Zahvaljujem uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da izrazim zadovoljstvo što je rasprava sad zaista dobila jedan oblik koji nažalost nije imala u prethodnim satima i mogu iskreno da kažem da u njoj uživam zato što možemo da razmenjujemo argumente i govorimo o zaista bitnim i egzistencijalnim temama za opstanak države i uređenog sistema.
Podržavam to što ste rekli. Strategija ne mora da znači ništa, ali sam malopre dodao nešto što mislim da je izuzetno važan element i to sam više puta isticao javno istupajući, doneli strategiju, doneli akcioni plan, krenuli u sprovođenje. Kada uđete u pregovarački proces sa EU, sitne partijske i politikantske priče više nisu nikakav argument.
Podsetiću vas, niste imali prilike da vidite, verovatno, mada je bilo, ako ste gledali sajt Ministarstva pravde i državne uprave i pratili, mogli ste da vidite od nacrta pa sad do gotovog Akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije do 2018. godine.
Ovaj deo koji ste pomenuli, vezan za upravljanje javnim preduzećima, kako god da je u ovom trenutku regulisan zakonom, a zakon mora da se poštuje, o tome nema govora, poseban deo tog akcionog plana posvećen je upravo toj temi i nema dileme. Prateći vremenske okvire tog akcionog plana, zakon će morati da se poboljša upravo utom delu koji govori o izboru rukovodećih organa javnih preduzeća, na takav način koji mora da otkloni svaku sumnju koruptivnog delovanja u tim okvirima i da omogući potpunu profesionalizaciju funkcionisanja javnih preduzeća.
Sad, mi možemo da kažemo – da, ali onda će se naći neka politička stranka koja će reći – nismo se tako dogovorili, rekli smo – ja dobijam tu, ti dobijaš tamo, ja toliko, ti toliko. U pregovaračkom procesu sa Briselom toga nema. Imate jasan indikator da li ste ispunili tu obavezu. U tom indikatoru, ako se ne varam, stoji da su svi direktori javnih preduzeća, zaključno sa određenim datumom imenovani na osnovu konkursa koji je sproveden po tako transparentnoj proceduri, koji će otkloniti svaku sumnju politikanstva ili koruptivnog delovanja.
Koja god stranka u tom trenutku da bude na vlasti, ono pošto je ovde usvojeno kao strategija, što su usvojili narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što je u potpunosti operacionalizovao, odnosno dao put operacionalizacije akcioni plan, to će morati da radi.
To je razlog zašto smo mi dobili pozitivne ocene i za strategije i za akcione planove upravo od Evropske komisije i EU.
Dakle, neke stvari prestaju da zavise isključivo od naše volje. Dopalo se to nekome ili ne mi ulazimo u jedan sistem tutorstva koji će našom voljom trajati do onog trenutka dok ne ispunimo sve uslove za ulazak u punopravno članstvo u EU. To su prošle ne sve zemlje koje su članice, znate da se to menjalo u istoriji evropskih integracija, ali koliko je dobro, što su svi kriterijumi za nas toliko strogi, a za neke druge države članice nisu bili govori, recimo, činjenica da vi sada između tzv. starim članicama EU imate ozbiljne inicijative da se neki kriterijumi primenjivani na zemlje koje su ulazile u članstvo, primene na same države stare članice, jer se sumnja u verodostojnost tvrdnji da je tamo situacija sjajna.
Još jedan samo detalj vezan za javnu upravu, dužan sam to da kažem. Hajde, da je ograničimo recimo, na državnu upravu. Često možete da vidite natpise čak je bio i prilog u jednoj gledanoj informativnoj emisiji, ako se ne varam juče, po broju zaposlenih u našoj javnoj upravi. Ako se ne varam vi imate situaciju, da recimo, jedna nama susedna država koja je nedavno postala članica EU, Hrvatska ima 40% manje stanovnika, ima više zaposlenih u državnoj upravi nego Srbija. Slovenija koja je još manja nego Hrvatska u poređenju sa nama ima približno jednak broj koliko ima Srbija.
Jedan od ključnih problema našeg sistema državne uprave jeste neadekvatna lokacija ljudi. Vi imate neke organe koji su preopterećeni poslom, a gde imate manjak zaposlenih. Jednostavno, šta se dešavalo u tom nekom periodu kada nismo razmišljali mnogo unapred, nego od danas do sutra do sledećih izbora.
Dešavalo se da su pojedini ministri imali znatno veći politički autoritet nego što je negde bio stepen važnosti njihovog ministarstva, njihovog resora, pa su bili u stanju da izbore i bolju sistematizaciju i bolje kadrovske planove. Uvek setim ono što sam pominjao, evo, opet ću to da kažem.
Godine 1990. Ministarstvo pravde Srbije u kome su bili tada i resor pravosuđa i resor državne uprave i resor lokalne samouprave, dakle, sve je bilo tu, ako se ne varam tad je bio recimo i registar političkih stranaka itd, to je bilo na saveznom nivou je imao u Beogradu 80 zaposlenih, i to ministarstvo je funkcionisalo mnogo bolje nego bilo koje potonje. Tada niste imali ni Visoki savet sudstva, ni Državno veće tužilaca, sve je to bilo u nadležnosti Ministarstva pravde.
Imali ste u jednoj kancelariji jednog izvršioca koji sedi, dođete podnese te mu zahtev dobijete odgovor za tri sata. Danas u istoj toj kancelariji imate troje ljudi oko kojih ne stoji gomila papira kao oko onoga 90-te, imate troje ljudi svaki ispred sebe ima svoj računar, registar u koji unosom jednog podatka može da dobije onaj koji mu treba, a ne možete da dobijete taj papir za nedelju dana, za nedelju i po dana.
To je naš veliki problem. Dao sam primer ministarstva na čijem sam čelu, ne mora da znači da je to tako, ali je više primer slikovit, jer građani se sa time susreću, jer građani se sa time susreću. Građanin više od te javne uprave nije tretiran onako kako građanin treba da bude i mora da bude tretiran, a to je sa poštovanjem, jer je to servis građana i države, a ne gospodar kome se treba na šalteru klanjati da bi došla usta do onog otvora preko koga može bolje da ih čuje službenik. Zahvaljujem.