Vratio bih se na raspravu o Zakonu o ministarstvima i amandmanu koji je podneo kolega Jovanović. Obratiću se vama, ministre, mislim da vi morate da učestvujete u ovoj raspravi, da ne prepuštate to svojoj političkoj stranci. Očekivao sam da reagujete kada je gospodin Babić komentarisao godine kolege Panića. Nekako računam da se ta vrsta opaske ili kritike odnosi i na vas, imate otprilike isto godina, da se odnosi, recimo, i na gospodina Vučića i njegovo ministrovanje 1998. godine, on je imao toliko godina, na sve nas. Ne mislim da su godine argument.
Takođe mislim da, bez obzira što se ne slažem sa ovim amandmanom DS, mislim da gospodin Panić dosta dobro napreduje i sazreva, recimo, mnogo brže, bolje, pristojnije nego gospodin Arsić koji je započeo ovu diskusiju…
(Predsednik: Nemojte vređati, gospodine Đuriću, nemojte iznositi takve argumente o drugim poslanicima i poslaničkim grupama. Držite se dnevnog reda i pričajte o Zakonu o ministarstvima, a ne o tome kako ko napreduje. Dakle, to je bila replika, vi govorite o amandmanu. Ako želite da govorite o amandmanu, onda pričajte o onome što je na dnevnom redu.)
Ja samo analiziram ozbiljnost argumenata gospodina Arsića.
(Predsednik: Nemojte analizirati ozbiljnost argumenata, pričajte o dnevnom redu.)
Dosta mi je teško da govorim i da ocenjujem kakav je kvalitet zakona koji je predložila vladajuća koalicija, ako ne analiziram kvalitet argumenata koje iznosite.
Dakle, gospodin Arsić je, gospodine Selakoviću, mene zanima vaše mišljenje, vi ste jedan od predlagača ovog zakona, kreirate kroz glavnu politiku, ponovo se vraćao na temu „Sartida“. Vi ste predstavnik Vlade koja prodaje, odnosno pravi novi aranžman za JAT. Da vam odmah kažem, nemam ništa protiv ovakvog aranžmana za JAT, kao što nisam imao ništa ni protiv aranžmana za „Sartid“ na početku 2000-ih. Samo mislim da je licemerno da uspostavljate različite vrste standarda. Kažite jednom – jeste li vi za privatizaciju, za privatnu privredu, za kapitalizam ili ste za subvencije, dotacije i gubitaše? Od toga zavisi moj stav i stav LDP o tome kakva će vam biti Vlada, kakav će vam biti Zakon o ministarstvima i da li je dobra odredba ovog člana gde kažete da treba, između ostalog, razdvajati ministarstvo finansija i ministarstvo privrede.
Zanima me još jedna stvar. LDP je inače protiv ovog amandmana. Mislimo da Vlada mora da ima 12 ministarstava, to smo rekli 2008. godine. Ne kažem da bismo uspeli, kada bismo pravili koalicionu vladu, da napravimo na kraju vladu od 12 ministarstava, ali vi ste se takođe, gospodine Selakoviću, zalagali za takvu vladu. Danas ste od toga odustali i potpuno ste promenili koncept.
Zbog čega ja ne verujem da je odredba člana 1. dobra, da je moguće ovakvim preuređenjem ministarstava napraviti bolju organizaciju države, pre svega u oblasti finansija i u oblasti privrede? Zbog toga što sam, gospodine Selakoviću, vrlo zbunjen, na primer, jučerašnjim stavovima predsednika Republike. Predsednik Republike, naime, zamišlja ekonomsku budućnost Srbije kao kontejnera isturenog za kinesku robu, u Srbiji kao ostrvu, sa kojeg ćemo bacati tu robu u Evropu koja je u međuvremenu postala okean. To nije samo neuspela metafora gospodina Nikolića. Ona vrlo ozbiljno govori o tome kakvo je njegovo, a onda ja pretpostavljam i čitavog niza ljudi u vašoj političkoj partiji, pošto ste na zajedničkom programu i glasovima došli na vlast, u odnosu na ekonomsku budućnost Srbije.
Teško mi je da spojim takav doživljaj gospodina Nikolića, a ne mislim da je gospodin Nikolić napravio geografsku omašku. Mislim, da je on pokazao koliko ne razume politiku, ekonomiju….
(Predsednik: gospodine Đuriću, predsednik Republike nije dnevni red ovde. Predsednik Republike nije predlagač ovog zakona, predlagač ovog zakona je Vlada. Uvažavajući vaše političke razloge, dozvolio sam da kažete sve što želite, ali nemojte dalje, vratite se na ono što je dnevni red. Pričajte o Zakonu o ministarstvima, o ovom amandmanu, ako imate nešto da kažete o tome.)
Doktore Stefanoviću, podsećam vas da je predsednik Republike učesnik u zakonodavnom procesu. Naime, kada ovaj zakon bude usvojen, on će otići kod predsednika Republike, ili će sačekati predsednika…
(Predsednik: Kada zakon bude usvojen, dok nije usvojen, mi pričamo o Predlogu zakona. Dakle, vi pričajte o Predlogu zakona, mislim da bi vi to trebali da znate kao pravnik.)
Ali, ja s obzirom na iznete političke i ekonomske stavove predsednika Republike, sumnjam da će on potpisati ovakav zakon, zato što je on suprotan…
(Predsednik: Ali, nemojte da vaša sumnja bude predmet rasprave, jer to ne piše u Poslovniku da možete da iznosite svoje sumnje o nečemu što nije deo rasprave niti je deo ovog .Dakle, vi pričate o dnevnom redu.)
Dobro, gospodine Stefanoviću, vi ste narodni poslanik, vaša vladajuća koalicija je predložila ovaj zakon, jel tako? Onda mogu da pričam o tome, da li je ozbiljno predlagati ovaj zakon, rekonstrukciju, i istovremeno odlaziti sa rasprave i posećivati roštiljijadu koju ja vrlo cenim. Izabrao sam da ne govorim o tome, nego da ozbiljno govorimo o tome kakvi su ekonomski politički pogledi na svet, Srbiju i njenu budućnost predsednika Republike. Evo, otići ću korak dalje.
Gospodin Selaković je ovde, pre nekoliko dana, mislim u jednom odgovoru meni rekao, da Vlada mora, i državna uprava u okviru Vlade, mora da bude jasno grupisana, da njeni poslovi moraju da budu jasno određeni. Ukazivao je na neke situacije u prošlosti kada su se nenadležni ministri, ili nenadležni političari bavili nekim pitanjima koje nisu u njihovom resoru. Sa tim mogu da se složim.
Onda sam se suočio sa vešću da gospodin Selaković, čini mi se za dva dana, kao ministar pravde i državne uprave treba da otvori sajam šljiva. Onda vidim ponovo istu matricu, koja slažem se postojala i u prethodnim vladama, da pravite Ministarstvo finansija odvojeno, da pravite Ministarstvo privrede odvojeno, da strateška partnerstva ne zaključuju ti ljudi, nego neki drugi funkcioneri u Vladi, da predsednik Republike vodi svoju ekonomsku politiku, i da onda zemlja bude suočena sa ozbiljnim problemima. Evo, gospodine Selakoviću, vi se, između ostalog, pominjete i kao jedan od najozbiljnijih.
Jel piše u Poslovniku gospodine Stefanoviću, da član Vlade mora pažljivo da sluša narodne poslanike? Hvala vam.
Dakle, vi ste gospodine Selakoviću, makar prema informacijama u medijima jedan od najozbiljnih kandidata za glavnog pregovarača, naše zemlje u pregovorima sa EU. Evo, pitam vas, da li pogledi, npr. gospodina Arsića, kada je u pitanju privatizacija, da li ekonomski pogledi gospodina Nikolića, koji misli da će Kina preko Srbije…
(Predsednik: Gospodine Đuriću, ja vas stvarno upozoravam, sledeći put ću vam izreći opomenu. Dakle, nemojte pričati o nečemu što nije tema dnevnog reda. Ne možete zamenjivati teze i ono što ste čitali u novinama da postavljate kao činjenicu u ovoj Skupštini, da li neko važi kao glavni kandidat za ovo ili ono.
To nema veze sa dnevnim redom. To ne piše ni u jednom aktu koji je pred nama. Dakle, u ovom aktu možete pričati o Zakonu o ministarstvima, i sve ovo što ste pričali vezano za to, sasvim razumem. Nemojte zaista, raditi takve stvari.)
Da li je gospodin Babić, ovde citirao ponovo jedne dnevne novine, njega niste opomenu.
(Predsednik: Već jednom sam to rekao. Gospodin Babić je govorio kao repliku, i u replici odgovarao na nešto o čemu je lično pomenut. Vi pričate o dnevnom redu, u tome je suštinska razlika.)
Pričam o organizaciji Vlade koju predlaže Vlada ovim predlogom zakona, i za koji ja mislim da je duboko pogrešna.Jel, mogu sada da nastavim?
Dakle, eto nekoliko pitanja za vas, gospodine Selakoviću. Dakle, hajde da krajnje to uprostimo. Kakva je ekonomska politika vaše Vlade? Kakvu će onu politiku voditi kroz ova ministarstva, ili kroz ekonomski deo Vlade koji predlažete ovakvim izmenama i dopunama zakona? Ni reči o tome nema u obrazloženju zakona, o tome smo već govorili. Odbili ste sve amandmane opozicije. Odbili ste i amandman LDP koji bi vas obavezivao da do 31. oktobra ove godine napravite plan reorganizacije u ministarstvima.
Gospodin Vučić, je ovde pre dva dana govorio da ćete ići u racionalizaciju ministarstava. Kakva će biti politika ovih ministarstava koja predlažete u smislu zaduživanja, u smislu cenovne politike. Da li će ona biti onakva kakvu predlaže gospodin Arsić, ili onakva kakvu predlaže onaj ko drži monetarnu politiku gospođa Tabaković, ili onakva kakvu predlaže gospodin Krstić, ili onakva kakvu predlaže gospodin Radulović. Hoće li neko ponovo za pet godina u ovoj zemlji doći i reći – dali ste JAT, preuzeli ste dugove i plate, odnosno otpremnine zaposlenih. Jer, to je argumentacija koju danas nude vaši poslanici, gospodin Arsić koji je šef ili zamenik šefa poslaničke grupe SNS. Izvinite to je dosta važno političko pitanje, ekonomsko, društveno kako god hoćete pitanje. Zbog toga sam na ovaj način govorio.
Vama gospodine Stefanoviću hvala što ste me pažljivo slušali.