Ne.

Tražim onda.

Narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, žao mi je što prisustvujete ovakvim stvarima i jednom silovanju demokratije, ali ono što je činjenica jeste da u Srbiji ne postoji više ni jedna politička opcija i ni jedna politička stranka koja je sveta krava. Kada se vrši demistifikacija te svete krave, odmah se spočitava da smo ušli u diktaturu.
Diktatura je ono što je bilo u prethodnim sazivima, kada se za četiri godine na prste jedne ruke moglo izbrojati koliko je puta dozvoljena replika u ovom domu Narodne skupštine, koliko puta je bilo dozvoljeno javljanje po Poslovniku, a da ne rizikujete opomenu ili udaljenje sa sednice.
Mislim da je diktatura pokušaj kolega narodnih poslanika da pritiskom na ovaj dom ne dozvole koleginici da govori o amandmanu.
Niko ovde nije rekao da ne sme ili sme da amandman uputi u skupštinsku proceduru. Kako shvatate ili kako želite da shvatite, mene se zaista to ne tiče.
Pažljivo sam pratio sve što se dešavalo u prethodnih desetina minuta. Niko nije rekao – ne možete da podnesete amandman.
Koleginica Joksimović može s pravom da se pita za stručnost i voleo bih da me koleginice ubede u stručnost oko bezbednosnih agencija i bezbednosnih struktura i zbog čega takav amandman i njihovo mišljenje ne može da dobije epitet nestručnosti, površnosti i amaterizma, ali ne možete spočitati i ne možete ograničiti debatu. To vreme je prošlo. Iz diktature smo izašli u maju mesecu 2012. godine.

  Prelazimo na raspravu po amandmanima.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ja sam se javio za reč.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, mislim da je šef poslaničkog kluba Demokratske stranke trebao da dobije reč pre mene, ali pošto ste reč dali meni, ja ću vam nekoliko stvari kazati o ovom amandmanu koji vi tako grubo odbijate.
Dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, ovo slovo zakona po svojoj formi, po svojoj suštini, a pogotovo po načinu na koji se donosi je najbolji dokaz i paradigma da mi zaista ne živimo u zemlji puzajuće diktature. Ovo je dokaz da je Srbija postala zemlja galopirajuće diktature u kojoj su jahači apokalipse ponovo osedlali strah i ponovo zalivaju drvo straha, neguju i održavaju da ponovo buja onako kako je bujalo devedesetih godina.
Šta ne valja u ovom slovu zakona i zašto Demokratska stranka traži da se ovo slovo zakona izbriše? Ne valja to što vi od Demokratske stranke, stranke slobodnomislećih ljudi, očekujete bezpogovornu poslušnost za vaše političke eksperimente i za uvođenje diktature u Srbiji.
Ja sam se usuđivao da kritikujem tiraniju i diktaturu i kada je tiranija ućutkivana prigušivačima. Ja sam se usuđivao da kritikujem tiraniju i diktaturu i kada je drvo straha zalivano krvlju Ivana Stambolića i Slavka Đuruvije i krvlju aktivista Otpora. Pa, ne mislite valjda da ću sada da ćutim kada donosite ovakav zakon, gde formirate akademiju za bezbednost pri BIA? Pretorijansku gardu pravite novih diktatora. To je obeležje diktature, ako niste znali.
Svaki diktator želi sebi da ima svoju pretorijansku gardu i želi za sebe nadimak koji niko nije imao kroz istoriju – Generalisimus Staljin, Kralj Luj Sunce XIV, Maršal Broz, Alek Veličanstveni i ostali, ali moram da vam kažem nekoliko stvari kada je reč o amandmanu.
Amandman Demokratske stranke s neshvatljivom lakoćom odbijate. Ne želite čak ni da raspravljate o njemu. Nama spočitavate da smo diletanti. Lično meni ste u raspravi u načelu kazali da ja kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo ništa o ovome ne treba da znam. Sigurno znam više od priučene kafe kuvarice iz časopisa „Velika Srbija“, verujte mi. Mnogo više znam.
Moram da vam kažem i još nešto. Znam više i od onih koji odlaze u BIA da popiju kafu i da izvade listinge razgovora ko s kim od narodnih poslanika razgovara. Sigurno znam više o bezbednosti.
Kada smo raspravljali o zakonu u načelu i danas, kazali ste nam da smo diletanti i da ja kao diplomirani inženjer poljoprivrede ništa ne znam. To mi je rekao mašinski inženjer, koji je rekao da i on ništa ne zna, ali je predao amandman koji je prihvaćen. To dovoljno govori o kvalitetu zakona i o podnosiocu amandmana koji je prihvaćen.
Moram da vam kažem – svaka diktatura počinje atakom na univerzitet. I prošli put ste diktaturu devedesetih godina otpočeli atakom na univerzitet, najsramnijim Zakonom o univerzitetu koji je donet od kad u Srbiji postoji univerzitet. Nakon toga ste doneli još jedan sramotniji Zakon o informisanju. Da li treba da vas podsetim ko je bio kreator tog zakona i ministar informisanja? Aleksandar Vučić.
Danas ponovo atakujete na univerzitet. Šta ste uradili sa jučerašnjim Vučićevim samodoprinosom za Štros Kana i Guzenbauera? Prvo po platama univerzitetskih profesora, to je odlika diktature. Ako niste svesni da Srbiju vodite u diktaturu, poslušajte reči stranih ambasadora na koje se tako dobro pozivate. Kako vam je nalupao aplauz po obrazima Majkl Devenport? Da istrage sprovodite isključivo po tabloidima, a ne u institucijama sistema. Još vam crveni obrazi, nažalost ne od srama, nego od aplauza koji ste dobili.
Na kraju, ako će ova akademija za bezbednost da se svede na princip „cash&cary“, plati i nosi, gde će samo pretorijanska garda Aleka veličanstvenog da studira i usavršava, ako ćemo za 30 godina imati 900 agenata i špijuna, ako će svaki narodni poslanik imati svog Aleksu Žunića, a ovi iz opozicije i po tri, da li je to diktatura ili nije diktatura?
Veoma cenim rad ljudi iz BIA koji su radili na poslovima suzbijanja terorizma i organizovanog kriminala, koji su se trudili da uhapse Stanka Subotića koga ste vratili u zemlju. Da li će on da bude gostujući predavač na univerzitetu? Ima toliko toga da kaže polaznicima. Obavezno da im uvedete muzičko i pesmu od Bajage „Pada Vlada“.
Na kraju, kada nam kažete nešto o univerzitetu i Zakonu o univerzitetu, molim vas da prvo vi stručnjaci, apostoli pravde, vi sveznajući ljudi naučite kako se koristi glagolski oblik reči „treba“. Da ne bude – trebali smo, trebali ste, jer to nekome ko teži da bude avangarda Srbije priliči. Da se ne kaže – zakon je „dono“.
Za kraj, istine radi ovaj politički eksperiment sa uvođenjem akademije za bezbednost nema kontinuitet sa prethodnom vladom. Ovo je politički eksperiment vladajuće stranke SNS.
Tačno je da u Srbiji nema svetih krava. Nikada ih nije ni bilo, ali je problem što Srbiju pretvarate u kravu muzaru na izdisaju ovakvim zakonima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS nikada nije krila dubinu krize u kojoj se nalazimo, nikada se nismo stideli mera koje predlažemo, ali ne možemo i nećemo prihvatiti slobodno tumačenje onih kojima, Bogu hvala, građani Srbije su okrenuli leđa još u kampanji straha, terora i diktature iz 2012. godine.
Građani su okrenuli leđa onima koji su i kada se formirala ova vlada govorili da će biti hiperinflacija, da će biti nestašice hleba, mleka, ničega, zemlja staje, propada, gotovo je, kojima hvala Bogu ne veruju ni sada kada ponovo terorom, strahom pokušavaju da se vrate na staze na koje neće moći da se vrate.
Problem kod Stanka Subotića nije problem što je vraćen i uveden u institucije sistema da mu se u institucijama sistema sudi i osudi, a ne želim da komentarišem ni kako ni šta će biti, jer nemam pravo, ali je problem u onome što će Stanko Subotić i što Stanko Subotić govori kome je morao u preteklih 12 godina da daje novac i da plaća reket.
Što se tiče nekih nadimaka, generalisimusa ili već ne znam ni ja kako, u želji za vređanjem, ne znam koga su u ovoj zemlji u 12 godina tako slavodobitno i tako zaljubljeno zvali Džordž Kluni, pa im to nije smetalo.
Što se tiče tih slobodomislećih stranaka, slobodomislećih ljudi, ova sala je prepuna, i tu na uglu i gore sede neki ljudi slobodomisleći koji su dobili pedalu iz slobodomisleće stranke.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.
Zatim reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović.

Od jedne takve pedale gospodine Babiću, vi postadoste stranka. Da ne pričam sada ko je okretao pedale, nije zgodno.
Druga stvar, mislim da je nekorektno što smo ušli u ovu raspravu na ovaj način. Po običaju vladajuća stranka nema pojma šta da kaže na vrlo jasno, konkretno i stručno postavljeno pitanje od strane onih koje su birali građani, koji Bože moj nisu niti će raditi u BIA. Izvinjavamo se što nismo stručni, vama inženjerima i ostalima koji ste BIA videli u maju ove godine i to iznutra.
Isto tako se ne izvinjavam za ono što molimo i tražimo, da ne pravite ćebe bezbednosno i kamuflažu nad onim što je normalno da se izađe u susret našim studentima da mogu da se upišu sa 48 bodova za šta smo svi ovde danas, time što uvodite jednu potpuno novu instituciju uz potpuno neistinitu priču. Da isto postoji u Kvantiku i u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Nije tačno. To su kursevi od nekoliko nedelja i nisu u sistemu nacionalnog obrazovanja. Ako ne verujete nama pitajte ministra. On će potvrditi.
Šta ćemo sada? To je razgovor kakav želimo da vodimo. Objasnite nam zašto postojeće institucije ne zadovoljavaju potrebe sistema bezbednosti. Niste nam objasnili osim psihologije, ako sam dobro razumeo, praćenja. Zar ćete vi da objašnjavate ikome šta je psihologija praćenja? Molim vas, imate li malo obzira? Imajte bar malo obzira.
Kažem vam da ono što je sigurno, da izrazi kao – silovanje demokratije nisu za ovu salu. Čini mi se da nisu. Uvažite ovaj apel kao i to da ne treba da merimo šta je diktatura, šta nije diktatura, jer to svaki građanin danas vidi šta radite u Srbiji.