Biću vrlo kratak. Deo kod prinudne naplate u potpunosti je usklađen sa Zakonom o poreskoj administraciji i poreskom postupku. To je bio zahtev poreske uprave. Prema tome, ceo postupak, način naplate, uslovi, sve je prebačeno na poresku upravu.
Što se tiče rokova, prvi zahtev Evropske komisije za izmenu ovog zakona se ticao upravo tog produženja roka sa tri na pet godina. Rok od tri godine je bio nedovoljan. Imali smo bezbroj predmeta koji su zastareli. Potrebne su kompleksne analize, prikupljanje dokumentacije i očito da rok od tri godine nije bio dovoljan ne samo za našu Komisiju za zaštitu konkurenciju, već i u mnogim razvijenijim evropskim zemljama taj rok od tri godine je bio nedovoljan.
Kada već govorimo o rokovima, koristim priliku, gospodin Miković je to već maliciozno spomenuo, da smo neke rokove produžili sa osam na 15 dana, sa 15 na 30 dana i sa dva na tri meseca, vezano za isti zakon.
Šta je suština? Nije suština da produženjem ovih rokova povećamo efikasnost. Suština je da dobijemo na kvalitetu. Prvo to je bio zahtev same komisije, jer ovi rokovi koji su ranije bili, takođe su bili nedovoljni. Drugo, radi se o instruktivnim rokovima. Treća stvar, evo šta je praksa pokazala, posebno kada se radi o presudama Vrhovnog kasacionog suda.
Imamo predmet od 29. juna 2012. godine, presuda od Vrhovnog kasacionog suda, prejednačena je presuda Upravnog suda od 21. aprila 2011. godine i poništeno je rešenje Komisije od 24. januara 2011. godine, kojim je određena mera zaštite konkurencije, nije važno kojem učesniku na tržištu. Prema tome, mi smo ovaj rok za izjašnjavanje VKS definisali na svega tri meseca. Radi se takođe o instruktivnom roku, jer ne možemo sudu naložiti u kom roku da se izjašnjava. Videli smo ovde, godinu dana rok i to jeste povećanje efikasnosti. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, ovim završavamo današnji rad.
Određujem nastavak sednice 16. oktobra 2013. godine u 10,00 časova.