Oprostite, neću da poredim različita vremena, ako sam pogrešio, ali ja sam rekao i ako nisam pogrešio, za svaku vrstu sumnje, sigurno i gospodin Babić je rekao, sigurno to ne postoji i nije na tako nešto mislio. Prema tome, sve je u redu.
Ovo će biti moje poslednje javljanje po Poslovniku. Član 104.
Izvinite potpredsedniče što sam vas doveo u vrlo neprijatnu situaciju i razumem da vi niste mogli da mi odgovorite na pitanja. Pošto sam ja ovlašćeni predstavnika LDP po ovoj tački dnevnog reda, mi više nećemo učestvovati u ovakvoj vrsti rasprave, srećan što ne moram i nemam uvek obavezu da po svaku cenu nekog branim, iako ne mislim da je na bilo koji način gospodin Jovanović pogrešio. Žao mi je ako neki drugi imaju tu obavezu da neprestano moraju da skaču i brane svoje predsednike. Svaka od naših stranaka ima pravo da svoje unutrašnje odnose uređuje na način na koji želi i ja se u to neću mešati.
Gospodin Babić je u pauzi meni prišao, ocenio da mi ne možemo da se nosimo sa njim i da nam to očigledno smeta. Ja neću dalje tražiti tumačenje poslovnika. Priznajem da ne mogu da se nosim sa gospodinom Babićem, da ne želim da se nosim sa gospodinom Babićem i LDP će omogućiti da se ova rasprava normalno privede kraju.
Hvala i ministru koji mi je u pauzi dao odgovor na pitanje koje sam postavio, pa neće biti potrebe da se dodatno oduzima vreme ovog parlamenta. Hvala vam.
Zarad postavljenih pitanja gospodina Markovića i gospodina Stefanovića, rad i radni odnosi, nivoi zarada koji su često u javnosti predstavljeni mnogo drugačije u odnosu na ono što mi zaista zarađujemo i to nema nikakve veze sa vlašću ili sa opozicijom. Kao i u svakom privrednom društvu i u svakoj firmi, postoje različiti nivoi. Postoje određeni dodaci na osnovnu platu koju primaju narodni poslanici koji su predsednici skupštinskih odbora ili zamenici predsednika skupštinskih odbora ili šefovi poslaničkih grupa ili zamenici šefova poslaničkih grupa. To su zaista minimalni iznosi koji, nećete me držati za reč, ali mislim da ne prelaze nekih 2.000 dinara, u tom nekom iznosu, ali postoje po koeficijentu i oni se odnose samo na narodne poslanike koji su na stalnom radnom odnosu u Narodnoj skupštini, a imaju određene funkcije u vidu predsednika, zamenika predsednika skupštinskih odbora ili poslaničkih grupa. To je predviđeno poslovnikom, to je predviđeno zakonom, to je nešto što se poštuje i to je nešto što postoji i u tom smislu je gospodin Marković u pravu, ali se to odnosi na apsolutno sve narodne poslanike.
Ne bih voleo da sve ovo podignemo na neki nivo, jer plašim se da nas javnost neće razumeti, jer je percepcija i u javnosti Narodne skupštine i ljudi koji sede ovde, bez obzira bili u vlasti ili u opoziciji, da jedemo jeftinu a kvalitetnu hranu, da se vozimo u besnim automobilima i primamo hiljade i hiljade evra, a jako dobro znamo da tako nešto nije istina.
Zarad javnosti i zarad istine, gospodin Marković je u pravu, iako se ti iznosi i te razlike u platama se zaista mere u nekoliko stotina dinara, najviše do 2.000 dinara, nemojte me držati za reč.
Ja sam samo htela da repliciram jednom od kolega koji me je pomenuo. Žao mi je što on sada nije ovde, ne znam zbog čega je otišao. Prosto sam mislila da u ovom visokom domu svi mi narodni poslanici podjednako imamo pravo da iznesemo svoje mišljenje, da li je to stav naše stranke ili, često se dešava, naš lični stav. Mislim da ne treba to da radimo sa strahom, plašeći se da će neko, ako smo u opoziciji, od poslanika iz vladajuće koalicije da nas verbalno napadne, a imala sam utisak, iskrena da budem, da može da dođe do fizičkog obračuna, tako se bio ražestio poslanik koji mi je replicirao i prosto mislim da ne treba da osećamo strah da iznesemo svoj stav ovde u ovom visokom domu i verujem da se sve kolege sa tim i slažu. Mislim da takvo ponašanje zaista ne zaslužuje da bude odlika i crta jednog od predstavnika najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu i mislim da to stvarno nije korektno. Pričam zbog budućeg, kasnijeg rada i naših svih izlaganja, nas iz opozicije. Nadam se da nećemo imati sličnih verbalnih napada.
Kao što je taj kolega nosio ovde jednu sliku sa tekstom o nekakvim avionima itd, prenosio, kao kurir, od jedne do druge poslaničke grupe, tako sam i ja mogla da mu pokažem odakle sam pročitala, gde sam našla izvod na kome kaže da na putu od proizvođača do kupca proizvod poskupi bar šest puta i da se to odnosi za kilogram svinjskog mesa žive vage, da se odnosi na mleko, da se odnosi na pšenicu, da se odnosi na žito itd.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da je taj kolega sada ovde u ovom visokom domu, ja bih ovo mogla da mu dam i da mu kažem kog datuma i iz kojih novina sam to izvukla. Hvala.
Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Đurić i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
Vrlo kratko, nema više nikakve svrhe više govoriti o ovom amandmanu.
Obrazloženje zašto je amandman odbijen je Vlada dala, o tome je delimično govorio i gospodin Selaković, u jednom drugom delu rasprave. Za nas je posebno problematično što će i dalje postojati i Kancelarija za dijasporu i ove nadležnosti u okviru ministarstva, ne deluju mi kao ubedljivo objašnjenje da je tako regulisano Zakonom o dijaspori, pa mora da dođe do usklađivanja, jer onda po toj logici nijedna promena prosto nije moguća, treba paralelno raditi promene različitih zakona.
Druga ocena je politička. Mi naime, mislimo da gospodin Mrkić ne može da ispuni u ovom trenutku ni minimum svojih obaveza, dužnosti koje ima kao ministar spoljnih poslova, da je to ministarstvo katastrofalno loše uređeno, da su kadrovska rešenja i u diplomatiji i u drugim delovima Ministarstva frapantno loša, da je sve više penzionisanih diplomata, da su to diplomate sa vrlo velikim teretom, svojoj profesionalnoj prošlosti da upotrebim recimo, diplomatsku formulacija, da ima mnogo problema u okviru diplomatske akademije, da politiku Ministarstva spoljnih poslova u mnogome vodi jedan od savetnika predsednika Republike, da istovremeno postoji to preklapanje praktično između dve glave, ili dva dela izvršne vlasti i da tom situacijom nisu zadovoljni ni u vladajućoj koaliciji ili onoj partiji, koja da tako kažem duži Ministarstvo spoljnih poslova.
Ako Vlada nije spremna da to prihvati u ovom trenutku, u redu. Neka Ivan Mrkić i njegova administracija organizuju ovaj deo posla. Siguran sam da će rezultati biti katastrofalni, kao što su katastrofalni i u svim drugim segmentima. Od imena i prošlosti ambasadora u Ukrajini, do čitavog niza drugih rešenja.