uvaženi predsedavajući, Dame i gospodo narodni poslanici, u više navrata od različitih narodnih poslanika imali smo prilike da čujemo kako je reč o zakonu koji je, sada rečeno, prazan skup koji je jedno veliko ništa, a 12 sati pričamo o nečemu što je ništa, ni o čemu, nešto što je neozbiljno, smešno, politički površno itd.
Kaže se, čekalo se šest meseci na rekonstrukciju, a sada evo ovaj zakon i opet zamena teza i navodno zakon o rekonstrukciji. Do rekonstrukcije je moglo da dođe i bez ikakve izmene i dopune ovog zakona i onaj koji je sve ono malopre izrečeno govorio, to vrlo dobro zna.
Da li je potrebno malo zamagliti građanima tu činjenicu i priču o tome jer, kao što je rečeno, i uopšte priča o rekonstrukciji Vlade počela kao priča o personalnoj rekonstrukciji. Postoji nešto što je tehnički preduslov da bi do toga došlo. Čak se i iz nekih poslaničkih klubova čula do pre nekoliko dana i teza da je potrebno menjati Zakon o Vladi. Verovatno, pretpostavljam iz neinformisanosti i iz neznanja dolazila je i ta priča, ali potpuno nepotrebno.
Ono što je bitno reći jeste, da ponovim što sam rekao i malopre, da je reč o jednom tehničkom preduslovu da do rekonstrukcije Vlade dođe, da se na osnovu ovog predloga izmena i dopuna Zakona o ministarstvima ne može ceniti, može na neki način, ali svakako nismo na takav način ni govorili danas ovde. Većina prisutnih ne može ceniti kvalitet rekonstrukcije Vlade.
Možda je ovo samo jedno skupštinsko zagrevanje posle nekog vremena odmaranja tokom leta za nešto što tek sledi krajem ovog dela radne nedelje. Verovatno i ne, ali ono na šta zaista imam obavezu da se osvrnem jeste izrečeno. Kaže, nećemo ćutati o ponižavanju institucija koje je stranka kojoj i sam, s ponosom to ističem, i pripadam, koje je naša stranka ugrozila.
Ne vidim koje smo to institucije ugrozili. Zaista ne vidim. Ne vidim ni da li činjenica poštovanja i sprovođenja Ustava doprinosi ugrožavanju institucija. Sami ste rekli da ne sporite kvalitet zakona koje smo stavljali u proceduru. Čak ste pomenuli da sistemski pravosudni zakoni, ne zna se još uvek njihova sudbina. koliko mi je poznato, od četiri zakona, dobro mi je poznato, četiri pravosudna organizaciona zakona, samo je jedan povučen iz procedure, a tri se nalaze u skupštinskoj proceduri i tu su.
Javno sam govorio. Zaista nemam razloga bilo šta da krijem. Koji je razlog stagnacije još uvek na tom putu, iako sam ja lično najavio da će se još ranije ti zakoni naći pred vama i da ćemo raspravljati o njima i da sam uveren da će biti usvojeni. Nažalost, rekao sam da je sve vreme tok pregovora u Briselu odugovlačio i stavljanje tih zakona u proceduru. Nije to nikakva tajna. To je jedna bolna činjenica. Radili smo na tome i još uvek radimo na tome da se ti zakoni nađu u proceduri bez velikih posledica po našu državu, ustavno-pravni poredak i čitav sistem.
Još jednom kažem, reč je o jednom tehničkom koraku koji vodi i ka personalnoj rekonstrukciji Vlade. Da li je ova Vlada radila dobro ili nije može svako od nas da iznosi neke svoje ocene. Uvek naposletku ocenu o radu neke vlade daju građani i građani će i ocenu o radu ove Vlade jednoga dana dati. Sasvim je legitimno da opozicija pokušava građanima da ukaže da neka vlada nije radila dobro i da time u stalnom učešću u radu Skupštine na neki način i vodi jednu predizbornu kampanju na dugi rok. Nemam ništa protiv toga, ali kada je nešto dobro urađeno, kao što ste i malopre sami konstatovali, da postoji jedan zakon oko koga se nismo složili, sasvim legitimno je što vi taj zakon često spominjete. To je tip zakona koji nigde u svetu nikada nije doživeo konsenzus, niti je ikada od strane svih hvaljen.
Najlakše je da ja izađem posle toga i kažem – da, ali u vreme vaše vlasti je donet zakon za vreme koga je pušteno toliko i toliko desetina stotina ili hiljada terorista, pa su oni nekog 17. marta podigli mase na oružje, pa doveli do novog egzodusa. Do čega ćemo da dođemo?
Vi to kažete meni, ja to kažem vama, šta smo učinili? Ali je takođe vrlo nekorektno da se danas ovde nekoliko puta kaže da apsolutno nema nikakve borbe protiv organizovanog kriminala i onda šta smo učinili, ali je takođe vrlo nekorektno da se danas ovde nekoliko puta kaže da apsolutno nema nikakve borbe protiv organizovanog kriminala i onda se kaže da ima i dokumentuje se da ima.
Čuli smo od prvog potpredsednika Vlade da će dostaviti izveštaj ovde u kome će se videti da se itekako dobro radi na tom planu, ali ne ni to ne vredi ništa, nastavlja se i dalje ta priča. Daleko od toga da je u našoj zemlji stanje sjajno.
Danas sam pomenuo da je Zakon o ministarstvima i ovaj važeći, pokazatelj mnogo toga, ali takvo nam je stanje u čitavoj državi, od nekud se mora krenuti, od nekud se mora poći. Ova Vlada nije Bogom dana, ali je ova Vlada neke rezultate itekako ostvarila i potrebno je vremena da se još neki dodatno ostvare.
Nekada je potrebno i 50 godina za ono što, znate kako, nešto što desetine generacija izgradi može pola jedne generacije da uništi vrlo lako. Videli smo, jeste, znate recimo privreda ove zemlje je u kontinuitetu posle jednog rata građena decenijama, a onda je za mandata jedne ili jedne i po Vlade gotovo u potpunosti devastirana.
Kad ste pomenuli 1999. godinu, zante, ostaće mi do kraja nepozvanica, još mi niko nije od velikih eksperata objasnio kako je to moguće da je više zaposlenih u Srbiji bilo baš u toku te 1999. godine, dok je ona bila bombardovana, nego posle toga. Ne znam ja da li su fiktivno ljudi primali plate, ali oni su od nečega živeli, negde su išli na posao, kako je moguće da smo posle te 1999. godine imali izvoz koji se sada trudimo da dostignemo, da li je i to bio fiktivan izvoz? Kako je moguće da nam je tada onaj deo industrije koji je danas izložen jednoj nelojalnoj konkurenciji drugih zemalja, kao što su tekstilna, kožarska, obućarska industrija, da je tada mnogo više proizvodio i izvozio?
Bio sam u prilici da prisustvujem jednom političkom forumu u jugoistočnoj Evropi koji se održao u novembru mesecu u Tirani i tamo mi je jedan čovek iz naše diplomatske misije rekao – znate, ovde može da se kupi odlična obuća; pitao sam – otkud odlična obuća ovde da se kupi? Kaže – posle 2000. godine, Italijani su prestali više da nude svoje poslove srpskoj obućarskoj industriji, pa su došli u Albaniju. Pitao sam – zašto? Kaže – jednostavno, zato što državu više ta grana privrede nije zanimala i otišli su odavde.
Sad smo mi, hvala Bogu, dočekali da posle deceniju i nešto dolazi jedna jaka italijanska firma u Vranje i pokušava da oživi našu najveću fabriku, nekada najveću fabriku obuće „Koštana“.
Bilo je danas reči o svemu, a najmanje je bilo reči o sadržini Predloga o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Uveren sam da ovim malim, ali značajnim rešenjima kroz ovaj zakon utiremo put i nekim budućim većim koracima u usavršavanju ovog zakona.
U svakom slučaju, do kraja ove godine očekujem da u Ministarstvu na čijem sam čelu bude završena i strategija reforme javne uprave za narednih pet godina, jedna teška, bolna, ali veoma nužna reforma ka izgradnji funkcionalne države, jer je veliko pitanje. Pre toga ćemo imati nešto što sa ponosom najavljujem, nešto što će mnoge od nas ovde prisutnih, ali i onih koji nisu prisutni, i građane, uveren sam, iznenaditi. Imaćemo prvi put posle više decenija studiju o funkcionalnosti naše državne uprave koju radi Ministarstvo pravde i državne uprave, pa ćemo videti onda koliko nas država košta, a i koliko je efikasna. To će biti jedan od najboljih merila koliko ima podele, podvajanja, preklapanja nadležnosti i njihovog nefunkcionalnog obavljanja.
Pozivam vas da podržite ovaj zakon u danu za glasanje. Ukoliko niste stigli da podnesete amandmane, pa naravno da preko Odbora uvek postoji mogućnost da se podnesu amandmani u ime Odbora. Uglavnom većina poslaničkih grupa ima tu svoje predstavnike, pa i to je jedan od načina, istih onih odbora koji su neki od njih danas jednoglasno podržali ovaj zakon, a u kojima su bili i članovi iz drugih stranaka.
Shvatam žar parlamentarne rasprave. Nekada i ja u njemu izgovorim nešto što posle toga dovede i do mog izvinjenja. Ako sam uvredio nekoga, ako sam u tom žaru rasprave učinio nešto što bi moglo da unizi ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, to mi svakako nije bila namera, jer pripadam stranci koja institucije gradi, učvršćuje, unapređuje, koja je državotvorna, a ne državorušilačka. Uveren sam da će tim putem i nastaviti. Zahvaljujem.
