Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam u kojoj ustanovi su ostavili otvorena vrata.
U vezi ovog amandmana, stvarno moram da kažem da nije u redu što nova vlast za manje od godinu dana nije napravila autoput od Pojata do Čačka, to stvarno nije u redu, imajući u vidu da bivša to nije uradila za 12 godina. Neko ko nije uradio taj put za 12 godina, očekuje da ga drugi završe za godinu dana. Čudo je tim veće što je taj neko zadužio zemlju 19 milijardi, što je samo 800 miliona kamate godišnje. Za tih 800 miliona mogu se napraviti dva autoputa od Pojate do Čačka, samo za kamatu od duga koji je ostao od prethodne vlasti.
Bilo bi pravo čudo da ta osoba nije podržavala Vladu koja je izmislila 500 hiljada radnih mesta, odmah. Ta izmišljena radna mesta svakako bi napravila nekoliko puteva od Pojata do Čačka. Mislim da bi doprinosi, koje bi uplaćivali tih 500 hiljada radnika, porezi na plate itd, ojačali ovaj budžet pa nam ovi rebalansi ne bi ni trebali. Ne bi bilo ni čudo da se ne radi o prethodnoj vlasti koja nam je ostavila pravo da vraćamo njihove dugove i samo u poslednjih godinu dana trebalo je vratiti između dve i po i četiri milijarde, nisam baš dobar matematičar da tako daleko i sa tako velikim ciframa mogu da baratam.
Oni koji su vrlo lagodno živeli od zaduženog, a ne od zarađenog, kad nismo mogli da zaradimo koliko su oni mogli da potroše, oni su otprilike rekli – dragi građani ko vas šiša. Ono što niste mogli da zaradite, mi ćemo vas zadužiti, pa ćemo potrošiti, pa ćemo dugove ostaviti i onima koji još nisu rođeni, i onima koji su maloletni da vraćaju dugove za dela i nedela stranke bivšeg režima.
Ne bi me ništa čudilo da nisu rasprodali celu društvenu imovinu, potrošili je, da nisu trošeći te pare živeli naporno od tuđeg rada, živeli od napornog tuđeg rada. Ne bi me iznenadilo da je o hrastu pričao neki oslobodilac. Pod tim hrastom jesu se okupljali nekad naši preci dižući ustanke protiv okupatora. Pod tim istim hrastom, 1999. godine su deljene puške da se suprotstavimo nekoj drugoj agresiji. Mom prethodniku nisu dali pušku, nego lopatu. Nisu znali na koju će stranu pucati. Dakle, ništa me ne bi iznenadilo da o hrastu pričaju neki koji su bili hrabriji na delu, a izgleda su bili samo hrabriji na jelu.
Dakle, ne bi me iznenadilo da su o tome pričali vrlo hrabri ljudi, a ja ću reći da su vrlo hrabri. To ću reći na kraju, ali ću ovde reći nešto i o amandmanu. Amandman je u redu, ja bih ga prihvatio, međutim valja se štedeti. Ono što je meni neprihvatljivo, a ministru sam već skrenuo pažnju i prošlog puta, da ne znam ko je pravio ovu tabelu. Dakle, radi se o deonicama lokalnih puteva. Gotovo je neverovatno da, recimo, Boljevac ima 115 kilometara, Gornji Milanovac 145, Negotin 125, Bor 115, Ivanjica devedeset i nešto, Dimitrovgrad 87, Knjaževac 94, itd, itd. Interesantno je da Inđija ima 11, Kikinda 10, to je neprihvatljivo. U tim opštinama ima daleko više lokalnih puteva. Ako ste smanjili svima sredstva, onda ste trebali makar ispraviti ovu tabelu. Upozorio sam vas prethodni put. Recimo, Majdanpek ima 75. Tamo predsednik prima socijalnu pomoć, a ima 10 puta više sredstava za održavanje puteva nego Inđija i Kikinda.
Zato ću reći da se slažem da su oni vrlo hrabri ljudi, veoma hrabri, ne zato što se ničeg ne boje, već zato što se ničeg ne stide. Hvala.
