Narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala potpredsednice.
Koleginice i kolege, danas raspravljamo o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, a pričamo već satima o BIA i tajnim službama. Zbog čega? Zbog toga što neko pokušava da ono što sve službe imaju kao interno doškolovavanje, obuka itd. ovde se digne na rang akademske institucije i to je za mene skandal. Ali, veći skandal mislim da je za one koji se bave obrazovanjem, oni koji predaju na fakultetima, onima kojima je juče smanjena plata. Šta će oni dobiti? Oni će dobiti nazovi svoje kolege koji su operativci u tajnim službama i ja ću objasniti da je to suština ovog zakona, a ne ono što je kolega poslanik Stojanović govorio, da je to potreba službi. Sve je suprotno od onoga što je kolega Stojanović govorio. Službe ne dobijaju kadrove na taj način što neko uči neku tajnu školu, koja je deo obrazovanja. Ne, ima tajnih škola zatvorenog tipa i u svim službama od FBI do našeg okruženja, a to nisu visokoškolske ustanove u sistemu obrazovanja. Tamo se uče neka znanja i veštine i sve službe se trude da pokupe najbolje studente i da ih regrutuju za službu i da ih unutar službe obuče za to što će im biti posao.
Oko sajber kriminala američka tajna služba se bije sa nekim „Majkrosoftom“ da dobije dobrog studenta, ali svakako to što će ga naučiti u sedištu CIA to se ne uči na fakultetu.
Kolega Korać je pogodio suštinu kada je rekao da je obrazovanje javan proces. Ljudi dolaze da slušaju predavanja iz ispita koji nemaju na fakultetu. Šta ćete vi studente da upisujete na osnovu bezbednosne provere? Da se tamo uđe, ne može. Ne znam šta ima u toj zgradi pošto kao građanin ne mogu da uđem tamo. Znači, studenti pa bezbednosna provera. To je apsolutno negacija obrazovanja. Zato mi je potpuno neshvatljivo, gospodine ministre…Nije meni neshvatljiv UDBAŠKI lobi, oni hoće da se izjednače sa akademskim obrazovanim ljudima. Razne smo mi ministre prosvete imali od Dače Markovića, ali vi ste dali pokriće za ovo o čemu danas pričamo. Vi ste nama predložili da interna škola BIA postane akademska ustanova i vi ste se kvalifikovali da ostanete upamćeni kao UDBAŠKI ministar prosvete. Ne znam da li vam to smeta ili ste time ponosni, ali čini mi se da vam je to sudbina jer ste vi odgovorniji nego oni koji to guraju i koji će sutra glasati za to. Vi ste dali pokriće svojim potpisom. Mogli ste da kažete – ljudi to ne ide, kakvi kursevi i obuke kada bude akademska institucija.
Na kraju krajeva, nikakve koristi tajne službe od te škole neće imati odnosno BIA. Zna se kako se regrutuje. Školovani ljudi koji pokažu interesovanje. Druge tajne službe raspisuju konkurs za takve ljude, pa ih onda unutar službe obučavaju na način na koji ih obučavaju. Svaka ima neke interne obuke i obrazovanje. To nije visokoškolska ustanova. A vi nama sa vašim potpisom šaljete ovde da mi izglasamo da operativci tajnih službi budu predavači, profesori itd. i zato kažem da je suština to.
Ako pažljivo pročitate zakon, videćete da zakon predviđa da se na drugim fakultetima pravnom, ekonomskom, političkih nauka organizuju studije, studijski program nacionalne bezbednosti i vojnog obrazovanja i šta zakon kaže? Na takvim studijama na drugim fakultetima, ne pričamo o akademiji u zgradi BIA, mogu da predaju ljudi iz službi.
(Predsedavajuća: Vreme.)
U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju to znači da se izjednače sa profesorima. To je suština. Hvala.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Koliko je ostalo vremena mojoj poslaničkoj grupi?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 36 sekundi poslaničkoj grupi.)
Koleginice i kolege, uvaženi gospodine ministre, u vreme prezaduženosti države, siromaštva, nezaposlenosti, korupcije i kriminala, postratnog sindroma, 30.000 ljudi boluje od toga, svakog dana je neko ubistvo u Srbiji, kada država ne može da osigura bezbednost građana, kada se za nauku ulaže 0,2% godišnje iz budžeta, kada nije rešen problem izuzetno talentovanog studenta Teodora fon Burga, nama dolazi jedan ovakav zakon i imamo branioce BIA i one druge koji su protiv BIA, tako će građani verovatno protumače ovo što se danas događalo u Skupštini.
Nedopustivo je da u jedan ovakav zakon, koji se tiče studenata i njihovog položaja, dođe jedan ovakav predlog. S pravom opozicija ukazuje na sve ono što se događalo u prošlosti i zašto se plaši da se jedan ovakav zakon usvoji. Voleo bih da čujem od vas kakvo je vaše obrazloženje o svemu ovome. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Poštovane kolege, ja koristim vreme poslaničke grupe, tj. ovlašćenog predstavnika. Ono što je činjenica je da nećemo dobiti odgovor na ovo pitanje, kao što i Nacionalni savet, prosveti savet nije dao svoje mišljenje o formiranju ovakve institucije, kao što je činjenica da do sada nije viđeno u Srbiji, a čini mi se ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji, da tajna služba pravi svoju akademsku instituciju sa svojim kadrovima bez akademskih znanja, koji će da vrše predavanja svojim ljudima i da prave svoj sistem u okviru sistema, van bilo kakve prosvetne, akademske kontrole. To do sada nije viđeno, to je nedopustivo, DS ne može da prihvati. Tražimo od kolega da se ovaj amandman DS usvoji, da se izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju svede na ono zašto smo i došli ovde, a to je da se izađe u susret studentima oko njihovog upisa.
Ono što ste vi, gospodo iz vlasti, uradili jeste kukavičije jaje, celoj srpskoj javnosti, bacanje rukavice u lice akademskoj javnosti, univerzitetu, ministarstvu i ministru prosvete. Dakle, napravili ste jednu situaciju u kojoj pravite sistem u sistemu bez bilo kakvog razloga. Čuli smo ovde danas razne stvari od poslanika iz vladajuće stranke, između ostalog da je to postojalo i ranije, da to postoji i u drugim zemljama. To nije tačno. Gospodo, ja razumem vas, vi uporno brkate kurs i fakultet. Shvatam da to kod vas, u nekom smislu je isto.
Ali, ono što nam niste odgovorili, svi koji vi ovde zastupate da se ovaj amandman odbije, to je – zbog čega Srbija prvi put 1945. godine, Republika Srbija nema šefa BIA mesecima? Zbog čega, ako vam je bezbednost toliko na srcu? Zbog čega mi prvi put nemamo šefa Službe bezbednosti ove države? Zbog čega i da li ste svesni da gospodin Marković, koji je policajac, sedi tamo čovek i ne može ništa da potpiše, ne može ništa da radi? To je stanje naše bezbednosti danas, zato što bezbednost nije u tabloidima i nije u najavama hapšenja u emisijama, nego je kod časnih, operativnih, stručnih ljudi koji rade u toj službi i koji moraju da rade svoj posao.
Da li je iko došao pred ovu Skupštinu da to objasni? Niko. Nego mi smo diletanti zato što tražimo da uradite nešto i da poštujete zakon, da ova zemlja dobije šefa BIA od 1945. godine. Umesto toga vi nama, po severnokorejskom modelu, pravite akademiju bezbednosti u okviru Službe bezbednosti. To niko nije uradio. Da se dobije akademsko znanje na osnovu toga, iako imamo i Policijsku akademiju i Fakultet bezbednosti i Pravni fakultet i Fakultet političkih nauka i Defektološki fakultet, dakle, odakle su uvek, uvek uzimani najbolji ljudi da rade u BIA. Da li ste vi uopšte svesni šta radite? Kako nekom može da padne na pamet da ovaj parlament do te mere ponizi, da uredbu Vlade ugura u zakon koji se tiče opravdanog izlaženja u susret našim studentima? Odakle obraz tim ljudima i odakle im takva ideja, da se tako igraju­­­­? Posle ćete da kažete – aha, vi demokrate, vi ste protiv studenata.
Neće vam to uspeti, gospodo. Svi znaju šta ste uradili. Svi znaju da ste u poslednji momenat ovaj zakon doneli u Skupštinu. Ministar, čovek nije kriv, zatekao je takvo stanje, zatekao je ovu odredbu, njegovo penkalo, gospodine Đeliću, je u ministrovim rukama i to penkalo nije videlo ovaj član zakona. Nije ga videlo uopšte. Da li vi razumete šta radite? Ustaju ovde ljudi, pričaju o tome - bio je fakultet u Skoplju. Niko od šefova BIA nije otišao na taj fakultet, da li znate to? Ni jedan, ni Miloševićevi, ni oni pre Miloševića, nikad niko nije bio na čelu službe sa tog fakulteta. Nemojte da toliko vređate inteligenciju ljudi.
Ako mislite da operativac BIA, kome svaka čast, može da predaje na akademskom nivou nešto što već nema na drugim institucijama, to nama morate objasniti. Ne vi ministre, nego oni kojima je to palo na pamet, ta genijalna ideja. Ovo je igranje sa akademskom strukturom i budućnošću ove zemlje. Ovo je igranje sa pravima i slobodama građana. Ovo je igranje sa jako važnom službom, što je tajna služba jedne države. Ovo je igranje sa Republikom Srbijom i to ste napravili danas u ovoj Skupštini. Zato morate povući ovaj član.
Još ima vremena, podržite amandman DS, dajte da ovaj komad zakonodavstva koji će izaći odavde bude pristojan, opravdan, zakonik, ustavan i u duhu vremena u kojem živimo. Nemojte da nam kursisti vode budućnost ove države. Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.

Hvala najlepše predsedavajuća.
Još jednom ću pokušati da prizovem razumu one koji će glasati za ovakav zakon i neće prihvatiti amandman koji zahteva da se ovi članovi skinu i da možda budu tema jedne posebne rasprave. Jer, ovde se više uopšte ne govori o obrazovanju, nego se govori o BIA i to ne da bi javnost stekla utisak da li neko podržava BIA ili ne, nego da bi BIA dobila uvid u to ko podržava ovakav jedan podsmeh obrazovanju, a ne jednu vrstu razvoja obrazovanja.
Namera da se nešto što već postoji, kao centar za obuku, što kontrolišu, naravno, civilna kontroliše Skupština, pretvori u nešto što je akademska ustanova koju neće moći da kontroliše ministarstvo u koje se prebacuje, je naravno paradoksalno, da ne kažem da je protiv zakonito.
Još jednom vas pozivam da promenite svoj stav prema ovom amandmanu. Nije sramota, nego je mudrost prepoznati grešku i promeniti svoj prvobitni stav. U ostalom, vi kao svoju veliku vrlinu, vi iz vladajuće koalicije, upravo stalno ističete da ste se promenili. Pošto ste se promenili u politici, pošto ste se promenili, kako kažete, u političkoj kulturi, u odnosu prema svemu, u stavovima, promenite i svoj odnos prema ovom članu zakona. Prihvatite nešto što je razumno, nešto što čuva dostojanstvo obrazovanja kao institucije, i ne dovodite novog ministra u ovakvu situaciju da, kao što mu je gospodin Korać već rekao ili jedan kolega poslanik, da će biti zapamćen po ovom zakonu, a ne po onome što možda zaista želi da promeni u sistemu obrazovanja.
Molim vas, ako ste imali hrabrosti, snage da promenite svoje politike, imajte barem malo hrabrosti. Nije to vaš poraz, pretvorićete vi to vrlo lako u svoj uspeh i neće to biti uspeh opozicije, nego uspeh onih kojima je zaista stalo do sistema obrazovanja i do studenata koji sada slušaju ovde naše razglabanje o BIA, umesto da slušaju nešto što imamo da im kažemo po pitanju njihove neposredne budućnosti. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Gospodine ministre, viteški i vrlo korektno, niko za to što Skupština sada raspravlja, po ko zna koji put, skoro svake jeseni, o sličnim problemima nije vas krivio. Zbog toga što više nije ministar gospodin Žarko Obradović, nismo preterano govorili o svemu onome loše što je uradio gospodin Obradović, jer opet smo smatrali da to nije časno. Dovoljno je što više nije ministar i pod pritiskom Narodne skupštine i pod pritiskom javnosti i što je doveo obrazovni sistem i studente u situaciju u koju je doveo.
Što se tiče akademije BIA, mislim da javnost zna stav SPO, koji nije ni protiv bezbednosti, ni protiv časnih ljudi koji rade u sektoru bezbednosti, ni protiv toga da mi ne razumemo bezbedonosne izazove sa kojima se suočava naša zemlja, od klasične bezbednosti, od trgovine ljudima, trgovine narkoticima, trgovine oružjem itd. Sve mi to razumemo i znamo da je, naravno, interes zemlje i interes bezbednosti, interes svih njenih građana da postoji BIA, da postoje službe bezbednosti. Amerika ih ima 17 i odlične su.
Međutim, one nisu u obrazovnom sistemu ni SAD, niti postoji u Evropi, ja makar ne znam, trudio sam se da nađem na internetu, niti postoji akademija za bezbednost koja je u okviru sektora obrazovanja, a ministarstvo nadležno za sektor obrazovanja ne sme u tu akademiju da ode. Šta će onda u sektoru obrazovanja jedna takva institucija? Onda je treba definisati kao neku vladinu tajnu organizaciju sa specifičnim namenama i izdvojiti iz sektora obrazovanja.
Zato bismo mi voleli da postoji dijalog, da nam vi date argumentaciju i da sve ovo što ću i ja da kažem, da me razuverite. Mislim da biste trebali, posle svih iznetih razloga, ipak da kažete šta je namera ministarstva, pa o tome da diskutujemo, da bismo eventualno i mi neka predubeđenja razbili i rekli – ovo je sasvim u redu, za to treba glasati. Ali vi, jednostavno, gospodine ministre, treba o tome nešto da kažete.
Kao predstavnik političke stranke, koja je od 1990. godine tražila snažne institucije i snažnu državu, jer smo mi desničari i verujemo u snažne institucije i snažnu državu, mi danas nemamo ni snažne institucije, ni snažnu državu upravo u velikoj meri zbog onoga što nisu radili oni koji su bili na vlasti do 2000, ni oni koji su bili u vlasti posle 2000. godine, zbog toga što nisu reformisali službe bezbednosti, što, iako smo imali Zakon o lustraciji, niko nije lustriran, zbog toga što nisu otvoreni dosijei tajnih službi, a eto, vidite, Evropska komisija snažno preporučuje Srbiji da se otvore dosijei službi bezbednosti, kao najbolja preporuka za otklon od prošlosti i za sve ono što su bile zloupotrebe službi bezbednosti koje su, nemojte zaboraviti, nastale pre svega kao politička tajna policija.
Ta matrica od 1945. godine, u kojoj su svi oni koji su predstavljali potencijal za razvoj društva, srednji sloj društva, snažnu građansku klasu, profesori univerziteta, sveštenstvo, zanatlije, trgovci, akademska javnost, kulturna javnost, bili pod udarom političke policije i prošli torture ravne torturama koje su prolazili slični u fašizmu. Za nas između odnosa fašista i komunista prema političkim protivnicima nikakve razlike nije bilo.
Kao predstavnik SPO mogao bih Narodnoj skupštini da pričam i mnogo detalja koje ne znate o tome šta smo svi mi prošli upravo od onih koji su se bavili, zamislite, u odeljenju „Unutrašnji neprijatelj“ proganjanjem političkih protivnika. Gospodin Vuk Drašković i Zoran Đinđić su nebrojeno puta, bio sam prisutan, znajući da su prislušni uređaji, recimo, u sedištu naše stranke, pričali da će da urade ono što neće da urade, a onda uzeli olovku i papir i dogovarali se pismeni i jedan drugom davali šta će zaista da urade u političkom smislu, ništa protiv države, već za razvoje demokratije i za promenu režima koji je zemlju vodio gde je vodio.
Nijedna zemlja od bivših jugoslovenskih republika nije otvorila dosijee. Uradila je to Makedonija. Šta se dešava u Makedoniji? Dok je bio premijer gospodin Vojislav Koštunica, bilo je obrazloženje da bi otvaranje dosijea izazvalo snažne društvene i političke potrese. Upravo se takvi potresi dešavaju u Makedoniji. U najkraćem, svako onaj ko je potpisao i dao pisanu izjavu i saglasnost da će za potrebe ličnog napredovanja, ličnog bogaćenja da se bavi kršenjem ljudskih prava, da cinkari supružnika, dete, roditelja, komšiju, kuma itd, a za uzvrat da ima ogromnu materijalnu korist, sada je u Makedoniji na stubu srama. Ti ljudi su najčešće rešili egzistencijalne probleme. Mnogi su i ugledni privatnici, privrednici itd. Nije njima do kapitala, stekli su ga upravo zahvaljujući tim poslovima, nego je njima do toga što više ne smeju da izađu na ulicu, što sa njima niko neće da popije kafu, što su oni izopšteni iz rodbinskih odnosa, iz prijateljskih odnosa, iz javnog života. Oni koji imaju firme, sa takvima više niko neće da posluje.
Srbija se i dalje vrti u istom kolu i tako će sve biti dok ne bude istinske političke volje da napravimo otklon od prošlosti. Vidite šta Evropska komisija traži od Hrvatske za čuveni slučaj „Leks Perković“. Moraće Hrvati, bogami, da izmene zakon i da naprave otklon od komunističkih zločinaca.
Ovde je neko pomenuo ubistvo gardista u Topčideru. To je licemerje prvog ranga, jer predstavnici te političke stranke nisu glasali za Anketni odbor po predlogu SPO i DHSS za ispitivanje okolnosti pod kojima se desilo to ubistvo. Takođe, nisu glasali ni za nebrojeno puta podnet naš predlog zakona o otvaranju dosijea tajnih službi. Naše razočarenje u sve vlade je apsolutno podjednako i sve gledamo kroz istu prizmu. Uz to, poštovanje zaista prema poslanicima LDP i LSV, koji su uvek, kao i gospodinu Marijanu Rističeviću, takve naše predloge podržavali.
Da li mi ne razumemo sektor bezbednosti? Rekao bih da razumemo, da uopšte ta primedba ne stoji. Zbog čega? Pa sećate se, kada je krenuo raspad Jugoslavije, da su vojne obaveštajne strukture apsolutno snimile sve, i uvoz oružja iz Mađarske, i onaj čuveni snimak sa generalom hrvatske vojske Šeksom, koji je pušten nečasno i kasno našoj javnosti samo da bi se regrutovali novi dobrovoljci za besmisleni rat koji su podjednako izazvale i jedna i druga strana.
Da li su službe bezbednosti na vreme ukazale na sve ono što se može desiti na Kosovu i Metohiji? Jesu. Apsolutno su državnom i političkom vrhu dnevno dostavljale izveštaje o naoružavanju Albanaca, o njihovim centrima za obuku, o postojanju čak i kasarni za obuku, o iskopanih 360 i nešto kilometara rovova itd. Ali, na kome je odgovornost? Ne na službama bezbednosti u ovom delu, one su odradile svoj posao, nego na državnom i političkom vrhu.
Ovde mi sada treba da donesemo jednu političku odluku – da li podržati ovakvu akademiju ili ne? Da li nam trebaju ljudi koji su obučeni da se bore sa savremenim bezbednosnim rizicima? Apsolutno da. Da li treba da budu dobro obučeni? Da. Da li će njima predavati operativci BIA? Pa mislim da treba da ih obučavaju na njihovim internim obukama, kao što je i do sada rađeno, i ne vidim razlog za postojanje jedne tajne škole u okviru obrazovnog sistema Srbije. Ako to treba da se organizuje, neka se organizuje na neki dosadašnji način. Ako mislite da je prevaziđen, oni koji se bave bezbednošću neka ga osavremene, ali po nama razloge za uključivanje u bezbedonosni sistem Srbije ne vidimo.
Kada sam malopre pomenuo Anketni odbor, pošto je gospođica Batić i gospodin pokojni Vladan Batić su podnosili zahteve za formiranje anketnog odbora, aprila ove godine Vlada je zaista donela Odluku o formiranju Anketnog odbora i mi ćemo videti kakav će biti rezultat rada tog Anketnog odbora.
Zbog toga, molio bih gospodine ministre da bismo mi mogli da donesemo odluku da li ćemo glasati za predlog da se ovaj predlog člana briše, odnosno da se ne osniva akademija za bezbednosti, ili ćemo podržati zahtev opozicije, zaista bi molio da vi nama date valjanu argumentaciju. Jer, vi da ste pripadnik moje političke stranke, u kojoj su lideru stranke i svima nama bili instalirani prislušni uređaji, u kojima je mnogo naših ljudi izgubilo život, u kojima je gospodin Drašković preživeo nekoliko atentata i samo ga čudo spasilo, u kome je od iste ruke ubijen gospodin Zoran Đinđić, sa istom metodom praćenja, prisluškivanja, snimanja, itd, mi sa takvim gorkim iskustvom, sa posebnom pažnjom moramo da priđemo svim pitanjima koji se tiču ovog sektora bezbednosti.
Još nešto želim da kažem. Zahvaljujući mnogim zaista većini časnih ljudi iz sektora bezbednosti, mnoga su ubistva i rasvetljena. Jer, recimo što se tiče atentata na Ibarskoj magistrali, gospođa koja dužila dosije tog kamiona koji je korišćen za atentat je apsolutno, i niz drugih službenika BIA, apsolutno su na sudu objektivno, jasno, korektno svedočili o svim okolnostima pod kojima je pripreman atentat, o materijalno-tehničkim sredstvima, o svemu onome što je imalo za rezultat jednu tako veliku tragediju za demokratsku javnost i za budućnost Srbije. Ali, u svakom slučaju, ono što je za nas posebno osetljivo, to je da su u svemu tome, kao i o ubistvu Zorana Đinđića i gospodina Stambolića, korišćeni državni resursi, da su korišćeni ljudi koji imaju velika ovlašćenja, koji nisu smeli nikako da zloupotrebe itd.
To istovremeno ne znači da Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka imaju nešto da prebace ljudima koji su brinući o bezbednosti zemlje položili svoj život, koji se izlažu svakodnevnim velikim rizicima, koji obavljaju veoma složene operativne zadatke, koji zaista brinu o bezbednosti zemlje i sa druge strane, od toga izuzev plate za koju rade časno i korektno odrađuju, nemaju nikakvu drugu privilegiju. Ali, ne zaboravimo da su mnogi sa skromnim primanjima odjednom postali i vlasnici kapitala. Pa kako? Verovatno koristeći sve te mreže i sve te resurse.
Da zaključim, nama potpuno nije jasno, zašto, ako ima potrebe, a ima sigurno, sajber kriminal, trgovina ljudima, novi oblici kriminala zahteva nove ljude koji će odgovoriti izazovima novog vremena, koji moraju na novi način da budu obučeni od najboljih specijalista. Zašto to ubacivati u obrazovni sistem Srbije i zašto nekom operativcu dati akademsku titulu, pa može da se predstavlja u javnosti i predstavljaće se kao profesor akademije za bezbednost, a verovatno zakonski neće ispunjavati mnogi od njih te uslove.
Zbog svega ovoga što sam rekao, očekujem da i zbog onoga što od nas traži Evropska unija da mi napravimo taj otklon od loše prošlosti, jer ne zaboravite prošla Vlada je formirala državnu komisiju koja je utvrdila da je negde preko 90.000 srpske građanske klase ubijeno u periodu od 1945. godine na ovamo, isključivo iz političkih razloga. Svako onaj ko smatra da Srbija treba samo da bude okrenuta budućnosti i da se ne bavi ovim pitanjima, nije u pravu.
Mi imamo odgovornosti prema našim precima, imamo odgovornosti prema onim ljudima koji su za demokratizaciju društva dali najveću hrišćansku vrednost, a to je život. Imamo odgovornost prema srpskoj građanskoj emigraciji, koja je poput Dragiše Kašikovića i mnogih, čak u SAD i širom našeg kontinenta, koje je stigla ruka BIA, odnosno UDBE, odnosno OZNE, zavisno kako se kada zvala, zbog toga samo što su želeli da vide drugačiju, moderniju, normalniju, pravedniju Srbiju, Srbiju koja će poštovati osnovna i elementarna ljudska prava.
Sigurno je da, kažem, mi da pričamo o ovome ne pričamo protiv bezbednosti. Upravo želimo da se ljudi koji se bave bezbednošću, samo time bave. Da se ne bave zloupotrebama ovlašćenja koja imaju na osnovu onoga što im je država omogućila. Hvala.