Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Imajući u vidu da je danas utorak, pitam - da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Ranka Savić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege, postaviću nekoliko pitanja ministru Dinkiću i Vladi Republike Srbije, a sva pitanja odnose se na predloženi rebalans budžeta.
Prvo pitanje postavljam ministru Dinkiću i odnosi se na prihodnu stranu budžeta. Naime, predviđenim rebalansom očekuje se 50 milijardi dinara, koje treba da plate radnici iz zarada. Postavljam pitanje - kako će to biti realizovano, kada znamo kakva je situacija u privatnom i realnom sektoru? Naime, 18% radnika samo u tom sektoru prima redovno zarade, 53% prima sa zakašnjenjem, a 50 hiljada radnika vodi se da radi, ali uopšte ne prima zarade. Sada, u vezi s tim, postavljam pitanje - da li se punjenje budžeta po ovom osnovu svelo na bilansni prenos para, jer se očekuje da budžet pune zaposleni u javnom sektoru i državnoj upravi, upravo oni koji su jedni od najvećih potrošača budžetskih sredstava?
Drugo pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, odnosi se na subvencije odnosno prekid davanja subvencija javnom sektoru. U svakom slučaju, to je dobra odluka Vlade Republike Srbije, mislim da sa subvencijama javnom sektoru treba da bude prekinuto. Ali, postavlja se pitanje - kako će javni sektor nadalje funkcionisati, odnosno javna preduzeća, tim pre što znamo da nije došlo do suštinskih reformi u javnom sektoru, da nije došlo do depolitizacije, da u krajnjoj liniji nije došlo do racionalizacije radne snage? Postavljam pitanje – da li konačno ova preduzeća prestaju da budu poligoni za socijalnu zaštitu i da li oni prelaze na tržišni rad? Međutim, to ujedno znači da sa ovom cenom svojih proizvoda ova javna preduzeća neće opstati, te postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – da li prekid subvencija, davanje subvencija javnom sektoru, znači da uskoro možemo da očekujemo enormno ili znatno povećanje, pre svega cene gasa, odnosno cene struje, ali i drugih usluga?
Treće pitanje postavljam ministru Dinkiću i ono se odnosi na takozvane sopstvene prihode koje ostvaruju ustanove u zdravstvu, prosveti i pravosuđu. Naime, malo ko o tome govori, ali ovi sopstveni prihodi ovih ustanova predstavljaju značajna sredstva i značajne izvore prihoda. Oni, po zakonu i po svojoj suštini, moraju da budu budžetski prihodi, međutim, u praksi, a ja upravo i dolazim iz prakse, najčešća je situacija da ova sredstva koriste ustanove proizvoljno i ono što je još gore koriste sami direktori, odnosno njihovim raspoređivanjima oni i odlučuju. Zato postavljam pitanje ministru Dinkiću – zašto ovi prihodi nisu bilansirani u predlogu budžeta?
Četvrto pitanje, koje po meni uopšte nije neinteresantno i koje zaista zahteva i odgovor, jeste činjenica da je predloženim rebalansom budžeta došlo do smanjenja troškova Narodne skupštine Republike Srbije za 120 miliona. Troškovi za kancelariju predsednika Republike smanjeni su za 6,9 miliona dinara. Međutim, Vlada Republike Srbije ne samo da nije smanjila svoje troškove, nego ih je čak povećala za 60 miliona dinara. Zato postavljam pitanje Vladi Republike Srbije - zašto se ona nije uključila u ove opšte mere štednje?
Iskoristiću, pošto imam još vremena, da postavim pitanje predsedniku parlamenta – zašto, mada su prošle tri nedelje, nisam dobila odgovor, zašto su uskraćene privremene propusnice za rad kancelarije narodnog poslanika? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

U ime poslaničke URS, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, rektorski prilagođeno ovom institutu parlamentarnog delovanja, a koje se može shvatiti i kao dobronamerna sugestija. Pitanje, naime, glasi – da li Vlada Republike Srbije ima profesionalnu službu za odnose s javnošću, ko njome rukovodi, na osnovu kojeg plana i strategije delovanja?
Naime, stiče se utisak da umesto šturih demantija, spinovanje koje fijuče u javnom prostoru i duboko kompromituje oficijelnost jedne ovako visoke adrese i jedinstvo njene politike, zahteva ozbiljniji pristup ovoj temi i navešću konkretan primer. Ne tako davno, pojedini mediji objavili su informaciju kako je ministar privrede i finansija u Vladi Republike Srbije gospodin Mlađan Dinkić, zajedno sa gradonačelnikom Kragujevca gospodinom Veroljubom Stevanovićem, inače zamenikom predsednika partije u kojoj je ministar predsednik, organizovao štrajk oružara, a da bi upravo ugrozio integritet Vlade i pozicije vodećih ljudi u ovom najvišem izvršnom organu vlasti u Republici Srbiji.
Gradonačelnik Kragujevca i njegova informativna služba su to vrlo brzo i precizno demantovali. Demant je uputilo i ministarstvo. Mediji su nakon toga ućutali, naročito kada su to učinili i sindikati. Nisam primetio da se oglasila Služba za informisanje Vlade Republike Srbije i ne mislim da je to uopšte naivno. Zato što nije reč o prilozima za biografiju nečije nestašnosti ili nije reč o poigravanju stavovima, različitim uglovima posmatranja perifernih pitanja, već je reč o činjenici da se u javnosti nametnula, stvorila slika da određeni delovi Vlade ne rade timski, a to bi, kada bi to bila istina, bili predznaci ambicija da se Vlada razori, pa čak ugrožavanjem pretpostavljenih u Vladi i izvrši nekakva strategija državnog udara. To, nema sumnje, zaslužuje mnogo kompetentniji pristup u odnosima s javnošću.
To što je pod vajni pojam slobode štampe potpala i tabloidna praksa izjednačavanja najviših predstavnika države sa zabavljačicama i igračicama uz šipku i provlačenje u sličnom medijskom kontekstu, to neka bude pitanje dometa naše kulture i sposobnosti percipiranja određenih spratova vrednosti. To što se tabloidi u našoj javnosti stavljaju u istu ravan sa dnevnom štampom i mejnstrim informativnim kućama, to je opet pitanje dozrelosti ili nedozrelosti naše demokratije i stvarnog stepena osvajanja slobode. Ali, u takvim uslovima kakvi jesu, parcijalni demanti nisu adekvatan odgovor na destruktivne strategije ugrožavanja jedinstva delovanja najviših organa vlasti u Republici Srbiji.
Vrlo često, takvim strategijama i najuspešniji potezi Vlade bivaju svedeni ispod nivoa kritike i razvodnjeni u potpuno neadekvatnim i deprimirajućim percijama. To je naročito značajno u trenutku kada je u zvaničnim izveštajima relevantnih nezavisnih i regulatornih tela stoje formulacije da su i najvažniji i najuspešnije politike Vlade propraćene dnevnom tabloidnom banalizacijom.
Sloboda informisanja je nešto što demokratija podrazumeva i dok ne naučimo da podrazumevamo i fundamentalni značaj kulture, nauke i obrazovanja zarad zaštite integriteta, najvišeg organa izvršne vlasti u Republike Srbije, mislimo u ime URS, integralno, u ovoj poslaničkoj grupi da je neophodno podići na viši profesionalni nivo rad Vladine službe za odnose sa javnošću.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala. Poštovan predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje upućeno je ministru finansija i prvom potpredsedniku Vlade.
Naime, u prvih nekoliko mesece primene Zakona o javnim nabavkama u praksi na lokalnu suočeni smo sa različitim vrstama problema. Tako jedan od najznačajnijih koje bih htela da istaknem, to je sam rad Uprave za javne nabavke kojoj je članom 136. ovog zakona nametnuto da radi različite poslove, odnosno davanje mišljenja, tumačenja, da koordinira i sarađuje sa ponuđačima, dobavljačima, naručiocima, sa predstavnicima držanih organa, referentima za javne nabavke itd. Mislim da, između ostalog, imaju obavezu da naprave plan borbe protiv korupcije, ne znam da li su to do sada uradili.
Ne bi to sve bilo toliko strašno da tamo ne radi 19 zaposlenih sa sve menadžmentom, direktorom, zamenikom direktora. Od tih 19 ljudi, samo šest ljudi se bavi ovim konkretnim stvarima, što smatram da je zaista suviše malo. Na to smo i ukazivali kada smo imali ovaj zakon ovde u parlamentu. Mogu da vam kažem da smo npr. Opština Čajetin ima preko 200 javnih nabavki u toku godine, tako da ovaj jedan referent bi bio sasvim dovoljan samo da pomaže npr. toj opštini da dođe do nekih pravilnih rešenja i tumačenja iz ovog zakona. Da ne pričam o komunikaciji sa Upravom za javne nabavke, nemoguće je dođi do direktora, do zamenika direktora, mišljenja iz Uprave za javne nabavke. Nemoguće je da se dobiju usmenim putem zato što kada treba da se pozove tamo između devet i dvanaest časova non stop je zauzeće.
U ova tri meseca kolege iz nekoliko opština koje poznajem, koji su referenti za javne nabavke nisu bili u mogućnosti uopšte da dođu do tih pravnika u to dogovoreno i planirano vreme. Posle dvanaest sati kada nazovu kažu da je to gotovo i nemate sada mogućnost niko da vam se javi jer je vreme predviđeno sada za ove stvari završeno. Takođe, ukoliko dođe do nekih tehničkih problema operater može da se kontaktira između 12,00 časova i 14,00 časova svakog dana.
Bili smo u situaciji, takođe, iz nekoliko drugih opština da su ljudi kada nisu mogli da se uloguju na portal javnih nabavki da postave poziv za podnošenje ponuda. Oni su želeli da pozovu tog operatera, nisu mogli deset dana da dobiju non stop okrećući taj telefon od 12,00 časova do 14,00 časova, to nije bilo moguće. Posle je taj referent bio kažnjen jer nije mogao da postavi taj poziv na vreme na portal, u isto vreme kada je izašao u "Službenom glasniku", a sa druge strane Uprava za javne nabavke, dakle, nema nikakav rok za davanje mišljenja, pismenog, osim nekog roka od deset dana, ukoliko je u pitanju hitnost i ukoliko se traži da se radi postupak sa pregovaranjem bez objavljivanja javnog poziva. Znate šta, ako je nešto hitno, pa za to treba deset dana, onda ne znam o kakvoj hitnosti govorimo. Kaže se, ukoliko je nešto hitno to mora biti definisano u planu javnih nabavki. Opet, kako da znamo da li će se pokvariti na neki smećarama hidraulične pumpe u nekom trenutku i da te smećare neće moći da funkcionišu. Niti možemo da stavimo javnu nabavku, niti možemo da planiramo ta sredstva. To je izuzetno teško i komplikovano i smatram da u toj meri ne može da se ovaj zakon primeni u punom kapacitetu.
Mene prosto zanima da li se na ovaj način borimo protiv korupcije? Da li je nešto promenjeno u borbi protiv korupcije donošenjem ovog zakona? Da li se i dalje nameštaju tenderi? Verujem da je situacija takva i da se tu nije ništa specijalno promenilo. Da li na ovaj način smanjujemo birokratiju? Da li na ovaj način smanjujemo sve te propise, pomažemo investitorima? Da li na ovaj način dovodimo investitore i unapređujemo privredu tako što između ostalih i drugih stvari stoji sve i zbog nemogućnosti da se ove javne nabavke realizuju kako treba i bez pomoći Uprave za javne nabavke koja tumači ovaj zakon.
Da li znate da u EU postoje procedure za javne nabavke koje su deset puta jednostavnije nego ove naše, pa pored svih ovih bespotrebnih stvari koje tražimo od EU poput datuma, možemo jednom da uzmemo i prenesemo vrlo korisnu i potrebnu stvar, a to su npr. u potpunosti ove procedure za sprovođenje javnih nabavki.
Drugo pitanje postavila bih ministru građevine – da li je ministar građevine obavešten da Zakon o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na legalizaciju više ne važi od 6. juna? Da li uopšte zna da se postupci legalizacije u lokalnim samoupravama uopšte ne odvijaju? Da li je svestan da su građani ogorčeni zato što ne mogu da legalizuju svoje objekte već mesec dana, a pripremili su svu dokumentaciju i sva sredstva? Da li uopšte ima predstavu kada će Zakon o planiranju i izgradnji kao sistemski zakon i najavljivani zakon o legalizaciji se naći ovde pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije? Hvala.

Narodni poslanik Ivana Karić.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, mi smo u toku protekle sedmice imali nekoliko ekoloških akcidenata imali smo nekoliko katastrofičnih situacija na teritoriji Republike Srbije. Neko to proglašava za meteorološke pojave. Ono što se dešavalo na terenu, ono što smo mi preživeli, ono što su građani i građanke Obrenovca preživele i okolnih sela što su građanke i građani Kostolca preživeli ne može se nazvati meteorološka pojava, nego jedino i ispravan naziv je ekološka katastrofa. Za onog ko posmatra to možda iz Beograda deluje kao jedna lepa ili možda ne tako lepa pojava, ali za ljude koji žive u Obrenovcu, Kostolcu u Zajači to su ekološke katastrofe neprocenjivih razmera.
Radi se o tome da se pepeo sa deponija podiže, da se to intenzivira i u toku vikenda da je bilo podizanje pepela i u Obrenovcu i u Kostolcu i da su ugrožena sela i oko deponija i u okolini Obrenovca. Vrlo često taj pepeo predstavlja takozvani sunđer za teške metale za radioaktivne metale za još neke veoma opasne supstance. Može izazvati i mehaničke i hemijske reakcije u plućima dece koja udišu taj pepeo. Obrenovac je bio u mraku prošle sednice na tri sata, upalila se ulična rasveta zato što su detektori za mrak upalili uličnu rasvetu, jer je u Obrenovcu na tri sata bio mrak, apsolutni mrak.
Prema tome, molim vas da te stvari ne nazivamo meteorološkim pojavama nego da ih nazovemo katastrofalnom nebrigom za životnu sredinu i da nam ministarka Mihajlović u što kraćem roku odgovori šta će se uraditi u narednim mesecima u julu i avgustu, s obzirom da inspekcija kaže da nije izvršeno ono što je naloženo "Termoelektrane Nikola Tesla"? Nažalost inspekcija nam kaže i da nema procesuiranja prijava koje podnose inspektori i zbog toga očekujemo od ministarke Mihajlović da uradi ono što je obećala, da podnese krivične prijave i da pronađe ko su odgovorni u EPS i u "Termoelektrane Nikola Tesla"za ovih nekoliko katastrofa?
Za vikend su posebno bila ugrožena sela Krtinska, Urovci, Mladost i Grabovac i posebno je bio ugrožen Kostolac koji je u nedelju bio zasut pepelom. Trista hiljada ljudi umre od posledica sagorevanja fosilnih goriva i od razvejavanja pepela, to je svetski podatak i mi moramo što pre nešto da uradimo po tom pitanju.
U Obrenovcu danas je deponovano 100 miliona tona pepela za ovih 40 godina i nije velika novost ova ekološka katastrofa koja se desila protekle sedmice, ali je novost da niko nije izašao i rekao šta će da uradi u toku jula i avgusta, s obzirom da nas očekuju vreli dani i da će verovatno razvejavanje pepela biti sve intenzivnije i sve opasnije.
Inače, i Obrenovac i Kostolac prednjače po plućnim bolestima i po bolestima respiratornog trakta, pre svega, kada je u pitanju dečija populacija.
Kada su u pitanju deca, imamo priču iz Zajače, nažalost još uvek ne dobijamo odgovor, ovo je pitanje za ministarku Đukić Dejanović, šta smo uradili da znamo kolike su koncentracije olova i drugih metala u krvi dece i šta ćemo da uradimo da se te koncentracije smanje?
Mi imamo neke pojave koje registrujemo, ali nažalost nemamo niz mera koje bi trebalo da slede i da ispravljaju stanje koje uočavamo.
Ono što je najvažnije za nas, kao zelene, jeste put ka EU. Mi na tom putu ka EU imamo mnogo problema. Žao mi je što još uvek ne shvatamo svi zajedno da će ekološki problemi biti najveći problem na putu ka EU i molim ministra Ilića da pazi da ne udarimo na putu ka EU u hrast koji se slučajno isprečio i taj hrast može da nam pokvari put ka EU, jer je on simbol ekološke nebrige koja se dešava.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Ova Vlada je napravila veliki iskorak ka članstvu Srbije u EU. Međutim, ono što je zadatak naše poslaničke grupe to je da uvek intervenišemo i opomenemo Vladu da na tom putu ka EU Srbija što pre iznutra postane evropska zemlja.
Ravnomerniji razvoj, evropski zakoni i uklanjanje svih prepreka sa evropskog puta, to je bio prioritetni zadatak naših političkih stranaka koje čine našu poslaničku grupu.
Međutim, Srbija je danas u mnogim svojim elementima na nepopularnom prvom mestu u nekim negativnim trendovima.
Jedan od tih trendova je neravnomeran regionalni razvoj. Naime, mi smo zemlja koja ima najveći disbalans u razlikama u razvijenosti njenih opština i gradova.
Kao posledica toga je i demografsko pražnjenje Srbije, bežanje stanovništva iz sela u gradove, bežanje stanovništva iz malih varoši u velike gradove, pritisak na saobraćaj, na radna mesta, na infrastrukturu i imamo totalan jedan neravnomerni razvoj, što nije temeljni princip razvoja EU, jer ona upravo počiva na ravnomernom razvoju ne samo zemalja članica EU, već i delova zemlje svih tih zemalja članica.
Ono što SPO, ne samo sa dobijanjem pristupnih fondova EU, nego i pristupnim fondovima, smatra da Srbija treba da bude normativno spremna, da ravnomerno opredeljuje ta sredstva, jer danas tri četvrtine ukupnog državnog kapitala, okreću se u beogradskom krugu dvojke.
Da bismo to uradili, neophodna je i promena Ustava, potrebno je da imamo i regionalne vlade, potrebna je regionalizacija Srbije kao osnovni preduslov za njen ravnomeran razvoj.
Moje pitanje ministru pravde, državne uprave i lokalne samouprave, da li će to ministarstvo ili Vlada pokrenuti inicijativu za promenu Ustava, radi regionalizacije Srbije i njenog ravnomernog razvoja, da bismo zaustavili ovaj negativan trend i da bismo iznutra bili u potpunosti evropski uređena zemlja.
Kao najbolji primeri, mogu nam poslužiti primeri iz okruženja Hrvatske i Slovenije koje su to uradile na dosta valjan način i povećale broj opština.
Drugo, u ekspozeu premijera navedeno je da je od ukupno 4.706 naselja u Srbiji, u 1.140 naselja, odnosno 22% od ukupnog broja naselja u Srbiji, u 2010. godini nije rođeno ni jedno dete.
Od 765 opština u Srbiji, bez KiM, samo je u osam zabeležen pozitivan prirodan priraštaj, u Grockoj, Zvezdari, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Bujanovcu i Preševu. Gubili smo više stanovništva po ekspozeu premijera što je tačno, u ratovima, a sada neumoljivo idemo ka samouništenju.
Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada hitno izaći, ne sa strategijom, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije.
Ono što je moje pitanje premijeru, šta će još od konkretnih mera u narednih godinu dana Vlada preduzeti po tom pitanju? Hvala.