Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo, samo da razjasnimo još jednom. Još jednom ću ponoviti da je amandman koji je predložio kolega Konstantinović, zapravo, vrlo dobro napisan, vrlo korektan, veoma kvalitetan, ali da smo pre nekoliko nedelja bukvalno ovde usvojili na predlog 25 poslanika, koji su članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo a dolaze iz različitih stranaka, usvojili smo skoro jednoglasno Rezoluciju o zakonodavnoj politici. Ta ista rezolucija se naslanja na ranije pisana jedinstvena metodološka pravila za izradu zakona.
Dakle, vreme je da se konačno dogovorimo o jednoj nomotehničkoj kategoriji; a to je da nema potrebe da se neke opšte norme iz najopštijeg zakona ponavljaju kasnije konstantno u svakom sledećem zakonu. Dakle to nije toliko veliko opterećenje teksta u jednom primeru, jednom amandmanu, jednom stavu, ali problem je u tome što bismo onda to morali stalno da ponavljamo i došli bismo na tekstove zakona koji bi, nemojte da me neko pogrešno shvati – i ja sam učestvovao u pisanju jedinstvenih metodoloških pravila, malo bi podsetilo na one američke zakone, gde imate uvek po 10 strana uvoda, nešto slično je čak i EU prihvatila.
Dakle, dobri su amandmani ali hajde da se svi zajedno dogovorimo da poštujemo jedinstvena metodološka pravila, da poštujemo Rezoluciju o zakonodavnoj politici, da ne ponavljamo kroz zakone iste odredbe koje se, ako mene pitate, podrazumevaju. Pa naravno da policija i svaki policajac zna da prema svima treba da se odnose kulturno, naročito prema maloletnicima, s posebnim obzirom, to već piše u Zakonu o policiji.
Mislim da bi jedan ovakav princip, od sad pa i ubuduće, značajno olakšao tekst zakona i značajno olakšao i građanima koji nisu pravnici da čitaju zakon jer ih i ovako doživljavaju suviše komplikovanim. Hvala.