Uvažena potpredsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema valjda boljeg dokaza za stav LDP da glasamo protiv ovog zakona, da budemo protiv ovakve rekonstrukcije generalno, od onog što se dešavalo tokom čitavog dana. Evo nekoliko primera.
Mislim da ćemo gospodine Selakoviću konačno moći da razgovaramo na primerima i o suštini onoga o čemu se radi. U proteklih sat vremena čuo sam od prvog potpredsednika Vlade i predsednika vaše stranke Aleksandra Vučića, da je trebalo praviti posebno ministarstvo ekologije, ali da se to u ovom trenutku nije desilo, ili da nije bilo snage za tako nešto.
Sada sam čuo od predstavnika Socijalističke partije Srbije, da je trebalo praviti ministarstvo ekologije, pitam vas, pitao bi i gospodina Vučića, on je u međuvremenu otišao, zbog toga pitam vas, kao ovlašćenog predstavnika Vlade - zašto nema posebnog ministarstva ekologije u Zakonu u ministarstvima, odnosno gde to nije političke snage da se tako nešto desi. Gde je ta adresa koju ne mogu da pobede ili prevaziđu dve stranke vladajuće koalicije? Sada ste ostali samo vi, da tako kažem, uz sitnije partnere, nema više URS-a, koji je sada izgovor? Da li je ta adresa recimo na Andrićevom vencu, ili je problem ime Milana Bačevića? Da li su to bili problemi o kojima se recimo juče govorilo na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke?
Da vam odmah na početku kažem – mene unutrašnji, lični i politički odnosi u Srpskoj naprednoj stranci ne zanimaju kao takvi, ali me vrlo zanima, ukoliko oni dovode do toga da Predlog zakona o ministarstvima bude neozbiljan, smešan, ovoliko površan.
Naravno gospodine Selakoviću, da mi nismo mislili ništa protiv tih ljudi koji su tehnički napisali ovaj zakon. Pored vas je gotovo čitavog dana sedeo gospodin Ćosić, on je sedeo u ovom parlamentu i u prošlim sazivima, radio zakone. Neke zakone smo sa njim popravljali, neki su bili dobri, neki su bili loši, ali nije problem, ili nije pitanje da li oni tehnički umeju da napišu zakon. Da li će napraviti obrazloženje ovog zakona, Zakona o ministarstvima ili bilo kog drugog zakona koje će imati nekakve rečenice. Samo kada nema političke odluke i političke volje iz ovog zakona, kada on ne izražava suštinsku volju da se reformiše država, da se reformiše način mišljenja u javnoj upravi, da se javna uprava smanji, da ona bude efikasnija, pa da vam ne izgleda opis nadležnosti svakog ministarstva sa po pet, šest, sedam paragrafa, kao da je država svemoćna, a zato što je svemoćna na papiru, zato je ovoliko neefikasna, nego da to bude moderna, savremena, liberalna, da tako kažem, makar u smislu nadležnosti evropska vlada, onda na kraju dobijamo ove besmislice koje je u prepodnevnom delu citirao gospodin Jovanović, ali bi mogao da ih citiram na još nekoliko mesta.
Kaže gospodin Vučić, to je možda jedna rečenica, nije gospodine Selakoviću, skoro čitavo obrazloženje je takvo. Evo, mogu i da vam pokažem, ima onaj deo obrazloženja našeg zakona koji govori o tome da li su uključivani javnost, ko je zainteresovan, itd. Pa vi kažete u ovom predlogu – ovaj zakon je sačinjen u saradnji sa predstavnicima zainteresovanih organa, a koja je ostvarena u postupku pripreme ovog zakona. Šta to znači, molim vas gospodine Selakoviću?
Koji su organi bili zainteresovani? Jesu ministarstva u Vladi bila zainteresovana, pa ste vi međusobno razgovarali i na kraju ste došli do zaključka da je najbolje da budu razdvojena Ministarstvo finansija i Ministarstvo ekonomije. Kada ste ovako napravili obrazloženje, izgleda kao da je Ministarstvo ekonomije i finansija, odnosno privrede i finansija sadašnje.
Znači, Mlađan Dinkić, predsednik URS, došao kod vas i kod drugih ministara i rekao – vidite stvarno mislim da nije efikasno da bude ovako organizovana Vlada i moje Ministarstvo i predlažem vam da razdvojite Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede, a da u istom trošku i mene izbacite iz Vlade.
Pošto niko od nas nije od juče, naravno da gospodin Dinkić to nije uradio, nego ste vi zbog toga što nijednu drugu promenu niste uspeli da uradite u Vladi, zbog toga što imate međusobna politička, a ja bih rekao politikantska ucenjivanja, došli dotle da napravite izmene za koje vi kažete da su manje-više tehničke, gospodin Stefanović sve vreme priča da one zapravo vode, ovo je uslov za suštinsku, dubinsku, najveću rekonstrukciju politike u istoriji, gospodin Đorđe Milićević, zamenik šefa poslaničke grupe SPS kaže da ovo nisu samo tehničke izmene i da one postavljaju jedan model za sve buduće vlade, tri minuta nakon njega gospodin Jovanović iz istog SPS kaže, da su ovo manje-više normativne promene i da one ne zadiru u suštinu. Zbog toga smo zabrinuti gospodine Selakoviću.
Zbog toga mislimo da Lazar Krstić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koga je pre nekoliko sati, kao kandidata za ministra poljoprivrede predstavio gospodin Vučić, a nemaju ama baš nikakve šanse u ovakvoj organizaciji države. Zamislite, kako će izgledati Krstiću, ili bilo kom takvog profila, nekome ko dolazi iz takvog poslovnog, a pre toga obrazovnog ambijenta, kako će izgledati ovaj spisak nadležnosti Ministarstva finansija ili nekom drugom u Ministarstvu privrede? To nije država, to je levijata. To drži svaku poru naših života i pokušava da ih rekonstruiše. Zato ne mogu da pomognu ni ministri Margaret Tačer, ni ministri u Blerovoj Vladi, bez obzira koliko su oni bili uspešni u nekim drugim vremenima, u jednoj drugačijoj zemlji, u drugačijim epohama i bez obzira koliko su oni lično, profesionalno, politički makar neki od njih, na kraju neslavno završili i u tim sistemima u kojima su radili.
Zbog toga je bilo toliko bitno da kažete šta je sadržina te promene. Naravno da je problem ako ste 20 ili 25 godina vodili, kreirali ili makar tapšali i podržavali pogrešnu politiku. Naravno da niko od nas nije ludak i da neće ceniti ako danas kažete da ste u nečemu od toga pogrešili, ali gde je ona sposobnost da danas napravite korak dalje? Svi mi nešto u životu valjda učimo i čitamo. Toliko se priča o tim britanskim primerima, pa kada su tako katastrofalno izgubili laburisti krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih oni su shvatili isto ono što ste vi shvatili 2007. ili 2008. godine, da više tako nešto ne može pa su promenili politiku. Nisu narednih 20 godina pričali o tome kako su promenili politiku i odustali od nekih starih principa, nego su napravili još tri koraka napred u odnosu na ono što je Tačerova radila 13 ili 14 godina. To se očekuje i od vas. Toga ovde nema gospodine Selakoviću.
Nemojte ovde da pričamo o tome da li je demokratija ili autokratija kada postoje izbori sa više stranaka. Juče ste na glavnom odboru rekli da sada želite da nadoknadite sve ono što je propušteno u 25 godina loše politike. Prvo, naroda nije bilo 25 godina, postoji Vlada koja je radila od 2001. do kraja 2003. godine koja je bila vrlo reformska i prva probala da promeni čitav niz stvari, koja je imala jasan koncept.
Vaš premijer Dačić juče kaže - nije ni Zoran Đinđić govorio imena ministara deset dana pre. Prvo to nije tačno. Pitajte ovde gospodina Đelića kada je ovde prvi put govorio krajem 2000. i početkom 2001. godine, više nego deset dana ranije se znalo ko su ministri. Dobio je mandat 22. januara 2001. godine od predsednika Vlade, izašao je sa tog sastanka i rekao koliko će imati članova Vlada i šta su osnove njenog programa, 24. januara je odveo kandidate za ministre na pregled, a 25. je Srbija dobila reformsku Vladu. Kakva je sličnost između toga i onoga što vi radite gospodine Selakoviću?
Kada smo kod 25 godina, 20 godina od tih 25 godina smo imali uredno izbore desetina partija, višepartijski sistem i svi ti za koje danas kažete i za većinu sa pravom da su napravili katastrofalne greške, da su ulenjili društvo, da je nestala politička i svaka druga kondicija u društvu, da smo strašno zaostali tu pobeđivali na nekim izborima gospodine Selakoviću, ili su makar imali kakvu-takvu većinu skrpljenu kroz neku koaliciju u ovakvoj skupštini, pa su ipak zemlju doveli dotle.
Dakle, nije stvar u tome da li imate većinu i da li imate podršku, nego je stvar u tome za šta tu podršku želite da iskoristite i da li ćete napraviti sistem, ličnu popularnost, stranačku popularnost, da napravite sistem koji će raditi nezavisno od vas lično ili od neke sledeće vladajuće garniture ili to nećete učiniti. Ako to ne radite onda je ovo isto što i 2011, pre toga 2008, pre toga ne znam koja godina, bez obzira kako se naše, vaše ili bilo koje stranke u ovoj zemlji zovu. Zbog toga je neverovatno da danas ovde nema premijera. To je neverovatno. Nije ovo tehnički akt. Gospodin Vučić je bio ovde u jednom delu sednice, ali uglavnom je govorio o tome šta on lično misli, šta on lično želi. Da li vam ne smeta što se taj deo toliko razlikuje od onoga kako su vaše ostale partijske kolege pa i vi lično govorili u prepodnevnom delu sednice?
Kako će funkcionisati takva zemlja, kako će funkcionisati bez obzira na to kolika bude većina sledeće nedelje? Vi kažete u ovom predlogu zakona da u stvari da želite da grupišete poslove po sličnosti, a onda ste razdvojili dve najsličnije grupe poslova koje su vezane za Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede. Van te izmene nema ničega u ovom zakonu. Ima još nekih sitnih nadležnosti za vaše ministarstvo i nešto što će raditi Ministarstvo spoljnih poslova. Ne znam ni šta je do sada radio gospodin Mrkić, a ne mogu ni da zamislim šta će raditi u budućnosti.
Sami ste digli toliko visoko lestvicu. Vi mislite kada kažete da nije opozicija izvršila dovoljan pritisak i naterala vas da radite rekonstrukciju, nego ste to sami uradili, da ste pohvalili sebe. Ne, kad se rekonstrukcija ovako završi, vi ste uništili sebe, upropastili ste sebe, jer to znači da niste uspeli da sprovedete ni deo od onoga što ste želeli.
To su pitanja na koja vi ne možete da odgovorite, gospodine Selakoviću, u ovoj Skupštini i ovo nije moja lična opaska prema vama. Vi niste ni premijer, niste ni šef svoje stranke, niste neko ko je odlučivao kako će izgledati i ovaj zakon i rekonstrukcija Vlade na kraju.
Postavio sam vam neka pitanja. Probajte da na njih odgovorite. To će jedino imati smisla. Inače ćemo provesti još nedelje u raspravi oko toga jedne i druge potpredsednice SPS i SNS, jednog i drugog predsednika stranke, a sve to možete da rešite ili između sebe na Vladi, pošto ne možete da rešite, zbog toga je bilo, gospodine Selakoviću, bolje da smo išli na izbore sada nego to što ćemo na njih ići u decembru. To je ključni trošak za ovu zemlju. Pustite poverenje u anketama. Ključno poverenje je na berzi i tamo gde se kupuju naši državni papiri.
Poslednji put ste petogodišnje papire uspeli da prodate 7%, a pre desetak dana trogodišnje zapise malo više od trećine. To je najgori pokazatelj rada ove Vlade. Hvala.