan, kada raspravljamo o izuzetno važnim izveštajima, i moram reći, jako dobrim izveštajima DRI, Agencije za borbu protiv korupcije, da leče svoje frustracije.
U ime Srpske napredne stranke, kao najveće i najjače stranke u ovom parlamentu, na neki način kao vaš domaćin, iskoristiću ovih nekoliko sekundi, što mi je ostalo, da vam uputim izvinjenje u ime pojedinih poslanika te male opozicione stranke, koja puca po svim šavovima, zbog njihovog današnjeg ponašanja. Izvinite još jednom i hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.

Razumem predstavnike jedne velike pozicione stranke, zbog čije bahatosti Srbija puca po svim šavovima, da su u svojoj bahatosti i nadmenosti toliko ogrezli u zloupotrebama i ovlašćenjima javnih funkcija da ne vide da Srbija puca po svim šavovima usled njene bahatosti. Kao što je i prošli put pucala Srbija po svim šavovima, tako i sada puca. Razumem predstavnike velike bahate pozicione stranke zbog čije bahatosti, podvlačim, Srbija puca po svim šavovima, da su nekada bili najveći borci protiv nezavisnih regulatornih tela. Protiv nezavisnih regulatornih tela borili su se zbog toga što nezavisna regulatorna tela postoje da im zabrane da koriste pozicije, recimo predstavnika Komisije za proveru stanja u zatvorima, da posećuju zatvorenike i da im obećavaju amnestiju, bez obzira što je reč o zatvorenicima osuđenim, odnosno optuženim za najteža krivična dela.
Kad neko dobije pomilovanje od Tomislava Nikolića, zato što je uzimao mito od 300 evra, pa može da očekuje da ga svaki funkcioner velike bahate pozicione stranke poseti u zatvoru. Dok Srbija zbog njihove bahatosti puca po svim šavovima, može da se desi čak da ti isti prete porodicama pritvorenika iz redova DS, da moraju da svedoče protiv određenih ljudi iz Vlade, moraju da prete sudijama Vrhovnog suda, gospodinu Mesaroviću, da moraju da presude ovako ili onako.
Ta bahatost, završiće se isto kao i ona bahatost kada su prethodni put upravljali ovom zemljom, kao 2000. godine, ali nažalost Srbija to pucanje po svim šavovima teško da će još jedanput izdržati. Hvala.