Ja bih se vratio na amandman i na njegovu suštinu, jer podržavanjem ovog amandmana mi podržavamo i našu politiku prema srpskoj poljoprivredi.
Ja ću kazati zbog čega je po mišljenju naše poslaničke grupe potrebno da se usvoji ovaj amandman. Mislim da je edukacija poljoprivrednika jedan od glavnih i najvažnijih preduslova za obnavljanje srpske poljoprivrede. Edukacija, uopšte, oko EU i suštine našeg nastojanja da budemo članica EU, mislim da je potrebna na svim nivoima, pa čak i mnogima koji pričaju o Evropi, a pojma nemaju šta ona suštinski znači.
Do sada je država u skorijoj i daljoj prošlosti, na razno-razne načine i pomagala i odmagala poljoprivrednicima, ali ono što je apel koji mi svakodnevno dobijamo od poljoprivrednih proizvođača da oni, ne samo sa ovom Vladom, nego i sa svim prethodnim vladama, nisu u potpunosti zadovoljni, nisu zadovoljni ni, pre svega, sveobuhvatnošću i visinom subvencija koje su određene po Zakonu o podsticaju poljoprivrede.
Vlada je obećala da će u martu u Narodnoj skupštini biti zakon o zadrugama, koji bi, između ostalog regulisao i oblast zemljoradničkih zadruga koje su tekovina, koje postoje u Srbiji još od 1896. godine i bitna stavka za funkcionisanje poljoprivrede, ali toga još uvek nema.
Poljoprivrednici smatraju da je poljoprivreda na izdisaju i na kolenima, to je i procena naše poslaničke grupe i čini nam se da je edukacija faktor broj jedan, osnovni preduslov za dalje intervencije države, jer, evo iz svih poslaničkih grupa dolaze apeli zbog katastrofalne demografske situacije, zbog pražnjenja sela, čime je ugrožena ne samo brojnost stanovništva, već i ekonomija zemlje, bezbednost zemlje, itd, i čini nam se da država mora da ima sluha za svaku meru pomoći poljoprivrednicima, a ne da selektivno procenjuje politička elita na osnovu političkih procena, a ne procena koje se zasnivaju na nekoj naučnoj osnovi, da li je potrebno na ovaj ili onaj način pomoći poljoprivrednicima.
Samo ću izneti nekoliko primera. Postoje zaista poljoprivrednici koji su na vreme shvatili trendove u evropskoj poljoprivrednoj politici. Recimo, iz Ritopeka kod Beograda, mnogi voćari idu samoinicijativno na svetske sajmove, angažuju savetovališta, angažuju stručnjake, veliki su proizvođači, ali verujte mi da 90% poljoprivrednika i danas ne zna ni osnovna prava koja im pripadaju po Zakonu o podsticaju poljoprivrede i po nizu uredbi, a da ne pričamo o teškom materijalnom stanju. Oni se jednostavno bore za preživljavanje, nemaju ni materijalnih sredstava, a nemaju ni tog unutrašnjeg impulsa za samoedukovanje. Tako da, mislim da je to ipak zadatak države.
Evo, jedni od drugih velikih proizvođača voća u selu Vinča kod Topole, oni su imali sreću da je pre 30-ak godina jedan poznati stručnjak bukvalno išao od kuće do kuće, edukovao svoje zemljake i oni su na vreme krenuli ono što je trebalo da bude zadatak države još tada. Ako to nije urađeno tada i sada, mislim da država mora da ozbiljno shvati loš položaj srpske poljoprivrede i u nizu drugih mera da prihvati i ovu meru. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Htela sam, prosto, ova diskusija me je zaista izazvala da kažem da se ne slažem u potpunosti sa ovim amandmanom, ovo što se tiče navodnjavanja u redu, a što se tiče zapošljavanja ovih agronoma, to ni u kom slučaju na ovakav način, jer svedoci smo bili, složila bih se sa jednim od prethodnih govornika, da je to bio čist politički potez stranke koja je podnosila i ovaj koji je branio ovaj amandman je bio član ranije.
U vreme najvećeg terora DS nad svim onim lokalnim samoupravama, gde nisu bili u vlasti njihovi istomišljenici, na koji način se realizovala ova aktivnost, tako što je predsednik opštinskog odbora DS vodio za ruku ove edukatore agronome od mesne zajednice do mesne zajednice, bez ikakve komunikacije, kontakta i relacija sa lokalnom samoupravom, sa institucijama koje je lokalna samouprava osnovala za razvoj poljoprivrede. Dakle, to je jedna totalna nekoordinacija. Ovakve ad hok aktivnosti u oblasti poljoprivrede, kakve su se dešavale, samo da bi se dobili politički poeni, zaista nam ne trebaju i mislim da na ovaj način, na pretnju poljoprivredi nikako ne možemo.

Hvala.
Reč ima Dušan Petrović, replika. Izvolite.

Samo ću jednu stvar da kažem.
Jedni od ljudi koji su bili angažovani prošle godine i koji su, evo sad koleginica kaže, bili izloženi ne znam kakvom zlostavljanju, postao je nedavno pomoćnik ministra poljoprivrede.
Dakle, još jednom ću da kažem, sadašnjeg ministra poljoprivrede, naravno, niti je bilo ko biran po tome da ima ovakvu i onakvu političku pripadnost, nismo znali ko je gde, niti smo koga pitali i tu edukaciju i selekciju su radili profesori beogradskog i novosadskog poljoprivrednog fakulteta. Niti sam se petljao u to kakav im je program pripremljen od profesora i šta su morali da polažu, niti sam dozvolio bilo kome da utiče na rangiranje savetodavaca, a zna se sigurno da je bilo pokušaja, kao što to uvek ima kada se radi o javnim poslovima i mislim da smo na jedan fer i dobar način dali priliku ljudima da rade i ja se slažem.
Evo, na građanima je da sve to ocene i onima koji su bili korisnici njihovih usluga, da li su zadovoljni ili nezadovoljni, ja sam siguran da je mnogo više onih koji smatraju da je to dobra stvar, nego da je loša, a sve drugo je naravno stvar političkog nadmetanja, protiv toga nemam ništa.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja čitam peti put ovaj amandman i ne vidim nikakvu vezu između ovog amandmana i savetodavaca, možda ja nisam advokat, možda ja ne umem dovoljno da dobro čitam ovaj amandman.
Kada pogledam ovde piše – budžetski fond za vode Republike Srbije 511- zgrade i građevinski objekti. Možda nisam dovoljno pismen. Možda treba da idem na pravni fakultet, ali koliko vidim ovo nema nikakve veze sa savetodavcima koji su angažovani ili nisu angažovani. Dakle, nisam pisao ovaj amandman, samo sam ga čitao i zaključio da diskusije koje se vode i ovo što piše u amandmanu, nisu jednostavno u skladu jedno sa drugim. Ovde, takođe, stoji da je to budžetski Fond za vode Republike Srbije, ali 511 je zgrada i građevinski objekti. To nisu zalivni sistemi. Koliko ja vidim zgrade i građevinski objekti ne mogu da budu zalivni sistemi. To mogu da budu neke zgrade koje će biti neke podstanice, stanice, itd. Možda će tu biti neka postrojenja za preradu vode, ali nikako ne vidim zalivne sistema koje će koristi poljoprivredni proizvođači.
Svašta sam video od prethodnog režima. Video sam i da sredstva za zalivne sisteme su delili firmama koje nemaju zemljište, fizičkim licima koji su vlasnici tih firmi koji takođe nemaju zemljište, gde nema uopšte vodnog potencijala da se naprave takvi zalivni sistemi, ali ovog puta neko pokušava da zgradu i građevinske objekte predstavi kao zalivne sisteme, kao sredstva koja će koristi savetodavci. Jednostavno, a molim ministra da mi otkloni tu dilemu, uporno čitam ovaj amandman deset puta listam, da vidim da nisam pogrešio, ali ovo nikakve veze nema sa poljoprivredom, nikakve veze nema sa zalivnim sistemima, nema nikakve veze sa savetodavcima.
Dakle, amandmanu svaka čast. On predviđa neke uštede. U prvom ovom delu mogao bi da glasam da se uštedi milijardu i nešto, da država bude što jeftinija, a u ovom drugom delu da prebacimo to na zgradu i građevinske objekte za Budžetski fond za vode Republike Srbije. Za to ne bi mogao da glasam. Dakle, zbog uštede vrlo rado ću glasati za ovaj amandman da država uštedi, da imamo što jeftiniju državu, da se iz privrede što manje izvuče, dakle, time iz poljoprivrede, ali stvarno ne vidim nikakvu, neka mi neko otkloni dilemu, ne vidim direktnu vezu između savetodavaca, zalivnih sistema, posebno sa onim zalivnim sistemima koji su dati za firme koje nemaju zemljište, gde nema zalivnih sistema, gde nema ni vodnog potencijala da se izgrade ti zalivni sistemi, e tako je to nekad bilo i verujem da se to više neće ponoviti. Hvala.

Po amandmanu Dušan Petrović.

Gospodine Rističeviću…

Molim vas, nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.