Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, imam nekoliko pitanja.
Moje prvo pitanje je novoizabranom ministru poljoprivrede. Poljoprivreda Srbije je od početka ove godine izgubila preko 30 miliona evra, samo zato što država nije uložila sedam miliona evra u protivgradnu zaštitu. Procenjeno je da je šteta od grada preko 45 miliona evra i da je uloženo sedam miliona evra u protivgradnu zaštitu, bar 70% ove štete ne bismo imali.
Od početka godine grad je oštetio skoro 70.000 hektara pod poljoprivrednim kulturama, a najmanje na polovini ovog zemljišta rod je potpuno uništen. Stradalo je tri puta više useva, nego što je to slučaj prošle godine. To su, naravno, ogromni gubici i alarmantni podaci na osnovu kojih bi država trebala da reaguje, jer SPO ovo govori ne prvi put, svaki put pre nego što na početku godine mi ove podatke iznosimo i ništa se ne dešava kada je u pitanju povećanje budžeta, upravo za ovakve namene. Naprotiv, konstantno se bavimo posledicama, a nikako preventivom, da bismo ovo sprečili. Ako imamo u vidu da je na uloženi jedan evro za protivgradnu zaštitu da se u kasu države vraća 10 evra, prosto je neverovatno da ovaj problem još uvek nismo rešili.
Uskoro će pred nama poslanicima biti Predlog zakona o budžetu i smatram da je pravo vreme da o ovome konačno ozbiljno razgovaramo, da se sa ovakvom praksom prestane. Apsurd je još veći ako imamo saznanja da se daju subvencije za zasade koji nisu pokriveni zaštitnom mrežom koja nije u plastenicima, da faktički i ne postoji nikakva zaštita od grada. To je dodatno bacanje para i sa ovakvom praksom, naravno, da bi trebalo da se prestane. Moje pitanje je šta će Ministarstvo poljoprivrede učiniti da se ovakvo stanje, tj. ovakva praksa promeni?
Drugo pitanje koje želim da postavim je, takođe, pitanje u vezi sa poljoprivredom, ali ga postavljam Ministarstvu pravde. Nakon dva i po meseca od održavanja vanredne Skupštine akcionara, novoizabrano rukovodstvo PP „Aleksa Šantić“ nije ušlo u krug preduzeća. Bivši direktor, Aleksandar Marotić, i dalje se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. U sprezi sa svojim partijskim drugovima, na prvom mestu sa gospodinom Sinišom Lazićem, inače poslanikom u parlamentu, utiče na sudsku vlast i ne dozvoljava da se postupak protiv njega pokrene sa mrtve tačke.
Naime, iako se u posedu AD „Aleksa Šantić“ nalazi 900 hektara zemlje, a ukupno se obrađuje 3.500 hektara, poslednji finansijski pokazatelji su izrazito loši i pokazuju da su zaduženja ovog preduzeća veća nego što je njihova celokupna imovina. Sudovi su posebna tema i zato se obraćam Ministarstvu pravde. Privredni sud se oglašava nenadležnim. U Osnovnom sudu se igraju igre bez granica, tj. igraju se igre sa istinom. Iako na sajtu APR jasno stoje imena novoizabranog rukovodstva koje je država izabrala, sudije, jedan za drugim traže izuzeće, tj. kupuju vreme. Verovatno po nalogu onih koji su ih u tzv. reformi pravosuđa i birali.
Na kraju su predmet prebacili u Apatin, što je jedna smejurija i nonsens, jer je Aleksa Šantić selo u opštini Sombor, koje je i centar okruga. Verovatno više nemaju nikakve mogućnosti da rade ono što su do sada radili i ovo im je, da kažem, očajnički pokušaj. Obraćam se zato što u Šantiću vlada haos i u firmi i u selu. Huškaju se ljudi jedni na druge. Stanje je neodrživo. Čak se huškaju ljudi iz iste stranke jedni na druge. Zahtevamo hitnu reakciju državnih organa.
Moje pitanje je šta će ministarstvo i kada učiniti da legalno izabrani državni organi uđu u državni posed i počnu konačno da rade svoj posao? O ovome ceo Sombor zna. Pričaju čak i oni koji trpe stravične pritiske, a dovoljno je pogledati krivične prijave i finansijski izveštaj i mislim da će sve biti jasno. Jednostavno, više nemam nikakvih mogućnosti da se sa ovom temom bavim kao poslanik. Jedino mi preostaje da budem na usluzi ministarstvu i da iznesem imena i prezimena ljudi koji se na ovakav način štite od kriminala i pokušavaju da što duže ostanu na pozicijama, ne bi li zatrpali sve ono loše što su radili.
Ako mi dozvolite, moje treće pitanje je za ministra privrede i ministra finansija. Imali smo prilike da nedavno čujemo da nam slede mere za oporavak privrede, za oporavak ekonomskog stanja i moje pitanje je više nego konkretno.
Ako ćemo svi, na prvom mestu poslanici i svi oni koji su birani od građana tj. koji se nalaze na pozicijama na kojima može da se odlučuje i da se čini neki boljitak za građane, pristati da imamo manje plate i da prvi pokažemo koliko ove mere utiču prvo na nas, zašto se dozvoljava da se pojedinci poput Srđana Srećkovića zapošljavaju u državnim preduzećima sa platom od nekoliko stotina hiljada dinara, sa zlatnim karticama i ko to dozvoljava u ovo vreme kada se svima plata smanjuje, a samo pojedincima se plata povećava? Hvala.