Ne znam da li da odustanem od ovoga, s obzirom da je gospodin Ilić iskazao stvarno čudnu ambiciju da određuje poslanicima o čemu mogu da govore ili je mislio na nekog konkretno, ali to nije precizirao. Šta građani misle o nama i kakvo uverenje imaju zašto mi nešto radimo? To će oni pokazati na odgovarajući način.
Naravno, govoriću o bolesnoj deci zato što mislim da je skandal da za njih nema, a oni su osiguranici u zdravstvenom sistemu. Mislim da je sramota da za njih nema, a da ima za mineralizovane brikete soli, startere, grovere, vitaminsko-mineralne dodatke i ostala sredstva radi unapređenja prihrane i zdravstvene zaštite divljači, recimo, u Severnokosovskom i Južnokosovskom lovnom području za šta ćete izdvojiti 110 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije. Mislim da ne treba da dajemo za to, nego da te pare treba da prebacimo za Fond za lečenje retkih bolesti. Ne govorim to napamet.
Nisam rekao – smanjite poreze i povećajte socijalna davanja, nego sam konkretno rekao – skinite sa ove pozicije i stavite na ovu poziciju. Izvinite, u tome ne vidim nikakav populizam i demagogiju, a i ako postoji populizam i demagogija, kako da vam kažem, baš me briga. Ako ova mala stigne do Hjustona i preživi operaciju, biću zadovoljan, pa možete da radite šta hoćete, ali da se vratimo na ovo što je govorio gospodin Dinkić.
Hvala vam, gospodine Dinkiću, što ste pomenuli tih pet godina koje su problem. Ne mislim da je problem pet godina. Mislim da je problem 50 godina i da 50 godina ova zemlja ne može da odgovori na pitanje zašto je toliko neefikasna i ne može da servisira svoje tekuće troškove.
Zašto sam se javio po ovom amandmanu? Imam jedno potpitanje. Ovde se govori o školama, vi ste rekli da su, ne brinite još gore bi bilo da stvarno pozovete premijera Dačića, umesto vaše saradnice, on ne bi prestajao da govori i da dobacuje, pa ne bismo mogli ni ovoliko da razgovaramo, odložene neke kapitalne investicije, odnosno izgradnja nekih škola. Da li imate informaciju, to je nemoguće saznati iz drugih ministarstava, da li je planirana, recimo, izgradnja i jednog toaleta sa tekućom vodom u školama u Srbiji? To nije velika investicija i ne mora da čeka bolja vremena. To je nekoliko hiljada evra po školi. Mislim da biste to mogli da uradite. Zašto to mislim? Čini mi se da je češće problem u lošem planiranju i ne prepoznavanju prioriteta, nego u nedostatku para.
Dakle, druga stvar je da ste vi rekli, gospodine Dinkiću, da su stranke velike i da u jednom trenutku će lideri morati da preuzmu odgovornost za one koji na lokalu ili u državnim preduzećima ne izmiruju svoje obaveze itd. Verujem da je to vaš stav. Šta ćemo sa onim lokalnim funkcionerima ili direktorima velikih društvenih, državnih, javnih firmi koji u jednom trenutku promene stranku?
Na primer, za dugove koji su nastali po raznim osnovama u RTB Bor, neki od njih. Za vreme gospodina Spashovskog, u različitim fazama, recimo 90-ih je bio u tadašnjoj vlasti ili poslednjih nekoliko godina kada je bio u G17 plus, odnosno URS, i onda je čovek rešio da pređe u SNS. Koji sad lider odgovara za njegove eventualne greške? Slobodan Milošević nije u stanju. Verujem da vi ne želite da preuzmete odgovornost. Video sam da ste vrlo vispreno, kao prvu firmu na listi za skidanje sa državne pomoći, naveli baš RTB Bor, i to dan nakon što je gospodin Spashovski prešao u SNS. Naravno, ne mislim da je to razlog. Ko sada odgovara za te dugove? Ne znam, ima 130 miliona dinara duga opštini koji su napravili.
Ko dogovara za to bahato ponašanje, da kada ovde poslanica LDP Radmila Gerov govori o poslovanju RTB Bor, iz nečega što se zove Služba RTB za odnose sa javnošću, kako to nobl zvuči, neko dogovori narodnom poslaniku na vrlo bahat način – oni koji su vas nahranili pogrešnim informacijama, tu smo da vam sve objasnimo, pokažemo, dokažemo, dođite, budite nam gost? Kome odgovaraju sada ti ljudi, odnosno ko odgovara za njih? Vi ili njihovi novi partijski šefovi?
Zašto je bitno ovo pismo koje je dobila gospođa Gerov od rukovodstva RTB Bor? Zato što je u njemu priznanje onoga o čemu mi govorimo godinama. Njeno pitanje je bilo – zašto jedna ili neke firme dobijaju mogućnost da se avansno naplaćuje ono što rade? Oni ovako kažu: "Mnogima, i to po državnom nalogu, RTB daje bakar na odloženo, recimo "Jagodinskim kablovima", "Valjaonici bakra", pa i "Farmakomu". RTB Bor daje bakar sa odloženim plaćanjem čak i onim domaćim kupcima koji nemaju državnu zaštitu".
Da li umete da mi objasnite, gospodine Dinkiću, šta je to državna zaštita u ovakvom pravno-političko-privrednom sistemu, da kažem malo tim starinskim rečnikom? Kako se to utvrđuje i ko za to odgovara? Tu je problem, gospodine Dinkiću, zato što vi ustanete i govorite da nešto moramo da prodamo da bismo vratili možda prevremeno neki preskup, loš kredit koji je uzeo neko pre vas. Sve se slažem, ali tri minuta pre vas je gospodin Arsić pričao o kupovini tri šećerane za tri evra.
Da li se u tržišnoj privredi, kada se proda imovina, raspiše neki tender ili konkurs i na taj konkurs se neko javi i onaj ko ponudi najbolje uslove pobedi? Da li je to naša vizija, mislim da treba da bude, ili je, recimo, prodaja "Telekoma" iz 1997/1998. godine, kada je bila neka drugačija vlast, jedva smo povratili posle taj "Telekom", ili je neposredna pogodba sa Rusima oko NIS? Šta je bolje? Mislim da je bolja prodaja šećerana, kakva je bila. Pri tome, ni ovo malo što imate u ovom budžetu i rebalansu ne biste imali da nije tih ljudi koji uprkos svemu nešto rade. Zašto je to problem reći u ovoj zemlji? Evo, ja mislim da je gospodin Kostić jedan od njih. Inače, pretpostavljam da supruga predsednika Republike ne bi prisustvovala tom zaista divnom gestu poklanjanja privatne svojine, privatne kuće u dobrotvorne svrhe. Onda odlučite - kolhozi ili kapitalizam. Ako je kapitalizam, onda po pravilima kapitalizma i onda više nema mesta za ovakve primedbe, jer je sledeći korak hleb od tri dinara.