Zahvaljujem gospodine Babiću, vi se sećate perioda kada je Demokratska stranka Srbije vodila ovu vladu, tada se najbolje živelo u Srbiji.
Mogli ste da primetite jednu bitnu činjenicu da je moja diskusija išla u prilogu vaše i vaše političke opcije. Dakle, vi ste izjavljivali, gospodin Stefanović, Zoran Stevanović, da je najbolje da u ovoj vladi premijer bude gospodin Vučić. Moja diskusija je išla u tom kontekstu. Ako već mislite da on treba da bude premijer, niste u ovoj rekonstrukciji Vlade to uradili, pa najbolje je, to je i predlog Demokratske stranke Srbije da se izađe na izbore i da legitimno, pošto u ovom trenutku ste stranka koja najviše broji simpatizera, glasača, kako god želite, najbolje bi bilo da se izađe na izbore i da se pokaže volja građana i u tom kontekstu bi gospodin Vučić bio premijer.
Dakle, moja diskusija nije bila nikako da pežorativno pričam o Srpskoj naprednoj stranci, već da pričam o realnoj situaciji u Srbiji. Zahvaljujem.

Replika gospodin Babić.

Plašim se gospodine Pejčiću da niste baš iskreni. U tom prizivanju izbora u ovom trenutku, mislim da gotovo ni jedna politička opcija, osim SNS bi bila u padajućem broju po predstavnicima, neki verovatno da ne bi ni imali predstavnike u ovom visokom domu, ali, ja mislim da su i vrapci na grani zapamtili i upamtili i građani Srbije prepoznali želju SNS da se nosimo sa problemima, da idemo u susret izazovima, da rešavamo i ekonomske probleme, da rešavamo sve ono što tišti naše društvo.
Ne želimo da na politiku i da na Srbiju gledamo kao plen, kao što ste malopre rekli i da materijalizujemo tu neku prednost, želimo da građani Srbije od našeg rada žive bolje.
Prema tome, ovde je 65 narodnih poslanika, članova SNS koji će vam takvu politiku ponoviti i takvu želju i takav stav SNS ponoviti. To je sasvim dovoljan broj u ovom trenutku, da ne mora niko drugi da zastupa ideje i politiku SNS, to ćemo raditi mi. Nemojte vi u naše ime ni prizivati ni izbore ni ne prizivati izbore. Za izbore smo uvek spremni, uvek spremni da prihvatimo izbornu volju, uvek spremni da prihvatimo volju građana Srbije, ali u ovom trenutku želimo da se posvetimo boljem životu građana Srbije, želimo da se posvetimo daljoj borbi protiv kriminala i korupcije, ubrzavanju Srbije ka punopravnom članstvu u EU, reformi našeg društva i to je želja SNS. Prema tome, sasvim dovoljno imamo ovde ljudi koji će vam tako nešto veoma stručno i veoma kvalitetno potvrditi.

Gospodin Pejčić, replika.

Mogu da se složim sa vama da je to želja, to je bila i naša želja. Mi smo tu našu želju i sproveli kada smo bili na vlasti. U to vreme, lični dohodak građana Srbije prosečni je bio 426 evra, stopa nezaposlenosti 14%, strane investicije četiri do šest milijardi. Znači, mi smo svoju politiku sproveli kada smo bili na vlasti.  Na vama je, gospodine Babiću, na vašoj političkoj opciji, da sada kad ste na vlasti upravo i sprovedete te stvari i ja se nadam da ćete biti uspešni.
Kada je reč o izborima, DSS je uvek spremna za izbore, mi smo o tome i pričali, gospodine Babiću, da je najbolje u ovom trenutku, ne rekonstrukcija Vlade, već da se izađe na izbore, da imate legitimne predstavnike ovde, da imate legitimne predstavnike u Vladi koji će sprovoditi politiku koju želite i to ništa nije sporno.

Prekidamo ovde replike.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Ivan Karić, Borislav Stefanović, Ljiljana Lučić, Radoslav Milovanović, Dejan Nikolić i Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.
(Riza Halimi, s mesta: Peti sam po redu.)
Izvinite, ali, gospodine Halimi, vi imate nakon ovog, vaš amandman je posle ovog u mom podsetniku, po mom redosledu vaš amandman je sledeći, ali svakako stiže sledeći posle ovog, kad sam već dao gospodinu Kariću reč, ali po redosledu je sledeći, nije pre ovog amandmana. Izvolite.

Zahvaljujem se i zamalo da me uhvatite nespremnog, kod mene na papiriću je gospodin Riza Halimi pre.
Uvaženi predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege, kada smo predali amandman na izmene Zakona o ministarstvima, ja sam mislio kako da iskoristim svoja dva minuta, da li da minutom ćutanja odam počast ekologiji koje nema ili da iskoristim dva minuta da ipak nešto pokušam da promenim kada je u pitanju antiekološka politika ove vlade.
Pošto se ovde vrlo često ćutanje ne razume na pravi način, onda je ipak bolje da nešto kažem i da pokušamo da učinimo nešto za zaštitu životne sredine, za zaštitu i za održivo i pravilno upravljanje prirodnim resursima. Našim predlogom se ne menja broj ministarstava, našim predlogom bi se, da kažem, vratili godinu dana u nazad, ne bi smo izgubili godinu dana, ne bi životna sredina u Srbiji bila u gorem stanju, ne bi kontrola hemikalija bila u nedopustivo lošem stanju, ne bi kvalitet životne sredine bio u lošijem stanju i ne bi se godinu dana nenamenski trošila ekološka sredstva koja sva velika postrojenja i svi veliki zagađivači uplaćuju u budžet.
To nažalost završava opet protivzakonito u Ministarstvu finansija, verovatno će se to ispraviti u ovoj narednoj, nema veze sa ovim što mi predlažemo, ali nadam se da ćete prestati nezakonski i nenamenski da trošite sredstva od naknade koju zagađivač plaća i da prihvatite ovaj naš amandman koji spaja dve korisničke delatnosti, to su energetika i rudarstvo, a na drugoj strani spaja zaštitu životne sredine, prirodne resurse i prostorno planiranje.
Imali smo u vidu želju da se racionalno ponašate. U tom smislu je bio predlog da se ne povećava broj ministarstava i tako su naši predlozi i išli.
Žao mi je što sve ovo vreme hrast i priče oko hrasta shvatate kao svoj poraz. Nažalost, nije tu niko pobedio i nije trebalo niko da pobedi. Mi smo se nadali da ćete shvatiti u čemu je značaj hrasta, kakav je simbol hrast danas u Srbiji i da će ekološka svest postati barem malo veća. Nažalost, ona je sve manja i manja, a hrast je simbol neobaveštenosti, nestručnosti, lošeg planiranja, bahatosti i nepromišljenosti. Nema to veze samo sa vaših godinu dana, to ima veze, nažalost, sa svih 23 godine višepartijskog sistema u Srbiji i on je simbol stanja životne sredine.
Nažalost, da je bilo drugačije, da nije bilo neobaveštenosti, da nije bilo nestručnosti da nije bilo lošeg planiranja, da nije bilo bahatosti velikih graditelja, da nije bilo nepromišljenosti, taj hrast se ne bi našao na putu, bio bi tamo gde jeste već 600 godina. Put bi se napravio i tako i tako.
Niko ovde ne osporava niti razvoj, niti civilizaciju. Ekonomija budućnosti je zelena ekonomija. Mi se ne pripremamo za budućnost. Bolesti budućnosti ili današnjice su ekološke bolesti kao posledice klimatskih promena i velikog ekološkog impakta na životnu sredinu. Mi se ne pripremamo za tu budućnost.
Na kraju, s obzirom da mnogo pričamo o putu ka EU i jedino o tome, nerazumevajući procese koji su u 21. veku dešavaju u Nemačkoj, u Francuskoj, o tome šta znači zelena ekonomija, šta znači održivi razvoj, nadam se da ova jednogodišnja anti-ekološka politika Vlade, odsustvo ministarstva zaštite životne sredine, prirodnih resursa neće biti kočnica ulaska u EU zbog toga što će to biti vrlo važno u pregovorima. Bojim se da ćemo onog trenutka kad otkrijete ili kad svi zajedno otkrijemo da je to problem u pridruživanju EU, tada razmišljati kako da pravimo pasarele oko hrasta, a pasarele oko životne sredine u Srbiji i oko zdravlja stanovništva nije moguće napraviti. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, zarad istine građana Srbije nisam mogla da ostanem indolentna na reči našeg prethodnog govornika o tome da država, odnosno Vlada Srbije vodi jednu anti ekološku politiku.
Pitanje hrasta postalo je pitanje ekologije u Srbiji što, naravno, nije istina, jer celo predstavljanje uopšte programa Zelenih Srbije kroz napadanje ekoloških tačaka i problema ispada kao jedan dobra marketinška kampanja DS. To je pod jedan.
Pod dva, ako hoćemo pitanje hrasta da otvorimo suštinski, onda hajde da postavimo pitanje zbog čega se u jednom projektu, koje je dozvolu za projekat koridora na toj trasi našao hrast, a dozvolu je izdalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i urbanizam i građevinu, kojim je predsedavao gospodin Oliver Dulić, kako se našao hrast na toj trasi i kako niko nije reagovao pre toga, jer projekti se rade tri godine?
Prema tome, očito je na našoj političkoj sceni jedna zamena teza po pitanju hrasta.
Što se tiče potreba EU, smatram da predlozi koji se odnose na formiranje novog ministarstva nisu potpuni, odnosno EU traži integrisano rešavanje problema iz oblasti životne sredine. Za to je potrebno transformisati ne samo tri ministarstva, nego preuzeti nadležnosti od još tri ministarstva. Zahvaljujem se.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite. IVAN KARIĆ: Zahvaljujem se.
Koleginica očigledno nije slušala o čemu sam ja pričao. Nisam pričao o, kako je ona rekla, ekološkoj politici hrasta, nego o simbolu hrasta danas u Srbiji i šta hrast znači u simboličkom smislu.
Očigledno je pomešala i stranke, očigledno je pomešala i godine. Za razliku od vas, nikad nisam učestvovao u vlasti republičkoj za ove 23 godine i branio sam platane, a vi ih niste branili u Beogradu. To nije moglo da dođe do javnosti. Kada sam ja branio platane, vi ste branili haške optuženike. Žao mi je što na to moram da vas podsetim, ali vi mene podsećate za nešto u čemu niti sam učestvovao, niti sam bio deo i uvek sam se bunio, ali ste vi kreirali sistem u Srbiji u kome ne može da se čuje glas običnih građana, zajedno sa većinom ostalih partija, gde nije važan glas običnih građana, nego je važno šta partijske centrale misle. To nije zelena politika i zbog toga mi pričamo o hrastu i zbog toga tražimo jedinstveno ministarstvo za zaštitu životne sredine, prirodnih resursa i, u ovom slučaju, prostornog planiranja.
Zbog toga smo mi pre tri i po meseca poslali premijeru, prvom potpredsedniku Vlade i još nekim ministrima kako bi trebalo da izgleda jedinstveno, integrisano, održivo ministarstvo zaštite životne sredine i prirodnih resursa, a kampanju za zaštitu hrasta su vodila građanska udruženja, Zeleni Srbije i priključili su se Zeleni iz Brisela, tj. Evropska zelena partija podrškom i onim stvarima o kojima mi govorimo, da razvoj u 21. veku ne ide bez ekologije, bez kulturnog nasleđa i bez zaštite životne sredine. Niko treći nije učestvovao u kampanji, a vaše predrasude bi trebalo da ostavite kod kuće. Gospodin Babić je vrlo lepo o tome govorio i rekao da nije učestvovao u nekim prethodnim vremenima. Ne znam šta meni spočitavate kada su prethodna vremena u pitanju?