Reklamiram povredu dostojanstva Skupštine. Vi opet niste reagovali. Ja apsolutno ništa, od onoga što je prethodni govornik rekao pozivajući se na kršenje Poslovnika, nisam rekao.
Prema tome, ko gleda Skupštinu mogao bi, a nije me čuo, da pomisli da sam pozivao na krv, na ubistva itd, na mrtve ljude, nikakva mi namera nije bila, na kraju krajeva, ja mislim kada neko za nekoga kaže …
(Predsednik: To možete u replici.)
… plus van perfekat, da je to moguće i pozivanje na nekakav odlazak u smislu u kojem je govorio Jakšić. Nisam imao primedbu ni na prvu ni na treću vašu opomenu. Rekao sam da je druga bila preterana.

Gospodin Lapčević po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, povredili ste član 109. stav 2. koji kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o …
(Predsednik: Izvinjavam se, član 109. ima samo jedan stav. Ima tačku 2. ali nema 2. stav.)
Mislim na tačku 2. - … koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Dakle, nijednom niste upozorili gospodina Jakšića. Odmah ste krenuli sa opomenama, što nije u skladu sa članom 109, a sa druge strane tumačeći da je gospodin Jakšić povredio dostojanstvo time što nije upotrebljavao odgovarajuće izraze i reči. Hoćete li da izdate uputstvo kako da se ponašamo i šta da vam pričamo? Hoćete li da nam kažete kako treba da vas hvalimo da vas ne bi možda to povredilo? Malopre nas kolega iz vaše poslaničke grupe disciplinuje kako treba da pričamo i koje izraze da upotrebljavamo, a sada vi. Šta treba da pričamo? Kao opozicija da vas hvalimo? To nigde ne biva. To nikada nije bilo. Izdajte to uputstvo i kažite opozicija može da priča to i to i može na taj i taj način da nastupa i drugačije ne može, pa da bar znamo.

To izuzetno lepo zvuči. Međutim, nije u skladu sa onim što sam ja uradio. Nisam gospodinu Jakšiću izrekao opomenu zato što nije upotrebljavao određene izraze i reči, već zato što ih je upotrebljavao i svaki sledeći narodni poslanik…
Kako to da neko iz vaše poslaničke grupe nije dobio opomenu za korišćenje takvih izraza? Zato što ih niste koristili. Svako ko bude koristio takve termine dobiće, bilo da je iz vlasti ili iz opozicije. U potpunosti je tako.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 16,20 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Dostavljena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta narodnih poslanika u Skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Mlađanu Dinkiću, Verici Kalanović i Suzani Grubješić, izabranim sa izborne liste URS – Mlađan Dinkić.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Mlađanu Dinkiću, Verici Kalanović i Suzani Grubješić.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da pristupe radi polaganja zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)
„ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!“
Molim vas da potpišete tekst zakletve.
Čestitam i dozvolite da vam poželim uspešan zajednički rad.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić, po Poslovniku.

Dakle, po članu 27.        
Gospodine predsedniče Skupštine, vi ste pred kraj prethodeće rasprave rekli da ćete mi dati reč koju sam tražio na bazi replike. Strpljivo sam čekao, vi ste zaključili raspravu, odredili pauzu i očekivao sam da će da se nastavi tamo gde smo stali, imajući u vidu i ono što ste rekli. Sada nastavljate diskusiju kao da se to nije dogodilo.
Dakle, molim vas da se vratite na ono što zapravo sami i rekli. Hvala.

Nemam ništa protiv, samo niste bili prijavljeni u sistemu. Vi ste dovoljno dugo poslanik da znate da to funkcioniše na takav način, kad vidim prijavu, jer vi imate pravo i da odustanete od replike. Dakle, to nije nešto što je obaveza narodnog poslanika da ima repliku, ako samo to želi, ali imate pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, ova replika se odnosi na deo izlaganja potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, na deo koji se odnosio na delovanje i prošli način rada Vlade Savezne Republike Jugoslavije, a na čelu je bio predsednik Koštunica, i za njega se vezuje tzv. puštanje na slobodu Flore Brovine i braće Mazareku. Samo bih odgovorio da, na pitanje ko je pustio osobe koje su pomenute, nije niko pustio osobe koje su pomenute ili, bolje rečeno, njih su pustili iz zatvora državni organi na osnovu Zakona o amnestiji koji je donet početkom 2001. godine.
To je bio odgovor na ono što je govorio Marko Jakšić, koji se držao ipak sadašnje teme. Dakle, šta god mislili o onome šta je on rekao, on se držao teme za razliku od ove istorijske reminisencije i hteo bih jednom za svagda da se to skine sa dnevnog reda ovakvim tumačenjem, koji čini mi se da je jedino ispravno.
Kada je reč o sadašnjem stanju, moram da iznesem jedan utisak, jedno mišljenje da sadašnja Vlada, državni funkcioneri, državni aparat se svrstao u jednu aktivnost koja se odvija na bazi odluke predsednice Kosova. Ne mogu da razumem zašto bi naši državni organi sprovodili odluku predsednice Kosova, sem ukoliko nije na snazi, a da to ni ne primećujemo jedna nova situacija, a to je situacija da je Srbija pretvorena u autonomnu pokrajinu republike Kosovo, jer zašto bi inače neku odluku, koju je donela predsednica nelegalne i lažne države Kosovo, sprovodili naši državni organi na osnovu prilježne delatnosti najviših državnih funkcionera i dobrog dela državnog aparata. To je sadašnjost i to je zapravo tema zbog koje je Marku Jakšiću, u krajnjoj liniji, oduzeta reč.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, rekonstrukcija je takva da možemo i mimikom da odgovorimo na nju, samo ne znam šta izrazom lica prvo da pokažem – bes, tugu, ne retko i smeh u ovih šest meseci. Sve bi ovo biti odgovori na ovu šestomesečnu rekonstrukciju koja, kako ste rekli, Srbiji treba da donese novu perestrojku.
Nismo ni počeli odmah, a nailazimo na problem. Znam da je neprijatno to što postavljamo pitanja u vezi sa premijerom. Ko je premijer? Ali, ta pitanja ne namećemo mi, to namećete vi. To je sveobuhvatna analiza vašeg rada ne sa naše strane, od strane građana. Zaista ne znam sada da kažem, uvaženi premijeru, ko će klimnuti glavom? Dačić ili Vučić?
Bez ikakve ideje da degradiram najvažniju političku funkciju u državi, to ste vi uradili pre bilo koga od nas. Pristao je gospodin Dačić da pre godinu dana kao premijer bude drugi čovek Vlade, a onda se u ovoj rekonstrukciji grčevito borio i izborio da nastavi da bude ono što nije, premijer.
Gospodine Vučiću, za razliku od Dačića koji je pristao da bude to što nije, vi ste se za to izborili, ali vam onda pored ovlašćenja pripadaju i odgovornosti premijera. Kako se zove to kada se kao prvi potpredsednik Vlade bavite i čipovima, i raketama, i Arapima, i Migovima, i aflatoksinom, i hrastom, i „Crvenom zvezdom“, i „Partizanom“, i hapšenjima, i puštanjem kriminalaca na slobodu? Kako se zove to kada u sred debate o medijima iz Sočija preko Fejsbuka ukinute TV pretplatu? To se zove urušavanje institucija. To se zove nepoverenje u ljude koje ste delegirali da taj posao rade. To se zove nepoverenje u vaše koalicione partnere, pa zato ova rekonstrukcija i traje šest meseci. Nije to samo šest meseci, to je i 150 radnih dana, to je 2000 radnih sati. Mnogo je problema moglo biti rešeno za ovo vreme.
Nije bilo spremnosti da promenite odnose koje imate jedni prema drugima u Vladi, intrige, spletke. Nije bilo spremnosti da promenite odnos koji imate prema drugim koalicionim partnerima, prema opoziciji, prema ljudskim pravima. Nije bilo spremnosti da rekonstruišete politiku, a ne ljude. Zato nećemo podržati ovu novu Vladu u kojoj ništa nije drugačije, osim imena nekih ministara.
Do rekonstrukcije je dovela loša politika. Bežanje od odgovornosti i nemogućnost da se i posle godinu dana Vlade upire prstom u Demokratsku stranku i optužuje za sva zla ovog sveta. Godinu dana ste na vlasti, podnesite odgovornost za ono stanje u kome se danas nalazi naše društvo. Srbija je danas moralno posrnula, kulturno devastirana, finansijski prezadužena zemlja. Niko normalan ne može da bude srećan zbog toga. Nismo srećni zbog toga što Srbija danas ćuti, uplašena je. Imate podršku 250 poslanika za borbu protiv korupcije, ali nećemo da ćutimo onda kada ona preraste u lov na veštice i svakog onog ko bi mogao da stane na put tome da Srbija postane jednoumna država. O tome nećemo da ćutimo jer se o tome ne ćuti. Život počinje tamo gde strah prestaje.
Pre godinu dana ste u ekspozeu stavili da je jedan od prioriteta borba protiv bele kuge. Da li ima nade u ovom rekonstruisanom ekspozeu za ljude koji žele da osnuju svoju porodicu, da dobiju dete? U kakav zdravstveni sistem, Slavice Đukić Dejanović, oni danas ulaze? Tačno je, nije ministarka sama kriva za ovo poražavajuće stanje u društvu, u zdravstvu, ali šta je drugačije u odnosu na pre godinu dana? Da li lekari imaju makar malo bolji status u društvu? Da li građani imaju makar malo bolji tretman u zdravstvu, u kojem posle 90-ih ponovo razgovaramo o nestašici lekova? Pola Srbije je moralo da stane na noge da bi mala Anita Balaž otišla na lečenje. Nismo srećni zbog toga. Pomogli smo, ali ne vidimo odgovornost u rekonstrukciji u zdravstvu.
Da li ima nade u tom rekonstruisanom ekspozeu za roditelje čija deca danas prvi put ulaze u obrazovni sistem, da će makar ona živeti u društvu u kojem se obrazovanje stiče, a ne kupuje, u kojem se trud isplati, a ne potcenjuje? Naš obrazovni sistem je danas generator nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Da li ima nade u tom ekspozeu za gotovo 300 hiljada mladih nezaposlenih ljudi? Nama treba obrazovni sistem koji će zajedno sa privredom te ljude nakon školovanja poslati na posao, a ne na biro rada. Zato tražimo rekonstrukciju politike, a ne ljudi. Nije dovoljno to što će se ministar prosvete sada prezivati Jovanović, a ne Obradović. Nema sreće dok god je za ovu vladu jedan uhapšeni vredniji od jednog učenika, studenta, postdiplomca, naučnika. Nema bolje budućnosti dok god su prioriteti bolji zatvori, a ne bolje škole, jer u obrazovanju je suština, a suština je kod vas na marginama.
Dobro je to što ste vratili jednog jakog obrazovanog čoveka u zemlju, ali kako mi da verujemo Lazaru Krstiću, kada u njega ne veruje njegov budući kolega, ministar privrede, pa je one salve uvreda koje je pisao o njemu, o njegovom konceptu, morao da briše onda kada ste ga predložili za ministra? Kako onda građani da veruju u vas kada vi sami ne verujete jedni u druge? Kako da veruju u vaše poruke o boljem životu? Bolje će se živeti u Srbiji onda kada to ljudi i građani osete na svojoj koži, a ne kada nam to poručite sa naslovnih strana tabloida. Ova rekonstrukcija je loša jer je posledica loše politike. Rekonstrukcija može biti dobra ne onda kada je posledica loše, već kada je uzrok nove politike. Ovde nemamo novu politiku, imamo samo nove ministre. Ova vlada nastavlja da bude svrha samoj sebi do sledećih nekih izbora i zato nećemo glasati za nju. Hvala lepo.