Hvala.
Gospodine ministre, uz puno razumevanje što ste prihvatili određen broj amandmana koji ovaj zakon o prekršajima upotpunjuju i popravljaju na neki način, kada su u pitanju javne nabavke, mislim da rešenje koje je predloženo ovim amandmanom može da bude prilično opasno, jer ovaj amandman glasi da prvostepeni prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javne nabavke vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Znači, ne sud, nego Republička komisija.
Postavlja se pitanje – zašto je prihvaćeno takvo rešenje? Ne verujem da je razlog zato što je predsednik komisije pravnik, ne verujem da je razlog što je plata predsednika Republičke komisije jednaka plati predsednika Višeg suda, uvećana za 10%, sigurno da nije razlog za to ni što Narodna skupština Republike Srbije bira predsednika Republičke komisije, kao što bira i sudije. Ali, kada zamislimo kako će to izgledati u praksi, imaćemo rešenje da će isti organ pokretati prekršajni postupak, voditi prekršajni postupak i donositi odluku, a tek u drugom stepenu će se u čitavu priču uključiti sud.
Poslanici DSS su i danas i pre neki dan isticali potrebu da Zakon o prekršajima bude usaglašen, odnosno prati Zakon o javnim nabavkama, kako bi se on što doslednije primenio u praksi, pre svega u pravosuđu Republike Srbije. Nije dobro da ove stvari izmeštamo van sudova i poveravamo nekim drugim telima koja imaju neka druga ovlašćenja, koja su formirana sa nekim drugim zadacima i sa ciljem da se bave nekim drugim postupcima, jer pre svega ova Republička komisija treba da deluje kao drugostepeni organ u procesu kontrolisanja javnih nabavki, a ne kao prvestepeni u prekršajnom postupku vezanom za sprovođenje javnih nabavki.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čisto radi istine, iskoristiću vreme za ovaj amandman, ali mislim da on predstavlja usklađivanje Zakona o prekršajima sa Zakonom o javnim nabavkama koji smo doneli i usvojili u ovom Domu Narodne skupštine još pre nekoliko meseci.
Tačno se znaju ingerencije Komisije za javne nabavke koje su Zakonom o javnim nabavkama definisane. Što se tiče plate predsednika te komisije, članova te komisije, takođe su definisane Zakonom o javnim nabavkama, takođe se zna da predsednik te komisije ima platu predsednika Višeg suda i to povećanje od 10% je takođe po zakonu, zavisno od broja sudija, koliko taj viši sud ima, tako da, niti je uvećanje od 10% protivzakonito, niti je ta plata koju predsednik Komisije za javne nabavke prima protiv zakona, već u skladu i sa Zakonom o javnim nabavkama i sa Zakonom o sudijama. Osetio sam da su neka pitanja postavljena kod prethodnog govornika, pa bih zarad istine i javnosti želeo to da odgovorim.

Narodni poslanik Miroslav Petković, replika.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Drago mi je, gospodine Babiću, da ste se složili sa svim onim što sam ja izneo, jer ja sam rekao da se nadam da to nisu razlozi. Potpuno mi je jasno da Administrativni odbor utvrđuje platu, niko to nije spomenuo kao argument zbog čega to ne treba da bude. Ali, ja postavljam pitanje – da li Zakon o prekršajima treba da se usaglasi sa Zakonom o javnim nabavkama ili Zakon o javnim nabavkama treba da prati Zakon o prekršajima? Da li to znači da DRI sutra može da dobije ovakva ovlašćenja? U Sloveniji može, zato što postoji računski sud. U Srbiji toga nema. Hajde da pričamo o onome što piše u zakonu i onome što treba da stoji, a ne da ovde pokušavamo da obmanemo javnost sa nečim, da sam ja hteo da kažem da li je on trebao da ima platu uvećanu 10% ili ne. Potpuno je nebitno.
Isti organ da pokreće postupak, da ga vodi, da donosi odluku, a da pri tom nije sud, da se bavi ovako važnim pitanjima, mislimo da to nije dobro rešenje.

Narodni poslanik Zoran Babić.

Sada ću reći jednu rečenicu koja verujem da je melem za uši vama, gospodine Petkoviću. Ustav je krovni zakon i sve ovo što se radi je u skladu sa Ustavom. Ne postoje zakoni prvog i drugog reda. Jednostavno, postoji usklađivanje zakonodavstva, usklađivanje jednog sa drugim zakonom. Ne znam zbog čega bi se usklađivalo jedno sa drugim, a drugo sa prvim ili sve to?
Ono što morate da znate je da smo mi Zakon o javnim nabavkama doneli krajem prošle godine, u decembru 2012. godine. Postojala je prilika da se kritički odnosite prema tom zakonu.
Očekivanja, ne samo SNS, već očekivanja i međunarodne i domaće javnosti u efekte tog zakona se pokazuju sada primenom Zakona o javnim nabavkama od 1. aprila 2013. godine. Tako da, zaista tu ne vidim razloga za osporavanje ovog amandmana koji smo gospodin Arsić i ja podneli.

Gospodine  Palaliću, javljate se po amandmanu? (Da)
Imate 30 sekundi vremena. Izvolite.

Samo želim da ukažem kolegi Babiću gde je problem. Problem je što smo mi principijelno podržali koncept da se formiraju prekršajni sudovi i da za svako delo za koje se može propisati kazna zatvora, što je međunarodni standard, sude sudovi. U ovom slučaju, vašim amandmanom jedan prekršajni postupak se izdvaja iz prekršajnog sudstva i vodi ga organ koji nije sud. To je naša primedba bila.
Znači, zašto se svim drugim organima ukida to pravo, a samo ovaj organ ima to pravo da vodi prekršajni postupak? Suštinsko je pitanje - zašto se izmesta iz prekršajnog sudstva, ako smo se složili da je dobra ideja i da je dobar koncept da prekršajni sudovi vode prekršajne postupak? To je naša primedba.

 Hvala.
Na član 103. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.