Molim sve narodne poslanike da institut povrede Poslovnika ne koriste da bi replicirali. Molim vas da poštujemo svi Poslovnik i na taj način da vodimo računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Neću vam dozvoliti pravo na repliku. Repliku ima Dejan Mihajlov. Izvolite.

Gospodine Dinkiću, smatramo da je potrebna reforma penzionog sistema i to je jedino što se slažemo sa članom Fiskalnog saveta. To sam pomenuo kao jedan od argumenata u prilog tome da ovo nisu sveobuhvatne reforme i da mi smatramo da je reforma penzionog sistema nešto što je neophodno.
Mi smo se uvek bunili kao stranka i uvek smo tražili da nema linearnog povećanja penzija, jer vi ako idete na linearno povećanje penzija od 5%, onaj koji prima 15.000 će da dobije 5%, onaj koji prima 100.000, on će dobiti 5.000. Smatramo da u okviru postojećeg sistema penzionog mora da dođe do određene preraspodele, ako govorimo o teškoj finansijskoj situaciji, da ona mora da bude podjednako raspodeljena na sve, zato što naročito imamo u vidu da prosečna zarada i da prosečna penzija, bez obzira koliko se PUPS i svi ostali zalagali da ona mora da prati tržišna kretanja, cene i ostalo, ona realno pada iz meseca u mesec.
Rekli ste da neće biti zamrzavanje plata i penzija. Da, neće ih biti i to nije sporno, ali zato ćete pustiti malo inflaciju, malo devalvaciju i vi ćete te penzije da obezvredite kroz inflaciju i devalvaciju. Vi ćete da održite realan rast penzija od 0,5% koji će biti u novembru mesecu, ali kroz devalvaciju i inflaciju oni će realno da padnu za 3-4%. Nećete da zamrznete penzije i plate i zamrznete njihov rast, ali će one realno da padaju iz meseca u mesec i to je problem sa kojim se susrećemo i to je problem o kome hoćemo mi ovde da razgovaramo, da vidimo na koji način može da se napravi ušteda u budžetu, na koji način će da se smanje budžetskih rashodi i na koji način može da se pomogne građanima da prežive krizna vremena, jer mi svi moramo da budemo u funkciji tih građana. Na koji način će da se pomogne industrijalizacija, "Fijat" …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… i sve druge investicije koje ste pomenuli i koje su mnogo bolje od investicija u radna mesta po ministarstvima, agencijama i lokalnoj samoupravi. "Fijat" mnogo više vraća od svih tih radnih mesta i "Jura" i svi ostali, "Bol pekidžing" i sve ostale investicije i "Grinfild" i ostale koje su bile u Srbiji poslednjih deset godina. To je ono o čemu mi hoćemo ovde da razgovaramo, kako svi zajedno, krajnje odgovorno, socijalno i društveno odgovorno da pristupimo ovom problemu, da ga rešimo, a ne da prozivamo krivce. Hvala.

Hvala gospodine Mihajlov, dva minuta i 33 sekunde.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić. Izvolite.

Poštovana gospodo, poštovani ministre, mislim da je politički odgovorno bilo pred ovaj parlament doneti rebalans budžeta, jer očigledno da u onome što je nasleđeno u prethodnom periodu nemoguće je izaći iz jednog koraka. Zalažem se čak za jedan celovitiji scenario izlaska iz krize, jer mislim da ni ovaj rebalans budžeta sam po sebi neće moći da odgovori na celinu krize u kojoj se mi danas nalazimo.
Očekivati je da čak i 2014. godine, odnosno 2015. godine, kriza na delu javnih finansija u Srbiji još raste. Apsolutno sam saglasan sa potrebom štednje, ušteda ili smanjivanje obima potrošnje. Ali, definitivno moram da kažem i nekoliko sugestija koje će popraviti meru optimizma koja u ovom trenutku vlada na ovom polju.
Mislim da nije umereno i nije pošteno iz dela opozicije slušati prigovore kakve smo čuli u ova dva dana. Od 2000. godine pa naovamo definitivno je bilo nekoliko faktora koji su ozbiljno ugrozili sistem finansija u našoj zemlji. Prvo, loši propisi. Drugo, jedna katastrofalna i pljačkaška privatizacija koja je uticala na povećanje obima nezaposlenosti, na smanjenje prihoda u Srbiji i na nenalaženje kvalitetnog rešenja kako dalje.
Šta bi trebali da uradimo dalje? Pre svega, jedna nulta tolerancija prema neplaćanju poreza. Danas imate nekoliko začuđujućih pojava u Srbiji. Prvo, da se neke javne ličnosti u tabloidnim medijima oglašavaju i govore da neće da plate porez. Porez nije mera za koju ćete reći da nećete da platite, on mora da se plati. Ona podrazumeva da svi građani Srbije plaćaju porez, pa i neke javne ličnosti, što se, čini mi se, u ovom slučaju nije desilo. Zato mislim da tu treba kroz završetak ovog procesa prijavljivanja poreskih obaveza ući u utvrđivanje, i to unakrsno utvrđivanje kod svih onih lica, a pogotovo biti rigorozan prema onima koji nisu podneli poreske prijave.
Nulta tolerancija podrazumeva i promenu atmosfere u radu Poreske uprave. Mislim da je to jedna od retkih institucija u ovoj državi koja u poslednjih 20 godina nije bila podložna aferama, koja nije podložna raznim konstrukcijama, iz čije strukture niste imali ljude koji su sticali bogatstvo ili su poznati u javnosti kao ličnosti koje su stekle kapital zloupotrebljavajući državu. U poreskim upravama i dan danas sede sjajni ljudi, dobri državni činovnici, ali bez hrabrosti i odlučnosti da preduzmu ono što znaju da urade, a to je da razrežu porez.
Ovo vreme u kojem se danas nalazi država, kod poreske uprave stvorilo je samo jednu meru, a to je da se bave evidentiranjem poreza. Suština je u utvrđivanju. Zato mislim da bi trebalo ohrabriti poreske organe da utvrde poreske obaveze. Budite sigurni, kad oni utvrde poreske obaveze, ukoliko bude bila dobra podrška države, svako će to morati da plati.
Tu se nalazi jedna ozbiljna rezerva finansijskih prihoda jer, ako stoji činjenica da do kraja ove godine treba da obezbedimo 2,7 milijarda evra a u narednoj godini skoro pet milijardi evra sredstava koja nam nedostaju, tu je ogroman rezervoar koji se nalazi u nekoliko faktora. Prvo, u sivoj zoni, odnosno toj crnoj rupi ekonomije, koja je, po meni, ogromna. Šta su motori te sive zone? To su brojna evazije koje su se u međuvremenu pojavile, iz nekoliko razloga, i mislim da su potpuno van kontrole – igre na sreću, trgovina automobilima i nekim drugim robama, trgovina poljoprivrednim proizvodima, snabdevanje velikih gradova, itd, itd. Ima tu niz stvari o kojima možemo govoriti a koje utiču da se sredstva prelivaju u te neke crne fondove, pa onda traže prostor u delu gde mogu da budu ozakonjeni.
U ovakvim vremenima kakva su današnja, teško se država odlučuje na nove poreze. A kad su ovakva vremena, onda se uglavnom poseže za sledećom merom, i to nije nikakva novotarija srpskog društva, to je primenjeno i u Evropi, i u Rusiji, i u Italiji – jednokratni porezi. Oni su otprilike primenjivani na istu socijalnu strukturu, usmeravani su ka bogatima. Znate, kad dođe ovakvo vreme, narodu je teško, a kaže se – kod siroma po glas a kod gazde po pare. Mislim da je tu taj nedostatak hrabrosti kod nas da to učinimo. Imamo niz elemenata u kojima možemo potražiti jednokratnim porezima takva rešenja, pre svega lošim privatizacijama obuhvaćeno je popriličnim pritiskom na bankarski sektor, izvučeno je mnogo sredstava iz ove Srbije i to treba vratiti nazad. Jedina mera za vraćanje tih sredstava su porezi.
Treba pomoći i bankarskom sektoru da se oporavi, da bi mogao da finansira ono što je ključno, a to je proizvodnja.
Po meni, to su neki pokazatelji koji mogu da pomognu u ovom trenutku da dođemo do novih prihoda. Vlada ima meru te odgovornosti i štednja koja je nametnuta sa njene strane i socijalno-odgovorna politika dovoljno pokazuju da postoji odgovornost kod ovog dela države da vode računa o svakom dinaru. Ali, ono što je nemoguće postići u ovom trenutku jesu štete koje dugi niz godina traju i koje su proizvele ovo stanje. Znači, pokušaj da se stvori lažna nada da će u nekom kratkom periodu, kakav je ovaj period vršenja vlasti u ovih nepunih godinu dana, šest meseci od usvajanja budžeta, prosto je težak trenutak da se samo za ovoliko vremena prikupe značajna sredstva i da se izađe iz one nelikvidnosti u koju je država zapala u prethodnom periodu.
Državi treba određeni stres scenario i da izađemo iz ovog koncepta države, koji je težak, složen i komplikovan i koji je, po meni, na izdisaju. Govorim o državi u finansijskom smislu.
Od 2000. godine pa naovamo stvoren je jedan koncept finansiranja države. Negde od 40 do 45% država je finansirana iz realnih prihoda, 30% su bile donacije a ostatak su bile privatizacije. Vi danas nemate više taj deo prihoda koji se zove prihodi od privatizacija. Ovi koji govore o tim nekim trenucima ovih 12-ak, 13 godina, upravo govore o godinama kada je bilo najviše prihoda od privatizacije i ja mislim da je u tom periodu bilo i najviše zloupotreba što se tiče tih privatizacija. Kako god bilo da bilo, to se pokazalo kao jednokratna mera, trenutna.
Šta su odgovori na taj trenutak? Mi sada imamo predlog Vlade da idemo ka rešenju ovih oko 180 preduzeća u restrukturiranju. Znači, mora da se izađe iz ovog liberalnog koncepta i da se vratimo u jedan državotvoran koncept, podržavljenja ponovo svih tih preduzeća. Dugovi kod banaka, kod stranih kreditora, kod državnih kreditora, su ogromni. Jedini način je da se ta imovina ponovo podržavi i da se ponovo ustupi nekom novom partneru, koji će biti spreman da to radi.
Pošto u ovom trenutku nemamo mnogo partnera sa strane, ali godinama se zalažemo za jednu meru koja se zove decentralizacija. Nekako smo lokalne zajednice i lokalne uprave ostavili da više vode borbu oko toga ko će biti na vlasti u lokalu ili da li će jedna ili druga grupa prevladati i biti dominantna u vršenju vlasti, ali nismo ostavili nešto što se zove fiskalna disciplina. Ta lokalna nedisciplina ili nemanje ovlašćenja na lokalu da se na određeni način bude partner države ili da se kontroliše, da se podigne nivo odgovornosti lokalne samouprave, da bi se kontrolisale te loše privatizacije, dovelo je do toga da su brojna preduzeća pozatvarana, da je to ugašeno, a bivši neki drugi, treći ili četvrti vlasnici ili već porušeni objekti pokazuju da su nam od toga veće štete nego što su bile štete od NATO bombardovanja.
Kad sve to sastavite jedno, drugo i treće, dođete do nečega da se ne može dalje. Apsolutno sam saglasan sa ovim principom kojim se ide u rebalans budžeta, ali voleo bih da je bilo malo više hrabrosti i ambicije da se zađe u tu sivu zonu i da se ona počisti ili da se pripremi za čišćenje u narednoj godini. Mislim da ne može to brzo da se očisti, ali taj deo hrabrosti bio bi nam dragocen u ovom trenutku, jer mislim da bi se pomoglo do kraja godine u određenoj meri da se nađe ove dve i po milijarde evra, a na određeni način i da se pripremi država na fiskalnu disciplinu u narednoj godini kada nam nedostaje tih pet milijardi.
Razumem potrebu da u ovom trenutku imamo kritički ton i da se neko osvrće na ovaj način na ovaj predlog rebalansa, ali mislim da ozbiljna vlada kao što je ova je imala potrebu da ovo donese pred ovaj parlament. Mislim da treba da svi zajedno podržimo taj rebalans budžeta, a pritom da ta naša vlada u narednom periodu ima taj jedan model hrabrosti koji će je voditi ka scenariju da obezbedi više prihoda, da eliminiše nedisciplinu, da smanji sivu zonu i da disciplinuje privatizacije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moja generalna zamerka na dokument o kome danas govorimo je što ovaj rebalans nema obrazloženja, obrazloženja za stavke koje se smanjuju, a još više za obrazloženja za stavke koje se povećavaju. U tom smislu, govoriću o rebalansu budžeta namenjenom kulturi, s obzirom da je, kako je ministar rekao, kako smo svi imali prilike da vidimo, ovaj budžet povećan za 319 miliona dinara, ali nema obrazloženja zašto.
Verovatno bih sada i ja i svi oni koji smo se zdušno zalagali da budžet za kulturu bude veći, trebalo da budemo zadovoljni, ali pravo da vam kažem, ne znam da li da se smejem ili da plačem ili možda samo da se prekrstim, mada nama ni Bog ne pomaže. Zašto? Zato što mislim da su konačno isplivale iz tih budžetskih i tekućih rezervi pare za Milanski edikt, za jednu rekla bih, megalomansku, bogatu, pa možda i bahatu proslavu koja ništa posebno nije donela srpskoj kulturi, a tek ništa manje nije značajna u međunarodnim razmenama.
Šta smo mi naučili iz te proslave? Umesto da smo tim mladim ljudima držali časove po školama, pravili emisije, dokumentarne serije i građane Srbije naučili da je Milanski edikt akt o toleranciji, razumevanju i priznavanju različitosti, mi smo i ovu proslavu iskoristili da iskopamo nove-stare rovove i da podelimo umetnike na podobne i nepodobne, na patriote i izdajnike. Gledajući šta smo imali prilike da čujemo od zvaničnika i onih koji su bili zaduženi za ovu proslavu i da vidimo koji su programi pripremljeni, možda su građani Srbije razumeli, a videli smo u nekoj anketi da jedva 3% zna šta je uopšte Milanski edikt, posle svih ovih velikih manifestacija.
Jedino što mogu da razumem je da je taj car Konstantin bio neki veliki Srbin, da je prešao u hrišćanstvo i najverovatnije odmah i direktno u pravoslavlje, najverovatnije u svetosavlje, a možda je komponovao i Aidu, pošto je i ona izvedena u čast Milanskog edikta. Izvedena je i Deveta simfonija Betovena, ali to smo već naučili. Taj kompozitor je svirao gospodinu Draganu Markoviću Palmi, i ne možemo da ga pobrkamo sa Konstantinom, jer Palma sigurno nema 1700 godina.
Samo mogu da izrazim svoju nadu da je od ovih 140 miliona više za nevladine organizacije, udruženja, zaštitu kulturnog nasleđa, da je bar deo toga namenjen za nišku Medijanu i da je bar deo od ovih 119 miliona više namenjen zaista lokalnoj samoupravi, verujem, Nišu za program u okviru "Milanskog edikta".
Ima u ovom rebalansu budžeta još stvari za pevanje i plakanje. Vidim da je tamo, u delu gde su ustanove kulture, pozicija 424 – Programi, povećana za 170 miliona. Nadam se, uverena sam, da je to namenjeno Filmskom centru u Srbiji i da će konačno Filmski centar Srbije dobiti za proizvodnju srpskih filmova nešto para. Ali, ono što nije dobro i zbog čega sam tužna, to je što su te pare skinute sa pozicije 511 – Investicije u kulturi i nema ništa, gospodo, ni od rekonstrukcije, ni od sanacije Narodnog muzeja, verovatno ni od Muzeja savremene umetnosti. Tvrdim vam da je ovih 225 koje je ostalo na poziciji investicija, neće biti utrošeno do kraja godine.
Sada, naravno, slušajući šta priča vicepremijer, šta priča ministar za kulturu, ko je kriv za Narodni muzej, kriva je DS. Neće biti! Krivi ste upravo vi, gospodo iz vladajućeg režima, mislim, vaši ljudi, vaši stručnjaci, eksperti. Mi smo samo odgovorni zato što je Zoran Đinđić pokrenuo inicijativu da se obnovi najznačajnija ustanova kulture Srbije - Narodni muzej. Pripreme su počele 2003. godine, okončana 2004. godine, a u naredne dve godine su urađeni projekti, pribavljene dozvole, potpisan ugovor sa austrijskom firmom "Kunst trans" za depoe.
Ko je bio najodgovorniji u Ministarstvu kulture, čiji je tada ministar bio Dragan Kojadinović, njegov pomoćnik za zaštitu kulturnog nasleđa i najodgovornija osoba za Narodni muzej? Miladin Lukić. Ko je danas pomoćnik ministra kulture Bratislava Petkovića i najodgovorniji za zaštitu kulturnog nasleđa i Narodni muzej? Kako nas je sam ministar obavestio, Miladin Lukić. Nije isto ime i prezime, isti je čovek. Onda je gospodin Nebojša Bradić, kao ministar u našoj Vladi, rekao da je taj gospodin sve to neovlašćeno potpisivao, ta neka dokumenta, da ti projekti ne valjaju ništa, sve to bacaju kroz prozor. Zajedno su kroz prozor otišle i desetine miliona uloženih dinara u te projekte. Onda se pristupilo izradi novih projekata i korišćenju, odnosno trošenju novih miliona. Onda je nova vlast rekla – mi ćemo sad sve iz početka, mi ćemo u sanaciju, mi ćemo da zakrpimo i okrečimo. Ni to nije bila sposobna.
Nije reč o tome da su odavde skinute pare zato što ne postoji volja i što ne postoji svest o tome da treba obnoviti Narodni muzej. Ne postoji sposobnost, znanje, kompetentnost. Jul je mesec, gospodo, letnji su raspusti, ove pare bi ostali mrtvi kapitali na poziciji 411, jer ne postoji ni ideja, ne postoje ni projekti, nisu sprovedene procedure, ne znamo šta će biti sa Narodnim muzejom. Nije kriva DS. Ona je uglavnom bila odgovorna za neke, naravno, manje muzeje u Beogradu. Obnovili smo Pedagoški muzej, Muzej Nikole Tesle i Muzej automobila.
Na tom primeru hoću da vam kažem nekoliko stvari, u čemu se mi razlikujemo. Svi znate da je vlasnik te zbirke gospodin Bratislav Petković, suosnivač je grad Beograd. Ta demokratska vlast i DS je rekonstruisala, adaptirala prostor za Muzej automobila. Ta demokratska vlast je svih ovih godina plaćala troškove tog muzeja i platu direktoru Bratislavu Petkoviću. Nije odustala od toga ni kada je taj isti direktor, zajedno sa gospodinom Aleksandrom Vučićem protestovao ispred Skupštine grada protiv prvo Nenada Bogdanovića, a onda Dragana Đilasa. Neće odustati ni ubuduće. Imamo odličnog novog ambicioznog mladog direktora Bogdana Petkovića. Demokratska vlast će nastojati da njegove ambicije ostvari. U tome je, gospodo, razlika između nas i vas u vladajućoj koaliciji. Zato što mi ne gledamo po principu zbrini užu i bližu rodbinu i partijske poslušnike, nego gledamo šta je dobro za kulturu, za Beograd, za Srbiju. Muzej automobila jeste važan za kulturu Beograda i Srbije i nastojaćemo na svaki način da mu i dalje pomažemo.
Da završim, nisu uvek problem samo pare. To najbolje vidimo upravo na primeru para za investicije u kulturi. Važno je i znati, važno je biti stručan i najvažnije je biti odgovoran. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, meni se srce cepalo celo jutro dok sam slušao raspravu vas i gospodina sa vaše leve strane. Pazite, Boža Đelić vozi "juga", Mlađan Dinkić vozi "fiću", a Cane iz Partibrejkersa  bi na sve rekao - ludo i brzo.
Gospodine Dinkiću, mislim da potpuno nestvarno deluje odluka Vlade da uputi rebalans budžeta u Narodnu skupštinu bez obzira što je budžet u ogromnim problemima pre rekonstrukcije Vlade. U istom danu kada raspravljamo o rebalansu budžeta Ivica premijer je najavio da će doći do ozbiljne rekonstrukcije Vlade koja podrazumeva promenu nekih ministara, verovatno i strukturu nekih ministarstava, tako da će on morati svakako ponovo da razgovaramo o ovim temama.
Vi ste juče ovaj rebalans najavili kao najnoviji celovit paket mera koji treba da obezbedi stabilizaciju državnog budžeta. Postavlja se pitanje – pa koga je destabilizovao? Mi smo danas slušali ovde derbi između vas i predstavnika DS ko je više upropastio državu u prethodne četiri godine.
Rekli ste da je ovaj rebalans nastao kao plod dogovora u Vladi Republike Srbije, razgovora sa privrednicima, razgovora sa sindikatima sa kirdžijama sa Trga Marksa i Engelsa kako bi predstavljao čvrstu odluku bez kompromisa. Tako ste bez kompromisno predložili ovim rebalansom da ćete uštedeti građanima Srbije 36 milijardi dinara. Ne zna se šta se dobija ovim rebalansom i budžeta od 36 milijardi kada će ukupna budžetska rupa biti do kraja godine po vašim procenama oko 180 milijardi, a prema procenama stručne javnosti čak i do 200 milijardi dinara.
Za koliko ste pogrešili, za koliko ste precenili prihode, za koliko ste promašili? Mislim da je ta greška zaista velika jer je rupa jednaka budžetskom transferu za penzioni fond. Sada, da li ste namerno naduvali ove cifre zato što očekujete da će možda ovo biti izborna godina, to će se vremenom pokazati. Nas jedino interesuje ko je kriv za ovaj i ovakav budžetski debakl i odakle će se ova sredstva nadomestiti. Iz ušteda na platama i penzijama, siguran sam da tu neće.
Rekli ste da nema zamrzavanja plata i penzija i da će one rasti po 0,5% do kraja ove godine i dva puta će se toliko povećati u 2014. godini. Ako posmatramo prosečnu zaradu u Republici Srbije koja je oko 42 hiljade dinara to će povećanjem iznositi između 110 i 120 dinara za svakog penzionera, odnosno za zaposlenog u javnoj administraciji. To možda nije zamrzavanje, ali mislim da će do kraja 2014. godine se to debelo osetiti na kućnim budžetima ljudi zaposlenih i u državnoj administraciji i kod penzionera, tako da za njih možda nema zamrzavanja ali bojim se da za njih nastupa ledeno doba.
Kada predvidimo situaciju da će realan rast privrede izostati i kada realno sagledamo inflaciju, siguran sam da svaki zaposleni i svaki penzioner, bar za tu visinu inflacije, neka ona bude i 10% će moći za toliko manje roba i usluga da kupi u ovoj godini u odnosu na prethodnu.
Juče ste najavili neke nepopularne poteze koji direktno guraju prst u oko i vašem biračkom telu, a to je pre svega otpuštanje radnika u javnom sektoru, u javnoj administraciji s tim što to onda naravno otvara problem isplate otpremnina. Predviđen je ovim rebalansom određen iznos u tzv. tranzicionom fondu i za restrukturiranje i verovatno za isplatu ove namene, ali nisam siguran da se ova Vlada neće odlučiti i na prodaju nekog od nacionalnih resursa, recimo, Telekom da bi jednim delom i ovaj trošak mogao da finansira.
Rashode planirate da smanjite otpuštanjem viška zaposlenih ali na taj način se svakako smanjuju i budžetski prihodi. Smanjiće se uplate u budžet po osnovu poreza i doprinosa, a ako se smanjuje budžetsko trošenje onda se naravno smanjuju i budžetski prihodi. Ako otpada broj zaposlenih svakako da će to uticati i na neodrživo visok deficit.
Rekli ste – privredan rast Srbije zasnovan je na izvozu, a tu ste posebno apostrofirali automobilsku industriju. Naravno, oko toga možemo da se složimo ali činjenica je da je Srbija uvozno orjentisana zemlja i da svako smanjenje vrednosti dinara značajno će se odraziti na povećanje inflacije, a to dalje vodi ka padu kupovne moći svakog pojedinca ali ono što je najstrašnije vodi ka bekstvu privrede u sivu zonu.
Sve ovo će značajno uticati na prihodovnu stranu budžeta i na otežanost servisiranje spoljnog duga jer naravno mi smo se zaduživali i u evrima i u dolarima. Znam da ne mislite da će se privreda podići sama od sebe ali što ste uradili da pre svega banke smanje kamatne stope za razvoj privrede, odnosno nešto je na tom polju urađeno, ali nisu te mere dale određene efekte i pozitivan rezultat. Upravo bankarski sistem sa visokim kamatama za privredu je ubio našu privredu.
Katastrofalno ekonomsko stanje i još gora ekonomska situacija svakako su se odrazili i na nezaposlenost i zaista ne želim da licitiram podacima koji su ovde ukršteni, da li je ona 22 ili 24%, svakako je nedopustivo visoka i mora da se smanji podhitno. Kažete da je inflacija usporila svoj rast u maju i da iznosi oko 2% ali kada na pravimo neki presek, od 2000. godine pa na ovamo, inflacija u Srbiji je porasla za više od 200%. Kurs dinara od 2002. godine pa do danas je porastao za gotovo 100%. Znači, od 60 dinara od 2002. godine do danas kada je na 114 ili 115 dinara.
Deficit u prvih šest meseci ove godine je 98,7 milijardi, neporeski prihodi su niži za 20%. Rekli ste da su prihodi veći za 7%. Pa to je normalno, to smo i očekivali kada ste povećali i PDV i akcize. Ono što je strašno jeste da je porez na dobit opao, odnosno podbacio za 15%. Rekli ste da je naplata 88% ali mene zanima kakvo je izvršenje budžeta u ovoj godini. Ovakva budžetski deficit je neodrživ ne samo zbog njegove visine već i zbog njegove strukture. Srbija je prinuđena da pozajmljuje novac da bi vraćala neke stare kredite koje su uzimani pod nepovoljnim uslovima i to nas dovodi da tonemo u sve veće dugove i u sve veću zaduženost. Na taj način mislim da je bankrot države neminovan ukoliko se nastavi ovako da funkcioniše ekonomski sistem ove zemlje.
Rekli ste da je šansa ove države pored poljoprivrede i građevinarstvo, ali zaista nije mi jasno kada imamo katastrofalan Zakon o planiranju i izgradnji. Ne znam da li znate da je 6. juna zaustavljena legalizacija u Srbiji ali svakako znate da su svi veliki građevinski projekti dodeljeni upravo stranim firmama i da tu domaće firme nemaju mnogo mogućnosti da učestvuju u tim radovima. Sve to na žalost neće nadoknaditi izostanak stranih investicija, a svakako će uticati na smanjenje deviznih rezervi koje moraju opadati da bi se sve ovo pokrilo.
Gospodine Dinkiću, smatramo da je krajnje vreme da se kaže da je "car go". To nije više pitanje ni hrabrosti već pitanje morala. Mi smo sigurni da ćemo ponovo za tri meseca raspravljati o novom rebalansu budžeta Republike Srbije ukoliko se naravno u međuvremenu ne budemo sreli u nekoj izbornoj kampanji. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić.