Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.10.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

10.10.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:25 do 18:00

  • TAGOVI

  • Glasanje o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju (2013)
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2013)
  • Prva sednica Drugog redovnog zasedanja (2013)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (10.10.2013)
  • Zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2. do 8. dnevnog reda (2013)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
    Dozvolite da utvrdimo kvorum.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 103 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    S obzirom da je danas četvrtak, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja u skladu sa Poslovnikom.
    Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
    ...
    Stranka demokratske akcije Sandžaka

    Enis Imamović

    Hvala.
    Zatražio bih ovom prilikom od Ministarstva za rad i socijalnu politiku obaveštenje o reakciji na nezakonitu i politički motivisanu suspenziju radnika u Novom Pazaru. Radnici Direkcije za izgradnju grada Novog Pazara su stupili u potpuno opravdani i zakonit štrajk u trajanju od pet minuta, štiteći imovinu svog preduzeća od zloupotreba i zahtevajući svoje zarade i bolje uslove za rad. Umesto ispunjenja tih uslova, njih 14 je dobilo suspenzije.
    Ministarstvo za rad i socijalnu politiku je 17. maja ove godine naložilo poslodavcu, tj. Direkciji za izgradnju da isplati radnicima sve zarade i naknade, a rukovodstvo ovog preduzeća to nije učinilo. Ovo nije jedino javno preduzeće u Novom Pazaru koje je dovedeno do potpunog kolapsa i ovo nisu jedini radnici kojima su uskraćena prava koja im po Zakonu o radu pripadaju.
    Alarmantno stanje je u vodovodu, čistoći, sportskom centru. Regionalna televizija Novi Pazar je postala partijski bilten i putopis gradonačelnika Novog Pazara. Radnicima u Gradskoj upravi se izdaju nevažeće markice za zdravstvene knjižice, iako im po zakonu pripada zdravstveno osiguranje, oni su primorani da iz svog džepa plaćaju zdravstvene usluge u bolnicama.
    O ovome sam već upozoravao Ministarstvo rada i socijalne politike. Samo nekoliko dana pre početka grejne sezone katastrofa u gradskoj toplani je tolika da je samostalno privukla pažnju i naterala Ministarstvo energetike i ministarku Mihajlović da ovaj problem tretiraju kao posebno ozbiljan i posebno alarmantan u Srbiji. Gradske vlasti umesto da osećaju odgovornost za ovakvo stanje, oni postižu za diktatorskim metodama, obračunavajući se sa svima onima koji traže ono što im pripada.
    Sada pitam – šta da rade radnici iz drugih javnih preduzeća koji po sedam, osam meseci nisu primili plate, kojima se godinama ne uplaćuje penzijsko i zdravstveno osiguranje? Kome i na koji način oni da skrenu pažnju na katastrofu koju su gradske vlasti napravili u njihovim preduzećima?
    Zato tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da zaštite radnike u Novom Pazaru od samovolje gradskih vlasti, kako oni ne bi morali da štrajkuju i izlažu se riziku od suspenzija ili gubitka posla. Hvala.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Konstantin Arsenović

    Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.
    ...

    Nebojša Zelenović

    Zajedno za Srbiju
    Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, postavio bih pitanje, odnosno zahtev za razjašnjenje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao nadležnom ministarstvu.
    Ono što je problem i što je bila jedna od tema na sednici Gradske skupštine grada Šapca, a što je veliki problem za ljude iz Šapca i okoline, to je situacija da od početka godine u Šapcu preko 500 ljudi je vodilo postupak za oslobođenje, odnosno za izlazak iz poljoprivrednog osiguranja, odnosno 500 porodica ima problem sa osiguranjem u Fondu PIO, a svi su oni zaduženi kao poljoprivrednici.
    Zato bih postavio nekoliko pitanja direktorki Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to je – koliko po poslednjim informacijama ima poljoprivrednih osiguranika na teritoriji Republike Srbije? Koliko je od tih lica vodilo postupak za istupanje iz evidencije Republičkog fonda PIO? Koliko je tih ljudi uspelo sa zahtevom za istupanje iz svoje evidencije i koji su najčešći razlozi koje poljoprivrednici navode kao razloge da istupe iz evidencije, odnosno registra poljoprivrednih osiguranika? Koliko lica koja su vodila taj postupak, odnosno koliko lica koja su osiguranici poljoprivrednici su u isto vreme u jednom domaćinstvu, odnosno da li Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zna koliko poljoprivrednih osiguranika plaća dva ili više puta doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kao poljoprivrednici?
    Zašto sam postavio sva ova pitanja? Mi moramo da znamo koliko u Republici Srbiji, a u duhu ovih novih reformi koje su najavljene u našoj državi, koliko se lica bavi poljoprivredom, koliko lica može da izmiri doprinose za poljoprivredno osiguranje. Imamo situaciju da u isto vreme kada neko treba da uplati na nivou godine 80.000 dinara po jednom članu svoje porodice, on je korisnik i socijalne pomoći. Da li Republički fond PIO zna koliko lica koja su zadužena kao poljoprivrednici u isto vreme ostvaruju pravo na socijalnu pomoć preko Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike?
    Smatram da su naši poljoprivrednici u nejednakom položaju u odnosu na lica koja žive u gradu. Imate situaciju da mladi ljudi koji završe školovanje i ne nastave to školovanje na fakultetu sa 18 ili 19 godina, samom činjenicom života na selu bivaju zaduženi kao obveznici uplate poljoprivrednog doprinosa, bez obzira da li se oni zaista bave poljoprivredom i bez obzira na to da li oni od tog bavljenja poljoprivredom ostvaruju bilo kakve prihode.
    Imamo činjenicu da u jednom malom domaćinstvu u selu u okolini Šapca imate sedam članova porodice i sva četiri punoletna člana porodice su obveznici uplate doprinosa za Fond PIO. To na nivou godine podrazumeva obavezu od preko 320.000 dinara za jedno domaćinstvo. Ako pri tom uzmete sličnu porodicu koja živi u gradu, imate situaciju da oni nemaju nikakve obaveze.
    Postavlja se pitanje – da li je živeti na selu privilegija ili kazna i kako naš administrativni sistem gleda na to? Da li postoji mogućnost da se ovaj problem sagleda na jedan ozbiljniji i odgovorniji način i da se uđe u izmenu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako bismo zapravo situaciju, odnosno činjenicu života na selu izjednačili sa činjenicom života u gradu?
    Napominjem da Fond PIO zadužuje kao poljoprivrednike sva ona lica koja žive na selu, punoletni su, bez obzira na to koliko imovine imaju, koliki im je posed i kojom se vrstom delatnosti bave. Ako oni žive na selu, a imaju više od 50 ari zemlje i pri tom se bave ili ne bave poljoprivredom, oni su obveznici, a ako imaju manje od toga, Fond PIO pretpostavlja da se oni bave pčelama, uzgojem meda, pečurkama, kalifornijskim glistama ili slično.
    Ja vas molim da u kratkom roku dobijemo te informacije kako bismo mogli na odgovarajući način da sagledamo njihov problem i rešimo ga. Napominjem da kada su ta lica obveznici Fonda PIO, oni su u isto vreme zaduženi i za uplatu zdravstvenog doprinosa, te samim tim ne mogu da imaju overenu knjižicu i ne mogu da se leče. Smatram da su im time uskraćena elementarna prava, pa tražim brz odgovor. Hvala.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Konstantin Arsenović

    Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Žika Gojković

    SPO-DHSS
    Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, imam nekoliko pitanja.
    Moje prvo pitanje je novoizabranom ministru poljoprivrede. Poljoprivreda Srbije je od početka ove godine izgubila preko 30 miliona evra, samo zato što država nije uložila sedam miliona evra u protivgradnu zaštitu. Procenjeno je da je šteta od grada preko 45 miliona evra i da je uloženo sedam miliona evra u protivgradnu zaštitu, bar 70% ove štete ne bismo imali.
    Od početka godine grad je oštetio skoro 70.000 hektara pod poljoprivrednim kulturama, a najmanje na polovini ovog zemljišta rod je potpuno uništen. Stradalo je tri puta više useva, nego što je to slučaj prošle godine. To su, naravno, ogromni gubici i alarmantni podaci na osnovu kojih bi država trebala da reaguje, jer SPO ovo govori ne prvi put, svaki put pre nego što na početku godine mi ove podatke iznosimo i ništa se ne dešava kada je u pitanju povećanje budžeta, upravo za ovakve namene. Naprotiv, konstantno se bavimo posledicama, a nikako preventivom, da bismo ovo sprečili. Ako imamo u vidu da je na uloženi jedan evro za protivgradnu zaštitu da se u kasu države vraća 10 evra, prosto je neverovatno da ovaj problem još uvek nismo rešili.
    Uskoro će pred nama poslanicima biti Predlog zakona o budžetu i smatram da je pravo vreme da o ovome konačno ozbiljno razgovaramo, da se sa ovakvom praksom prestane. Apsurd je još veći ako imamo saznanja da se daju subvencije za zasade koji nisu pokriveni zaštitnom mrežom koja nije u plastenicima, da faktički i ne postoji nikakva zaštita od grada. To je dodatno bacanje para i sa ovakvom praksom, naravno, da bi trebalo da se prestane. Moje pitanje je šta će Ministarstvo poljoprivrede učiniti da se ovakvo stanje, tj. ovakva praksa promeni?
    Drugo pitanje koje želim da postavim je, takođe, pitanje u vezi sa poljoprivredom, ali ga postavljam Ministarstvu pravde. Nakon dva i po meseca od održavanja vanredne Skupštine akcionara, novoizabrano rukovodstvo PP „Aleksa Šantić“ nije ušlo u krug preduzeća. Bivši direktor, Aleksandar Marotić, i dalje se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. U sprezi sa svojim partijskim drugovima, na prvom mestu sa gospodinom Sinišom Lazićem, inače poslanikom u parlamentu, utiče na sudsku vlast i ne dozvoljava da se postupak protiv njega pokrene sa mrtve tačke.
    Naime, iako se u posedu AD „Aleksa Šantić“ nalazi 900 hektara zemlje, a ukupno se obrađuje 3.500 hektara, poslednji finansijski pokazatelji su izrazito loši i pokazuju da su zaduženja ovog preduzeća veća nego što je njihova celokupna imovina. Sudovi su posebna tema i zato se obraćam Ministarstvu pravde. Privredni sud se oglašava nenadležnim. U Osnovnom sudu se igraju igre bez granica, tj. igraju se igre sa istinom. Iako na sajtu APR jasno stoje imena novoizabranog rukovodstva koje je država izabrala, sudije, jedan za drugim traže izuzeće, tj. kupuju vreme. Verovatno po nalogu onih koji su ih u tzv. reformi pravosuđa i birali.
    Na kraju su predmet prebacili u Apatin, što je jedna smejurija i nonsens, jer je Aleksa Šantić selo u opštini Sombor, koje je i centar okruga. Verovatno više nemaju nikakve mogućnosti da rade ono što su do sada radili i ovo im je, da kažem, očajnički pokušaj. Obraćam se zato što u Šantiću vlada haos i u firmi i u selu. Huškaju se ljudi jedni na druge. Stanje je neodrživo. Čak se huškaju ljudi iz iste stranke jedni na druge. Zahtevamo hitnu reakciju državnih organa.
    Moje pitanje je šta će ministarstvo i kada učiniti da legalno izabrani državni organi uđu u državni posed i počnu konačno da rade svoj posao? O ovome ceo Sombor zna. Pričaju čak i oni koji trpe stravične pritiske, a dovoljno je pogledati krivične prijave i finansijski izveštaj i mislim da će sve biti jasno. Jednostavno, više nemam nikakvih mogućnosti da se sa ovom temom bavim kao poslanik. Jedino mi preostaje da budem na usluzi ministarstvu i da iznesem imena i prezimena ljudi koji se na ovakav način štite od kriminala i pokušavaju da što duže ostanu na pozicijama, ne bi li zatrpali sve ono loše što su radili.
    Ako mi dozvolite, moje treće pitanje je za ministra privrede i ministra finansija. Imali smo prilike da nedavno čujemo da nam slede mere za oporavak privrede, za oporavak ekonomskog stanja i moje pitanje je više nego konkretno.
    Ako ćemo svi, na prvom mestu poslanici i svi oni koji su birani od građana tj. koji se nalaze na pozicijama na kojima može da se odlučuje i da se čini neki boljitak za građane, pristati da imamo manje plate i da prvi pokažemo koliko ove mere utiču prvo na nas, zašto se dozvoljava da se pojedinci poput Srđana Srećkovića zapošljavaju u državnim preduzećima sa platom od nekoliko stotina hiljada dinara, sa zlatnim karticama i ko to dozvoljava u ovo vreme kada se svima plata smanjuje, a samo pojedincima se plata povećava? Hvala.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Konstantin Arsenović

    Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
    Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
    ...
    Nova Srbija

    Zlata Đerić

    Nova Srbija
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, svi smo svesni dubine ekonomske krize u kojoj smo se našli kao društvo i svedoci smo napora koji Vlada ulaže da tu ekonomsku krizu amortizujemo i da što lakše i što bezbolnije kroz nju prođemo. Naravno da su takve mere uvek vrlo dramatične i nisu lake  za izneti, ali ako smo svesni šta je cilj, onda ćemo prevazići i ovaj trenutak. Imala je Srbija i težih i bolnijih trenutaka u svojoj prošlosti.
    Međutim, moje pitanje je pitanje upućeno Ministarstvu finansija i ministru finansija. Naime, kriza nije nastajala kratko, ona traje već duži period i traje u celom svetu. Prenela se u Srbiju po sistemu spojenih sudova. Pre nekoliko godina u prethodnom sazivu vrlo transparentno i vrlo hvalospevno najavljivani su zaista napredni koraci uspostavljanjem tzv. ekonomske diplomatije.
    Ovo je pitanje koje sam postavljala i prethodnoj Vladi. Dakle, bez obzira koliko je javnost i tada svesna svog siromaštva, upozoravala da ekonomska diplomatija, dupliranje postojeće diplomatije koja već ima zadatak da se bavi i ekonomijom zemlje koju predstavlja, uvedeni su i ekonomski ambasadori koji su imali samo jedan zadatak, da budu ispostava Srbije u drugim zemljama. Naravno za to su bili plaćeni, odabrani na konkursu prema nekim svojim sposobnostima i da u Srbiju dovedu što više investitora i što više investicija, da će Srbiji posle toga zaista krenuti toliko dobro da će verovatno svi ostali prepisivati od nas taj recept.
    Recept nisu prepisale druge zemlje, zadržale su se na svojim diplomatskim predstavnicima onako kako su to i do tada radile. Mi nismo dobili neke efekte, barem ih u društvu uopšte ne vidimo i oni nigde nisu reklamirani i predstavljeni. Da ih je bilo, verovatno bi nam u javnosti bili pokazani, ali nas interesuje koliko se novca na ime ekonomske diplomatije odlilo iz ovog skromnog i siromašnog budžeta Republike Srbije? Koliko su oni koštali Srbiju, jer postoji u javnosti jedna spekulacija da su oni povučeni. Interesuje me da li su povučeni, ako jesu, koliko su do sada potrošili? Ako su još uvek tamo koliko nas osim, što nas interesuje koliko su do sada potrošili, koliko nas koštaju i koliki su konkretni i koji su konkretni efekti njihovog rada u inostranstvu?
    Očekujemo taj odgovor od Ministarstva finansija, očekujemo kompletnu analizu toga. To očekuje javnost Srbije. Mislim da će samo analiza tog segmenta novom ministru finansija pomoći da vidi kako se još lakše i još bolje može rešiti postojeća teškoća krize u Srbiji. Hvala.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Konstantin Arsenović

    Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Bojan Đurić

    Liberalno demokratska partija
    Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja, prvo još jedan, kako često govore predstavnici najveće vladajuće stranke da izrazim svoju konsternaciju činjenicom da i dalje ostajemo jedina zemlja u savremenom svetu koja u proteklih pet godina nijednom ozbiljno u svom parlamentu nije raspravljala o ekonomskoj krizi i o najboljim merama za prevazilaženje uzroka te krize.
    Pre nekoliko dana su najavljene nove ekonomske mere. One su se kroz interpretacije ministara i najvećih funkcionera Vlade ova dva dana praktično raspale. Do te granice su relativizovane da zapravo mi u ovom trenutku i ne znamo šta će biti te mere. Liberalnodemokratska partija insistira da predstavnici Vlade, i to najviši politički predstavnici, oni koji politički vode tu Vladu, predsednik Vlade, premijer, prvi potpredsednik i oni koji su resorno zaduženi za ove mere, dođu u parlament i da ovde normalno razgovaramo. U javnosti je već stvorena neprihvatljiva atmosfera u kojoj se neprestano traži izjašnjavanje o tim merama, da zapravo u ovom trenutku i ne znamo šta su konkretne mere ili da ne možemo normalno da razgovaramo o tome zbog čega su one na toliko mnogo različitih načina selektivne.
    Postaviću nekoliko pitanja Vladi, pojedinim ministrima u njoj, kojima ću zapravo pokazati koliko je osnovni rezon na kojima su postavljene ove Vlade zapravo neodrživ.
    Ovo je prvo pitanje predsedniku Vlade i Vladi. Jutros smo videli ministra finansija u Vladi, gospodina Krstića, koji je direktno priznao da će Vlada preko ovog parlamenta, pretpostavljam dati novu garanciju za novo zaduženje „Srbijagasa“, uz obrazloženje da ne možemo da ostavimo ljude, počela je grejna sezona, da se smrzavaju. To je neljudska, nečasna ucena građana Srbije, a onda i ovog parlamenta, koja je ispod svakog nivoa. Dakle, moje pitanje je – šta je Vlada uradila za prethodnih 14 i po meseci da se situacija u „Srbijagasu“ promeni i da ne dolazimo u situaciju da im ponovo izdajemo garanciju verovatno od nekoliko stotina miliona evra? Kakva je šansa da uspe bilo kakva reforma, bilo kakvo stezanje kaiša ako se „Srbijagasu“ daje nova garancija? Prvo, ta garancija nije predviđena u budžetu. Nijedna ozbiljna suštinska reforma restrukturiranja „Srbijagasa“ nije preduzeta. Mene ne zanimaju medijske rasprave ministarke energetike i direktora „Srbijagasa“. Vi ste ista koalicija i rešite između sebe svoje probleme.
    Drugo pitanje – da li je Vlada pokrenula postupak za ukidanje posrednika u uvozu gasa? Nekoliko procenata provizije je nekoliko desetina miliona dolara svake godine direktnog gubitka. Već šest ili sedam godina je tako. Pre nego što zatraži od parlamenta novu garanciju za „Srbijagas“ kojom će se vraćati neki ranije uzeti krediti, a podsećam vas i Vladu Srbije da su to krediti koji se već danas naplaćuju uz kamatnu stopu koja je oko 10%, da li je pre toga Vlada preduzela neki korak da napravi ovu vrstu uštede?
    Drugo pitanje je vezano za jedno drugo javno preduzeće. Ono se zove „Železnice Srbije“. Usled najave Vlade o merama štednje generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović i članovi rukovodstva ovog preduzeća su prema informacijama koje imam 4. oktobra ove godine bili u poseti Vrbasu. Moje pitanje je upućeno ministru saobraćaja da nam se ovde obezbedi objašnjenje „Železnica Srbije“ – koji su bili poslovni razlozi da se ide u Vrbas devet dana pre održavanja lokalnih izbora i koliki su tačno troškovi tog putovanja i koji su tačno pozitivni efekti za „Železnice Srbije“ od tog putovanja koje je preduzeo direktor preduzeća koji ima godišnju subvenciju od oko 130.000 miliona evra?
    Kada raspravljamo o povećanju niže stope PDV sa 8 na 10%, kada govorimo o tome da će Vlada dići PDV na udžbenike za škole, na toplotnu energiju, na ogrevno drvo, na osnovnu hranu, onda da vidimo kako novac iz subvencije troše „Železnice Srbije“, najveći direktni korisnik subvencije iz republičkog budžeta u ovom momentu.
    Treće pitanje je vezano za pitanje pravednosti ovih mera. Stalno se priča o tome da ne postoje podaci. Proverio sam podatke Fonda PIO. U ovom trenutku ima oko 37.000 penzija u Srbiji koje su iznad ovog limita iznad 60.000 dinara. Razumem da su to stečena prava. Konačno, nemam ništa protiv tih ljudi. Oni su radili i zaradili tolike penzije. Ali, ako sada ulazimo u situaciju da se smanjuju sve druge plate onda makar Vlada duguje političko objašnjenje – zbog čega to ne važi i za ovu kategoriju primanja? To je 37.000 ljudi. Nije to tako malo, dok u isto vreme Fond PIO koji ima tri i po hiljade zaposlenih raspisuje tender. U ovom trenutku postoji tender u Fondu PIO gde naručuju fascikle i uslov tendera je da to moraju da budu žute, narandžaste, plave, crvene i ljubičaste fascikle. Da li možemo da dobijemo odgovor na pitanje, osim onog lakonskog, da je to pitanje kancelarijskog poslovanja – zašto je Fondu PIO bitno da ima baš ljubičaste fascikle?