Naprotiv, podaci iz ankete o radnoj snazi su vrlo realni. Oni pokazuju svu težinu sadašnje situacije. Jer, prema tim podacima, pre godinu dana u aprilu, 736.800 ljudi je tražilo aktivno posao, a sada u aprilu ove godine 708.688 ljudi, aktivno traži posao. Ako vi mislite da je to mala cifra, ja ne mislim da je to tako. Dakle, 708.000 ljudi nema posla i aktivno ga traži.
U doba pre krize, sećam se 2006. godine to je bilo negde oko petsto i nešto hiljada. Dakle, petsto i nešto hiljada je bila cifra iz ankete u radnoj snazi kada je stopa nezaposlenosti bila 14%.
Ali, činjenica je da sada ima nekakvog pomaka, jer je 28.000 ljudi manje nego pre godinu dana. Ali, niko ne govori da se radi o malom broju, stopa nezaposlenosti od 24,1% je izuzetno visoka. Svestan sam potpuno šta znači 708.000 ljudi, to je ogroman broj. Mi smo svesni te odgovornosti, to sam vam rekao, danas je to ponovio moj kolega gospodin Vučić na pres konferenciji.
Nama je cilj da smanjimo stopu nezaposlenosti, ne ispod 20%, to neće biti ni najmanje lako, ali to je ključni cilj ove vlade, da probamo da uposlimo više ljudi. Ne može se ovaj problem rešiti preko noći, posebno zbog ove krize.
Što se tiče fiktivnih radnih mesta u firmama koje zapravo 20 godina nemaju posla, mislim da će i tim ljudima koji rade baš u takvim firmama, koje niti imaju proizvod, niti imaju tržište, niti zapravo dolaze na posao, a proforme imaju neku subvenciju, laknuti na neki način. Njih ima 787, da vam kažem. Znači, 787 ljudi radi u 27 firmi, koje po našem programu ide u stečaj ovog leta. Dakle, to je mali broj, minoran broj u odnosu na ukupan broj ljudi koji rade u firmama u restrukturiranju.
Znači za 27 preduzeća 787 ljudi prima platu od 20 godina te firme malte ne ništa ne rade. Dobiće otpremninu od 300 evra po godini staža, znam da to nije za njih neka uteha, oni koji su blizu penzije, probaćemo da ako ne mogu da se snađu na tržištu posle isteka određenog perioda, da probaju da koriste jedan poseban program, da idu ranije u penziju. Naravno da smo mi raspoloženi da sa Nacionalnom službom za zapošljavanje idemo i na program otpremninom do posla, odnosno ako neko želi otpremninu da iskoristi ulaganje u novo radno mesto, veoma rado bi to podržali.
Činjenica je da mnogi ljudi koji nisu radili 20 godina, sada više realno i ne žele to, sada žele da odu u penziju, žele da imaju neku sigurnost. Kako to znam? Pa znam, kada smo imali slučaj kada je "Beneton" došao u "Niteks", kada je došla "Jura" u bivšu "Zastavu elektro" i kada smo pitali radnike – ko želi da nastavi da radi, u Rači se od 300 radnika, 290 čini mi, se javilo za socijalni program, dobrovoljno, iako su dobili ponudu da idu na razgovor za posao. U Nišu od 600 radnika 500 radnika se javilo za socijalni program.
Slično je bilo i u "1. maju" iz Pirota. Bio je ponuđen posao za hiljadu i po ljudi, maltene, većina je rekla - ne, mi želimo rađe da uzmemo socijalni program, jer imaju neku drugu mogućnost posla ili da idu u penziju sa tim novcem. To je naša realnost, da čitava jedna generacija koja 20 godina nije imala adekvatno prosto radno mesto, izgubila i volju i to je problem te srednje generacije koja teži. To je problem kako rešiti, to je nažalost socijalni problem ove države.
Mi moramo da obezbedimo svakome ko želi da radi posao, da mu ponudimo tu mogućnost, ali moramo pre svega da se okrenemo zapošljavanju mladih, jer to je na neki način budućnost, jer oni koji nisu dugo radili, kažem vam, čak i kada im ponudite posao, većinom se nažalost, izjašnjavaju da bi radije uzeli socijalni program i otišli sa tog posla. Oni nisu za to krivi, desilo se šta se desilo sa raspadanjem Jugoslavije sa gubitkom tržišta, sa zaostatkom u tehnologiji.
Međutim, gore je iluziju produžavati, jer nije trošak ove države to što mi dajemo plate nekome ko ne radi ništa. To jeste pogrešno, jer imaju oni koji rade, pa zarađuju plate. Mnogo je veći problem, što se plaća struja, voda, ne plaćaju porezi i prave se ti indirektni troškovi od 750 miliona evra.
Ali, ono što ćemo pokušati mi svi zajedno da uradimo, i ko god nam tu bude dao podršku, dobro je došao, bez obzira da li je u vladajućoj koaliciji ili opoziciji, da slučaj po slučaj, pokušamo da nađemo rešenja za one najveće koji su preostali u restrukturiranju i koji imaju makar neku šansu da pronađu odgovarajuće partnere. Potpuno je sigurno da od ovih 54.000 ljudi, najveći deo ljudi će ostati da radi, ali se nadamo da neće raditi u firmama bez perspektive, nego da će raditi u firmama koje imaju budućnost.
Beloruski "Amkador" najveća njihova kompanija je i sada zvanično objavio da ide na proces preuzimanja određenih imovinskih celina " Prva Petoletak-a" iz Trstenika. Sigurno ljudi koji budu sa njima radili imaće dobru budućnost jer "Petoletka" već dugo godina njima upravo prodaje najveći deo svojih proizvoda. To je jedna od većih kompanija, čak i za evropski nivo.
Slično moramo da napravimo i za druge. Naravno, za one koji ne budu mogli da prate ovo ili ne žele nemamo drugog izbora nego da isplatimo jedan socijalni program od 300 evra po godini staža. Opet kažem, ko god od tih ljudi bude imao želju, elan, da pokuša da nađe posao Nacionalna služba za zapošljavanje je spremna da ga prati sa programom otpremnine do posla. Na žalost, iako je to dobar program mali broj takvih ljudi se odlučuje za taj program, većina želi da dobije otpremninu i onda posle toga, ako je moguće da ode što pre u penziju i to je nažalost naša realnost.

Gospodine Jovanoviću, izvolite ali završavamo dalje sa replikama.

Mislim da je važna tema i da treba da dobijemo potpun odgovor oko ove teme koja se tiče otkaza.

Ne, gospodine Jovanoviću. Dao sam vam sada repliku i ako mislite da insistirate dalje neću vam dozvoliti.

Naravno, repliku. Znači, nisam dobio potpuni odgovor. Tražio sam od vas da kažete na koji način ćemo, evo primera.
Mnoge kompanije u restrukturiranju koje zapošljavaju veliki broj građana, a u problemu su godinama i tu se slažem sa vama, a i vi takođe godinama vodite ekonomiju ove zemlje, i znate kakve su pozicije tih kompanija, "14. oktobar" Kruševac, "Magnohrom" Kraljevo, "Goša", "Fabrika vagona" Kraljevo, šta ćemo sa njima? Šta ćemo sa tim ljudima? Da li ćemo i njima 2.000 evra u džep i na ulice? To sam vas pitao i tražio sam odgovor od vas i ne prihvatam to da je čitava jedna generacija izgubljena. Zašto mi nemamo kao država neke mere? Zašto ne spustimo doprinose na zarade koje plaćaju oni koji su pripadnici te izgubljene generacije, da oni mogu sami da se zaposle ili eventualno stimulišemo kompanije da ih zapošljavaju. Zašto to ne možemo? Zašto tu ne možemo da nađemo uštedu? To je jedan predlog. Hvala.

Hvala.
Ministar Dinkić, izvolite.

Svaki od ovih preduzeća su slučaj za sebe i kad ste pomenuli "Fabriku Vagona" za sve fabrike vagona, Vlada obezbeđuje program da rade za srpske železnice Program vagonogradnja.
Dakle, tu je uključena i "Goša", i "Želvoz" i "Vagonka" iz Niša i "Fabrika vagona" Kraljevo i Subotička fabrika i "Šin voz" iz Zrenjanina.
Dakle, svi koji postoje sada suštinski dobijaju mislim skoro dve milijarde dinara godišnje iz budžeta i taj novac nismo smanjivali kako bi uposlili kapacitete i to traje već jedan duži period. Rade te vagone za srpsku železnicu ili za železnice Republike Srpske.
Dakle, tamo gde postoji neki program koji ima smisla mi naravno to podstičemo.
Što se tiče nekih drugih kompanija, već sam rekao najveći od ovih kompanija koje su sada u restrukturiranju će izaći uspešno iz tog restrukturiranja. Pre svega RTB "Bor" sa 5.000 zaposlenih, pa onda "Petrohemija" sa jednim ozbiljnim brojem zaposlenih, PKB takođe u restrukturiranju, nadam se da će moći da opstane na tržištu, "ZBOP" koji remontuje pruge takođe će izaći i ostati van restrukturiranja bez problema jer je to dobra kompanija.
Biće izazov sada rešiti "Petoletku", počinjemo da je rešavamo sa "Amkadorom" biće izazov "FAP", a još veći izazov će biti "Zastava kamioni", biće izazov "14. oktobar", "Župa" i to svakako jesu kompanije gde ćemo dati sve od sebe da nešto nađemo da rešimo.
"IMT" i "IMR" takođe, zastareli modeli traktora, moramo da nađemo rešenje da umesto onoga što nema budućnost, fabrika usred Novog Beograda, jasno je da to nije nikakva budućnost, ali da Srbiji treba fabrika poljoprivrednih mašina, treba, da vidimo i da pronađemo rešenje, da imamo proizvod koji nije dovoljan samo za srpsko tržište, nego koji može da se proda u svetu, jer ekonomija obima diktira profitabilnost.
Dakle, svakako kao što smo do sada činili, da rešimo pitanja onih najkrupnijih i najvažnijih u jedno preduzeće, jer mi znamo šta "FAP" znači za Priboj, "FAP" jednako Priboj, kao što je "Železara" jednako Smederevo.
Dakle, bukvalno nema života za pojedine gradove bez njih. Mi znamo koliko je propala Kruševačka privreda. Znamo šta njima znači da se pronađe rešenje, bilo u postojećim fabrikama, bilo da se dovede neki potpuno drugi proizvođač, da proizvodi nešto što tržište hoće, ali grad ne sme da se ostavi na cedilu, ma koji.
Znamo i za Vranje, jer Vranje je imalo i "Koštanu", a sada nema "Koštanu". Međutim, sada će imati "Geoks", a to je jedan od najvećih svetskih proizvođača cipela. Ima "Simpo", to je gigant i ostaće, nije loše što dolazi i italijanski "Ditre".
Subotica nema neke gigante iz prošlosti, ali ima zato "Kontinental". "Svarovski" kreće da gradi svoju fabriku, ima šest ili sedam novih fabrika u Subotici.
Suština je obezbediti posao koji je održiv na dugi rok. Što se tiče ovih preduzeća, "BIP" sada pozitivno posluje, to je jedna od firmi u restrukturiranju koja neće imati problema da iz nje izađe i ne možemo sve posmatrati izolovano.
Suština je da ćemo pokušati da za one teške slučajeve pronađemo rešenje, tu ćemo imati najveći problem.
Što se tiče nekih preduzeća, kao što je "Geneks" koji je nekada bio gigant, a nije u životu ko zna koliko godina, tamo svi ljudi znaju da prosto takvo preduzeće nema perspektivu i ono će otići u stečaj.
Isto važi, biću otvoren i za ostatak EI u Nišu, isto važi i za ostatak bivše "Zastave" koja sada postoji samo na papiru.
Nepristrasno ćemo uraditi analizu tamo gde nema ničega, isplatićemo ljudima socijalni program i pokušati da pronađemo neke druge investitore i investicije da tim ljudima damo neki siguran posao, a ne da idu na posao koji nemaju.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovani ministre, slušajući ovu raspravu o rebalansu budžeta, moram da skrenem pažnju na nešto što je najvažnije, a to je borba za život naših građana. Dok mi ovde pričamo i borimo se nekim argumentima, pričamo o nekim brojkama, reći ću vam da ovaj rebalans budžeta, kao i prethodni budžet ove republičke Vlade nije uvažio zdravstveno stanje naše nacije, a ja smatram da je to najvažnije, važnije od svakog pregovora sa EU, od bilo čega.
Dok mi sada ovde pričamo, tri devojčice se bore za život. Jedan iz vašeg Vlasotinca koja treba da ide u London na transplataciju srca, jedna iz Erdevika koja treba da transplatuje i srce i pluća, jedna iz Prokuplja, gde se građani Toplice udružuju kako bi pomogli tim građanima.
Pitam vas, da li ovaj budžet treba da bude budžet građana Republike Srbije ili treba da bude budžet Republičke Vlade, koja bi zadovoljila neke svoje ambicije i neke svoje stvari u resornim ministarstvima.
Zdravlje nacije je najvažnija stvar. Na zdravlju ne smete štedeti, vi štedite na zdravlju, vi osuđujete ovu decu, bukvalno, ja neću izgovoriti tu najstrašniju reč i tu dijagnozu, vi njih osuđujete, zato što nema para i vi kažete tim roditeljima, mi nemamo para za lečenje vaše dece.
Boriću se, dokle god to ne promenimo kroz DS, jer je ovakav nehuman način gde ne vidite patnju roditelja koji moraju da mole i prose na različitim humanim akcijama, po različitim televizijama, gde dobijaju podršku novinara, medija, ali to nije dovoljno, jer moraju da dobiju podršku ove države.
Pored ove tri devojčice, reći ću vam da li ste za čekanje onkoloških pacijenata nisu smanjene. Obećanje je bilo da ćete kupiti aparate za zračnu terapiju i da ćete smanjiti liste za čekanja. Liste se gomilaju i za operaciju katarakte, povećao se taj broj, opet više od 20.000, a rekli smo prošle godine, smanjićemo taj broj, a ovog puta vam govorim da se taj broj još više povećao. Povećava se broj pacijenata koji čekaju na onkloški tretman. Ljudi, 21. vek, gospodine Dinkiću, ja bih vas zamolio, bar da me pogledate u oči i da kažete, znači, u 21. veku, naši građani umiru zato što niko u Vladi nema obraza, nema morala da kaže, odvojiću pare.
Šta vama važe ti novci za gondolu, šta vam znači novac, šta vam znači novac za brodogradnju, šta vam znači kredit za Republiku Srpsku, za računare i vagone? O čemu pričamo? Dajte, to je novac građana Srbije, nije vaš novac, dajte da prvo izlečimo našu naciju, pa da nakon toga ulažemo u neke dalje investicije.
S obzirom da nemam puno vremena moje poslaničke grupe, reći ću vam da je naše zdravstvo, zdravstvo srednjeg veka. Reći ću vam da u mnogim bolnicama nemate ni aparate za anesteziju, da u mnogim bolnicama nemate aparate za sterilizaciju i onda se čudite što imate klepsielu, što imate različite epidemije. Zato što niko ne vodi računa u Ministarstvu zdravlja u proteklih 20 godina, a u proteklih 20 godina ste imali najveće ingerencije u tom ministarstvu.
Naše zdravstvo, sistem zdravstva Srbije je poražen i građani Srbije to vide svakog dana. Molim vas da se u narednim danima kroz amandmane koje sam ja podneo u ime DS, našao sam sredstva gde sam skinuo sa vašeg Ministarstva finansija, različite specijalizovane usluge, što ja ne razumem šta to radite, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima, da taj novac usmerimo onima kojima je to najpotrebnije, a to su naša bolesna deca. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić.