Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.11.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

05.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Nebojši Zelenović.

Nebojša Zelenović

Zajedno za Srbiju
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, nastaviću dalje iz nedelje u nedelju da postavljam pitanja ministarki zdravlja vezano za zdravstveno politiku Republike Srbije, podsećajući da je zaista neophodno da u što kraćem vremenu dobijemo nekakav kvalitetan plan ili bar ponudu kako bi trebalo da izgleda zdravstveni sistem u Republici Srbiji.
Moje pitanje se konkretno odnosi na to da li je nova institucija koja je doneta Zakonom o pravima pacijenata, a to su zdravstveni saveti, počela da funkcioniše po lokalnim samoupravama, da li su zdravstveni saveti konstituisani i šta su to teme kojima se ovi zdravstveni saveti bave? Da li Ministarstvo zdravlja nudi neke teme zdravstvenim savetima i da li od njih traži određene informacije, jer bez tih kvalitetnih informacija sa terena ne znam kako može da se napravi kvalitetna zdravstvena politika.
Do sada sam postavljao uglavnom sistemska pitanja i moram da kažem da od ministarke zdravlja nisam dobio ni jedan odgovor. Ne znam zašto je to razlog. Ali, s obzirom da ministarstvo ne odgovara ni zdravstvenim ustanovama po dva ili tri meseca to me i ne čudi.
Dakle, da li Ministarstvo zdravlja zna koliko ima staračkih domaćinstava u Srbiji i koliko se žena ili muškaraca preko 60 godina leči? Da li su ta lica pozvana na preventivne preglede i kakvo je njihovo zdravstveno stanje? Koliko im je zdravstvena zaštita dostupna? To su sve teme kojima bi zdravstveni saveti na nivou lokalnih samouprava trebalo da se bave, ali oni se ne bave time, a ne bave se zbog toga što, koliko ja znam, odnosno kakve su moje informacije, još nisu počeli da funkcionišu. Mislim da je to poražavajuća stvar za Ministarstvo zdravlja, jer vi ne možete dobiti kvalitetnu informaciju i formirati zdravstvenu politiku ukoliko ne znate kako stoje stvari na terenu.
Kako izgleda jedan dan u lečenju jedne bake ili jednog deke koji treba da krene na lečenje i živi u nekom selu u okolini Valjeva ili Lazarevca, koliko im vremena treba da odu na pregled, koliko im vremena treba da urade laboratorijske analize, da zakažu specijalistički pregled, da odu na kontrolu? Odmah da vam kažem da se taj jedan običan dan u lečenju pretvori u mesece, a nekada i u godine. Želeo bih da dobijem odgovor na pitanje od ministarke zdravlja – zašto je to tako i šta će ona preduzeti da se stvari promene?
Ako imate situaciju da recimo, uzeću konkretno primer Šapca, jedno selo u okolini Šapca, zove se Bukorin i ima 30 kilometara od Šapca, neko ko je bolestan, obično govorim o 40% staračkih domaćinstava u tom selu, treba da ode da se leči, prvo treba da pogodi dan kada radi lekar u ambulanti, pa da ode kod lekara i uzme uput da bi izvršio osnovne laboratorijske analize. Onda treba da ode u Šabac i da zakaže te laboratorijske analize, što nekada može da traje i nekoliko dana. govorim o običnim životnim stvarima svakog običnog čoveka koji se svakoga dana susreće sa našim zdravstvenim sistemom. Treba da uradi te analize, da ode po nalaze, to je još jedan odlazak, da se vrati u svoje selo u dan kada radi ambulanta da bi mu lekar napisao eventualno uput za specijalistički pregled. Onda treba da ode i zakaže specijalistički pregled koji može da se obavi u roku od 30 dana ili duže, pa onda ponovo za neko vreme da ode na specijalistički pregled. Govorim vam da se problem lečenja svodi na jedan dugotrajan, mukotrpan proces koji traje mesecima.
Naši građani su demotivisani da odgovore svim zahtevima koje im traži ovako komplikovan zdravstveni sistem i onda oni biraju da se ne leče ili biraju da se sami leče, što nas dovodi do toga da oni zapravo sami kupuju terapiju, pod uslovom da imaju, i sve u svemu dovodimo do niza apsurdnih poteza koje običan građanin mora da sprovodi da bi pružio sam sebi zdravstvenu zaštitu.
Dakle, vratiću se na početak –kako zdravstveni sistem, odnosno Ministarstvo zdravlja rukovodi zdravstvenim sistemom? Kako dobija informacije sa lokala i koliko su tu uključeni zdravstveni saveti? Hvala.