Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, koleginice i kolege, ako počnem sa slažem se nadam se da to nećete na sledećoj replici izvrnuti da sam rekao ne slažem se. Slažem se sa uvaženim kolegom Cvijanom, slažem se u većini sa ministrom. Govorio sam ne o godini dana nego o generacijskim problemima koje neke stvari simbolizuju.
Mi smo predložili ministarstvo zaštite životne sredine, prirodnih resursa i prostornog planiranja odakle smo izvadili, da tako kažem, odakle smo uzeli rudarstvo, a predložili smo ministarstvo energetike i rudarstva, odakle smo uzeli zaštitu životne sredine. Ostajemo u istoj optimalnosti kao što ste i vi predložili, sedamnaest ministarstava. Ostajemo u istoj operativnosti možda malo boljoj po našem viđenju jer su resursi i zaštita životne sredine resursi u onome u kome je jedan veoma dobar ministar u svoje vreme govorio o resursima, preko puta mene i ne pravimo glomazniju Vladu nego što jeste.
To je jedino o čemu je trebalo mi ovde da pričamo. Nema povećanja ministarstava, spakovali smo sve stvari na jedno mesto. Mi bi to možda drugačije uradili, zeleni posebno, kada bi imali priliku, ali jednoga dana će možda imati priliku. I u Nemačkoj su se borili decenijama da bi došli u priliku sad u septembru itd.
Znači, nema povećanja broja ministarstava. Povećava se operativnost i ostajemo, da kažem, u istoj optimalnosti. Ono što je najnezgodnije ovde je da onaj ko koristi resurse ne može da ih kontroliše, jer je to protivprirodno. Na tom konceptu se zasnivala kritika.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Sve ostalo smo otišli zbog političkih strasti, zbog nekih drugih strasti, u neku drugu stranu, ali je suština isti broj, ista optimalnost, samo bolje prepakovana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja u danu za glasanje neću glasati za ovaj amandman, kao ni za onih prethodnih pet. Juče sam bio prijavljen da govorim, pa sam odustao. Danas sam isto više puta razmišljao da li da se javim ili ne, pa nisam.
Evo, sad, na kraju, mada nije kraj, nismo ni blizu, koliko vidim imamo imamo još mnogo amandmana, javio sam se iz jednog razloga, želim da kažem nešto što mi se čini potpuno neverovatnim, našta izgledaju i ova dva prethodna dva dana.
Naime, kao što reče Pantelija u onom jednom filmu – deco moja, ko je sa vama živeo i ko vas je upoznao, ni pakao mu neće teško pasti. Imam nekako osećaj ova dva dana, tako i ja se nekako baš teško osećam i nije mi, zaista mi nije prijatno kao narodnom poslaniku ova dva dana i verujem da građani treba da nas kritikuju posle svega ovoga što su videli, jer mi sve ovo što se dešava deluje veoma neodgovorno.
Ako je ovo Narodna skupština, ako je ovo saziv Narodne skupštine i ako se ovako radi, možda i bolje da nismo pravili rekonstrukciju, nego da smo išli odmah na izbore, da narod izabere novi saziv, jer drage kolege, znate li koliko nas samo posla čeka u narednom periodu koji je vezan….
Predsedavajuća, ja bih vas zamolio, ovde čujemo neke urlike, dobacivanje je zabranjeno, niti koga prozivam, niti se kome obraćam, govorim fino.

Molim narodne poslanike, da ne dobacuju.

Nas čeka u periodu pristupanja EU,otvaranja 35 poglavlja, rad na njima, standardizacija našeg društva, popravljanje našeg društva, pravljenje efikasnijeg društva.
Sa ovakvim načinom rada, da 6 amandmana raspravljamo ceo dan, mi taj posao nećemo uraditi na pravi način, a tu nije odgovorna samo vlast, tu je odgovorna Narodna skupština, kao institucija.
Znači i oni koji su umanjeni i oni koji su u većini. Naravno, da opozicija ima pravo da kritikuje, da predlaže i ja sam za ovih 13 godina, koliko sam u parlamentu, češće bio opozicija nego vlast, možda sam, mada se ne sećam, na takav neargumentovan način nekada i ja kritikovao, napadao, trošio vreme, ali se ne sećam da sam to radio, a ako jesam, izvinjavam se, ali znate, većina pravi Vladu.
To je govoreno 4 godine, većina je dala ovaj predlog i pratićemo svi rad ministara i Vlade, moći ćemo da ga kritikujemo, kao i do sada. Kroz predlog, a da ne možete na taj način da se toliko govori o jednom amandmanu, ja to ne mogu da razumem.
Onda argumenti, znate taj hrast, evo baš vezano za ovaj amandman, hrast na auto-putu. Znači, pravljen je u prethodnom mandatu od strane Vlade, koja je bila hvaljena sa tim, išla da se slika na taj most, most na Beški, kilometar dužine i 500 metara širine je isečena šuma, da bi bio proširen auto-put, setite se sa one Novosadske strane, kada je bio proširen auto-put i napravljen taj, da me neko ne razume, da treba biti srušen i ovaj hrast.
Dolazim iz grada u kome se nalazi jedno drvo, koje je i spomenik kulture i zaštićeno, „Karađorđev dud“, koji se nalazi u centru grada, koji je star nekoliko stotina godina ispod kojeg je Karađorđe sekao perčine srpskim vojnicima dok su opsedali u to vreme okupiranu Smederevsku tvrđavu od strane osmanlija i upravo da ne bi ličili na osmanlije, nego da bi bili, izgledali kao evropski vojnici i kao deo jedne evropske tradicije, i način na koji se bore i obučeni, pa i način na koji su podšišani, on je još u to vreme radio.
Puna su nam usta standarda većih, puna su nam usta EU, puna su nam usta toga da građani mogu da žive bolje, a na ovako neefikasan način, govorimo i radimo u parlamentu.
Pored toga, iznosimo stvari koje nisu apsolutno tačne, poput, otkud se našla i niko nije reagovao, priča o kupovini aviona, u raspravi o ovom amandmanu, zato što nam lete vojni avioni, zagađuju životnu sredinu, pa je zato potrebno da imamo ministarstvo posebno, a ne ovako kako je predviđeno ovim zakonom, i zato ne treba da kupimo avione.
Avione treba da kupimo, i ne samo avione, i to znaju neki od vas koji su u prethodnom mandatu bili ministri, pitajte ih, i ne samo avione, treba da kupimo i raketne sisteme, i ne samo zato što je to naša međunarodna obaveza, da štitimo naše nebo i vazdušne koridore saobraćajne, od napada terorista itd. I ne samo zato što zaštita našeg neba, i naše nebo i ti koridori čine veliki prihod u budžetu Republike Srbije, nego i zato ako mi nismo sposobni da to uradimo, Međunarodna zajednica ima pravo nekome drugome, ako niste znali da da, da štiti to naše nebo po Međunarodnom pravu, pa onda ne daj Bože, mogu recimo albanski ili hrvatski avioni da dobiju pravo da štite naše nebo, kao naše komšije.
Ne znam da li ste znali da je i to moguće. Da i to je moguće, a postoji još jedna važnija stvar, valjda je dobro da naši piloti voze nove avione, a ne da ovde dajemo njihovim udovicama ordenje i da pola nas ovde, bez obzira da li smo vlast ili opozicija tog dana, pusti i suzu zbog situacije u kojoj se nalazimo i načina na koji sve ovo doživljavamo u našoj zmelji.
Znači, mi moramo da se uozbiljimo i da shvatimo šta je potrebno, šta je prioritet, a šta je manji prioritet.
Znate, u prethodnom mandatu je postojalo ministarstvo, kao što je ministar rekao, zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i postojao je taj Fond za zaštitu životne sredine.
Možda nije 100 posto služio tome, ali je u velikoj meri služio da se javna preduzeća na lokalnom nivou, u kojima su baš bili direktori, članovi DS, dobiju novac za korišćenje iz tog budžeta.
Reći ću vam neverovatan primer, to je za film, za Kusturicu je to, za „Ko to tamo peva“, takođe iz Smedereva. Direktora na lokalnom nivou dok je gradonačelnik bio iz DS, je imao „Parking servis“, a „Čistoću“ je….

Molim vas da se vratite na temu.

…Evo videćete da ima veze sa amandmanom, jer govorim da to ne mora da znači da će biti efikasnije ako je po predlogu amandmana.
Šta se onda dogodilo? Na Skupštini grada je proširena nadležnost „Parking servisa“ da ima pravo i da čisti grad, pa je onda pušten novac iz tog Fonda za zaštitu životne sredine, tom preduzeću, pa je to preduzeće kupilo kamionče na kome je napisalo „Parking servis“, i slalo je sa 4 zaposlena, da skuplja smeće po onim kanticama pored ulice u centru grada, gde je jedan vozio kamionče, dvojica iskakala iz prikolice da vade smeće, a četvrti je pazio da li sva trojica rade to što treba da rade.
To je država i način na koji je nekada vođena u prethodnom mandatu ili način na koji je neko ko je sada opozicija danas kritikuje, vodio državu.
Završiću i sledećim, hajde da kažem, mojim razmišljanjem. Ko garantuje građanima Srbije da je Vlada sa deset i dvanaest ministarstava bolja nego sa 24? To uopšte ne mora da znači, sam taj broj ne mora ništa da znači. Građanima Srbije treba efikasna, odgovorna, štedljiva Vlada i Vlada koja zna šta radi, koja ima politiku i Vlada koja neće prazniti njihove džepove, nego raditi na taj način da se popravi privredni ambijent i da građani Srbije bolje žive. Ako je to Vlada sa 35 ministara, ja ću da glasam za tu Vladu, jer niko ne garantuje da Vlada sa 12 ministara može da uradi taj posao, može sa 12 ministara Vlada da bude toliko neefikasna da država dođe na ivicu bankrota, kao što je sa prethodnom Vladom došla na ivicu bankrota, koji smo, hvala Bogu sprečili u prethodnih godinu dana.
Zato bi ja zamolio sve kolege, ako je moguće da postanemo efikasniji, da završimo ovaj posao, jer će Vlada svakako biti izabrana, da li sutra, da li u petak, da li u subotu, a onda ćemo imati vremena, naravno svi da pratimo kako ta vlada radi, da je kritikujemo ili hvalimo, podržavamo, dajemo predloge za neke promene, a ovako na ovaj način, čini mi se da urušavamo ugled institucije u kojoj sedimo još više i onda nam je krivo kada slušamo kako građani govore o parlamentu, a u suštini ne dajemo sliku kakvu građani očekuju. Oni žele brzo rešavanje problema, efikasniji rad parlamenta i brži put ka Evropskoj uniji, a ne gubljenje vremena. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodna poslanica Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege poslanici, osećam se prozvanom i želim da vam pružim samo jedno obaveštenje.
Više poslanika iz opozicije govorilo je da se ne prati stanje životne sredine, odnosno da se ne vrši monitoring stanja životne sredine, kao što je aero zagađenje, kao što je kontrola vodotokova, kao što je kontrola životnih namirnica, itd.
To što sam se ja osetila prozvanom, to je manje važno, ali, na taj način, na jedan negativan način ste prozvali sve lekare koji rade u zavodima za javno zdravlje i bave se narodnim zdravljem. Taj termin mi je mnogo bliži nego javno zdravlje, jer uvek asocira da onda postoji neko tajno zdravlje, a pre vladavine prethodnog režima zavodi su se zvali zavodi za zaštitu zdravlja.
Prema tome, odgovorno vam tvrdim, jer dolazim iz kruševačkog Zavoda za javno zdravlje, lekar sam specijalista higijene sa medicinskom ekologijom da zavodi za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije, na čelu sa Batutom, a i vašim Gradskim zavodom u Beogradu kontinuirano vršimo monitoring životne sredine kroz kontrolu aerozagađenja i ostalih parametara životne sredine.
Uredno i po zakonu o tome obaveštavaju nadležne institucije i mnogo nam je bitnije da u tim institucijama, ma gde oni sedeli u jednom, drugom, trećem ili četvrtom ministarstvu, jer je veoma razuđena problematika kojom se bavimo, imamo adekvatne sagovornike i korektne kolege koji neće biti salonske kolege i koji nemaju pojma šta se dešava na terenu i kakva je situacija.
Od vladavine prethodnog režima, zavodi za javno zdravlje su izbrisani sa ovim aktivnostima sa budžetskih aktivnosti, i što se tiče tog famoznog Fonda za ekologiju ili zaštitu životne sredine, odgovorno vam tvrdim, da nijedan jedini dinar zavodima za javno zdravlje nije uplaćen za monitoring i kontrolu aerozagađenja, odnosno vazduha. To su radili zavodi iz svojih sredstava na volšeban način, kako su znali i umeli.
Dodeljeni su pojedinim zavodima pokretne stanice u okviru Agencije za zaštitu životne sredine i obučavani su ljudi iz Zavoda za javno zdravlje koji taj posao inače rade 40 godina unazad i to nije predstavljalo nikakav problem. Sve te pokretne stanice za merenje aerozagađenja imale su skoro istovetne vrednosti o nivoima polutanata, odnosno zagađivača životne sredine, kao i na mernim instrumentima na kojima zavodi to rade, a obaveštavaju, znači, uredno i Institut Batut i ministarstva koja su zadužena za praćenje i koordinaciju svih ovih poslova. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.