Nisam razumeo ovu primedbu za „Fijat“, niste dobro nešto pročitali ili niste nešto dobro razumeli. Ako ste govorili po broju komada, verovatno je da ste u pravu, a što se novca tiče svakako je daleko od istine, ali šta da radimo.
Ja nikada, gospodine Stefanoviću, nisam rekao da je mnogo bolje, rekao sam da je malo bolje. Rekao sam da ljudi teško žive, 50-i vam put to ponavljam, nemojte da karikirate stvari, rekao sam da je malo bolje, nijednog sekunda nisam povisio ton, nemojte da izmišljate. Ni jednog sekunda ni jednu uvredljivu reč nisam rekao. Da bi građani Srbije čuli, ja ću da ponovim – ogledalce, ogledalce ko je najlepši na svetu? Slušajte me, nemojte da mi govorite šta vi organizujete, a šta ne organizujete.
Ljudi mi iz tri dnevne novine javljaju da iz iste adrese, sa istih računara iz jedne političke stranke dolaze najteže moguće uvrede, sramota me pred građanima da govorim, koje se tiču mog fizičkog izgleda i svega drugog. Da li vi mislite da sam ja neobavešten, da ja ne znam ko šta radi? Ja to znam, ja vas znam dobro, znam vas odlično i zato što vas znam odlično, znam koliko je Srbija danas srećnija nego što je bila juče i znam koliko će Srbija sutra da bude srećnija nego što je juče.
Meni nije problem da vi to radite, jer sve to što radite, radite sebi i sa druge strane, nisam vam odgovorio za poljoprivrednike koji se bune. Za razliku od vas koji niste hteli da ih primite, osim, mislim gospodina Petrovića, i da razgovarate, ja sam i danas razgovarao sa poljoprivrednim proizvođačima, sa običnim, poštenim ljudima koji traže nešto više za sebe. Šta oni traže? Bio je i sadašnji ministar, gospodin Knežević prisutan i budući ministar, gospodin Glamočić, bio sam i ja.
Pitao sam – imate li neku primedbu na rad države, na račun države, jel nismo isplatili subvencije, šta je to što nismo napravili? Oni su rekli – nemamo. Imamo na cenu suncokreta. Cena suncokreta nam je niska od 24 dinara ili 26 dinara, kolika je poslednja ponuda uljara. Rekao sam – šta država Srbija može tu da uradi? Nismo mi ti koji određujemo cenu, građani Srbije i ostali to treba da znaju, nije država ta koja određuje cenu, ta cena ide na tržište, nekada je 50 dinara, nekada je 10 dinara, nekada je 20, nekada 30.
Oni su rekli – ne očekujemo mi to od vas, očekujemo ako možete da zamolite ljude iz uljara da nam koliko je moguće tu cenu povećaju. Rekao sam da ne možemo da utičemo na marginu njihove zarade, ne možemo da se mešamo u tržišne uslove, ali ako je margina njihove zarade velika, zamolićemo ih ako je moguće, kao što ste to učinili sa sojom da vam izađu u susret i to je bio ceo razgovor, to je bio ceo naš razgovor, jedan pošten, odgovoran i ozbiljan razgovor u kojem ne možete da obećavate kule i gradove, da pričate lepe priče nego ono što možete da napravite, to napravite, ono što ne možete da napravite, to ne uradite i tako se ponašaju odgovorni ljudi.
Videćemo da li do četvrtka možemo nekoga da zamolimo da podigne cenu na 28, 29, bilo bi značajno i bilo bi dobro zato što bi margina zarada seljaka bila veća nego što je danas, nešto bi margina zarada uljara bila manja, ali to je način na koji te probleme rešavamo.
Vi govorite o padu kreditnog rejtinga, pao je zbog prezaduženosti naše zemlje, u jednom trenutku smo došli do plafona i nema gde dalje, nemamo šta dalje da uradimo, moraćemo da se zadužujemo do 2015. ili 2016. i svako mora ko je na vlasti to da uradi, zato što smo ubili ovu zemlju u prethodnih deset godina ili dvanaest, ili dvadeset, kako god hoćete. Ubili smo ovu zemlju.
Što se tiče činjenice da nije bilo struje, nije bilo struje ponekad i ponegde u toku rata, to je tačno, samo nemojte da nam govorite da je DS ili da ste vi gospodine Stefanoviću ili nedaj bože gospodin Đilas postao Nikola Tesla pa ste vi izmislili struju za Srbiju, pošto to niko u Srbiji neće da poveruje.