Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da završimo sa ovom diskusijom. Dakle, razlog zašto su neki amandmani odbačeni je demokratija. Na odboru je devet njih glasalo da bude odbačeno, dvoje je glasalo protiv. Ja sam bio protiv, smatrao sam, kao predsednik odbora, da amandmani treba da ostanu i bio sam u manjini. To se zove demokratija, čisto da malo razjasnimo neke stvari.
Drugo, razlozi zašto je ovako ili onako. Mogli su članovi odbora ispred, na primer, DSS to da obrazlože na samoj sednici odbora, ali nisu došli na odbor. Mogli su članovi LDP koji su članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da obrazlože, ali nisu došli na odbor. Na odboru je bilo 11 članova, ima precizno zapisnik. Kad je došlo glasanje, devet je glasalo za jednu odluku, dvoje za drugu, demokratski je odluka doneta. Ja ne znam da je obrazložim jer sam i ja bio protiv te odluke. Smatrao sam da treba amandman da ostane u proceduri.
Da li mi se sviđa Poslovnik? Ne. Da li mi se sviđa dosadašnja praksa? Ne. Ali, demokratija nalaže da moram da je poštujem i time smo završili, po mom mišljenju, svaku diskusiju.
Ima načina da se izađe iz ovog problema, da ispoštujemo proceduru, a da budemo i korektni. Razgovarao sam i sa koleginicom Čomić, ona može svoj amandman da obrazlaže u sklopu neke druge diskusije, da čujemo šta u tom amandmanu piše. U krajnjoj liniji, ako treba, ja kao predsednik odbora mogu da pročitam taj amandman, to bi bilo u skladu sa Poslovnikom, ali ponavljam još jednom. Ko ima protiv procedure, čekajte, devet prema dva. Tako je doneta odluka. I ja je poštujem, a ne sviđa mi se. Ja sam glasao protiv odluke, a moram da je poštujem. Sledeći put, ako ima neko nešto da izjavi, neka pošalje svoje članove odbora na sednicu odbora, to je najmanji problem, ali niste ih poslali.