Pokušao sam…
Mogu li da vas zamolim samo da ne dobacujete, pošto ste toliko osetljivi da niko ne sme ništa da vam kaže, a u stanju ste da me prekidate i dobacujete svaki put kada počnem da govorim. Ali, ja to ne doživljavam kao pretnje. Meni ne pada na pamet da ja kažem da vi meni pretite. Ja sam siguran da to ne mislite, da to i ne želite.
Zamislite vi koliko ovde pravnika ima, koliko ima tužilaca, sudija, advokata, ljudi koji su završili pravni fakultet, ljudi koji nisu završili pravni fakultet, ali nekada su učili uvod u pravo ili nešto.
Da li ste vi čuli nekada da je moguće da neko izjavu „opet si se pravio pametan“, ako sam dobro citirao ono što je rečeno, da bilo koji pravnik, u bilo kojem sistemu, da je potpuno istinito protumači kao pretnju? Da li je to uopšte moguće negde? Da li je uopšte, ljudi, moguće da vi to tumačite kao pretnju? Zbog čega? Odakle te vrste frustracije, ili bilo šta.
Nešto sam malo drugačije rekao. Malo drugačije. Ništa ružno, ništa loše. U uobičajenoj poslaničkoj diskusiji, to se svaki dan dešava na najnormalniji, najprijateljskiji mogući način. Gde ste vi tu videli pretnju? Evo, ja vas pitam – gde ste videli pretnju? Nije je video niko i niko to ne može ni da razume, ali vi ste je videli čim sam se pojavio u sali i za vas je nastupila pretnja. Kako sam se pojavio na ovim vratima, za vas je došla pretnja. Pretnja da ćete biti raskrinkani. Pretnja da su vam sve laži pale u vodu. Pretnja da svaki podatak koji iznesete, ja pokažem i dokažem da je neistinit. Razumem da vi svaki put moje pojavljivanje u ovoj sali doživljavate kao pretnju.
Što se toga tiče, ne brinite, sa tom praksom nastaviću i dalje, pokazivaću građanima Srbije šta je stvarna istina, šta su stvari podaci, a ne šta su vaše izmišljotine i šta su vaše želje.
Srbija zaslužuje mnogo bolje od onoga što danas ima, a ne mogu ni da vam kažem koliko puta bolje zaslužuje od onih koji danas pokušavaju da napadaju Vladu. Hvala vam najlepše. Uveren sam da će građani Srbije najbolje umeti da ocene i vaš i naš pristup i vaš i naš rad. Hvala vam još jedanput.

Replika, Jovanović, da li tako? Izvolite.

Meni je drago, gospodine predsedavajući, da je prvi potpredsednik Vlade priznao šta je izgovorio i dobacio i nisam ni govorio da je prećeno, nego neka o tome govore građani Srbije, a rekao sam da je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine tim činom.
Mogu da razumem takve reakcije, nervozne. Mislim da i građani Srbije sve više uviđaju da je ta istina, o kojoj vi govorite, istina samo za vas i za pojedine medije, u Srbiji potpuno drugačija i da se sve teže sakriva. To je ono što vas tišti. Tište vas konkretna pitanja, zato što na njih nemate konkretne odgovore. Ja sam ih postavio više. Danas nisam dobio ni jedan konkretan odgovor. Ono što smo dobili, to su opet bile neke rasprave o tome kakvi smo mi.
Neću vam se izvinjavati zato što postoji DS, ali postojaće i dalje zbog birača koji glasaju za nju. Birača koji shvataju da jedino DS može da od Srbije stvori ono što oni žele. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, molim vas, da ste toliko argumentovano sve do sada govorili, imam osećaj da bi bilo sve drugo suvišno. Molim vas da odustanete kako bismo što pre završili. Ima još ljudi koji žele da govore.

Prihvatam i zahvaljujem se na tačnim rečima. Srećan rad vam želim.

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani gospodine predsedniče, članovi sadašnje i buduće Vlade, koja je razlika između ovoga doma i Vatikana? Da se ne mučite, reći ću vam. Na ovoj zgradi ne postoji dimnjak kroz koji će za jedno dva sata da se vije beli dim, kao znak, nagoveštaj, „orbi e turbi“, da smo najzad posle tri dana prepravili, dobili novu Vladu. U Vatikanu to postoji.   
Koja je sličnost? Sličnost je u tome što tamo kardinali na koncilu po jedno 10-15 dana se pogađaju…

Gospodine Trnavčeviću, molim vas, uz sva uvažavanja, ne mogu da dozvolim takvo poređenje od strane bilo koga, pa ni vas, poštujući vaše godine. Upoređivanje ovog doma sa Vatikanom, mislim da nije primereno.
Daću vam reč, ali, molim vas, neću to dozvoliti iz razloga što vređate i mene i sve prisutne. Izvolite.

Rekao sam da postoji sličnost, a tamo je koncil kardinala, po 10-15 dana pogađa se da li će Franja iz Argentine biti novi papa, a mi ovde po nekoliko dana, neko kaže šest meseci, ne znam da li je toliko, govorimo o prepravci, pazite, ne govorim o rekonstrukciji, govorim prepravka Vlade.
Međutim, za ovo vreme, mogu da navedem primere, bili praktično bez Vlade. Gospodin Rasim Ljajić nije mogao da se dogovori sa ministrom finansija, jer ga nije bilo, oko toga da poljoprivrednici, odnosno Direkcija za rezerve uzme jedan zajam i da poljoprivrednicima da na kredit đubrivo, seme itd. Takođe, nije bilo ministra poljoprivreda da se dogovori sa gospođom Zoranom Mihajlović oko elektrifikacije poljoprivrede, jednog vrlo važnog poduhvata itd.
Katolička crkva, međutim, je jedna savršena organizacija u kojoj se uopšte ne oseti ako kardinali tamo mlate praznu slamu po 20 dana birajući novog papu.
Gospodine predsedniče, naklonjen sam svakoj Vladi, jer druge Vlade nemam, osim vas. Kod mene naklonost podrazumeva i iskrenost. Govoriću vam istinu. Istina možda nije uvek prijatna, ali to je tako. Moram da vas podsetim da ste vi i gospodin Vučić bili selektori, dvojac koji je prošle godine, posle izbora, sastavljao ovu vladu i tom prilikom se više vodio tom prilikom o stranačkoj pripadnosti kandidata, a zaboravio je da je veoma važno da se utvrdi program. Vaša Vlada se prvih 6-7 meseci bavila datumom, bavila se EU, Kosovom, kriminalom i korupcijom. To jesu važna pitanja, ali od važnih postoje i važnija pitanja, a to je privredni oporavak, reindustrijalizacija i naročito razvoj poljoprivrede.
Imam utisak da ćete vi ponovo načiniti istu grešku, a to je, birali ste ponovo ljude, čak ste razmišljali o dovođenju novih ljudi iz inostranstva, koji će da rade u novoj Vladi, umesto da ste prvo izašli sa jednim projektom, programom šta ova vlada treba da radi, pa prema tom projektu da birate majstore i druge izvođače.
Da smo se malo bolje ponašali, mogli smo da u prvom danu posle vašeg ekspozea saslušamo, recimo, ove kandidate, da im postavimo neka pitanja, ono što se u Američkom senatu radi, a to je „hiering“, to je jedan intervju sa njima, pa da onda, recimo, i čuju neku dobru vest od nas, dobru preporuku.
Gospodine premijeru, ovoga puta u vašem ekspozeu u petak vi ste samo jednom pomenuli poljoprivredu i prehrambenu industriju. Da li vam se to omaklo ili se omaklo piscu vašeg govora, ja ne znam, ali poljoprivreda je toliko za Srbiju važna privredna grana da je zaslužila centralno i središno mesto.
Gospodin Aleksandar Vučić je neki dan pričao kako se sreo sa paorima i rekao, a danas je to isto ponovio, da Vlada ne može, i to je tačno, da utiče na otkupne cene. Ali, gospodine Vučiću, Vlada ima prilične instrumente i ovlašćenja da paritete cena, đubriva, semena, goriva naročito, da oni pojeftine ako je pojeftinio suncokret, soja i kukuruz u odnosu na prethodnu godinu, jer juče je bio kod mene Mirko Perišić, iz Stare Pazove poljoprivrednik, koji kaže da će svi poljoprivrednici sa ovim cenama ove godine imati gubitak, što znači da neće biti sposobni da obave setvu, da nabave đubrivo, seme, itd.
To je izostalo i ja mislim da je propušteno da se ove godine za 13 meseci razgovara o navodnjavanju. Da li vi znate da ćemo mi ove godine ponovo imati štetu od suše, najmanje od milijardu evra, da se govori o jeftinim kreditima za poljoprivredu, da se govori o obnovi zadrugarstva?
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Trnavčeviću.)
Dobro, onda ću da skratim na navođenju ovih razloga.
Gospodine Dačiću, danas je godinu dana kako ste naimenovali Agrarni nacionalni savet. Tom prilikom ste, pored mene za predsednika, naimenovali potpredsednika…(Isključen mikrofon.)

Gospodine Trnavčeviću, moram da poštujem Poslovnik.
(Zaharije Trnavčević, s mesta: Molim vas da završim, imam samo dve rečenice.)