Gospodine Đeliću, molim vas, vi sve vreme diskutujete o zakonu koji nije na dnevnom redu.

Izvinite, ako je vama teško da me slušate o jednoj izuzetno bitnoj temi, meni se čini da građane Srbije ovo i te kako interesuje, gospodine generale. Ne smete da me prekidate na ovaj način, uz svo dužno poštovanje. Govorim isključivo o Zakonu o javnoj svojini.

Zakon o javnoj svojini nije na dnevnom redu.

Šta je na dnevnom redu?

Molim vas, član 1. koji govori da se zakonom produžuje vreme od dve godine na tri godine.

Koji zakon, gospodine predsedavajući?

Samo rok produženja o izmeni Zakona o javnoj svojini.

Kako se zove zakon?

Izvolite.

Dobro. Zahvaljujem vam se. Milo mi je što smo ustanovili da je na dnevnom redu Zakon o javnoj svojini, pošto mi se čini da način na koji vodite ovu Skupštinu pokazuje da smo došli do situacije da više i ne znamo šta je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je Zakon o javnoj svojini i traži se prolongiranje roka za dve godine za izuzetno bitan element koji se tiče javnih preduzeća. Ja pričam o tome.